Šandor Petefi

Šandor Petefi (Sándor Petőfi) bio je revolucionar i mađarski pesnik. Rođen je u Kiškerešu 1. januara 1823. godine u Kiškerešu, a za vreme i mesto smrti se određuje 31. jul 1849. godine, Segesvar.

Pošto je bio jedan od ključnih ličnosti revolucije koja se u to doba dešavala u Mađarskoj, postao je simbol mađarskog romantizma. Napisao je mnoge pesme koje su inspirisale revoluciju koja je prerasla u mađarski rat za nezavisnost.

Šandorov otac, Stevan (Istvan) Petrović bio je srpskog porekla, mesar i gostioničar, a majka Marija Hruzova Slovakinja. Porodica je neko vreme živela u Sabadsalašu , gde je njegov otac posedovao mesarsku radnju i klaonicu.

U roku od dve godine, porodica se preselila u Kiškunfileđhaza. Petefi je ovo mesto smatrao mestom svog rođenja. Iako je otac pokušao da mu obezbedi najbolje obrazovanje, kad je imao 16 godina, porodica se našla u teškom finansijskom periodu koji je rezultisao bankrotom. Petefi je primoran napustit licej, pa je počeo raditi u pozorištu u Pešti i prosvetiteljski delatnik u školi. Ubrzo nastavlja školovanje u malom mestu Papa, a zatim se seli u Peštu.

Bio je pristalica revolucije, a po uverenju republikanac. Kršteno ime mu je bilo Aleksandar Petrović, ali je kasnije promenio u mađarsko - Šandor Petefi koje je posle koristio i kao umetiničko (pseudonim).

1848. godine bio je na čelu omladinske organizacije i strastveno je zagovarao mađarsku revoluciju. Rano se počeo baviti pesništvom.

Posle završetka gimnazije, otišao je od kuće i zarađivao baveći se mnogim poslovima. Sa 16 godina se prijavio u vojsku u Šopronu. Iako je želeo ići u Italiju, bio je stacioniran u Hrvatskoj gde mu je zdravlje jako bilo narušeno. 1940. godine završio je u bolnici zbog pljuvanja krvi i tifusa. Krajem 1943. godine je slab i bolestan završio u Debrecinu gde je proveo jako teške dane - bolestan, promrzao i gladan.

1844. godine je jadno lutao od Debrecina do Pešte da bi pronašao izdavača za svoje pesme i na kraju je u tome i uspeo.

Podstaknut pozitivnim kritikama, ubrzo mu se vratilo samopouzdanje. U tom periodu je napisao najpoznatije i najbolje pesme. Objavio je svoju prvu zbirku pesama i postaje slavan i najpopularniji, najtalentovaniji mađarski pesnik 19. veka. Svetsku slavu stekao je i svojom revolucionarnom, deskriptivnom i ljubavnom lirikom.

Najpoznatija dela: zbirke pesama: "Oblak", "Biseri ljubavi", "Pjesma nacije", roman "Dželatov konopac", epska dela "Apostol", "Vitez Janoš".

Imao je velik uticaj na pesnike Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja koji je prepevao otprilike 20 Pentefijevih pesama.

Pretpostavlja se da je Petefi najverovatnije poginuo 31. jula 1849. godine u kod Šegešvara, mada je tačnije reći da mu se usled te bitke ovde gubi svaki trag.