Zlatno runo

Zlatno runo je roman Roberta Grevsa u čijem je središtu pozornosti mit o pohodu Argonauta u Kolhidu i otmica Zlatnoga Runa. U uvodu Grevs ističe da su mnogi pesnici i pisci (Homer, Hesiod, Aplonije Rođanin itd.) pre njega u svojim delima spominjali Zlatno Runo, no u njihovim obradama mita o Zlatnom Runu postoje mnoge protivečnosti. Štaviše, protivečnosti su prisutne i u raznim delima istoga pisca.

Za Grke je putovanje u Kolhid važan istorijski događaj i istinitost te priče nikada nije bila upitna.

Kada je reč o vremenu putovanja, otmica Zlatnoga Runa veže se uz period od otprilike dve generacije pre rata između Grka i Trojanaca. Pošto su mnogi Homerovi likovi potomci onih koji bili deo pustolovine Argom, Grevs smatra da su to valjani arheološki nalazi koji dokazuju da nije reč isključivo o legendi.

Za razliku od ostalih pesnika i pisaca, Grevs je događaje ili detalje koji nisu bili u skladu sa ostatkom priče smatrao nevažnima, stoga ih je izostavio. Pritom je obratio pozornost na to da izbacivanje pojedinih delova ne utiče bitno na verodostojnost ostatka priče. Pošto neke starije legende kombinuju Herakla s Tesejem ili vremenima pre Teseja, Grevs je bio u nedoumici da li je Herakle jedan od saučesnika putovanja. Naime, kad je Herakle iz Tirinta došao po savet kod pitonke iz Delfa, ona mu je rekla da on nije prvi čovek s tim imenom koga je upoznala. Po tome je Grevs
zaključio da postoji mogućnost da je u grčkoj istoriji postojalo više junaka sa imenom Herakle.

Ta nedoumica je nastala zbog priče o susretu pitonke iz Delfa i Herakla iz Tirinta. Naime, kad je Herakle došao po savet kod nje, ona mu je rekla da on nije prvi čovek s tim imenom kojega je upoznala.

U prologu se opisuje priča Ankeja Leleja, poslednjeg preživelog člana Argove posade, koji je ostavljen na obali ostrva Majorke i tako je došao pred Vrhovnu Sveštenicu. Alkej priznaje Nimfi da je izgnan iz Sama zbog štovanja Trojne Boginje. Znajući da na Majorki slave njegovu Boginju i priređuju obrede u njenu čast, želja mu je bila doći na to ostrvo. Nimfu je njegova priča podsetila na Herakla koji je došao na Majorku kad je njena majka bila Nimfa. Ankej joj je rekao da poznaje Herakla jer su zajedno putovali Argom i tako joj ispriča priču o Zlatnom Runu.

Minijski kralj Atamant oženio je Vrhovnu Sveštenicu Inonu. Nimfe su dale Minijcima vino i legle sa Kentaurima. Atamant je napao Kentaura i da bi im oduzeo hrabrost da se opet vrate, uklonio je iz Inoninog svetišta Kobiloglavi lik Bele Boginje i zamenio ga Ovnovim likom Zevsa. Atamant je bio ubeđen da im žene nisu potrebne da bi posejali ječam. Boginja odlučuje da se osveti sinu Zevsu i postara se da ječam ne izraste. Minijci odluče da žrtvuju Atamantovu decu da bi im Zevs poslao kišu, a Boginja uputi Friksa i Helu da uzmu Runo i pobegnu u Kolhid i predaju ga kralju Ejetu. Posle su Argonauti, predvođeni Jasonom, punopravnim naslednikom Jolka, krenuli u potragu za Friksovim kostima i Zlatnim Runom.

Da bi istaknuo važnost Argonauta i njihovog učestvovanja, Grevs je istaknuo njihove darove koje su posedovali i kojima su pridoneli putovanju (brzonogi Kalaid i Zet, oštrooki Linkej, Eufem plivač, snažni Herakle, vešti lopov Autolik, But pčelar ili pevač Orfej čija je lira bila toliko moćna da je mogla da pokrene drvo ili čak stenu). Iz svega toga je vidljivo da je Grevsova inačica mita o Zlatnom runu rezultat njegovog opsežnog proučavanja ranijih obrada toga mita i to čini njegov roman posve ubedljivim.

Vrsta dela: roman

Mesto radnje: Jolk, Kolhid

Vreme radnje: 1184 pre n.e.

Tema dela: pohod Argonauta predvođenih Jasonom u Kolhid u potrazi za Zlatnim Runom

Ideja dela: pridavanje značaja božanstvima u grčkoj mitologiji

Kratak sadržaj prepričano, citati

Ankej Lelej je poslednji preživjeli Argonaut koji je otplovio u Kolhidu s Jasonom u potrazi za Zlatnim Runom. Jednog leta ostavljen je na peščanoj južnoj obali ostrva Majorke koje je poznato kao ostrvo Nagih Ljudi. Zbog njegova čudnog izgleda – grčkih sandala na nogama, prljave i kratke dolame i mornarske kabanice – stanovnici ostrva odlučili su da ga ubiju, ali najpre su ga doveli pred Vrhovnu Sveštenicu i Upraviteljku Majorke kako bi mu ona sudila. Pošto je Vrhovna Sveštenica obavljala vradžbine, svojoj je kćerki dala zadatak da mu sudi.

Larčevići su promatrali razgovor Nifme i Ankeja i čekali da im Nimfa naredi da ga ubiju. U razgovoru je Ankej doznao da je ostrvo Majroka poznato po gaju narandži koji se sastojao od pedeset stabala i okruživao kamenito svetište u kom je obitavala zmija. Zmiju su nimfe hranile testom od ječmenog brašna i kozjeg mleka. Svetište je bilo posvećeno nekom drevnom heroju koji je doneo narandžu iz nepoznate zemlje. Ankej je doznao da se narandža u Majorki jede samo jednom godišnje u vreme zimske ravnodnevnicem a dejstvo narandže je takvo da produljuje život ostrvljana. S druge strane, ako bi neko usudio da jede narandžu u drugim prilikama, odmah bi umro, a kad se stanovnicima Majorke više ne živi, iskradu se iz pećine i bace se strmoglavo sa stene.

Ankej je Nimfi rekao da dolazi iz sa ostrva Sama odakle je prognan jer je štovao Trojnu Boginju i slavio obrede njoj u čast. Pošto je znao da stanovnici Majorke slave Trojnu Boginju, zamolio ih je da ga iskrcaju na južnoj obali tog ostrva. Nifmu je njegova priča podsetila na Herakla koji je na Majorku došao kad je njezina majka bila Nimfa. Rekao je da je došao u ime Boginje da ubere svete narandže u njihovu gaju. Dok je bio na tom ostrvu, uživao je u jelu i piću, ali i ljubavnim naslađivanjima. Herakle se svideo se Vrhovnoj Sveštenici i ona mu je zauzvrat poklonila narandže.

