Pale sam na svetu

Pale sam na svetu obrađena lektira književnika Jensa Sigsgarda. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Danski psiholog Jens Sigsgard doneo nam je neobičnu priču o dečaku, kojem se ispunjava želja da bude sam na svetu. Sigsgard nam kroz ovaj roman prikazuje ono o čemu sva deca ponekad sanjaju. Da su sami na celom svetu, da mogu da rade šta god požele i što je najbitnije, da oko njih nema njihovih roditelja koji im naređuju. Pale sam na svetu je baš ono o čemu svi ponekad sanjaju.

Sama priča počinje realistično. Kada se dečak probudio, bio je sam u stanu. To je nešto što je sasvim obična pojava današnjice. Čitalac ne može odmah da nasluti ka čemu vodi radnja ove priče. Kako priča odmiče, tako i mi, zajedno sa dečakom, shvatamo da oko njega nema nikoga. Pale je sam na celom svetu. Na samom početku otkrivanja sveta oko sebe na ovaj neobičan način, Pale vidi samo pozitivne strane. Kako je pisac priče dečiji psiholog, on dobro zna da svako dete teži ka otkrivanju novih stvari. A svet odraslih je ono što ih najviše privlači.

Sreća u ovom malom dečaku je sve veća i veća, kako isprobava nove stvari. Odlazak u banku, spoznaja da je sav novac njegov, voženje vatrogasnih kola, samo su neke od stvari koje je Pale uspeo da isproba, a da ga niko ne prekori. Pa i kako bi, kada je bio sam na svetu?! Bio je u mogućnosti da radi šta god poželi, a da niko mu ništa za to ne kaže. U trenutku kada je shvatio da je sav novac ovog sveta njegov, ali da ga nema kome dati, kao ni da on ustvari nema nikakvu vrednost jer nema način da ga potroši, Pale postaje ljut.

U nastavku priče počinje da se dešava ono što bi svakom detetu zasmetalo u jednom trenutku. Pale nije imao prijatelja oko sebe. A želeo je da celu ovu situaciju podeli sa nekim. Vatrogasnim kolima je došao do omiljenog parka, ali tamo nikoga nije bilo. Onda je poželeo da pogleda film u bioskopu, ali kako nikoga odraslog nije bilo da pusti film, ni to nije bilo moguće. Kada je ogladneo, želeo je nešto da pojede. On nije znao da kuva, a nikoga nije bilo u blizini da mu nešto skuva.

Pale tada postaje tužan i usamljen. Sreća polako iščezava iz njega. Na sve načine pokušava da pronađe nekoga sa kim bio mogao da popriča, ali uzalud. Na kraju se budi u svom krevetu. Sve ovo je bio samo san. I Pale je srećan zbog toga. Ovaj mali dečak shvata ono što odrasli već uveliko znaju, a to je da svako dete mora pored sebe imati prijatelje i roditelje kako bi bilo u potpunosti srećno.

Pale sam na svetu je zapravo metafora za mnoge dečake i devojčice koji se osećaju napušteno, nesigurno i izgubljeno. Autor kroz svoj lik istražuje kako se deca nose sa gubitkom i usamljenošću, kao i potragu za smislom u svetu koji ih zbunjuje i u kojem ne mogu da se povežu sa drugima.

Slično je i u Malom princu Antoana de Sent Egziperija. Glavni junak, Mali princ, takođe je napustio svoj dom, svoju planetu, i na putovanju kroz razne svetove, tražeći odgovore na velika pitanja života i ljubavi. Sam je, kao Pale, u potrazi za nečim dubljim, nečim što može da mu donese smisao u svetu punom površnosti. U Malom princu usamljenost se ne tretira kao nešto negativno, već kao prilika da upoznamo sebe i svet oko sebe. Kroz svoja putovanja, princ upoznaje ljude (ili likove) koji su „zavisni“ od sopstvenih problema i nedostataka, a Mali princ, poput Paleta, pokušava da pronađe prave vrednosti. Oba dela govore o tome da prava mudrost dolazi iz odnosa prema sebi i svetu, a ne kroz materijalne stvari ili spoljašnji uspeh.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: priča za decu

Vreme radnje: neodređeno

Mesto radnje: nepoznati grad

Tema: dečak Pale se budi i saznaje da je sam na svetu, upoznaje svet iz druge perspektive

Ideja: svako dete ponekad poželi da nema roditelje i ostale ljude oko sebe. Kada se ta želja ispune jednom dečaku on shvata da ipak za sreću treba mnogo više nego što je prvo mislio

Prepričano delo, citati

„Jednoga je jutra Pale ustao vrlo rano. Nije mu se više spavalo pa se izvukao iz kreveta. Svuda je vladala tišina, ali on se nije bojao.“

Na samom početku upoznajemo jednog dečaka koji se zove Pale. Jednoga jutra se probudio u svom krevetu i shvatio da je sam u svom stanu. Mamin i tatin krevet je bio prazan. Nije se uplašio, ali mu je bilo čudno što su ga ostavili samog. Oni to nikada nisu radili.  Obavio je ono što je svakoga jutra radio,  umio se i obukao. On je sada bio veliki dečak i sve je mogao sam da uradi.

