Otključana skrivnica

Poezija za decu Momčila Tešića jedan je od najboljih primera takozvane „seoske poezije“. Tešić je celoga života bio zemljoradnik, što možemo da vidimo i po njegovim pesmama, jer osim toga, celoga života bio je i pesnik te je lako i lepo ukomponovao ta svoja dva zanimanja. Njegova najpoznatija ostvarenja upravo su pesme za decu – vrlo jednostavno složene, zanimljive i kratke, poput nekih crtica koje govore o nekim motivima ili temama upravo sa sela ili prirode koja ga okružuje.

Glavne ideje njegovih pesama su prikaz seoske idile, pomalo rustikalne, sa svim njenim vrlinama i manama. Nekada o njima pesnik piše iz pozicije odraslog čoveka, nekada iz pozicije deteta, nekada govori kao da piše o sjećanju, a nekada o izravnom iskustvu. U svakom slučaju, dojam na čitatelja uvek je isti i budi ljubav prema selu i prirodi.

Glavni motivi kojima se služi uvek su zavičajni: to su kiša, sneg, nebo, seoski radnici, domaće i divlje životinje, ptice, trava i sitne životinje, deca i dečja igra i slično. Posebno voli da naglašava lepotu divljih i domaćih životinja. Nekada o njima piše iz čovekove perspektive, a nekada im dalje ljudske osobine, pa te pesme imaju formu basni. Takve pesme često su prožete i humorom, ali retko kada imaju edukacijsku ulogu. Pesnik neke pesme piše i u formi brojalica, pa su pune zvučnih stilskih figura, onomatopeje i ponavljanja konsonanata i vokala.

Jezik kojim Tešić piše je čist, prirodan, jednostavan. Pesme su mu prožete rimom i ritmički su stabilne. Zbog toga su deci vrlo primerene, jer ona vole ritam, igru rečima, humor, ali i jednostavnost izraza, zabavne forme i razumljivost. Upravo zbog toga je pesnik zaslužio naziv jednog od utemeljitelja nove srpske dečje književnosti. Tešić sam kaže da je mnogo voleo decu i kada mu je u životu bilo najteže, što se jasno vidi u njegovim pesmama i celoživotnom književnom stvaralaštvu.

Za svoj književni rad dobio je mnoge nagrade, među kojima su najpoznatije Vukova nagrada za doprinos razvoju kulture, nagrada Mlado pokoljenje, Oredn zasluga za narod i još mnoge druge. Danas se u Srbiji dodeljuje i nagrada u čast Momčilu Tešiću pod nazivom Mladi Momčilo, a dodeljuje se najlepšoj pesmi napisanoj od nekog dečjeg pesnika.

Kratak sadržaj prepričano

Deco, budite

U ovoj pesmi pesnik poručuje deci da budu darežljivi kao šljive i plodni kao njive. Govori im da budu lepi kao jesika, a potrebni kao kašika. Neka budu vredni kao mravi, ali nesebični, čak i u ljubavi. Poručuje im da budu hrabri u životu, ali da uvek očuvaju svetle obraze. Ova pesma vrlo je jednostavna i posve razumljivim poredbama deci daje upute kako biti dobar čovjek. Pesma ima četiri kratke strofe, svaka je distih koji završava rimom. Rima je parna.

Miš se ljuti

I ovo je jedna kratka i jednostavna pesma od samo dve strofe. Obe su katreni. Imaju rimu koja je u prvoj strofi obgrljena, a u drugoj isprekidana. Pesma govori o mišu koji je pronašao čitanku, pa je po noći gricka i usput se ljuti na prvašića Micka. Miš za čitanku kaže da je posno jelo i da bi bilo bolje da ju je prvašić malo zamastio kako bi mu bilo ukusnije. Miš je u ovoj pesmi personificiran, što znači da su mu dane ljudske osobine. Zbog toga je ova pesma poput basne. Pouka joj je da bi prvašići trebali malo više učiti, kako im čitanke na kraju godine ne bi izgledale kao posve nove i neupotrebljene.

