Mariji

Mariji obrađena lektira književnika Miodraga Pavlovića. Lektira sadrži detaljnu analizu pesme, analizu dela, književne elemente i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Mariji autora Miodraga Pavlovića, pesma je koja otvara zbirku pod nazivom 87 pesama. Pesma Mariji je prva pesma u zbirci, i pripada ciklusu pod nazivom Ljubavi ,a koji sadrži ukupno dvanaest pesama. Zbirka zapravo sadrži 80 pesama koje su raspodeljene u tri ciklusa. Kroz ovu zbirku i cikluse, Pavlović izražava sebi svojstvenu poetiku i niže različite motive, od motiva destrukcije i haosa, preko usuda čovekove usamljenosti, beznađa i praznine sveta, do novog puta pevanja i mišljenja.

Poetika Miodraga Pavlovića pripada srpskoj posleratnoj književnosti, posleratnoj u smislu posle Drugog svetskog rata, a u pesmi Mariji glavni motiv je ljubav. Pesma odiše metaforama i raskošnom poetikom. Sama pesma sadrži četiri strofe od kojih prve tri počinju istim stihom „Ti si učinila…“ dok se četvrta tim stihom završava „Ti si to učinila“ i tu vidimo, po formi, jednu hermetičnost pesme zaokružene tim stihom. Ponavljanje rečenice „Ti si učinila“ na početku svake strofe ima za cilj da istakne Marijinu važnost za lirski subjekat i njenu posebnost.

U pesmi vidimo ispovedan ton lirskog subjekta koji, kao da Mariji, na sebi svojstven način zahvaljuje na prisustvu u njegovom životu, i nabrajanjem kroz strofe šta je ona to sve učinila da se u njegovom biću desi, poetično obelodanjuje sazdavanje novog doživljaja života kada je u njemu prisutna ljubav.

U pesmi nema uzdaha i ljubavnih uzleta već prizora smrti, prolaznosti, ravnodušnosti, nerazumevanja i najbolje reprezentuje Pavlovićevo pevanje o ljubavi, tj. kao zahvala lirskog subjekta Mariji što se njihova ljubav napokon ostvarila. Pesma je nabrajanje svega šta se dešavalo u vremenu dok se njihova ljubav rađala i sazrevala, što su mislili, osećali, doživili. Ovo nije samo pesma devojci, Marija je simbol ženstvenosti i žene koja simbolizuje toplinu, ljubav, senzualnost i lepotu. Pesma izražava večitu ljudsku ćežnju za toplinom, ljubalju, bliskosti i lepotom.

Književni elementi

Književni rod: lirika

Književna vrsta: lirska pesma

Stih: četiri strofe po četiri stiha, s ponavljajućim početkom „Ti si to učinila“, osim u poslednjoj strofi gde se menja u „Ti si to učinila“

Mesto radnje: neodređeno

Vreme radnje: neodređeno

Tema: zahvalnost lirskog subjekta devojci Mariji na ljubavi

Ideja: Postoji posebna pouka u ovoj pesmi, a to je zahvalnost lirskog subjekta Mariji, koja je zaslužna za ostvarenje, rađanje i razvoj ljubavi. Zahvalnost svakog muškarca ženi kao izvoru topline, senszualnost i lepote u čemu je misaoni i emotivni zaključak pesme.

Analiza pesme, citati

Kao što smo i rekli, svaka strofa počinje obraćanjem Mariji, pa tako imamo prvu:

„Ti si učinila
da trkač na sunčanoj stazi
preskoči zgužvanu zmiju
da bi te uhvatio oko pasa
i otvorio kutiju nadutih pupoljaka“

Lirski subjekt poredi sebe sa trkačem na sunčanoj stazi. Sunčana staza može predstavljati život, svetlost i ljubav. Cela strofa je u dinamičnim motivima i pozitivnom raspoloženju. Dinamika je izražena rečima: trkač, preskoči, uhvatio, otvorio, dok je svetlo raspoloženje izraženo sintagmama: sunčana staza, kutija nadutih pupoljaka. Prisutnost sunca ima za cilj ukazati na proslavljanje života, a kutija nadutih pupoljaka, simbolizuje snagu i radost novo rađanja.

Preobražaja koji se dešava u prisustvu ljubavi. Trkač preskače zmiju koja je simbol zla, i hvatanjem Marije oko pasa, otvara kutiju punu nadutih pupoljaka. Otvara i osvaja živahnost zaljubljenosti.

Lirska priča je ovde veoma živa, a slike su pune pokreta (otvorio, uhvatio, preskoči, trkač) i asocijacija (pupoljak, pas). Na putu u osvajanju ljubavi nalaze se „zgužvane zmije“ koje predstavljaju prepreke – zmija označavva podmuklo zlo koje je hitro i iznenadno, a pridev „zgužvana“ može da se dvojaka shvata: spremna na skok i da ujede, skrivena ili nešto ružno i neprijatno svojim delovanjem ili izgledom.

U ovoj strofi možemo da prepoznamo i leksiku i slike iz narodne priče „Devojka brža od konja“ gde je takođe opisana utrka za prelepom devojkom i njenim osvajanjem gde se takođe nalaze velike prepreke. Ovaj način asocijativnog povezivanja je sasvim logično jer nam je poznato da Pavlović dobro pozna narodnu književnost i da je za vreme života napisao puno eseja o narodnim pesmama i pripovetkama.

