Preobražaj obrađena lektira Franca Kafke. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Analiza dela
Pripovetka „Preobražaj“ napisana je 1912. godine, a prvi put je izdana 1915. godine u Lajpcigu. Uz roman „Proces„, jedno je od najpoznatijih dela Franca Kafke. Pripada ekspresionističko-nadrealističkoj književnoj struji koju je Kafka personalizovao do te mere da se u kasnijoj teoriji književnosti pominje „kafkijanski ugođaj“.
U Kafkinom delu „Preobražaj“ prisutna je atmosfera nesigurnosti, straha, teskobe, nalik teškom i mučnom snu iz kojeg se nikako ne može probuditi. Oko likova je isprepletena mreža paradoksa iz koje se nikako ne mogu razrešiti i logički spoznati. Ova pripovetka bez prevelikog objašnjavanja započinje objašnjenjem zašto se glavni lik Gregor Samsa pretvorio u kukca. U delu je prisutno nekoliko elemenata. To su elementi ekspresionizma u kojima se oseća strah, usamljenost, protest protiv društvenog mehanizma koji ugrožava slobodu pojedinca i zahteva slepo pokoravanje. Elementi nadrealizma se odnose na neobične preobražaje i izmenjene stvarne odnose i halucinantne vizije.
U „Preobražaju“ se oseća egzistencijalna usamljenost bića, nemogućnost pronalaska mesta u društvu i ispunjenja samog sebe, strah od odgovornosti za vlastitu egzistenciju, nesigurnost, teskoba i uzaludno traganje za ostvarenjem vlastitog smisla. Fizička transformacija protagonista ovog dela sugeriše i unutarnju transformaciju prilagodbom na nove uvete života.
Preobražaj koji je Gregor Samsa doživeo odraz je njegovog otuđenja prvo od vanjskog sveta, zatim od obitelji i na koncu od samoga sebe. Kroz celu pripovetku provlače se razni sukobi unutar porodice, strah, egzistencijalne borbe, mučnost življenja, otuđenje i osamljenost.
Postoje tri teme u ovom delu. Jedna je fizička transformacija Gregora Samse kao rezultat otuđenja od samog sebe jer je već dugo živeo kao buba, duhovna transformacija Gregora Samse kao njegovo duhovno buđenje (sestrino sviranje na violini, pokušaj da sačuva sliku sa zida – svest o sebi kao duhovnom biću, ali sada te potrebe više ne može ispuniti i transformacija Gregorove okoline – članovi njegove porodice koji su, dok se Gregor za njih brinuo bili lenji, statični i apatični, sada postaju aktivni, pokretni, snalažljivi, sposobni, na kraju izlaze u šetnju i planiraju budućnost.
Motivi u kojima se razrađuje tema ili tematski slojevi je otuđeni čovek u svetu ljudskih odnosa, zatim apsurdan život neosmišljene egzistencije; strah i nesigurnost koji čoveka čine malim i neznatnim, poput bube, pred samim sobom i pred drugima; podela ljudske ličnosti; „abnormalnost normalnoga“; šta čoveka čini čovekom, po čemu prepoznajemo čoveka, šta od čoveka ostaje kad mu se ukine spoljašnje obeležje „čovekolikosti“ po kojem ga drugi ljudi prepoznaju kao čoveka – ogoljenje egzistencije same; odnosi među ljudima – određuje li čovek odnose ili odnosi određuju njega; bespomoćnost pojedinca i njegova nemoć da se odupre rutini koju je jednom prihvatio i tako pristao da bude delić nehumanog sistema.
Vreme Gregorovog života pre preobražaja je dug period sa relativno malo događaja, proveden u automatizovanoj rutini. Zapravo taj celi period vodi prema fizičkoj transformaciji koja je samo manifestacija njegova duhovnog stanja; vreme nakon preobražaja – samo neposredno nakon preobražaja zadržava stari osećaj vremena (boji se kašnjenja, brine se kada će i kako nadoknaditi propušteno…), ali to vreme koje nužno određuje „normalan“ život u Gregorovom novom životu postepeno gubi značenje i smisao – sada je vreme zaustavljeno u onim trenucima koji su važni njemu kao osobi, njegovom unutrašnjem svetu: premeštanje nameštaja, spašavanje slike sa zida kao spašavanje delića ljudskog sveta koji pokušava da mu se otme, pokušaj da pomogne onesvešćenoj majci, ranjavanje od strane oca, sestrino sviranje.