Rešio je da izađe na ulicu, da se igra sa svojim drugarima. Još jednom je pogledao u kuhinju i po svim sobama, ali nikoga nije bilo tu. Svidelo mu se što je tako rano sam kod kuće. Sišao je niz stepenice i izašao na ulicu. To mu inače nije bilo dozvoljeno, ali kako je sad bio sam kod kuće, nije imao koga da pita za dozvolu, pa je rešio da uradi ono što inače ne bi smeo.

Ispred zgrade video je tramvaj. U njemu nije bilo ni putnika ni konduktera. Otišao je do obližnje mlekare, ni tamo nikoga nije bilo. Kada je malo bolje pogledao, na ulici nikoga nije bilo. Automobili su stajali, tramvaji isto. Nigde nikoga nije bilo, samo on.

„Nigde nijednog čoveka, nijednog čovečuljka. PALE JE SAM NA CELOM SVETU!“

Sve kuće u njegovoj ulici su bile prazne. Pošto je shvatio da je sam na svetu, otišao je do prodavnice i pojeo jednu mlečnu čokoladu. Zatim je otišao od prodavnice voća i pojeo dve banane. Stavio je dve pomorandže u džep za kasnije. Nije imao koga da pita za dovolu, a ni da mu plati. Pale je dobro znao da to inače ne sme da se radi, ali bio je sam na svetu i sve mu je bilo dozvoljeno.

Dok je šetao ulicom, video je još jedan tramvaj. Pale ih je voleo više od svega. Ušao je unutra i seo na mesto vozača. Iznenada tramvaj je krenuo i Pale je bio presrećan što će postati pravi vozač. Stavio je vozačku kapu na glavu, ali mu je bila velika.

„Pale je malen i ne može dohvatiti nogom zvono. Ali nije ni potrebno. Ulice su puste i nema bojazni da bi mogao koga pregaziti.“

Vozio je dalje prema trgu. Bio je srećan što vozi tramvaj, bio je srećan što je sam na svetu i što može da radi šta god poželi. Iznenada je shvatio da se ispred njega nalazi drugi tramvaj i sada je trebalo da se zaustavi, a on to nije znao. Dva tramvaja su se sudarila i on je izleteo napolje na trotoar, ali se nije povredio. Pale i nije bio mnogo tužan, jer je znao ako opet poželi da se vozi, samo će uzeti drugi tramvaj. Nije bilo nikog drugog koga bi mogao da pita za dozvolu ili ko bi ga u tome sprečio.

„Činilo mu se toga časa da je najlepše od svega biti sam na svetu. Možeš da radiš sve što ti srce zaželi i nema nikoga ko bi te kaznio.“

Pale je krenuo dalje i došao do banke. Ušao je unutra i uzeo punu vreću para. Pevao je na sav glas jer je mogao da kupi šta god poželi. Mogao je da kupi nožić i usnu harmoniku, što je odavno želeo. Ušao je u jednu prodavnicu i uzeo nožić. Ali je onda shvatio da nema kome to da plati. Izašao je napolje i razbacao pare na sve strane. One nisu imale nikakvu vrednost kada nije imao način da ih potroši. Bio je ljut i razočaran.

Krenuo je dalje. Naišao je na crveni vatrogasni kamion i ušao u njega. Uključio je sirenu koja je glasno zasvirala. Počeo je da vozi kamion i bio je srećan. Uopšte se nije bojao što je bio tako mali a kamion veliki. Sve je ionako bilo samo šala. Prošao je ceo grad, ali nigde nije bilo požara. Na kraju se kamion sam zaustavio kada je ostao bez benzina.

Pale je izašao iz kamiona i krenuo u park gde se stalno igrao sa svojim drugarima. Šetao je travnjacima, iako je postojao natpis da se ne sme gaziti trava. To se njega nije ticalo, pomislio je, bio je sam na celom svetu. Došao je do igrališta. Tu je bila njegova omiljena ljuljaška i želeo je da se ljulja. Ali nije mogao sam, trebao je neko da se ljulja sa njim.  Falili su mu njegovi prijatelji.

