Dobrilo Nenadić

Dobrilo Nenadić rođen je u Vigoštu kod Arilja, 23. oktobra 1940. godine. Agronom koji se bavio pisanjem diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na odseku za Voćarstvo-vinogradarstvo. Po njegovom delu Dorotej za koji je takođe napisao i scenarij 1981. godine je snimljen i film.

30. marta 2012. godine upravni odbor "Udruženja književnika Srbije" ga je predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Njegov prvi roman Dorotej (1977) doneo mu je književni ugled i slavu i otad je objavljen u 14 izdanja. Za ovaj roman, Nenadić je svojio nagrade "Meša Selimović", "Zlatni bestseler", "Prosvetinu" i nagradu NBS za najčitaniju knjigu 1999, a roman je preveden na ruski, engleski, poljski i slovenački jezik.

U svim Nenadićevim romanima kritičari su primetili da je "uvek više kazano nego što je napisano". Milenko Pajić je njegove istorijske sage opisao kao teme koje su bliže sprskoj prošlosti nego sadašnjosti, dok je za prozu rekao da uvek ima mnoge asocijativne mandre, oštru satiru, specifičnu boju humora, jezičku svežinu, lokalni govor i logičan narativan tok.

Posle ovako uspešnog pvenca, Nenadić je objavio romane: "Kiša" (1979), "Vreva" (1981), "Poplava" (1982), "Statist" (1983), "Divlje zvezde" (1985), "Roman o Obiliću" (1990), "Polarna svetlost" (1995), "Despot i žrtva" (1998), "Uragan" (1999), "Brajan" (2000), "Sablja grofa Vronskog" (2002), "Pobednici" (2004), "Mrzovolja kneza Bizmarka" (2005), "Hermelin" (2006), "Gvozdeno doba" (2009), "U senci crne smrti" (2011) i "Vreme kokoški" (2013); kao i dramu "Magla" (2004), novelu "Ahilije" (1996) i knjigu odabranih intervjua sa autorom - "Razgovori" (2007).

Dobrilo Nenadić preminuo je u 78. godini 15. avgusta 2019. godine u svom domu u Arilju.