Pesme

Ova pesma deci služi kako bi ih naučila o životinjama i načinu na koji se glasaju. Pesma ima šest strofa i svaki je katren, odnosno ima četiri stiha. Pesma je rimovana, a uz nju ima i puno glasovnih stilskih figura, pa je ona dosta ritmična i može da posluži kao brojalica. U njoj pesnik govori kako se koja životinja glasa: vrana gače, kokoš kokodače, krava, riče, ćuran pućpuriće, guska kriči, krmača guriči, golub guče, a mačka mjauče. Kos zviždi, kukavica kuka, s svraka krešti. Psi laju, kurjaci urlaju, sove hući, a ćukovi ćuču. Žunja klikče, žapci krekreću, a vrapci čavrljaju. Osa zuji, a cvrčak svira. Vidimo kako je pesma i vrlo onomatopeična – gotovo da možemo čuti sve te zvukove o kojima pesnik govori.

Semenka

Pesma ima dve strofe, obe su katreni. Pesnik u njoj govori kako se u njegovu sobu, kroz tanku senku, spustila semenka maslačka na svom malom, belom padobranu. Pesnik joj je tada otvorio prozor da izađe van, kako bi sletela na zemlju i onda od nje nastao novi maslačak. Pesma je vrlo zgodna iako je jednostavna i govori kako nekad moramo pustiti male, lepe stvari kako bi izrasle i postale velike i još lepše. Ne valja biti sebičan, pogotovo ako se radi o tuđoj sreći.

Komišanje

U ovoj priči pesnik piše o svom iskustvu komišanja kukuruza sa svojom porodicom. Govori kako su komili žute kukuruze „skidali bele im kapute“. Radili su to svi, ceo dan, sve do ponoći, ali nije bilo teško, jer baka je počela da priča priče kako ostali ne bi pozaspali. Istovremeno je deda počeo da priča o prošlim vremenima i žaliti što ih više nema. Slušajući, dečaci su se igrali i od kukuruzne svile radili brkove, dok su lepe devojke pevale. Komili su tako svi zajedno kukuruze do ponoći, nastade i igranka, živa i srčana, u čast prastarim njivama.

U ovoj pesmi pesnik govori koliko su tradicija, običaju i provođenje vremena s porodicom važni. To je vreme kada možemo puno tog naučiti, ali se i lepo proveseliti šta će nam ostati u sećanju čitav život.

Čeda i sneg

Ovo je jedna vrlo simpatična pesmica koja govori o tome kako velika dečja mašta može da bude, ali i o tome kako deca mogu biti nevina u svojim pretpostavkama. Pesma ima samo tri strofe, svaka je katrena, sa vrlo kratkim stihovima. Govori o malom Čedi koji je prvi put u životu video sneg. Nakon što je napadao tanak sloj na livade i breg, Čeda je pozvao svog brata Simu da donese vreću kako bi pokupili „sav taj šećer“. Mali Čeda je mislio da je to šećer pao sa neba, jer nikada pre nije video sneg!

Mraz

Pesnik se u ovoj pesmi obraća mrazu. Kaže da bi volio da zna sve njegove staze, zanima ga odakle dolazi: iz šume, dola ili iz kola koja su došla sa zvezda? Sneg mu kaže da je došao sa Severnoga pola. Pesnik ga pita bole li ga leđa kada se digne vetar i kada počne da ga raznosi na sve strane. Sneg odgovara da ga ne bole. Pesnik pita sneg šta radi noću, kada se sve ptice osame i san se spusti na celu goru. Sneg kaže da on tada radi poledice, jaše saonice i crta bele slikovnice na prozorima.

Zima tkala ćebe

I ovo je jedna zimska pesma. Govori kako zima tka ćebe kako pšenica ne bi ozebla. Ćebe radi kako ne bi ozeble i bube, klice, ljubičice, rani ječam i detelina. Pod njenim ćebetom odmara se i voćka. Ćebe od snega otvrdne i zemlju kako bi Ilija mogao da se skija niz brežuljak. Ova pesma jasno govori da i hladan sneg ima jasnu ulogu u prirodi i kako se ona pod njegovim okriljem odmara i priprema za proleće.

Sneškovo letovanje

U ovoj pesmi pesnik priča sa Sneškom. Pita ga gde će ovo leto da otiđe na letovanje. Sneško kaže da će ovo letio biti bara u sokaku, biti će i rosa, laka maglica, plavi talas i beli oblak. Moći ćemo da ga vidimo po celom svetu jer će se pojaviti kao kiša, pahulja ili inje. Ono o čemu ova lepa pesmica govori je da sve u prirodi kruži i ništa zapravo ne umire. Kada nešto nestane u jednom obliku, pretvara se u drugi, baš kao voda koja je tren sneg i Sneško, tren deo reke ili česme, tren je maglica, a onda ponovo pahulja.