Ankej je Herakla upoznao kad su na slavnom Argu plovili prema Sunčevim Stajama. Bio je ubeđen da Herakla nije poslala Vrhovna Sveštenica jer ga je ona mrzila. Nimfa je pitala Alkeja kojem bratstvu pripada, a on joj je odgovorio da pripada bratstvu Delfinović. Nimfa se prisetila da se u vreme kad je prvi put posvećena u nimfistvo sadružila s Delfinovićima u prilikom plodonosnih obreda. Njen prvi izabranik bio je Sunčani Zatočnik. Pošto je rodila muško dete, ono je vraćeno u brazdu iz koje je niklo.

Ankej ju je pitao kako se nijedna nifma ili sveštenica nije dosetila da muško dete preda nekoj ženi koja bi ga othranila, a Nimfa mu je odgovorila da niko ne može da prevari Boginju. Nimfu je zanimalo ko su njihovi gospodari koji dolaze istim brodovima na kojima su Krećani nekada davno dolazili s robom za prodaju. Ankej je objasnio da se Pelazgija – kopno severno od Krete – sada naziva Grčka.

Najstariji narod u Grčkoj su Pelazgi, ali nastanili su je i krećanski naseljenici iz Knosa i henećanski naseljenici iz Male Azije i Grci. Grci su varvarski pastirski narod sa severa koji ne slavi Boga Oca i potajno mrzi Trojnu Boginju pa ne štuje obrede u njezinu čast. Nimfa je bila zaprepaštena saznanjem da neko pleme štuje Oca jer očevi služe kao sredstvo kojim se žena koristi zbog svog zadovoljstva i u svrhu materinstva.

Ankej joj je objasnio da na svetu ima mnogo čudnih običaja i plemena. U Grka su muškarci važniji od žena jer one zavise od muškaraca ako žele da postanu majke. Nimfa to nije mogla da razume jer je naučena da žena bira muškarca. Ankej joj je objasnio da je u Grka potpuno suprotan običaj: svaki muškarac bira ženu koju želi da načini majkom svoga deteta, u kući je on gospodar, a ako ga žena naljuti nedoličnim vladanjem, on je udari rukom. Ankej nije Grk, već Pelazg i ubeđuje Nimfu da mrzi Grke i njihove običaje.

Pripovedao joj je i o tome kako su prva dva grčka plemena – Jonjani i Eoljani – počeli da štuju Trojnu Boginju kad je ona pristala da njihove muške bogove usvoji kao svoje sinove. Jedan od njih po imenu Triptolem izmolio je od Boginje dozvolu da sam poseje ječam jer je bio ubeđen da muškarci mogu da to urade uspešno i bez žena. Spomenuo joj je i treće grčkom pleme – Ahajce – koji nisu poštivali Boginju.

Nimfa je želela da zna kako su Krećani nestali, a Ankej joj je ispričao da je Grk Tezej uz pomoć poznatog rukotvorca i izumitelja Dedala slomio Kretu. Dedal je izumio kuglični ležaj uz pomoć kojeg je uništena krećanska mornarica. Nimfa nastavi razgovor o tome kako su Krećani štovali Boginju, ali su se razlikovali od njih u mnogim verskim detaljima: Sunčani Zatočenik koga Vrhovna Sveštenica izabere vladao je ponekad i devet godina. Njega su zvali Minojevim Sveštenikom ili Bikovim kraljem. Kad je bratstvo Bika postalo vrhovno, Vrhovna Sveštenica donela je odluku da njezine nimfe smeju da se sadružuju isključivo s Bikovićima. Dok je to pričala Ankeju, dala je Jarčevićima znak da uzmu svoje praćke i love Ankeja do smrti. Njegove su je priče uznemirile i smatrala ga je drskim pa je zaključila da takav čovek ne sme da ostane živ.

Jonsko pleme je stiglo nazad u Tesaliju i pritom donelo sa sobom sopstvene bogove i svece. Naišli su na gostoljubiv narod u Pelazgiji koji je slavio Trojnu Boginju. Čim su stigli, po naredbi Trojne Boginje morali su da prihvate verske običaje domorodaca. Jonanji nisu hteli da se vrate u Tesaliju pa su odlučili da dozvole svojim bogovima da se priklone Boginji i postanu njeni usvojeni sinovi.

Preko Trakije je dospelo i eoljansko pleme. Pošto su nimfe Minijinog svetišta uzele eoljanske knezove za muževe, Eoljani su postali vojni čuvari zemlje. Minijci su tako zavladali tim delom istočne Grčke. Kad je Tezej, kralj jonske Atine, potajno sagradio mornaricu i pljačkao Knos na Kreti, onda su i Minijci odlučili da krenu na more. Između njih nastao je sporazum da zajedno dele trgovačku plovidbu koju su oteli Krećanima i da se bore protiv gusara. Zahvaljujući trgovačkoj plovidbi, Minijci su se obogatili.

Trojna Boginja je priznala njihovog boga Diosa kao svog sina i dala mu ime Zagrej ili Zevs, po detetu koje iznova rađa svake godine kao dokaz svoje plodnosti. Minijsko kraljevstvo širilo se do Pagaskog zaliva i na severu do Larise u Italiji. Da bi učvrstio svoju moć, minijski kralj Atamant je sugerisao Vrhovnoj Sveštenici Inoni da se venča s njim, a da se njene nimfe venčaju s njegovim knezovima.

Pošto im je Ataman donio lepe darove, Inona nije htela da odbije njegovu ponudu, a i bila je ubeđena da će s tim pridoneti svom narodu u Ftijotidi jer su Minijci bili brojniji i naoružaniji nego njezin narod. Inona je znala da će tom odlukom povrediti prava Kentaura iz bratstva Konja jer su oni do tada bili ljubavnici nimfa Riba iz Jolka. Da bi rešila nedoumicu, ona zatraži savet i dozvolu od Boginje da s nimfama ubije muževe u svadbenoj noći, kao što su to uradile Danaide iz Arga, ili da počine samoubistvo skokom u more, kao što su to uradile Palantide iz Atine. Boginja joj se javi u snu i savetuje joj da napiju Konjoviće vinom nakon obreda venčanja, a da ostalo prepusti njoj.

Kentauri slave Sabacija kao pronalazača ječmenog piva koje predstavlja njihovo obredno piće. Dejstvo piva je takvo da isprva uzrokuje veselje, a potom uspava. Dok su pili vino, zbog bledo zlatne boje vina mislili su da se radi o nekoj vrsti piva. Vino ih je brzo oborilo pa su nimfe ostavile trezne Minijce, koji su pili razblaženo vino, i otišle u šume da bi s Kentaurima.

