Bambi obrađena lektira književnika Feliksa Saltena. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi. Analiza dela Verovatno ne postoji dete koje nije odraslo uz Bambija. Ovo malo, preslatko lane sva deca obožavaju i rado se vraćaju priči … [više]
Feliks Salten
Feliks Salten (rođenog imena Sigmund Salcman) rođen je 6. septembra 1869. u malom gradiću Pešta u jevrejskoj porodici. Njegova majka Meri Singer bila je domaćica, a otac Filip Salcman inženjer. Odmah, četiri nedelje nakon Sigmundova rođenja, njegova porodica je preselila u Beč jer je taj grad 1867. godine dao puno državljanstvo jevrejskom narodu, što je podstaklo mnoge jevrejske porodice da se tamo presele.
Kada je imao šesnaest godina, kompanija njegovog oca inženjera završila je u stečaju, a kako je grad imao sve više jevrejskih izbeglica, ponestajalo je posla, pa se porodica preselila u predgrađe Beča. Feliks je napustio školu i počeo da radi u osiguravajućoj kući kako bi finansijski pomogao svojoj porodici. Otprilike u isto vreme počeo je da šalje pesme i kritike knjiga časopisima, ubrzo pišući članke za umetnički časopis Kunstchronik i za razne književne periodične publikacije.
15. januara 1889. godine objavio je svoje prve pesme u listu "An der Schönen Blauen Donau" i to koristeći pseudonim Feliks Salten koje će kasnije postati poznato. Ubrzo je dobio posao umetničkog i pozorišnog kritičara za bečku štampu sa punim radnim vremenom. Prvu zbirku pripovedaka objavio je 1900. godine. Upoznaje Leopolda Ferdinanda, plemića iz dinastije Habsburg koji mu je omogućio poznanstva s drugim autorima i mladim književnicima Hermanom Bahrom, Ričardom Hofmanom, Ugom fon Hofmanstalom i Arturom Šniclerom, pa tako mladi Salten 1890. godine postaje deo pokreta "Mladi Beč", grupe mladih autora koji su se sastajali u kafani. Za razliku od ovih pisaca koji su sačinjavali deo pokreta, Salten nije bio deo aristrokratije, već je svojim tekstovima zarađivao za život. Pisao je kritike umetničkih izložbi i recenzije knjiga i objavljivao ih u listovima "Die Zeit" i "Weinder Allgemeine Zeitung".
1991. godine je osnovao "Jung-Wiener Theater Zum lieben Augustin", književni kabare u kojem je hteo da prikaže mešavinu slikarstva, plesa, poezije, muzike i pozorišta, a prva predstava održana je 16. novembra 1991. godine. Publika nije pokazala zavidnu reakciju, pa je zbog malih prihoda i velikih troškova kabare prestao sa prikazivanjem.
1902. godine je za isti listi pisao o hronikama dvorskog života, a 1903. godine doživeo svoj prvi veliki uspeh kao autor svojim člankom o književniku Emilu Zoli kojim je privukao pažnju kolega pisaca i publike. Iste godine, u aprilu, 32-godišnji Salten oženio se glumicom Oli Mecl. Tokom braka imali bi dvoje dece, sina Pola, koja je rođen 1903. godine, i Anu Katarinu, rođenu 1904. godine. Salten je počeo češće da piše kako bi izdržavao svoju porodicu. Nastavio je da radi kao kritičar, dok je takođe pisao za razne medije, stvarajući sopstvene romane, scenarije, drame i operske librete. Salten je izdavao u proseku po jednu knjigu godišnje, a ubrzo je počeo da izdaje i kratke priče, romane, drame, putopise i zbirke eseja. Pisao je i za većinu bečkih novina.
1909. godine je napisao libereto za "Reiche Mädchen", operetu Johana Štrausa Mlađeg koja nije doživela očekivani uspeh. 1922. godine napisao je svoje najpoznatije delo Bambi: Život u šumi, koji je u početku objavljivan u serijskoj formi, a kasnije kao roman 1923. godine. Knjiga je doživela veliki uspeh, a Salten je kasnije dopisao još tri dela o malom lanetu smeštajući ga u istu šumu. 1936. godine prodao je filmska prava za Bambija producentu Metro-Goldvin-Majer Sidni i Franklin-u, koji je kasnije dao ista prava tvorcu Miki Mausa Voltu Dizniju, što je dovelo do objavljivanja animiranog filma Bambi iz 1942. godine.
Pre drugog svetskog rata, Salten je doživeo sukob sa nacistima nako nečga odlučuje da se povuče iz javnog života i posveti porodici. 1935. godine u Njemačkoj njegove knjige su bile zabranjene. Na meti nacista, potražio je zaštitu kod američkog diplomate Lelanda Morisa i uz pomoć svoje ćerke Ane Katarine pobegao iz Austrije u Švajcarsku gde mu je novinarstvo bilo zabranjeno.
Usled zabrane, Salten je svoje poslednje godine proveo na ivici siromaštva nemogavši da zaradi onime šta je jedino znao - pisanjem, a živeo je od prodaje autorskih prava na Bambi za hiljadu dolara.
Salten je umro 8. oktobra 1945. godine u Švajcarskoj u Cirihu gde je i sahranjen na jevrejskom groblju.