Preobražaj se dogodio u Gregorovoj sobi čime se njegov lični prostor i sveo samo na prostor sobe – enterijer, sužen, skučen, određen mestom koje treba da predstavlja mir i sigurnost, iza zatvorenih vrata, izolacija, stešnjenost, sužavanje svesti, ukidanje postojanja egzistencije koja nije otkrila svoj smisao i opravdanje; upravo sada kad je fizički ograničen prostorom, baš kao što je celog života njegov duh bio ograničen spoljašnjim okolnostima, Gregorova želja za izlaskom iz skučenih okvira se pojačava, ali je sada u tome svaki put fizički sprečen (očev napad štapom, gađanje jabukom).
Nakon preobražaja Gregor postaje beskoristan i kao takav smetnja, opterećenje, predmet gađenja, višak, nisu spremni ni da pokušaju da ga razumeju; kako je njegov povratak u normalno čovekoliko stanje sve manje moguće, tako ga sve više napuštaju i sve manje doživljavaju kao čoveka sa bilo kakvim ljudskim potrebama (za razliku od njih, Gregor njih razume, saoseća sa njihovim problemima, spreman je i da prašta).
Vrhunac Gregorovog poniženja je njegovo tužno i samotno umiranje i kraj kada završava na smetlištu kao da je i sam otpad i smeće; društvo – kako je bio nesposoban da nastavi da ispunjava svoje obaveze, brzo je bio zamenjen, a da se niko zaista nije zapitao ni zabrinuo šta se to Samsi dogodilo – društvo u kojem je živeo i radio počiva na iskorišćavanju slabijih, na strogoj i otuđenoj hijerarhiji koja se temelji na novcu i društvenom položaju.
Književni elementi
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka
Mesto radnje: dom obitelji Samsa
Vreme radnje: nedefinisano (suvremeno piščevo doba, 20. vek)
Tema dela: preobražaj Gregora Samse u kukca
Ideja dela: iskazivanje netolerancije društva prema bilo komu ili čemu što nije uobičajeno
Prepričano delo
1.
Trgovački putnik Gregor Samsa jednog se jutra nakon nemirnih snova budi u svojoj sobi i primećuje da se pretvorio u ogromnog kukca. Pitao se šta se desilo s njim i promatrao svoju sobu koja je bila onakva kakvu ju je ostavio. Na stolu se nalazila kolekcija uzoraka raznih tkanina, a na zidu je stajala slika izrezana iz ilustrovanog časopisa i uokvirena u zlatni okvir.
Gregor je potom svoj pogled usmerio kroz prozor i promatrao tmurno vreme koje je u njemu izazivalo melanholiju. Pomislio je kako bi mogao još malo odspavati i zaboraviti na sve, ali to je zbog njegovog novog izgleda bilo nemoguće. Inače je voleo da spava na desnoj strani, ali u obliku u kakvom je sada postojao to je bilo neizvedivo postići.
Počeo je da razmišlja o tome koliko je naporno zanimanje izabrao. Stalno je morao da bude na putu i često se uzrujavao zbog posla. Mučilo ga je i to što mora da ustaje rano i što je njemu teže raditi nego drugim trgovačkim putnicima. Razmišljao je o tome kako bi najradije dao otkaz, ali morao je da otplati dug roditeljima, što je značilo da ipak mora da ustane iz kreveta jer mu je voz polazio u pet časova.
Pogledao je budilicu koja je stajala na ormaru, a ona je pokazivala da je šest i trideset. Budući da je debelo kasnio, Gregor nije znao šta da radi – da požuri na sledeći voz koji je polazio u sedam časova ili da javi da je bolestan. Zaključio je da bi ovo drugo bilo jako sumnjivo jer on za vreme svog petogodišnjeg službovanja nikada nije bio bolestan.