Nimfe su tako rasrdile svoje muževe koji su otišli za njima i poubijali Kentaure. Sledećeg dana, Atamant je ponovo napao Kentaure u planinskoj tvrđavi. Da bi ih zastrašio i tako sprečio njihov ponovni dolazak, uklonio je iz Inoninog svetišta kobiloglavi lik Bele Boginje i odneo ga u Jolk u Saborište Riba. Inona je potajno prenela kobiloglavi lik u pećinu u šumovitoj dolji na po puta do Gore Ose gde su se Kentauri skupili i molili Boginji da im pomogne da se osvete Minijcima.

Kentauri su proterani iz gore Peliona koja je postala prebivalište eolskog Boga Zevsa. Atamant zapreti Inoni da će da uništi Iolk ako se Kentauri vrate u livade Iolka u potrazi za Boginjinim likom.
Inona ga je pitala kako misli da će ječam rasti ako Konjovići ne budu prisutni tokom svetkovine setve kad trebaju da se udruže s njom i njenim Ribama u prisutnosti Trojne Boginje. Atamant je smatrao da im Konjovići nisu potrebni jer su Minijci u svemu bolji od njih.

Inona je pokušala da mu objasni da moraju da s sadruže s Konjovićima u doba setve i s Jarčevićima u doba kaprifikacije kad uz pomoć uboda smokvinih osa ubrzavaju sazrevanje smokava da bi usevi mogli da uspeju. Atamant joj kaže da kao Grk ne može da dozvoli da se njegova žena sadružuje s drugim muškarcem, a pored toga, plodonosni obredi su suvišni jer se u zapuštenim voćnjacima mogu videti zrele smokve.

Inona i nimfe boje se da rasrde Boginju pa moraju kao i do sada da poseju ječam uz plodonosne obrede u kojima učestvuju i Kentauri. Za razliku od nje, Atamant nije dovoljno poštovao Boginju, nego se više uzdao u Zevsa.

Atamant joj ispriča kako je heroj Triptolem pokazao da ječam koji poseju muškarci može da uspe isto kao i onaj koji poseju žene. Smatrao je da ne treba da za to traži dozvolu Boginje jer Boginja nema istinske vlasti nad žitom i ostalim plodovima. Da bi ječam uspeo, seme se mora posejati u brazde dobro izorane njive, zemlja se izgrabulja, a potom je potrebno da kiša zalije seme.

Ona misli da je Triptolemova setva bila nagrađena dobrom žetvom jer je svojom poniznošću najpre zadobio Boginjinu milost. Sigurna je i da nije tačno da smokve sazrevaju bez svetkovine kaprifikacije jer svako drvo u zemlji povereno na čuvanje nekoj nimfi. Da bi je zaplašio, Atamant joj kaže da njegova žena beotska žena Nefela zna da ne sme da mu prigovara ako nije dobre volje.
Iona se pretvarala da je uspeo da ju zastraši pa ga je nežno milovala po glavi i rekla mu da će da mu se pokorava u svemu, ali i da joj on mora obećati da će njegovi ljudi sami da poseju ječam kao Triptolem bez pomoći žena.

Inona se začudi što Atamant tako govori o Boginji i što je bez njenog znanja uklonio Boginjin lik iz svog svetišta i zamenio ga likom njenog usvojenog sina. U novo svetište Daždodavaoca Zevsa na Pelionu preneo je lik Ovna Boga od hrastova korena. Preko njega je bilo prebačeno veliko ovnujsko runo obojeno morskim purpurom. Zevsa su pastiri odgojili na Idi gde su runa ovaca obojana zlatnim cvetnim prahom, a oko ivice runa opšiven je dragocen porub od tanko izvučene zlatne ćice ukovrdžane u uvojke kao vuna. Po tome je Zlatno Runo dobilo svoj naziv. U njegovu zaglavlju bili su pričvršćeni ogromni zlatni rogovi.

„Bilo je divota pogledati to Zlatno Runo, i ono je uvek donosilo kišu kad god bi Bogu bila prinesena propisana žrtva. Sveštenici su tvrdili da Zevs uznosi k sebi lik u takvim prilikama: on se uzdiže, govorili su, u dimu žrtve kroz badžu na krovu svetišta, i odmah se ponovo spušta, mokar od prvih kapljica kiše.“

Pre jesenje setve Boginja se javi Inoni u snu i kaže joj da uzme sve ječmeno seme iz vrčeva u svetoj odaji i razdeli ga ženama u Ftijodi. Naredi im da sasuše seme pred kućnim ognjištem, ali tako da njihovi muževi ništa ne doznaju. Da bi se osvetila sinu Zevsu koji joj je uzeo njezino mesto na Pelionu, Boginja naredi Inoni da zatruje minijske ovce pečurkom i kukutom.

Žene su mrzile svoje minijske muževe pa su bile srećne što mogu da im se osvete. Kad su doznali da su ovce zatrovane, Minijci su posumnjali da je to Atamantovo delo. Inona je s pretvornim suosećanjem dala mužu Atamantu osušeno ječmeno seme da ga Minijci poseju. Dok su muškarci postavljali seme u zemlju, Inona i nimfe gledale su ih iz daljine i smejale im se. Kad ječam nije niknuo, Atamant je prizvao Zevsa pomoću čegrtaljki za kišu i bikova-rikača i uz prinošenje crnog ovna. Iste noći spustio se pljusak i Atamant je rekao Inoni da ne treba da se brinu, no ni za deset dana ništa se nije desilo. Inona posavetuje muža da ponovo prizove Zevsa i da od pretka Eola zatraži da seveoristočni vetar.

Atamant se ponovo popeo na Pelion i prineo pedeset belih ovnova i jednog crnog da bi pridobio Zevsovu pomoć. Zevs je pustio obilnu kišu, ali ni posle nedelju dana nije bilo ječma. Inona je rekla mužu da je Zevs očigledno poslao pogrešnu vrstu kiše jer mu je poverovala da izostavljanje plodnosnih obreda ne može da našteti usevu.

Inona je naredila nimfama da nagovore muževe da prinesu i treću žrtvu Zevsu. Minijci su verovali da Zevs neće poslati kišu kad mu prinesu ovnove pa su odlučili da žrtvuju Atamantovu decu. Atamant nije hteo ni da čuje, ali su mu Minijci zapretili da moraju to da urade. Ataman je pristao da žrtvuje Friksa i Helu samo ako to naredi Proročište u Delfima. Proročištem je upravljala Pitona, jedna od sveštenica Bele Boginje. Inona je poslala u Delfe poruku po jednom beotskom pastiru da je Atamant uvredio ne samo Boginju nego i njezina sina Zevsa. Pitonka u ime Proročišta naloži Atamantu da prinese svoju decu Zevsu.