Lek

Lek je pesmica koja ima i svoju muzičku verziju. Govori o lisici koja se razboljela. Od bolesti je počela da se „suši ko grana“, iako su pokušali da je leče, što traje već nekoliko dana. Ali bolest je bila neznana, teška i sve jače ju je pogađala. Na kraju dođe zec i kaže da će proći sve gore i preplivati sva mora samo da joj nađe leka. Lisica počne da plače i kaže da bi joj bilo lakše kada bi gusku pojela.

Rat

Ova pesma nije tako strašna, iako joj je naslov Rat. Govori o jednom patuljku koji je bio car države Dali-Dali i koji je odlučio da zarati protiv svog suseda. Zaratili su zbog žutog plišanog slona, zbog dva rumena bombona zbog keramike, belog kera i tri klikera. U svome ratovanju pocepali su balone, psiću polomili noge, slonu iščupali surlu, a klikere izgubili. Na kraju su proglasili mir jer više nisu imali zbog čega da ratuju.
Ova pesmica zapravo govori o deci koja se svako toliko posvadi zbog igračaka, pa se na kraju i pomire. Pouka je u tome da se tek u svađi polome igračke, bilo bi bolje da su ih podelili i onda se u miru igrali.

Dobrodošlica

Pesma govori o lastama koje dočekujemo svako proleće. One se vraćaju kada trava zazeleni, a trešnja polne da maše svojim rascvetalim granama. Bašta zamiriše u jorgovanima, a deca počnu da puštaju zmajeve, koji su lastama i dobrodošlica. Cela zemlja je u proleću kada laste u nju stignu!

Slikovnica

I ova pesma ima laste za centralni motiv. Kada laste dođu, livada je zelene i cvetna, šarena je kao slikovnica. U slikovnici od livade vidimo plave zvončiće, maslačke i trave. Tu su i prepelice i rosa koja noć čini još lepšom. A slikovnicu svaku jutro prelistava vetrić.

Rana Darodavka

Rana jesen jaše svog konja preko brda i polja. Juri galopom sa svojim nabreklim bisagama. Dolazi u smiraj leta i počine da menja celi krajolik. Bujnu, zelenu šumu pozlati, šljive poplavi, stavi krompire u podrume, a deci deli zrelo grožđe. Eto kako jesen deli svoje darove!

Pahuljica jedna mala

Ova pesma je kao brojalica i mnoga deca je napamet znaju još i pre škole. Govori o jednoj pahuljici koja se zamislila u letu, pa nije znala gde bi pala. Naslonila se pesniku na nos i tamo se istopila.

Odjek

Pas Cule lajao je celo leto. Njegov glas odbijao se od zid i on je mislio da na njega laje neki drugi pas, pa je za svoj glas rekao da je najružniji na svetu.

Jaja

Dve bele kokoške snele su jaje. To je saznala svraka, pa je jedno jaje ukrala. Dođe nakon toga Jela, vidi jedno jaje i pita kokoši koja ga je snela. Obje su vikale „ja-ja!“ i eto tako je jaje dobilo ime!

Brojanje

Dečak Mića zna da broji do 10 bez greške i to uz pomoć prstića. A kad mu kažu da broji dalje, on skine svoju obući i počne da broji uz pomoć svojih nožnih prstića. Ova kratka pesma od dve strofe mogla bi da bude zanimljiva deci koja i sama uče da broje.

Porodična slika

Bio jednom jedan tata i bila jednom jedna mama. Satima i nedeljama su se svađali, a dete nije shvatala zbog čega. Jako je patilo što mu se roditelji mršte zbog dugmeta, što viču zbog paščeta, što sevaju zbog mašne i grme zbog tašne. Dete nije shvatalo zašto se svađaju, ali je zbog toga mnogo patilo Dete je odraslo u devojčicu, skromnu, tihu i lepu. Često se smešila, ali retko iznutra. Kao odrasla mnogo je toga shvatila, ali je i dalje patila. Ova pesma poručuje roditeljima kao svađa može da dugoročno ima uticaja na njihovu decu.

