Dundo Maroje

Dundo Maroje je jedna od reprezentativnih komedija dubrovačkog autora Marina Držića. Komedija se smatra jednom od najpoznatijih dela tog prostora u razdoblju renesanse. Delo je napisano 1551. godine, ali nije odmah tiskano, izdano je tek nakon Držićeve smrti.

Takođe je reč o prepisu iz 16. st. kojemu nedostaje kraj, pa nije poznat Držićev izvorni rukopis. Delo je prvi put tiskano 1876., a prvi put izvedeno u pozorištu 1938. godine u Narodnom kazalištu u Zagrebu i pritom je korišten adaptisani tekst.

Radnja je puna intriga i laži te pokušaja raznih smicalica. Otac, Dundo Maroje došao je u Rim po svog sina koji je trebao da se školuje, a zapravo je trošio očev novac na udvaranje kurtizani Lauri. Jedan od sluga, Pomet, pri tome ima jednu od važnijih uloga. Iako se gospodari predstavljaju kao glavni likovi i oni koji imaju kontrolu, sve razrešavaju ili zapetljavaju upravo njihovi sluge, a posebno se u tome ističe upravo delovanje Pometa.

S obzirom na to da kraj nije poznat, ne zna se kako komedija završava, ali daje se naslutiti da je svatko dobio ono šta je zaslužio.

Vrsta djela: komedija intrige, commedia erudita (učena komedija)

Mjesto radnje: Rim

Vrijeme radnje: 16.st.

Kratak sadržaj prepričano

Prolog Dugog Nosa

Dugi Nos, Negromant (čarobnjak) sreo se zadnji put s publikom pre tri godine, tokom izvedbe predstave “Pomet”. Dugi Nos šalje pozdrave prisutnima te priča o svom putu u Veliku Indiju. Tamo je sreo ose, žabe, čaplje i majmune koji govore.

Nakon toga zaputio se prema Maloj Indiji gde je pronašao čovječuljke koji se bore sa ždralovima. Zatim kreće prema Novoj Indiji gde se psi vežu kobasicama i igraju zlatnom loptom. Imao je želju da poseti i Staru Indiju, ali morao je drugim putem gde vlada večito leto, jer se s druge strane protezalo ledeno more.

Tokom prologa, Negromant se osvrće i na ljude Nahvao i ljude Nazbilj. Ljudi Nahvao su nerazumni, oholi i oni se često nalaze u likovima gospodara, Držić ih smatra delom dubrovačke vlastele. Ljudi Nazbilj, s druge strane, su dobri, razumni i tolerantni ljudi.

Prolog

Tijekom ovog prologa, autor se obraća publici. Pritom najavljuje šta će se sve dešavati u predstavi pa se oprosti od publike i najavi početak predstave.

Prvi čin

Dundo Maroje kreće u potragu za svojim sinom Marom koji je otišao u Rim umjsto u Firencu kakav je bio dogovor. Naime, tamo je trebao da izuči zanat za trgovca, no mesto toga završio je u Rimu i potrošio pet tisuća dukata koje mu je otac dao.

Dundo Maroje je bio besan i nije mogao da veruje koliko mu je rasipan sin bio. Na put u Rim poveo je sa sobom svog slugu Bokčila kojega su zanimali samo hrana i piće. Često je podbadao svog gospodara zbog izrazite škrtosti.

Nedugo nakon što su stigli u Rim, sretnu svoje zemljake Kotoranina i Tripčetu pa se ljubyzno pozdrave. Dundo Maroje iskoristi priliku pa počne da se žali na svog nepromišljenog, rastrošnog sina. Tripče ga pristojno sasluša, ali u času kad je uhvatio Maroja za ruku, Bokčilo skoči na njega jer je mislio da želi nauditi njegovu gospodaru. Na kraju ga Dundo prisili da mu se ispriča.

Tripčeta iz priče shvati da mu je poznat momak o kojemu Dundo govori, pa objasni kako u Rimu živi jedan Maro koji je poznat kao bogat čovek. Pritom saznajemo kako Maro ima dvadeset i jednu godinu te kako ljubuje s kurtizanom Laurom. Tripčeta predloži da posjete gostionu “Alla grassezza” (Kod obilja) jer je malopre tamo vidio Marojeva sina.

U međuvremenu saznajemo kako Maro sav svoj novac troši na Lauru, kupuje joj skupe poklone i tako zadržava njenu naklonost. No, u Rim dolazi Pera, Marova verenica u pratnji svog sluge Džive. Prerušila se u mušku odeću kako je nitko ne bi prepoznao i već tri dana traga za Marom. Putem sretnu Dživulina koji im prenosi vest da Mara traži njegov otac.