Dok je on razmišljao o tome šta da uradi, na vrata njegove sobe prvo je pokucala majka, koja je došla da proveri da li je sve u redu, budući da je bilo skoro sedam, a on još uvek nije otišao iz kuće. Nakon nje je dolazio otac, a onda i Gregorova sestra. Želeo je da na miru ustane, obuče se i doručkuje, pa tek onda da razmišlja o svemu ostalom. Prisećao se kako bi nekada nakon buđenja znao osećati bol za koju bi se kasnije, kada bi ustao, ispostavilo da je umišljena. Sada je isto tako napeto iščekivao da će sve njegove današnje predodžbe da se rasplinu nakon što se ustane.
Na razne se načine pokušavao izvući iz kreveta, ali bezuspešno. Dok je ležao u postelji primetio je kako mu se nožice miču jako brzo, i to bez njegove kontrole. Budilica je otkucavala sedam sati, a on je još uvek bio u postelji. Odlučio je kako mora da ustane pre nego budilica otkuca sedam i četvrt jer je bio uveren da će do tada doći neko iz preduzeća i pitati šta je s njim.
Dok je on po drugi put pokušavao da se izvuče iz postelje, na kućnim vratima se oglasilo zvono. Bio je to prokurista iz preduzeća u kom je radio. Pred vrata Gregorove sobe prvo je došla njegova sestra da ga obavesti da je stigao netko iz preduzeća. U drugoj sobi bio je njegov otac koji je ponovio isto, a onda mu se pridružio i prokurista koji je želeo da razgovara s Gregorom. Došla je i Gregorova majka koja je krenula da objašnjava kako je njen sin sigurno bolestan, inače nikada ne bi kasnio.
Prokurista je upitao Gregora da li može da uđe u sobu i ovaj je to odbio, nakon čega je zavladala neugoda tišina, a Gregorova sestra Greta je počela da plače u drugoj sobi. Prokurista je povišenim glasom zahtevao od Gregora da otvori vrata i objasni svima šta se dešava. Spomenuo je i to kako njegov položaj u firmi više nije siguran jer šef nije zadovoljan uspehom, ili bolje reći neuspehom koji je Gregor postigao u poslednje vreme.
Gregor se pravdao kako mu je bilo loše i da zbog toga nije mogao da ustane i da dođe na vreme na posao. Objašnjavao je kako će krenuti vozom koji polazi u osam časova i tražio od prokurista da ga preporuči šefu. Dok je pričao, pokušavao je da dođe do vrata i otvori ih kako bi mogao da govori s prokuristom, a zanimalo ga je i to šta će da kažu njegovi roditelji i sestra kada vide kako on sada izgleda.
Njegova majka je za to vreme počela da plače jer je pomislila da je njen sin možda teško bolestan, a oni ga muče. Poslala je Gretu po lekara, a otac je naredio da dovede i bravara. Prokurista je primetio kako je Gregorov glas nalikovao na životinjski. Gregor se tada mnogo umirio jer je video da svi znaju da nešto nije u redu s njim i da žele da mu pomognu. Skupa sa stolicom se dovukao do vrata i pokušavao je da ih otključa i na kraju je uspeo.
Prokurista je bio zaprepašten prizorom koji je ugledao, a majka je pala u nesvest. Otac je hteo da ga odgurne nazad u sobu, ali je ipak sakrio oči rukama i počeo da plače. Gregor je počeo da drži govor prokuristi od kojeg je tražio da se založi za njega kod šefa, ali ovaj ga nije slušao nego je već na prve Gregorove reči počeo da uzmiče prema izlaznim vratima. Gregor je krenuo za njim kako bi pokušao objasniti sve, ali njegov otac je uzeo štap i oterao ga natrag u sobu. Bio je zapeo na vratima i razgulio jedan bok, a nakon što ga je otac snažno udario, počeo je jako da krvari.
2.