„Ti si učinila
da se nepripremljena ukrštanja
dobroćudno uzmu za ruke
i dovrše svoje razgovore
među našim senkama“

U drugoj i trećoj strofi, nastavlja se dinamika slika, ali, ovde kao da se otkriva čulni doživljaj otelotvorene ljubavi. Nepripremljena ukrštanja se uzimaju za ruke, tj. suprotnosti se privlače, i dovršavaju razgovore između senki, dakle, u susretu lirskog subjekta i Marije, odnosno dvoje zaljubljenih, nestaju sve barijere, razrešavaju se sve nedoumice, padaju sve maske i zablude.

Pojavljuju se tražene latice odnosno ispunjava se uslov za cvetanje ljubavi, iznemiruje se more, tj. dešava se pokretačka snaga izazvana prisutnošću ljubavi.

„Ti si učinila
da se na živahnim zatiljcima
pojave tražene latice
i uznemiri se more na ravnim obalama
zbog sjajnih ptica koje dolaze“

U poslednjoj strofi se razotkriva pesnik, ako pogledamo na početak pesme on je lirski subjekt u liku trkača na sunčanoj stazi, dok, u četvrtoj govori direktno o sebi, počinje je sa „odenula si me“ i time tok pesme dobija novu dimenziju koja se ubrzo završava zaključkom.

U poslednjoj strofi, nakon niza ređanja pojedinosti različitih intenziteta u prve tri strofe, kroz još jaču sliku dolazi se do zaključivanja: Ti si to učinila.

„Odenula si me svojom kosom
i dok oblaci tonu kroz plava stakla
mi ulazimo u prastaro drvo
jedino koje je toplo
Ti si to učinila“

Hiperbolisanjem dožvljaja njene kose kroz stih odenula si me svojom kosom pesnik želi da istakne raskošnu lepotu Marije: a „dok oblaci tonu kroz plava stakla / mi ulazimo u prastaro drvo / jedino koje je toplo“ govori o simbolici sjedinjavanja. Dan se završava, lirski subjekat i Marija, sjedinjavaju se u ljubavi koju on nazva prastarim drvetom. Praiskonskim postojanjem koje može porediti sa postojanjem ljubavi, simbolom topline i nade, skrovištem od nemira i unutrašnjih pitanja, ili drvetom zaveta na večnu ljubav i povezanost. Strofa se završava zaključkom Ti si to učinila – tu se više ne daje mesta polemici, sve je opisano i dokazano kroz jasan zaključak.

Beleške o piscu

Miodrag Pavlović je rođen 28. novembra 1928. godine u Novom Sadu. Osnovnu i srednju školu, kao i Medicinski fakultet pohađao je u Beogradu do 1954. godine. Kratko je radio kao lekar jer se odlučio do kraja života posvetiti pisanju i književnom radu.

Prvu zbirku pesama „87 pesama“ objavio je 1952. godine, a uvelike je uticala na njegovo književno stvaralaštvo i životno opredeljenje. Zbirka se takođe smatra i jednom od prekretnica u savremenoj poeziji. Pavlović je s njom stvorio jednu novu vrst srpskog pesništva tako što je kombinovao preplitanje mitskih i istorijskih elemenata sa sazvučjem balkanske tradicije. Svojim stvaralaštvom je preuzeo vodeće mesto u savremenoj srpskoj poeziji i postao jedan od najuticajnih pesnika posleratne srpske književnosti.

Odbacuje dogme koje se nameću društvu, ideološke i estetske parametre i napisao nova, jedinstvena dela. Bio je veliki poštovalac i poznavaoc strane i domaće poezije, a zapažen je i kao izvrstan esejista. Njegove pesme i eseji prevođeni su na mnoge evropske jezike pa su njegova dela dobro kritički ocenjena u poznatim njemačkim listovima i književnim časopisima. Dela su mu prevedena i na par orijentalnih jezika, a poezija mu je jedinstvo mitologije, poetike, filozofije, umetnosti i istorije. Ne podleže pravilima poetike, a pesme mu se izjednačavaju sa njegovim viđenjem sveta i stvarnosti.

Najpoznatija poezija: „87 pesama“, „Stub sećanja“, „Oktave“, „Mleko iskoni“, „87 pesama (izbor poezije)“, „Velika Skitija“, „Nova Skitija“, „Hododarje“, „Svetli i tamni praznici“, „Velika Skitija i druge pesme „Zavetine“, „Bekstva po Srbiji“, „Izabrane pesme“,

Najpoznatija prozna dela: „Most bez obala“ „Bitni ljudi“

Najpoznatije drame: „Igre bezimenih“, „Koraci u podzemlju“

Najpoznatiji putopisi: „Kina – oko na putu“, „Putevi do hrama“, „Otvaraju se hilandarske dveri“,

Živeo je sa ženom Marlenom i ćerkama Kristinom i Jasminom sve do svoje smrti 17. avgusta 2014. godine. Sahranjen je u Njemačkoj u Tutlingenu, mestu kod Štutgarta.