Inona je pozvala Helu i upozorila je da će ih otac žrtvovati jer mu je tako naredio bog Apolon. Hela nije želela da se usprotivi očevom zahtevu, ali Inona joj je rekla da je to Apolonova naredba kojom želi ismijati Zevsa. Boginja je odlučila da ječam ne može da naraste sve dok se Atamant ne unizi pred Boginjom i ne odluči da ju ponovo slave. Hela je poslušala maćehu i potražila brata Friksa. Friksa je vest o žrtvovanju rastužila, ali bojao se da se usprotivi ocu ili Zevsu.

Hela je ustrajala i Friks je naposletku pristao da spase svoje živote. Inona im je rekla da to nije odluka Zevsa ili njihova oca, već Apolonova. Rekla im je da će njihov beg usrećiti Atamanta. U isto vreme je Atamantova beotska žena Nefela stigla u Jolk da vidi svoju decu. Inona je ubedi da deca treba da se povere milosti Boginje, pa ju povede s nimfama među ljubavnike da bi pridobila njezinu naklonost. Atamant je Nefelu uvredio svojim brakom sa Inonom pa mu se osvetila tako što se sadružila s nekoliko Kentaura. Inona je to isto veče dala Heli i Friksu napitak od svetog bilja koji ih je uspavao.

U snu im se javila Boginja i rekla im da se iste noći popnu strmom stazom do sedla Peliona. Kad Friks vidi da su čuvari svetišta zaspali, on treba da uzvikne: „U ime majke!“, svuče Runo s Ovnova lika i zamota ga u tamno obojeno ćebe. Zatim bi Hela trebala da iznese ćebe iz svetišta, a potom treba da oboje ponovo uđu, izvuku čuvare i zamrljaju im kosu konjskom balegom, pa ih ostave da leže napolju. Onda se opet trebaju zajedno vratiti u svetište i izneti Ovnov lik i postaviti ga naopačke između čuvara. Za kraj će prosuti vino preko lika i pokriće ga ogrtačima, a zatim će da gledaju kako Kentauri u svečanoj povorci vraćaju u svetište Boginjin kobiloglavi lik. Kad se vrata svetišta zatvore, požuriće nazad u Jolk s Runom. Čauš će ih odvesti do peskovitog žala Pegase i staviće ih na galiju koja plovi za grad Kizik preko Mramornog mora. Iz Kizika će otići kopnom u kraljevstvo Marijandina i tu će da, u Boginjino ime, zatraže prelaz preko mora u Kolhidu gde će predati Runo kralju Ejetu i reći mu da mu Boginja šalje dar.

Nakon što im je sve objasnila, Boginja ih je ubedila da će uvek biti pod njenom zaštitom i da će živeti srećni i slobodni. Upozorila ih je da kralju Ejetu ne smeju da kažu da su Runo ukrali iz svetišta i da moraju da ga ubede da su ga prvi put ugledali kad su plovili kraj Samotrake.

Kentaur Hiron predvodio je povorku koja je vratila Boginjin lik na Pelion. Ovan Bog ležao je go i pijan na kamenitom tlu pred svetištem, a čuvari su bili zaprepašteni tim prizorom.

„Hitro su poskakali na noge, doneli vodu, i čisto oprali lik. Otrli su ga sopstvenom odećom i hteli da ga ponovo unesu u svetište; no tu je stolovala Kobiloglava Boginja na svome starome mestu, a iz njenih usta čuo se njisak: – Čuvari, kazala je ona, – uklonite moga pijanog Sina, i neka se ne vrati dok se ne odene i ne otrezni.“

Čuvari su rekli minijskim knezovima da ih je Zevs nagovarao da piju vino s njim. Znajući da Zevs pije samo vodu ili vodu pomešanu s medom, odbili su, ali na kraju su ipak pristali jer je Zevs bio ustrajan. Kad se doznalo za Friksov i Helin nestanak, po Ftijotidi se pričalo da su deca išla na Pelion da se pomole Zevsu i da su tamo na zemlji našli Runo koje je Zevs bacio prilikom pijanstva.
Svi su verovali da su Friks i Hela hteli da ga vrate u svetište, ali da ih je Boginja uputila da ga odnesu na drugo mesto.

Da bi zavarala one koji su krenuli u potragu za Atamantovom decom, Inona je prenela vest da je neki čovek s belom palicom vidio Friksa i Helu severno od Gore Ose, a zapravo ih je taj čovek video kad su silazili niz Pelion i onda ih je on poveo u Pegasu gde su seli na korintski brod. Na brodu ih je zapovednik pozdravio u ime Trojne Boginje i poveo ih sa sobom.

Tri su dana Atamantova deca putovala korintskim brodom. Friks potom izvadi Zlatno Runo iz ćebeta i stavi ga na pramac broda, a zapovednik broda nije mogao da veruje. Tog istog dana Hela je prekršila zavet koji su dali Boginji da nikome ne smeju ništa da kažu o Runu. Dok su plovili su uskim morem prema Mramornom moru, zapovednik je usmerio brod prema dardanskom stenju i Hela je pomislila da su se izgubili pa je počela da viče. Odjednom je zapuhao vetar koji je udario brod, a Hela je pala u more i utopila se. Friks je odlučio da neće učiniti sestrinu pogrešku i uspešno je stigao u Kolhid i predao Runo kralju Ejetu. Pošto su Zevsovi i Prometejevi vernici bili u zavadi, kralj Ejet preuzeo je Boginjin dar i u postavio ga u Prometejevo proročište. Onde nalazio duh krećanskog heroja Prometeja i proročanski piton koji je čuvao Runo koje je visilo na čempresu. S tim je Grcima uskratio mogućnost da ga otmu.

Grci su verovali da je Zevs prvobitni izvor vatre, a Prometeja su optuživali da je ukrao iskru iz Zevsovog svetišta i ostavio je da tinja u srži stabljike komorača i s tim preuzeo Zevsove zasluge. Predaja Zevsovog Zlatnog Runa Prometeju bio je još jedan deo Boginjine osvete Zevsu. Friks je do smrti ostao u Kolhidu jer je oženio Ejetovu ćerku Halkiopu.

Atamant je bio nesrećan i ubeđen da ga svi bogovi mrze i da mu se zato osvećuju. Da bi ga utešila, Inona mu predloži da prinese Boginji najbogatije žrtve i pomiri se s njom. Uveravala ga je da će tako ukloniti gnev naroda koji je bio siguran da je Atamant potajno sklonio decu da ne bi morao da izvrši Apolonovu naredbu. Inona mu je rekla da se nakon prinošenja žrtve vrati u svoje odaje i da ne izlazi iz njih kako bi svi pomislili da je mrtav, a za to vreme ona i nimfe će da poseju seme ječma uz obrede i tako će sve da se vrati na staro.