Drugi čin

Prikazan je susret Pometa i Petrunjele. Pomet svim snagama pokušava da nagovori Petrunjelu da bude s njim no uglavnom bezuspešno. Petrunjela tako saznaje da Maro polako ostaje bez novaca i kako ga otac traži kako bi ga vratio u Dubrovnik.

U Rim stižu i tri Marova prijatelja, Pijero, Niko i Vlaho. Sretnu Petrunjelu i prepoznaju je, a u međuvremenu Maro izlazi iz gostione jer je vidio svoje drugare. No, upravo u tom času naiđe Dundo Maroje te odmah napadne sina zbog potrošenih dukata.

Maro se pravi da ne poznaje svog oca kako bi se izvukao i spasio svoj ugled što strašno naljuti Maroja koji zatim pokuša probosti sina. Kapetan ga zaustavi i odvede u zatvor, a Bokčilo ostaje sam. Putem sretne Pometa i žali se kako ne zna šta će pa mu Pomet savetuje neka pokuca na vrata i traži Popivu, što ovaj i učini.

Laura ga pusti u kuću i nahrani ga. Maro proklinje svog oca i brine se da će zbog onog ispada izgubiti Lauru.

Treći čin

Popiva i Bokčilo odluče da skupa krenu u potragu za Marojem. Sadi posećuje Lauru i zahtjeva svoje dukate jer mu je Maro ostao dužan. Maro je kupio ogrlicu koja košta 150 škuda, ali nije još uvek platio.

Laura ga nagovori da pričeka Maru pa će dug da bude podmiren, no Maro pokuša izbeći plaćanje. Sadi doduše ne odustaje pa je Maro na kraju prisiljen predati novce. Laura mu poruči da su Bokčilo i Popiva otišli tražiti Dundu Maroja zbog čega Maro pobesni.

Maro pronalazi Popiva i govori mu kako ga je uništio, a on mu zatim savetuje da ode kod Laure i od nje posudi novac. Ugo se i dalje muči pronaći način kako da navede Lauru da bude njegova, čak joj nudi i novac. Popiva objasni Lauri kako se Maro našao u finansijskim problemima i da mu je potrebna pomoć i ona mu rado ponudi novac.

Pera u međuvremenu saznaje da je Maro zaljubljen u Lauru što je jako povredi. Također sazna od Petrunjele da je Maro svih pet tisuća dukata potrošio upravo na Lauru, a kad Petrunjela shvati da je Pera Marova verenica, pohita sve reći gospodarici.

Četvrti čin

Dundo Maroje je i dalje bijesan na svog sina zbog potrošenih dukata. Šalje Bokčila da pronađe Maru. Došlo je vrijeme da se Maro suoči s ocem. Popiva mu je savjetovao neka potroši tri tisuće dukata koje mu je Laura posudila na lijepu odjeću i neka pred ocem hini da je dobar trgovac.

Pokušao je prevariti oca rekavši mu da je ono ranije vidio momka koji je njemu jako sličan. No, Dundo Maroje nasamari svog sina i uzme mu škrinju s dukatima. U grad stiže Gulislav, Hrvat koji je u potrazi za Mandalijenom. Poslao ga je vlastelin kako bi pronašao njegovu kćerku. S obzirom na to da mu je to posljednja kći spreman je platiti, Gulislav nudi Pometu sto škuda ako mu pomogne.

Petrunjela stiže do svoje gospodarice i prenese joj vijest kako je u Rim stigla Marova verenica. Laura je besna jer joj je Maro lagao, a da stvar bude još gora ostala je bez tri tisuće dukata koje je odnio nekakav starac.

Peti čin

Pomet saznaje da je Laura ta izgubljena vlastelinova kći, ali umesto da je obavesti o tome, pokuša joj ponuditi svog gospodara kako bi nadoknadila tri tisuće dukata koje je izgubila. Maro se pokuša ispričati Lauri zbog obmane, ali ona ga odbija saslušati.

Maro na kraju uviđa svoje pogreške i moli oca za oprost. Svi se na kraju vrate u Dubrovnik, a Laura odlazi u Kotor.