Gregor se tek u suton prenuo iz nečega što je nalikovalo nesvestici. Sigurno se još ne bi budio da nije čuo lagane korake i oprezno zatvaranje vrata. Pored vrata je stajala zdela mleka s kruhom koju je ostavila njegova sestra. Iako je bio jako gladan, zbog svog novog izgleda i ozlede nije mogao da tako jednostavno da jede pa se s gađenjem udaljio od zdele.
Kroz pukotinu je video da u dnevnoj sobi gori plinska svetiljka i pokušavao je da čuje šta se dešava s njegovom porodicom, ali nije bilo ni glasa. Činilo se kao da je stan potpuno prazan. Naveče je neko otvorio i naglo zatvorio bočna vrata s jedne i druge strane sobe, a iako se Gregor namestio tik uz vrata ne bi li zaustavio i uveo posetioca na bilo koji način, vrata se više nisu otvarala.
Kasno u noć je nakon gašenja svetiljke zaključio kako su njegovi roditelji i sestra bili budni celo vreme. Tada je bio siguran da više niko neće ulaziti u njegovu sobu pa je imao vremena za razmišljanje o tome kako da ispočetka uredi svoj život. Soba u kojoj se živeo pet godina odjednom mu je postala strašna, iako ni sam nije znao zbog čega, pa se zavukao pod sofu i tu ostao celu noć.
Ujutro je u sobu stigla njegova sestra. Primetila je da nije pojeo kruh i mleko koje mu je donela noć prije pa je odnela zdelu i donela mu kosti koje su ostale od večere, trulo povrće i razne druge otpatke te zdelu s vodom. Znala je da Gregor neće jesti pred njom pa se brzo udaljila iz sobe. Ostaci hrane koje mu je sestra donela više su mu se sviđali nego sveža hrana koju je imao navečer.
Tako je Gregor svaki dan dva puta dnevno dobivao hranu, prvi put ujutro dok bi roditelji i služavka spavali, a drugi put nakon zajedničkog obeda jer bi roditelji tada išli prileći, a služavka bi odlazila u kupovinu. Njegovi roditelji zasigurno ne bi hteli da im dete umre od gladi, ali možda ne bi mogli da podnesu još jednu promenu pa ih je sestra poštedela još jedne patnje.
Gregor nikada nije saznao pod kojom izlikom su njegovi roditelji onog dana otpremili bravara i lekara. Pokušavao je da sazna bilo kakve novosti pa je osluškivao šta se dešava u susednim prostorijama. Dva dana su razgovarali o tome kako bi se sada trebalo ponašati prema njemu, budući da ih je služavka napustila, Greta i majka su morale preuzeti kuhanje.
Otac je ubrzo detaljno pojasnio majci i sestri njihovo finansijsko stanje. Gregor je nekada poduzimao sve kako bi porodica što pre zaboravila poslovne nedaće koje su ih zadesile. Nekoć je zarađivao toliko novaca da je mogao da snosi troškove cele obitelji, pa čak je razmišljao i o tome da sestru upiše na konzervatorij jer je svirala violinu i obožavala glazbu.
Ta sećanja koja su prolazila njegovom glavom sada su bila posve nekorisna. Znao bi satima stajati pored vrata i osluškivati šta se dešava u susednim prostorijama, tako da bi postao toliko iscrpljen da više uopće nije bio u stanju da sluša. Ipak je uspeo znati da je njegov otac sačuvao posve mali imutak koji se zbog kamata sada malo povećao i ta vest ga je malo razveselila.
No taj novac nikako nije bio dovoljan da celoj porodici omogući da normalno živi, što znači da je novac za život trebalo zaraditi. Iako je njegov otac zdrav, bio je star i već nekoliko godina ništa nije radio, a ni od majke se nije moglo ništa očekivati jer je bolovala od astme. Sestra je imala sedamnaest godina i još je uvek bila dete pa se ni od nje nije moglo očekivati da zarađuje novac. Kad god bi roditelji i sestra počeli da pričaju o tome kako bi trebalo zarađivati novac, Gregor bi se udaljavao od vrata i smeštao uz hladnu sofu jer bi osećao tugu i stid.