Rekla mu je da svog brata Kreteja postavi za vojnog i pomorskog namesnika. Znala da je Kretej lakouman čovek i da neće biti teško da ga pridobije. Atamant je poslušao njezine sugestije jer su svi Minijci bili u strahu od Boginjina gneva. Kentauri su dobili dozvolu da se vrate na Pelion, a lik Ovna Boga obučen u crno runo odnesen je u svoje prejašnje svetište na gori Lastfiji. Kad se posle godinu dana Atamant vratio u život, bilo je očigledno da je poludeo. Ubio je sina Learka kojeg je imao s Inonom pa su Minijci odlučili da ga svrgnu i da Kretej postane Vrhovni Sveštenik i minijski kralj. Kad je Inona shvatila da je Atamant ubio njihova sina, pobegla je s drugim sinom Melikertom na Pelion i raskomadala ga pred Boginjinim svetištem. Kad je to uradila, popela se na najviši greben Peliona i bacila se u more.

Atamant je poslušao Boginjinu zapoved i otišao u planine iza Halosa gde je naišao na čopor vukova. Kad su ga videli, vukovi su se sklonili i ostavili mu celo stado ovaca za gozbu. Poslušao je Boginju i nastanio se na tom mestu koje je nazvao Atamantija i osnovao novu porodicu. Nakon toga Kentauri i Minijci su se pomirili. Kentauri su uzeli žito iz skrivenih ambara na Pelionu i podelili ga gladnim Minijcima, minijski muževi se protivili kad bi se nimfe sadružavale s Konjovićima. Kreteja je nasledio sin Eson čija je žena Alkimeda bila je Sveštenica Trojne Boginje.

Za vreme posmrtnih igara neki Kentaur je pokušao da ubije Esona pa ga je Eson zemljanim vrčem. U Ftijodi je vladao mir do dolaska naoružanih Ahajaca pod zapovedništvom Posejdonova sina i Esonova polubrata Pelije. Ahajci su bili zaprepašćeni s tim što su njihovi rođaci, jonski i eolski Grci, zbog mešanja sa domorocima počeli da nose ženske haljine i nakit i što su žene smatrali svetijim spolom. Pošto su Ahajci bili brojniji, brzo su zauzimali utvrđene gradove. Kralj Stenel, novi ahajski gospodar Peloponeza, osporio je da Zevs Zagrej, sin Trojne Boginje. Ahajci su verovali da je Zevs zapravo Dios i da se s neba spustio u obliku groma na Zemlju. Jonjani, Eoljani, i Pelazgi uporno su tvrdili da je on krećanski Zagrej, Boginjino poslednje dete rođeno u Diktijskoj Pećini.

Jedini preživeli Minijac bio je Esonov i Alkimedin sin Diomed. Njega je sluga je potajno predala Kentauru Hironu. Hiron ga posveti u obrede Konjovića i da mu drugo ime Jason, što znači Iscelitelj, nadajući se da će tako nastati mir u Ftijotidi.

Stenel je doznao da su Vrhovne Sveštenice Rea i Atina sugerisale Posejdonu i Apolonu da svrgnu Zevsa s vlasti jer štovanje samo jednog boga nije karakteristično za Grčku. Stenel ih je doveo okovane u Mikenu i potom ih obesio o hrast, a Posejdon i Apolon prognani su iz Grčke u Troju gde ih je trojanski kralj Laomedont uposlio kao kamenoresce pri zidanju svog dvora. Onde su bili nesrećni jer ih je Laomedont zakidao za zaradu.

Ahajci su odlučili da se reše Zevsove žene Dione i prisile Boginju da se uda za Zevsa. U strahu od Stenela Grci pristanu na to, a sem toga, znali su da bi s tim muškarci dobili prevlast nad ženama. Kad se udala za Zevsa, Trojna Boginja je dobila ime Hera i postala je zaštitnica heroja.

Stenel je sazvao sabor u gradiću Olimpiju da bi pregovarali o tome koja će božanstva biti uspostavljena na Velikoj Gori Olimpu pod vrhovnim starešinstvom Oca Zevsa. Posejdon je postao bog mora, a Apolon je postao zaštitnik prometejskih škola muzike, astrologije i umetnosti. Trojna Boginja dobila je još dva imena – Artemida i Atina. Muškarci su imali svoja udruženja – bratstva – i unutar njih su slavili demone u obliku zveri ili ptice. Žene su bile udružene u sestrinstva, ali Boginja im nije dozvoljavala da za ljubavnike uzmu članove bratstva koje odgovara njihovu sestrinstvu. Ahajci se s tim udruženjima nisu slagali.

Sve promene u grčkoj veri objašnjenje su sabornicima svečanom predstavom u kojoj je prikazano venčanje Here i Zevsa, Posejdona i Amfitrite, Hefesta i Afrodite te ponovno rođenje Areja, Hefesta i Atine. Ubrzo su sprovedene i posmrtne igre u slavu Zevsova oca Krona koje se nazivaju Olimpijske Igre, a uredio ih je Alkej iz Tirinta, glavni muški zatočnik Trojne Boginje. Kad su Ahajci uveli Areja, Hefesta i Hermesa u Olimpijsku Porodicu, Alkej je uveo Trojnu boginju u još dva oblika: kao Demetru, boginju žita te Hestiju, boginju ognjišta. Tako je novi Panteon imao šest bogova i šest boginja.

Ahajac Pelija postao je upravitelj Ftijotide i on je na gozbi u Olimpiji predstavljao boga Posejdona.
On je prezirao Minijce, ali je i sam bio poreklom Minijac jer su ahajski napadači izložili njegovu majku bludu u Posejdonovu hramu i tako je rodila njega i njegova brata blizanca Neleja. Njihova se majka plašila svoga muža Kreteja pa je blizance ostavila na putu. Pronašao ih je konjušar i dao ih svojoj ženi Sideri. Posle dva dana Tireja se vratila po sinove da ih sahrani, ali ih je zatekla žive u Siderinoj kući. Htela je da ih uzme, ali Sidera ju je istukla i izbacila iz kuće. Pozivajući se na minijsku krv, Pelija je stekao pravo na Ftijotidu, ali Majka Boginja mrzela ga je jer je s bratom ubio svoju pomajku zbog onoga što je uradila njihovoj pravoj majci.

Pelija je zabranio Kentaurima da se udružuju sa ženama Minijaca. Jednom prilikom je na Pelionu, u šali, pitao Boginju kako će umreti. Od Proročišta Zevsa u Delfima već je to doznao, ali on je želeo videti govori li Boginja istinu. Boginja mu je rekla da mu ne može reći ono što je on već doznao od Zevsa i upozorila ga je da se čuva čoveka sa jednom sandalom.

Pelija je slavio svetkovine u čast božanstava zemlje. S liste gostiju izostavio je Zevsa zbog njegovog sramoćenja za vreme kralja Atamata kad je pijan bacio Runo. Pošto nije pozvao Zevsa, nije pozvao ni Boginju da ona ne bi pomislila da ima njegovu naklonost ili da se on boji njezina gneva.