Likovi: Dugi Nos – negromant, Dundo Maroje, Maro Marojev, Bokčilo – sluga Dunda Maroja, Popiva – sluga Marov, Pera – verenica Marova, Dživo, Laura – kurtizana, Petrunjela – djevojka Laurina, Pomet Trpeza – sluga Ugov, Ugo Tudešak

Analiza likova

Dundo Maroje – škrti je starac koji je poslao sina na školovanje u Italiju. Bio je grdno razočaran i ljut kada je čuo da on rasipa novac na žene i raskalašen život, umesto na ono zbog čega je i otišao tamo. Kako bi saznao celu istinu, Maroje ode u potragu za sinom. Maroje je tvrdica, vidimo to odmah u početku komedije. Ne da svom slugi da jede i pije koliko mu treba, već mu stalno nešto uskraćuje. Onda možemo da zamislimo koliko ga je mučilo uzaludno trošenje novca od strane njegova sina. Maroje je i jako osvetoljubiv, ali nije baš snalažljiv. Nije da nema pameti, već je pripadnik vlastele koji nikada nisu morali puno da brinu, pa kao da su zakržljali kod traženja izlaza iz problema. Zato su tu njihovi sluge, koji moraju da budu prepredeni samo da bi preživeli.

Maroje je u stalnom sukobu sa okolinom, a pogotovo sa sinom, što u prenesenom značenju predstavlja sukob između starije generacije i one mlađe, tj. između tradicije i modernog života. Na kraju on dobiva ono što želi, ali naravno, uz žrtvovanja i visoku cenu.

Pomet – iako je sluga, Pomet je zapravo glavni lik ovog dela. On je taj koji zapliće radnju smišljajući spačke iz koje će on imati najviše koristi. Iako je odan svom gospodaru, zapravo je najviše odan sam sebi. Ne radi ništa od čega nema koristi, ali srećom, dobrog je srca, pa je ono za što se bori zapravo pravedno. Voli sluškinju Petrunjelu, pa sve što radi, radi i kako bi na kraju završio s njom. Pomet je predstavnik pametnih, snalažljivih ljudi, često nepravedno marginalizovanih jer ne pripadaju plemstvu. On je dokaz da bogatstvo ništa ne vredi ako nemaš pameti, a ako imaš pameti i iz siromaštva možeš da se izvučeš.

Laura – ona je kurtizana koja zna kako najbolje iskoristiti svoje najveće adute kako bi uspjela u životu. Koristi svoje telo i svoje ženske čari u osvajanju sveta, ali to čini pametno. Ne daje se svakome, nego samo onima od kojih ima najviše koristi. Ona nije glupa, već je arhetip žene koja će učiniti što mora da bi živela na visokoj nozi, ali i zavredila poštovanje. Nije tipičan primer prostitutke, već žene koja izvlači najbolje od onoga što ima, kako bi dobila sve šta želi.

Beleška o autoru

Marin Držić, nadimak Vidra, rođen je 1508. u Dubrovniku, u porodici trgovca. Njegova porodica nije imala mnogo sreće u trgovini, privredno je propala pa je to vrlo snažno uticalo na Držićev životni put. Nakon srednje škole, otišao je u Sienu, toskanski grad, kako bi studirao pravo, no nema zapisa da je diplomirao.

Već za vreme fakulteta došlo je do izražaja njegovo zanimanje za glumu pa je čak učestvovao u tajnim izvedbama renesanse komedije. Kasnije, se moglo videti i Držićevo ime na popisu kažnjenih.

Držić se nakon nekoliko godina, tačnije 1546. godine, vraća u Dubrovnik. Tada se bavio različitim zanimanjima, a između ostalog bio je i upravnik tamošnje crkve Svi Sveti.

Nakon toga radio je u službi austrijskog grofa Kristofa Rogendorfa sa kojim se uputio u Beč. No, ipak, nije mogao raditi ovaj relativno unosan posao. Verovatno je razlog tome bilo poniženje koje je osećao radeći kao sluga.

1550. godine zaredio se i postao sveštenik. Zapisi iz tog vremena govore kako je Držić imao novčanih problema. 1562. godine otišao je u Veneciju gde je postao kapelan venecijanskog nadbiskupa.

Ubrzo nakon toga vratio se u Dubrovnik, ali tamo se zadržava kratko. 1566. godine ponovo je otišao u Italiju, ovoga puta u Firencu. Napisao je toskanskom vojvodi Medičiju i Frančesku, njegovom sinu, zaverenička pisma u kojima traži da se svrgne plemićka vlast u Dubrovačkoj Republici te da se uvede demokratija.

Kako nikada nije dobio odgovor, otišao je u Veneciju gde je i umro 1567. godine. Njegov život pretočen je na filmsko platno. pa je 2006. godine snimljen film Libertas.

Držić se književnošću počeo baviti tako što je pisao ljubavna pisma, a nastavio je radom na dramskim delima kojima je ostavio i vrhunac rada kao književnik. Njegova najpoznatija dela bila su: “Dundo Maroje”, “Skup”, “Novela od Stanca”, “Tirena”, “Hekuba”, “Venera i Adon”.

Autor: A.M.