Ko ljulja Maru

Stara kolevka ljulja Maru levo-desno i usput škripi. Ne ljulja je mama ili baka, ljulja se Mara sama.

Zimski dan na selu

Kada je zima, selo je belo kao da je celo od guščjeg perja. Iz svake se kuće puši, kao da su dimnjaci lule. Deca tada ruše ledenice sa crpova, a susedi cepaju klade koje su dovukli iz gaja. Sanke škripe po snegu, dah se ledi čim se izdahne. Ptice cvile u žbunju, a vetar trese lipe s kojih pada srebrni prah. A kada u šumi opali puška, neka životinja se prestraši.

Prolećno jutro u šumi

U proleće počinju da cvetaju breze i stari hrastovi. Mlada srna trči proplankom, srećna jer su preživeli dugu noć koju zima nosi sa sobom. Sunce počinje da obasjava čitavu šumu i od svukuda se čuje pevanje kosa. Šumske ptice postanu horovi koji pevaju, a borovi se tada počinju klanjati Suncu.

Srpovi

Stigao je kombajn u selo i vreme je da se žito žanje. Stari srpovi sklonili su se ispod strehe i vani im vire samo njihovi repovi. Njihovi srećni dani su odzvonili, sada rade samo veliki kombajni.

Slikovnica

Pesnik pozdravlja žeteoce i pita ih je ran ječam zreo. Žito je sada zlatno kao dukat i već bi ga i golubi jeli. Svitac je sjeo na stol i slatko večerao.

Beleške o autoru

Momčilo Tešić rođen je 1911. godine u Glumču, mestu pored Požege. Četiri razreda osnovne škole i četiri razreda niže gimnazije polazio je u Požegi. Nakon toga je prekinuo školovanje i postao zemljoradnik. Neko vreme radio je i u državnoj službi, a nakon Drugog svetskog rata i kao knjižničar i upravnik Gradske biblioteke u Požegi. Bio je i pomoćnik knjigovođe Seljačke radne zadruge u rodnom mestu, službenik Seoskog odbora u Požegi te je bio i matičar i vojni referent.

1931. godine osnovao je Društvo trezvene mladeži u Glumču te Dopisni klub za knjigu i književnost Srbije u Beogradu. 1938. Godine posto je član Udruženja seljaka književnika, a 1954. član Udruženja književnika Srbije. 1968. godine postao je jedan od osnivača Družine pesnika sa sela Suncokret, uz koji je pokrenuo i časopis Raskovnik, koji je izdavala družina. Kasnije je postao počasni predsednik književnog društva Razvigor u Požegi.

Osim što je pisao pesme i prozu za decu i odrasle, Tešić je i sakupljao narodnu književnu baštinu i umotvorine. Prva pesma objavljena mu je 1929. godine u časopisu Đačka družina, što je bio list za srednjoškolce koji je izlazio u Beogradu. Prvu pesmu za decu štampao je u časopisu Pravda 1939. godine i zavala se Trešnja. Nakon toga objavljivao je u mnogim listovima i časopisima, među kojima su i Venac, Razvitak, Zadruga, Oslobođenje, Zmaj, Male novine i mnogi drugi.

Od 1948. godine Tešićeve pesme počele su da se uvrštavaju u lektire za osnovnu školu i čitanke. Napisao je čak 17 zbirki dečje poezije, dve knjige lirske poezije, dve knjige kratke proze i četiri slikovnice. Neke njegove knjige su Traktorista peva, Čime se ko brani, Gde ko zimuje, Dečja radost, Od kuće do škole, Cvetnik detinjstva, Seje baka brašno, Otkucaji, Žeteoci i Žeteoci, dobar dan. Njegova dela prevođena su na mnoge evropske jezike. Za svoj doprinos književnosti dobio je mnoge nagrade, od kojih su najvažnije Vukova nagrada za doprinos razvoju kulture i nagrada Mlado pokoljenje te mnoge druge povelje i plakete.

Tešić je umro 1992. godine u rodnom Glumču. Nakon smrti jedna ulica u Požegi dobila je njegovo ime, kao i jedno Kulturno-umetničko društvo. U Glumču je do pre nekoliko godina bila otvorena i knjižnica koje je nosila ime Momčilo Tešić. Od 2000. godine dodeljuje se nagrada Mladi Momčilo deci koja pišu poeziju.

Autor: V.B