Pelija je otišao na trg gde su se žrtvovale životinje i onde je vidio nepoznatog čoveka koji je nosio koplje. Taj ga je čovek pitao zašto prinosi žrtve svim božanstvima osim Velikoj Boginji. Pelija mu je odgovorio da nije pozvao ni Zevsa ni njegovu ženu. Dok je razgovarao s njim, Pelija je primetio da neznanac ima samo jednu sandalu i setio se Boginjnih reči.

Pelija ga je pitao kako se zove, ali on isprva nije hteo da mu kaže svoje ime. Pelija ga je zatim pitao šta bi on učinio da je na njegovu mestu, a neznanac mu odgovori da bi poslao najhrabrijeg čoveka u potragu za Zlatnim Runom. Pelija mu kaže da je najhrabriji čovek upravo on jer je došao s kopljem na svetkovinu na kojoj nije dozvoljeno imati oružje. Neznanac mu kaže da je on Deomed, sin njegova polubrata Esona, a samim tim i pravi naslednik kraljevstva u Ftijotidi. On obeća svom stricu Peliji da će da mu vrati Runo, ali samo ako mu obeća da će da mu prepusti namesništvo.

„Pelija nije znao da li je Jason veoma bezazlen ili je veoma lukav, i stajao je neko vreme bez reci. Onda se glasno nasmejao i zagrlio ga na najprijateljskiji način, i sa pretvornom radošću poželeo mu je dobrodošlicu u rodnome gradu.“

Pelija je pokušao da odgovori Jasona od puta tako što mu je ispričao da je Kretej dve godine posle doznao da se Hela utopila, a da je Friks predao Runo Ejetu, ali nisu želeli ništa da preduzmu da ne bi izazvali Boginjin bes. Kad je Ejet saznao da su Grci zarobili njegova sinovca Sizifa jer nije hteo da prizna podređenost Trojne Boginje njenim sinovima Zevsu, Posejdonu i Hadu i da je ahajski poglavar rekao da grad nije osnovala Sveštenica boginje Efire, nego Zevsov vernik Korint, Ejet se zakleo da će poubijati posadu prvog grčkog brod koja dođe u Kolhid. Kretej je smatrao da ima pravo na Ejetove zemlje pa mu ih je ukrao. Prijatelju Kreontu dao je namesništvo u Asopiji i dozvolio mu da oženi Sizifovu kćer Glauku.

Pelija je rekao Jasonu da će ga Trojanci ubiti ako pokuša da vrati Runo jer je Ejet davao Trojancima robu po nižoj ceni, a oni su zauzvrat brinuli o tome da Grci ne mogu doći do Kolhide.

Pelija je odveo Jasona da vidi svoje roditelje. Artemida je bila presrećna što vidi sina, ali Eson nije bio oduševljen. Plašio se da će ih Pelija ubiti obojicu jer mu je prešutio da je njegov sin preživeo. Pelija je s lažnom pretvornošću preneo glas da se pravi naslednik Ftijotide vratio. Svima je nagovestio da će hrabri pokazati svoju odanost Zevsu tako što vratiti Runo.

Jason se vratio na Pelion da bi obavestio Hirona o putovanju. Hiron je znao da će ga Kolhiđani ili njihovi saveznici Trojanci ubiti pa nije bio srećan zbog tih vesti. Ako bi i vratio Runo, Zevs bi se vratio u svetište na Pelionu i ponovo isterao Trojnu Boginju iz njega. Jason ga zamoli da potraži za njega savet kod Boginje samo da bi znao šta treba da uradi. Boginja je rekla Hironu da su Ahajci uvećali moć njenog sina i da ona više ne može da ostvari svoju svrhu kao nekad. Naumila je da se osveti Peliji, Zevsu i svim ljudskim neprijateljima.

Hiron je primetio da je Jason izgubio sandalu, a Boginja mu je rekla da ju je Jason izgubio kad je silazio sa Peliona. Ona mu se ukazala mu se u obliku Sveštenice Ilijade i obećala mu sreću ako je prenese preko Anaura. Šapnula mu je reči koje je on posle ponovio Peliji, a kad ju je spustio na drugu obalu, ona je napravila Gorgonino lice, okrenula očima i plazila jezik. Jason je izuo sandalu i bacio na nju da bi otklonio magiju.

Boginja je odlučila da pošalje Jasona u Kolhid da sahrani Friksove kosti. Pelija je rekao Jasonu da je njegova dužnost da pomogne rođaku koga je Ejet otrovao tokom jedne gozbe.

Jason je pitao za savet Proročište Oca Zevsa u Dodoni jer nije znao kojim putem da ide, a stric ga je pohvalio zbog njegove pobožnosti. Pelija mu je u ime Proročišta sugerisao da ide pomorskim putem, odnosno da oplovi Grčku i onda krene dodonskim drumom, a na raspolaganje mu je ponudio svoj brod i posadu. Pošto je vreme bilo nepovoljno, Jason je želeo da ide kopnenim putem, a Pelija mu je obećao da će ga pratiti kopnom do Krisejskog zaliva gde će iznajmiti brod za njega.

„Jason je krenuo na put s Pelijom otprilike u ono doba godine kad masline počinju da zru; sedeo je s njim u uglačanim kolima koja su vukle mazge, a napred je na konjićima jahao odred naoružanih Ahajaca.“

U Krisejskom zalivu, Pelija se nagodio sa zapovednikom korintskog trgovačkog broda da Jasona preveze do Tiamisa. Pelija mu je platio i rekao da pripazi na njegova sinovca da se ne utopi. S tim je zapovedniku dao do znanja da ga ubije. Korintski zapovednik je poštovao bivšeg kralja Sizifa koga su Ahajci zarobili pa je odlučio da ubije Jasona, ali Jason se uhvatio za granu divlje masline i tako se spaseo.

Uveče ga je primetio kormilar atinskog broda koji mu je pomogao. Jason im je ispričao sve šta mu se desilo, a mornari mu kažu da je taj korintski brod pre sat vremena doživeo brodolom i niko nije preživeo. Zapovednik Heston shvata da Jason ima zaštitu bogova jer je preživeo iako je bio okružen velikim opasnim ribama pa odlučuje da ga poveze bez naknade. Jason klekne i zahvali Atini jer je znao da je maslina njeno drvo i da ga je ona spasela pa joj se zavetuje da će joj na Jolku podići oltar i na njemu žrtvovati najlepše junice.

Stigao je u Dodonu u pratnji Hestorovog najstarijeg sina Arga. Ahajci su o Dodoni pričali kao o prelepom mestu, ali njega to mesto nije oduševilo. Pošto ga je Hiron ga je naučio da mora da se u tuđem svetu divi svim stvarima kojima se njihovi vlasnici ponose, Jason je pridobio naklonost Dodonjana.