Greta bi redovito uređivala sobu, a Gregor je patio jer se ne može zahvaliti sestri na svemu šta radi za njega. Iako se ona trudila da Gregoru bude što manje neugodno zbog njegovog položaja i to joj je uspevalo u početku, Gregor je s vremenom shvatio pa je sestrin dolazak u sobu za njega postao strašan.
S vremenom se Gregor naučio na svoj novi život i obično bi se penjao na stolac s kojeg bi gledao van. Jednog dana se nije na vreme povukao ispod sofe pa je uplašio Gretu svojim izgledom. Od tada se trudio što bolje sakrivati pa je čak nekako uspeo da dovuče plahtu preko sofe kako bi se što manje video kada Greta dođe u sobu.
Roditelji nikako nisu mogli da skupe dovoljno snage da uđu u njegovu sobu pa su zbog toga Greti odavali posebno priznanje zbog svega šta je do tada radila. Oboje su počeli da čekaju ispred Gregorove sobe dok bi ona čistila, a kada bi izašla van, morala im je detaljno prepričati kako soba izgleda. Majka je i sama ubrzo poželela da poseti Gregora, ali otac i sestra su u početku uspevali da je spreče.
Gregor je s vremenom i sam poželeo da vidi majku, barem jednom tjedno, jer je ona ipak znala neke stvari bolje nego Greta. Tokom dana se zbog roditelja nije hteo pokazivati na prozoru, a budući da mu je pod bio premalen za puzanje, počeo je da gmiže po zidovima i stropu. Pošto je pri puzanju ostavljao prljave tragove, njegovu novu razonodu primetila je i sestra pa je pokušavala da makne sve šta bi moglo da ga ometa u puzanju.
Neke teže stvari nije mogla da makne sama, a kako nije dolazilo u obzir da pozove oca, ispunila se Gregorova želja da vidi majku. Majka je u jednom momentu pomislila kako je to micanje nameštaja za Gregora zapravo šok jer se navikao na takav raspored, no sestra se smatrala svojevrsnim stručnjakom kada je Gregor u pitanju pa je i dalje ustrajala u svojoj nameri da se nameštaj makne.
Dok su majka i Greta iznosile stvari iz njegove sobe, on je neprestano sebi ponavljao kako se ništa neobično ne dešava, ali zapravo je bio uznemiren činjenicom da miču i poslednje što ima veze s njegovim ljudskim životom. Hteo je da zadrži barem uokvirenu sliku iz časopisa na zidu pa se popeo na zid i stao preko nje kako je Greta i majka ne bi odnele. Vraćajući se iz dnevnog boravka, majka je shvatila da to na zidu nije nikakva tamna mrlja već Gregor pa je pala u nesvest.
Gregor je pratio sestru do dnevne sobe pa se zatekao tamo i kad se otac vratio kući. Bio je iznenađen očevim izgledom jer je on sada izgledao bolje nego ranije, bio je uspravan, lepo odeven i imao je urednu kosu. Budući da je otac mislio da je Gregor bio nasilan prema majci i sestri, bio je besan. Počeo je da ga proganja i gađa jabukama od kojih se jedna zarila u Gregorova leđa. U jednom momentu je iz njegove sobe istrčala majka koja je počela da preklinje oca da poštedi Gregorov život.
3.
Niko se nije usudio da makne jabuku s Gregorovih leđa pa je ona ostala tamo više od mesec dana. Ta zarivena jabuka podsetila je Gregorova oca da je, on unatoč svom sadašnjem obliku i dalje član porodice te da se s njim ne sme postupati kao s neprijateljem, već da moraju da zatome odvratnost prema njemu.
Gregor zbog svoje rane nije bio pokretljiv kao ranije i jedva se kretao, ali njegova porodica je kao naknadu počela da ostavlja otvorena vrata od dnevnog boravka pa je on mogao da ih vidi i čuje šta govore. No razgovori koje su vodili nisu bili živahni kao nekoć. Otac bi nakon večere zaspao u svom naslonjaču, majka bi šivala rublje pod svetiljkom, a sestra je počela da radi kao trgovkinja pa je uveče učila francuski i stenografiju.
