Afereza

Reč afereza potiče od grčke reči aphairesis što znači oduzimanje, otimanje. Afereza predstavlja stilsku figuru izostavljanja početnog nenaglašenog glasa (najčešće vokala, ‘vako, ‘tica) ili sloga.

Pesnik je koristi iz metričkih razloga. Upotrebljava je kada želi da postigne određeni broj slogova u stihu. Ova pojava se još naziva i obrnuta elizija. U srpskom jeziku je možemo pronaći u različitim regionalnim i lokalnim govorima kao i u usmenoj poeziji.

Primer izostavljanja početnoga samoglasnika:

• ‘vako – ovako
• ‘nako – onako
• ‘vamo – ovamo
• ‘namo – onamo
• ‘voliko – ovoliko

Primer afereze

Laza Kostić “Đurđevi stupovi”:

“Bože večnosti, bože trenutka,
Bože ‘seljene i svakog kutka.”

Laza Kostić “Santa Maria della Salute“:

“Suncima zasut ‘seljenske stude.”

U srpskom jeziku afereza je retka i kada se sreće najčešće je nalazimo u poeziji.

Kao primere gramatičke afereze u srpskom jeziku možemo smatrati nenaglašene oblike prezenta glagola biti (sam, si, je, smo, ste, su) i htjeti (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će).

Afereza je postupak koji je prikladan u kolokvijalnim kontekstima, žargonu, neoficijalnim primerima jezika, kao i dječjem jeziku. U žargonu se može čuti šulja umjesto košulja, a u dječjem jeziku često se umesto čokolada pojavljuje samo lada.

U žargonu i razgovornom jeziku skraćivanje reči signal je govornikove opuštenosti, urbane senzibilnosti i slično.

Afereza u srpskom jeziku

U našim priručnicima se ne bilježi ni glagol ni pridev koji je izveden iz imenice “afereza”, ali budući da u engleskim rečnicima možemo naći pridev “aphaeretic”, odnosno apheretic uz imenicu aphaeresis (apheresis), od njih možemo da izvedemo oblik aferetički.

Kada govorimo o enigmatici, aferezom nazivamo i niz pojmova (reči) u kome je sledeća reč ista kao prethodna, ali ne sadrži njeno slovo, na primer: pospremati, ospremati, spremati, premati, remati, emati, mati, ati, ti, i

Ovakav niz ne mora da bude čitav, tj. ne mora se završiti jednim slovom dok neki delovi niza mogu i izostati (sledeća reč ne mora imati nikakvo značenje i može se razlikovati od prethodne čak za više od jednog slova). Najdulja reč u nizu naziva se temeljnom ili osnovnom rečju afereze.

Reči (pojmovi) iz takvog niza u većini slučajeva nemaju iste osnove ili koren i značenjske veze. Aferetički nizovi naročito se koriste u križaljkama, ispunjaljkama, stihovnim i klinoidnim zagonetakama (gde se mogu svesti na niz od dve reči, na primer puran, uran). Reči iz aferetičnih nizova možemo nazvati i aferetičkim rečima (pojmovima).

Suprotan pojam: apokopa