Pokloni koje je trebao da donese bogu – veliki bakarni kazan i žrtvenički štap – uništeni su za vreme brodoloma. Pošto nije doneo darove, Jason je odsekao dva uvojka svoje žute kose i stavio ih na oltar kao obećanje da će im poslati darove kad se vrati u Jolk.

Jason se dogovori s Vrhovnim Sveštenikom, rođakom Pelijinim, da će se sutra naći u hrastovom gaju. Kad su se našli, pred Jasona je pala grana u obliku ljudske noge i Sveštenik mu kaže da ju ugradi u pramac broda kojim će ploviti.

Dva dana posle, Jason i Argo su krenuli na put. Kad su ugledali pastirsku kolibu, požurili su prema njoj, ali Jasona je napao moloski pas. Argo ga je ubio kopljem, a pastir je istrčao iz kolibe i krenuo na Arga da bi osvetio psa. Jason ga je udario svetom granom po glavi i pastir je pao. Jason i Argo su ga uveli u kolibu i pokušavali vodom da ga vrate svesti, ali pastir umre.

„Ali kad njegovo disanje postade ispreki-dano i šumno, oni poznaše da je to kraj. Bili su veoma zabrinuti, i uzajamno uzeše nemo da prekoravaju jedan drugog, usnama i očima, jer bojali su se da će ih duh mrtvačev, pošto nije poginuo u ratu, uporno progoniti sve dokle ga neki njegov srodnik ne osveti; ali Jasonova krivica bila je veća od krivice njegovog druga. Nagaravili su lica čađu sa ognjišta, nadajući se da ih duh tako neće poznati, no misliće da su Etiopljani; a Arg je u tekućoj vodi sprao krv psa kojom mu je ruka bila umrljana.“

Argo i Jason su došli u naselje u kojem je živelo razbojničko pleme Etika. Eticima su ispripovedali su događaj s pastirom i celo vreme su bili oprezni jer su znali da su Etici čudni i opasni, ali iznenadilo ih je kad su doveli pastirove ovce i pripredili gozbu za njih.

Oprostili su se od Etika i nastavili put. Stigli su do mesta u kojem žive Lapiti. Pošto su Lapiti neprijatelji Kentaur, Jason je morao drugačije splesti kosu i praviti se da je Argov sluga. Jasonu se nije sviđalo što se prema njemu ponašaju kao prema slugi pa im se usprotivio i dobio batina.

Argo se upleo i rekao im da je on zapravo Jasonov sluga i da Jason uživa zaštitu Bele Boginje, Apolona, Atine, Posejdona i Zevsa. Poglavica Mops Minijac zaključio je da mu Jason više koristi živ nego mrtav. Jason mu sugeriše da ga pusti na slobodu, a on će zauzvrat nagovoriti Kentaure da sklope mir s Lapitima. Mops pristane i Jason se vrati u Jolk.

Pelija je požalio što je zapovednika korintskog broda ubedio da ubije Jasona jer bi u protivnom Jason izgubio život u brodolomu. Jason pridobije Hirona i Peliju i sklopi se mir između Lapita i kentaura.

Tako je Jason posredovao u isceljenju drevne mržnje između Kentaura i Lapita i opravdao ime koje mu je Hiron dao.

Jason je boginji Atini prineo na žrtvu dve bele junice, a zatim je uputio glasnike u sve gradove Grčke kako bi Minijce naveli da se pridruže Jasonu u potrazi za Zlatnim Runom. Glasnici su nosili četiri grančice – jasenovu, maslinovu, hrastovu i borovu – i blagoslovili dvorišta Minijaca. Grančice su označavale Zevsovo Runo koje je bilo u rukama kralja Ejeta.

Obećavali su Minijcima, kad Ejet bude uništen, da će svako od njih moći uzeti zlatni prah, zlatne i srebrne poluge, denjak ćilimov, mirisnog ulja i škrinju s nakitom i poneti ih kući. Deo Minijaca nezadovoljnih ahajskim gospodarima odmah je pristao, ali deo njih je bio skeptičan jer je po nalogu Boginje Runo dospelo u Ejetove ruke.

Jason je posetio glavni grad Atinu da bi pridobio podršku kralja i kraljice. Kralj i kraljica Arhonti obećali su mu pružiti pomoć, ali on je morao obećati da neće nauditi Trojancima s kojima su Atinjani u dobrim odnosima. Odlučeno je da će za gradnju broda kojim će se putovati biti zadužen Hesterov Sin Argo. On je bio potomak Dedala i veoma vešt brodograditelj.

Da bi ga zavarao i ubedio da je srećan zbog njegova odlaska, Pelija je ponudio Jasonu pomoć pri gradnji broda. Jason mu se zahvalio, ali znao je da Pelija nije iskren pa je upozorio Arga da ne prima njegove darove. Arg je odbio drvenu građu koju mu je Pelija nudio pod izgovorom da je boginja Atina naložila da drvena građa mora biti zaplenjena u njeno ime. Arg je tako sam pronašao drvenu građu i brod je sagrađen za dvadeset dana. Brod je dobio ime po svom graditelju i svi su bili oduševljeni. Arg je bio toliko ponosan na svoj brod da je odlučio da se pridruži putovanju.

U Pelijinom dvorcu okupili su se mladići koji su se hteli pridružiti putovanju. Pelija nije mogao da ih istera i morao je da ih ugosti, ali požalio se Jasonu da ne može da nahrani toliko ljudi, a Jasonov otac Eson nije mogao da primi više od šest ljudi jer je bio siromašan. Mladići su počeli da odustaju od putovanja jer su zaključili da je Pelija pravi kralj i da će svi da izginu na putovanju jer se Pelija sigurno želi rešiti svog sinovca.

Pelija je morao da posudi dve galije za mladiće da nauče da veslaju. Arg ih je upozorio da je veština veslanja neophodna da bi mogli da savladaju jake struje u Helespontu i Bosforu.

Jason se požalio stricu Peliji da je čuo glasine da ga želi poslati na put da bi ga se rešio i da namerava da potopi brod čim isplove iz Pegaskog zaliva. Kaže mu da on u dubini srca veruje da to nije tačno i zamoli ga da ubedi Minijce da ništa od toga nije istina jer će u suprotnom svi mladići odustati od putovanja.

Pelija je okupio mladiće i rekao im da je sve što se o njemu govori laž. Da bi dokazao da govori istinu, poslaće svog sina Akasta s njima na brod i tako ih ubediti da nema nameru da ubije bilo koga. Pelija je lagao jer je naumio da u poslednjem času zadrži Akasta pod nekim izgovorom, a Akast je bio srećan što mu je dozvoljeno da ide u pohod iz kojeg nijedan minijski knez svetla obraza ne sme da izostane. Prijatelj Pelej odlučio je da mu se pridruži. Kako se bližio dan polaska, mnogi su u poslednji čas odustali od putovanja pod izgovorom da su bolesni ili ozleđeni, a neki su pobegli bez pozdrava.

