Kombrej

Prvi deo knjige „Put ka Svonu“ je Kombrej. Prvi ciklus i početak fabule kojom Proust prikazuje odrastanje osetljivog dečaka u zrelog umetnika.

U Kombreju se pojavljuju svi likovi koji se mogu videti kasnije u ostalim pričama, pa se postavlja zagonetka života koja će biti razrešena tek na kraju celog ciklusa „U traganju za izgubljenim vremenom“ u romanu „Pronađeno vreme“.

Vrsta dela: monološko-asocijativni roman

Kratak sadržaj prepričano

Radnja romana započinje buđenjem anonimnog lika u tamnoj sobi. Kako se budi tako postupno dolazi svesti. Ne zna ko je pa se u procesu buđenja priseća raznih soba u kojima se do sada budio. Sećanje mu zastaje u sobi iz detinjstva kada se budio kod bake i dede u Kombreju. Priseća se kako je znao nestrpljivo da iščekuje majku koja bi mu poljupcem poželela laku noć. No, često bi se dogodilo da majka to ne učini jer je bila previše zauzeta komšijom Svonom.

Svan je glavni negativac za malog dečaka. Inače, on je dedinog prijatelja sin i potomak ugledne porodice. Ustvari radi se o uglednom članu pariskog društva što dečakova porodica ne zna pa ga pozivaju samo kada nemaju važne goste. Svan je oženjen Odetom koja ima sumnjivu prošlost. Zajedno imaju kćerku Gilbertu.

Kada majka prvi put ne poljubi dečaka za laku noć zbog prisustva komšije Svana, dečak će prvi put spoznati samoću i bol izlaskom iz detinjstva, ali i doživeti susret sa literaturom i umetnošću. One će mu biti uteha u samoći.

Prvi deo romana završava se radnjom sećanja dečaka kada ga majka nudi čajem i kolačićem jednog zimskog dana. To ga je jako razveselilo pa je bio jako ushićen. Veliko ushićenje se pretvara u sećanje. Takve dečakove uspomene obeležiće celi njegov život u Kombreju.

Drugi deo romana započinje radnjom kako ga dečak vidi na vidiku Kombrej iz udaljenosti, onako kako je doživljen kada je dolazio na uskršnje praznike. Radnja se sada odvija hronološki, ali je isprekidana slikama iz dečakove svesti. Dolaze mu sećanja na crkvu, gradić i okolinu, porodičnu kuću i vrt.

Sećanje mu dolazi i do sobe tetka Leoni koje je konstantno ležala u krevetu zbog nemoći i kako se ceo život porodice vrteo oko nje. Teta Leoni je kontradiktorna, malo je gruba. a malo osećajna, ali jako voli svoju porodicu i unuke. U priči se otkriva i opis Kombreja i njegove predivne okoline. Dečak često uživa u šetnjama, a na jednoj upoznaju i Svanovu kćerku Gilbertu u koju se zaljubljuje po prvi put. Sećanje na nju pratiće ga i nešto kasnije.

Priseća se i gospođice Vintel, kćerke uglednog muzičara Vintela koji dečaka upoznaje sa muzikom. Iako muzičar ima jaka osećanja prema svojoj kćerki, on nastoji da sakrije njenu grubost i lezbijske sklonosti.

Sećanja mu odlaze i na Germant gde su često šetali za vreme sunčanih dana. Razmišlja puno na tom putu, a često ga obuzimaju i misli da neće nikada moći da postane pisac. Vojvotkinja Germant je njegov idol otkad je video prvi put u crkvi.

Dečak za vreme povratka iz vožnje kočijom ugleda zvonike Martinvila te su oni ujedno i njegovo nadahnuće koje mu pomaže da tada ispiše prvu stranicu kao pisac.

Roman se završava ponovo na početku radnje. Dečak pokušava da odgonetne, u procesu buđenja, gde se nalazi.

Kombrej je prvi deo prvog romana Put ka Svonu iz ciklusa „U potrazi za izgubljenim vremenom“. Po obliku je roman memoara, jer se u njemu opisuje prošli život pisca.

Likovi: Dečak, Majka, Baka, Čarls Svon, Leoni, Gilberta, vojvotkinja Germant, gospođica Vintel, muzičar Vintel

Beleška o autoru

Marsel Prust (1871.- 1922.) jedan je od najvećih svetskih pisaca. On je francuski romanopisac koji je utemeljio moderni evropski roman. Pripadao je aristokratskoj porodici, u detinjstvu okružen ljubavlju i pažnjom. Rano je oboleo od astme pa je bio posebno krhak.

Već u mladim danima zanimaju ga filozofija, istorija i pozorište. Nakon završene gimnazije i odsluženja vojnog roka, upisuje Školu političkih nauka u Parizu. Zanima ga književnost i mondenski život pa je rado viđen u aristokratskim salonima.

Nakon takvog života odjednom mu se događa promena. Zdravstveno stanje mu se pogoršava, umiru mu otac i majka, a on se povlači u sebe i svoj književni svet.

Njegova najpoznatija dela: „U traganju za izgubljenim vremenom“ koja obuhvata sedam delova i to, „Put ka Svonu“, „U senci procvetalih devojaka“, „Kod Germantovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatvorenica“, „Iščezla Albertina“ i „Pronađeno vreme“.