Porodica je bila premorena od rada pa nisu imali vremena da se previše brinu o Gregoru. Sve su više štedeli pa su morali da otpuste devojku koja je bila radila kod njih, samo bi ujutro i naveče dolazila dvorkinja koja je obavljala najosnovnije poslove, a ostalo je preuzela majka. Budući da je situacija bila jako teška, počeli su da prodaju porodični nakit.
Počeli su i da se žale kako ne mogu da napuste stan koji im je sada postao prevelik jer nisu znali kako da presele Gregora, a on je znao da nije samo obzir prema njemu to šta sprečava selidbu njegove porodice, već siromaštvo. Majka i Greta bi navečer nakon što otac ode spavati znale plakati zbog toga u dnevnoj sobi.
Gregor danima nije mogao da spava. Prvo bi se osećao loše jer nije mogao da uzme stvari u svoje ruke i pomogne porodici, ali onda bi se setio kako se loše ponašaju prema njemu. Greta više nije posebno marila za to šta bi Gregor voleo da jede, nego bi mu u žurbi gurnula nogom bilo kakvo jelo pre nego što bi otrčala na posao. Prestala je i da čisti njegovu sobu, a on joj je svoje negodovanje pokušao da iskaže tako što se više ne bi skrivao kad bi ona ulazila u sobi, ali Greta za to nije marila. Iako je videla prljavštinu, odlučila je da više neće čistiti.
Jednom je majka obavila veliko čišćenje Gregorove sobe, a kada je Greta uveče primetila promenu, bila je uvređena i počela je da plače. To je uznemirilo oca koji je predbacivao majci zbog toga što Greti nije prepustila čišćenje sobe, dok je pak Greti vikao da više nikada neće smeti da čisti Gregorovu sobu. Gregor je bio besan jer se niko nije setio zatvoriti vrata i poštedeti ga tog prizora i vike.
Zapravo nijedna od njih dve nije trebala da čisti Gregorovu sobu jer su sada bili zaposlili novu dvorkinju. Bila je to stara udovica koja nije osećala nikakvu odbojnost prema Gregoru. Videla ga je sasvim slučajno i od tada je znala povremeno odškrinuti vrata i poviriti u njegovu sobu. Gregora je uznemiravalo to što ona zuri u njega, umesto da na primer počisti njegovu sobu. Jednom prilikom je pokušao da je napadne, ali ona mu je zapretila stolcem.
Ubrzo su jednu od soba u kući iznajmili trojici podstanara koji su doneli svoj nameštaj pa su sve nepotrebne stvari počeli da ostavljaju u Gregorovoj sobi, tako su se tu našle i kanta za smeće iz kuhinje te sanduk za pepeo. Kako su novi stanari povremeno večerali kod kuće, vrata koja su vodila prema dnevnom boravku sada su uglavnom bila zatvorena, ali Gregor se lako pomirio s tim jer bi ionako većinu vremena ležao u najmračnijem kutu svoje sobe.
Jednom je dvorkinja ostavila odškrinuta vrata koja vode u njegovu sobu pa je Gregor promatrao stanare kako jedu. Njegovi otac, majka i sestra sada su večerali isključivo u kuhinji.
Kasnije te večeri, Greta je počela da svira violinu, što se svidelo novim stanarima pa su zatražili da dođe svirati u dnevni boravak. Glazba je privukla i Gregora pa se on dobrim delom nalazio u dnevnom boravku. Budući da je njegova soba bila prljava, i ona sam je bio pun prašine, dlaka i ostataka jela, ali nije mario za to. S vremenom je postalo jasno da se stanarima baš i ne sviđa glazba koju su slušali te je izgledalo kao da žele da to što pre završi.