„Kad bi barem ovde bila Kristina ili Pavao!“

Pošao je dalje iz parka i došao do bioskopa. Tu je obično gledao dečije filmove, pa je ušao unutra sa željom da pogleda neki. Ali u sali je bio mrak. Nije bilo nikoga da pusti neki film.

Zatim je Pale ogladneo. Shvatio je da ceo dan ništa nije jeo. Otišao je do hotela i pronašao kuhinju. U njoj je sve bilo hladno jer nikoga nije bilo da nešto skuva. Rešio je da to uradi sam. Uzeo je posudu, stavio griz i mleko i mešao. Ali na kraju je kaša ispala tvrda. I Pale je ostao gladan.

„Više ga uopšte nije veselilo što je sam samcat na celome svetu. Zaželeo se prijatelja, zaželeo se tate i mame. Najviše se zaželeo mame.“

Pronašao je jedan auto i provozao se kroz ceo grad, ne bi li negde našao nekoga odraslog. Stigao je do aerodroma i video veliki avion. Seo je u njega i poleteo. Leteo je visoko kroz oblake. Leteo je jako visoko dok nije udario u nešto tvrdo. Pale je pomislio da je udario u mesec. Počeo je da pada dole na zemlju. Padao je sve dok nije glasno vrisnuo i našao se u svom krevetu.

„Upravo se probudio. Pomislio je: „Pa ja sam sve to samo sanjao!“

U sledećem trenutku, dotrčla je njegova mama. Pale je plakao i ispričao joj da je sanjao da je sam na svetu.

„Ah, mamice, sanjao sam da sam bio sam na celom svetu i da sam mogao da radim sve što sam hteo. Ali bio sam sasvim sam i nigde nije bilo nikoga, ni tate, ni tebe. Dosadilo mi je da budem sam na celom svetu. Dobro je što sam to samo sanjao!!!“

Analiza likova

Likovi: Pale, majka

Pale

Glavni lik ove priče. Nije naglašeno koliko godina ima. Može sam da se umije i obuče, pa zaključujemo da nije mnogo mali. On je jedno hrabro, dobro i poslušno dete. Dok kroz celu priču krši pravila i radi stvari koje ne bi smeo, vidimo da se on inače uvek pravila pridržava. On dobro zna šta se sme, a šta ne sme raditi, ali kao i svako znatiželjno dete, kada shvati da roditelji nisu tu da ga kontrolišu on čini stvari o kojima je oduvek maštao. Iz početka je uživao u trenucima slobode. Isprobao je mnoge stvari koje inače nisu dostupne deci. Ali je ubrzo shvatio da mu nedostaju mama, tata i prijatelji. Shvatio je da vrednost leži u tim stvarima, a ne onim materijalnim.

Majka

Jedini sporedni lik ove priče. Pojavljuje se na kraju kada se Pale budi sna i plače. Kao i svaka brižna majka, ona je tu da ga zagrli i uteši. Za to služe majke.

Beleške o piscu

Jens Sigsgard, poznati danski književnik i psiholog, rođen je 14. avgusta 1910. godine u Kasu. U rodu je sa Erikom Sigsgardom, danskim predavačem, političarom i naučnikom.

Jens nije bio jedinac, imao je brata Tomasa Sigsgarda. Osim što se čitav život bavio pisanjem, takođe se bavio i dečijom psihologijom što mu je bila osnovna preokupacija. Neko vreme je radio kao potpredsednik svetske organizacije za vaspitanje predškolske dece, a u periodu od 1941. – 1974. godine bio je rektor u Kopenhagenu gde je radio na Froblerovom seminaru.

Budući da je dobro poznavao decu i njihovu psihologiju, odlučio je to da iskoristi i napiše knjigu za decu. Jedna od najpoznatijih je svakako legendarna priča o poštenom engleskom junaku Robin Hudu. 1942. godine napisao je i objavio „Pale sam na svetu“ koje je zasenilo tada njegovo najpoznatije delo, a priča je nastala na temelju psihološke studije u kojoj su ispitana i intervjuisana deca vezano za njihove tajne želje.

Sve knjige koje je Jens Sigsgard napisao prevedene su na više od 20 jezika, a prema njegovoj priči „Pale sam na svetu“ čak je snimljen i film.

Jens Sigsgard umro je 27. februara 1991. godine i ostao zapamćen kao jedan od najvrsnijih dečjih psihologa i pisaca dečije književnosti.