Pol Verlen značajan je francuski pesnik iz razdoblja modernizma, tačnije - simbolizma. I on je, kao mnogi drugi francuski modernistički pesnici, započeo kao parnasovac, a onda svoju poeziju okrenuo ka simbolizmu. Verlen je kao pesnik ostao poznat i po izrazu "ukleti pesnici" kojeg je prvi put upotrebio 1884. godine u svom istoimenom eseju. Njime je Verlen opisao … [više]
Pol Verlen
Pol Verlen francuski je modernistički pesnik te jedan od najznačajnijih francuskih simbolista. Rođen je 1844. godine u gradu Mecu. Školovao se u Parizu, a zatim zaposlio u javnoj službi. Vrlo rano Verlen je počeo da piše poeziju; najpre je pripadao parnasovcima, a zatim postao jedan od najznačajnijih simbolista francuske poezije. Prvu pesmu Verlen je objavio 1863. godine. Pripadao je skupini "utorkaša", pesnika i intelektualaca koji bi se utorkom skupljali i raspravljali o književnosti, kulturi i politici. Upravo na tim sastancima, Verlen se družio s najvećim francuskim umetnicima tog vremena.
1870. godine Verlen se oženio. Već tada živio je boemskim životom, punim dekadencije, narkotika i pijančevanja. Dobro poznavanje pesničke prirode poslužilo mu je da napiše manifest simbolizmu i prvi upotrebi naziv "Ukleti pesnici" u svom istoimenom eseju. Verlen se mnogo družio s Arturom Remboom, kojemu je bio i ljubavnik. Verlen je 1872. godine napustio suprugu i s Remboom se preselio u London, a onda i u Belgiju. U ljubomornom ispadu, Verlen je čak i pucao u Remboa, zbog čega je bio osuđen na dve godine tamnice. U zatvoru je napisao poemu "Pesničko umeće", izdatu 1874. godine. Ova pesma bila je praktični manifest simbolizma.
Verlen je tada počeo da objavljuje pod pseudonimom, kako ne bi bio proganjan zbog svojih opscenih dela, ali u zatvoru je ipak završio i po drugi put, ovoga puta zbog zlostavljanja svoje majke. Verlene je tada potpuno počeo da propada. Budući da je bolovao od artritisa, uzimao je velike doze narkotika, posebno hašiša i opijuma. Uskoro je potpuno propao i psihički, bolujući od halucinacija i priviđenja. Verlen je umro u Parizu 1896. godine.
Dela koja je objavio su: "Saturnijske poeme", "Galantne svetkovine", "Dobra pesma", "Romansa bez reči", "Razboritost", "Elegije" i "Mudrosti".