Gregora je to ljutilo i hteo je da sestri da do znanja da se njemu kako sviđa kako ona svira pa joj se jako približio. Primetio ga je jedan od stanara pa je ubrzo nastala strka. Izjavili su kako otkazuju najam zbog „odvratnih prilika“ koje vladaju u tom stanu i porodici, a odbili su i da plate za dane koje su već proveli tu. Nakon toga su se povukli u svoju sobu.
Gregor je nepomično stajao na mestu na kom su ga zatekli kada je Greta počela da govori kako se ovako ne može dalje i da moraju da ga se reše. Otac se slagao s njom, a majka je bila izbezumljena i nije mogla da dođe do reči. Greta je nastavila da ponavlja kako on mora otići, a oni moraju prestati da misle da je taj kukac zaista Gregor. Jer da je to zaista tako, rekla je Greta, on bi već davno sam shvatio da nije dobro da ostane živeti s njima i otišao bi.
On je krenuo natrag u svoju sobu zbog čega su se svi prvo prepali, a kada su shvatili njegovu nameru, samo su ga tužno i bez reči promatrali. Kada je napokon stigao tamo, sestra je zatvorila i zaključala vrata. Iako je osećao bolove u celom telu, satima je razmišljao o tome kako zaista mora nestati. Ujutro ga je dvorkinja pronašla mrtvog u sobi i počela je da viče. Ubrzo su stigli Greta, otac i majka, a kako bi dokazala da je zaista mrtav, dvorkinja je njegov leš gurnula metlom u stranu. Primetili su koliko je zapravo Gregor bio mršav pa se Greta prisetila kako u poslednje vreme uopće nije jeo hranu koju mu je donosila.
Gregorovoj obitelji kao da je laknulo zbog toga šta se desilo sa Gregorom. Poterali su stanare iz kuće, svojim poslodavcima napisali pismo isprike i uputili se u grad kako bi dan iskoristili za odmor i šetnju. Gospodin i gospođa Samsa zaključili su kako ih čeka bolja budućnost, pogotovo zbog toga što imaju lepu i mladu kćerku koja bi se mogla dobro udati. Gregora niko nije spominjao.
Analiza likova
Likovi: Gregor Samsa, otac, majka, sestra, prokurist, dvorkinja, podstanari
Gregor Samsa – glavni lik pripovetke, oličenje malograđanske prosečnosti. On radi kao trgovački putnik i ima jako skromna primanja. Unatoč tome se brine za celu obitelj kako bi imali sve i mogli da otplate dugove. Ne traži ništa zauzvrat. Njegove radne sposobnosti su prosečne, a posao koji obavlja ga ne ispunjava. Kada dođe do njegove preobrazbe, Gregor ne misli na sebe već na svoju obitelj – kakve će probleme i neugodnosti da im stvori te koja će da bude njihova reakcija na to da je on sada veliki crni kukac.
Nije sumnjao u saosećanje svoje obitelji i mislio je da će nakon početnog šoka da i dalje brinu za njega i da mu pruže ljubav i utehu, ali obitelj ga na kraju odbacuje, a on umire u boli i tuzi.
Beleška o piscu
Franc Kafka bio je književnik nemačkog jezičkog izraza. Rođen je u Pragu 3. jula 1883. godine, a kako je odrastao u senci očevog autoriteta to će kod njega zauvek ostaviti neizbrisiv trag. Naime, rodio se u imućnoj porodici u kojoj je dominirao njegov vredni otac.
Radio je kao pravnik, iako je zapravo hteo da se bavi isključivo pisanjem. Za njegova života objavljene su dve zbirke njegovih pripovedaka, a ponešto i u časopisima. Većinu svog književnog opusa testamentom je namenio spaljivanju, ali je izvršitelj testamenta, odnosno književnik Maks Brod to odbio da učini. Umro je od tuberkuloze, u Beču 3. juna 1924. godine.
Franc Kafka bio je jedno od najznačajnijih imena savremene svetske literature i savremenog romana. O tome svedoči opširna literatura i činjenica da se svi poznatiji savremeni romanopisci pozivaju upravo na njegovo delo kao početak, odnosno izvor moderne pripovedačke proze.
Ostavite odgovor