Janko Veselinović

Janko Veselinović rođen je 13. maja 1862. godine u Crnobarskom Salašu, u Mačvi. Otac mu je bio čuveni seoski sveštenik. Obzirom da mu je otac obavljao dužnost sveštenika u Glogovcu, tamo je proveo i detinjstvo i završio osnovnu školu. Iako pomalo nestašan dečak, školu je završio sa odličnim uspehom i veoma je voleo knjige i muziku zbog čega je često pevao u crkvi.

U Šapcu je 1878. godine završio gimnaziju, a pošto je njegov otac želeo da završi za sveštenika, uisuje se na dalje školovanje u Beogradu gde je završio bogosloviju, a posle i učiteljsku školu, koje nikad nije završio. Pridružio se jednoj pozorišnoj grupi s kojom odlazi na gostovanje u Smederevo. Otac uspeva ubrzo da ga vrati u Beograd, ali ubrzo ponovo odlazi s pozorišnom grupom gde je često radio kao statistia.

U Svileuvi je 1880. godine postavljen za učitelja, a tamo je upoznao i svoju ženu. Dve godine kasnije se sa njom seli u Glogovac, gde nastavlja svoju službu učitelja. Ali je ubrzo bio premeštan u nekoliko mesta, zbog svog angažovanja protiv tadašnje vlasti. Zbog kritika i sukoba sa vašću bio je više puta u zatvoru.

Jedno vreme je bio predsednik opštine Koceljeva, zatim pomoćnik glavnog urednika lista "Srpske novine", a u Beogradu je pokrenuo jedini opozicioni list "Zora", kao i list za zabavu i književnost "Zvezda". Bio je korektor u Državnoj štampariji, kao i dramaturg u Narodnom pozorištu gde je menjao Branislava Nušića.

Objavio je preko trideset knjiga, a najpoznatija i najčitanija je "Hajduk Stanko". Tu su i "Slike iz seoskog života", "Poljsko cveće", "Junak naših dana", "Pisma sa sela" i mnoge druge.

Ubrzo je nemiran život počeo da utiče na njegovo fizičko stanje i brzo oboleva. Sve je više vremena provodio u malom stanu, dok je zimi često odlazio kod svojih sestara u Niš, a u proleće u Glogovac.

Istaknuti kulturni poslenik i pesnik Milorad Panić Surep je za Janka Veselinovića napisao:

"Za života Janka Veselinovića u Mačvi je ključalo vrelo uspomena na ljude iz prvog srpskog ustanka jače nego ma u kom kraju Srbije. Prepričavali se neverovatni graničarski podvizi, ratni okršaji, surovi događaji iz doba robovanja. Pri tome treba znati da se Veselinovićevo vreme zanosilo snovima o poslednjem obračunu s Turcima i oslobođenju Bosne, koja se s Mačvom graničila na Drini, "meći plemenitoj".

On je sve poznate junake jednog kraja povezao jedinstvenom organizacijom, a sve razdrobljene akcije slio u jedan tok. I tako su legenda i pisac pobedili i nadživeli istorijsku hroniku. To je, razume se, mogao učiniti samo talenat. A Janko Veselinović ga je imao izobilno. Slatkorečiv, pun mašte, nadahnut žarkim patriotizmom, ovaj pesnik sela svojim "Hajduk-Stankom" postao je i pesnik slobode. A to je ono magnetično polje koje će ovom romanu uvek privlačiti čitaoca." - Milorad Panić Surep

Janko Veselinović je oboleo od tuberkuloze. Bolestan i razočaran, 1905. godine se vratio u svoj Glogovac, gde je 26. juna 1905. godine umro u očevoj kući gde je i sahranjen.

Na njegovoj sahrani su prisustvovali mnogi poznati novinari i književnici Radoje Domanović, Milan Grol, Milorad Garilović. Milorad Mitrović, Simo Matavulj i Milorad Pavlović Krpa. Smatra se jedinim od najboljih dramskih pisaca, pripovedača i romansijera 19. veka.