„Činilo se da ima malo izgleda da će se na kraju sabrati dovoljno brodske posade; i Jason je bio sumoran u licu, a to je gasilo žar njegovih drugova.“

Glasnik je obavestio Peliju da je Herakle, stari neprijatelj Minijaca, krenuo prema njihovoj pokrajini pod izgovorom da dolazi prijateljskim poslom. Ergin iz Mileta spustio je ruku na mač i krenuo napolje. Posejdonov sin Melamp rekao mu je da razume da ima razloga da mrzi Herakla jer je u Tebi podsecao uši i noseve njegovim sakupljačima danka. Herakle je zapravo hteo da se pridruži pohodu u Kolhid, a Melamp je verovao da je njegov dolazak dobar znak jer je Herakle bio poznat kao veliki ratnik i nije izostao ni iz jednog vojnog zadataka u poslednjih trideset godina.

Pelija je rekao Jasonu da požuri napolje i prvi pozdravi Herakla. U jednoj kolibi našao je Herakla i njegovog štitonošu Hilu i rekao mu da želi da on bude zapovednik posade.

„Herakle je bio podložan nastupima ludila, i prenosila se glasina da je podjednako strašan kako za prijatelje tako i za neprijatelje. On je bio kadar odjednom da zgrabi svoju debelu tučom okovanu kijaču, zbog neke uobražene uvrede ili ozlede, i da njome tako mlatne petoricu-šestoricu svojih drugova da im više ni pomena nema; a onda bi uzeo da urliče pokajnički i da udara o zid ogromnom glavurdom.“

Herakle je doznao za putovanje u Kolhid u Mikeni. Upravo je istovarao divljeg vepra i tako dovršio šesti od Dvanaest Radova koje mu je poverio mikenski kralj Euristej. Herakle se našalio i pravio da ne zna o kakvom preduhvatu.

Hiron je Jasona naučio da je Herakle veoma nagle ćudi. Jason je primetio da Herakle voli svog štitonošu Hilu. Kad se vraćao iz Tesalije, Herakle je sreo Hilinog oca i rekao mu da je toliko gladan da bi mogao da pojede vola. Njegov otac mu se nasmejao i zamolio da ne pojede vola dok ne pore njivu. Herakle se rasrdio i ubio ga. Dok je pripremao pečenog vola, iz obližnjeg ambara začuo je detetov plač. To je bio dvogodišnji Hila kojega je Herakle odmah zavoleo kao svoga sina.

Herakle je rekao Jasonu da je došao u Tesaliju da pokaže Hili njegov zavičaj i usput poseti starog prijatelja Hirona, ali odlučili su da se pridruže Jasonovoj družini. Kad su stigli i ostali Minijci da ga pozdrave, Herakle im je rekao da sad pije vino i zatvori im vrata ispred nosa. Jason je laskao Heraklu i poslužio ga vinom, a onda zatražio dozvolu da poljubi Hilu u obraz. Herakle se razbesnio, uzeo je drvodelju i hteo je da ga ubije, ali Hila ga spreči.

„Lice mu je postalo ognjeno crveno od napora, jer već je bio u pedesetoj, i snaga mu je pomalo opadala; izgledao je strašan.“

Jedan od Heraklovih uslova bio je da on odabere Argonaute. Sledećeg dana su se svi okupili i pozvao je sve koji žele da idu s njim da stanu s njegove desne strane. Odlučio je da Hila izabere posadu Arga jer on nije srećne ruke. Pre polaska, Argo je pitao kome trebaju da polože zakletvu. Svi Argonauti su bili ubeđeni da bi Herakle trebao da bude njihov vođa. Herakle im je rekao da on ne ume da bude dobar vođa jer se često zna napiti, a i stari prijatelj Hiron mu je rekao da je Jason bolji vođa od njega.

Jason mu se zahvalio i rekao da će zatražiti od njega savet kad mu bude trebalo. Pre polaska primetili su da nedostaju četiri Argonauta. Među njima su bili Akast i njegov prijatelj Pelej. Oni su učestvovali u spuštanju broda u more, a onda je Akast poslao sinu poruku da se vrati zbog optužbe koja je podignuta protiv njega zbog zlostavljanja neke robinje. Kad je brod isplovio, niz padinu Peliona trčali su Akast, Pelej i Atalanta, Artemidina lovkinja. Iako je Atalanta bila žena, Jason nije želeo da je uvredi, pa ju je odlučio pustiti da ide s njima. Herakle je rekao Jasonu da je slučajno ubio Hirona kad su prošle večeri pili. Posvađao se s Kentaurima i kad ga je Hiron pokušao sprečiti da ih sve pobije, slučajno ga je ubila Heraklova strela. Da ga ne bi razljutio, Jason mu je rekao da mu je drago što je on ubio njegovog oca, a ne neko drugi.

„Jason ne odgovori ništa dok Herakle, preteći, ne ponovi pitanje, pa i tada reče potištenim glasom, a suze mu navreše na oči: – To je bio najplemenitiji čovek kojega sam poznavao, i zlo bih o sebi mislio kad ne bih prolio suze na takvu vest; jer vidim da čak i oči hrabroga Peleja liju suze i da se njegova ramena tresu od grcaja.“

Argo je u početku mirno plovio. Argonauti su zahvaljivali i molili se boginji Artemidi za zaštitu. Kad je Jason video da se Pelion za njima ne vidi, odlučio je da stanu i odmore, ali Tifis mu je sugerisao da nastave put do Kastanteje jer tamo ima dobre vode. Kad su stigli, Argonauti su bili umorni i ljuti na Jasona.

Zapalili su vatru, a Herakle je doneo dve ovce i vina. U međuvremenu je Pelija doznao za Hironovu smrt i plašio se osvete Kentaura zbog ubistva. Plašio se za svoga sina, ali uskoro je doznao od nekog svinjara iz Metone da su se Pelej i Akast ukrcali na Argo.

Zapretio je bratu Esonu da će ga ubiti ako se njegov sin, koga je Esonov sin nagovorio da pođe s njim, ne vrati. Eson i Alkemida zakolju bika, a Eson pozove Persefonu i moli je da dozvoli duši njegovog oca Kreteja da pije toplu krv i prorekne sudbinu Jasona i njegovih drugova. Kad Pelija vidi Kretjevu glavu kako pije krv, baci sandalu i magija nestane.

Pelija kaže bratu da će sekirom ubiti i njega i njegovu ženu ako odmah ne popije tu krv jer je dvadest godina glumio da je bolestan i krio svoga sina od njega. Eson popije krv i umre, a Alkemida si prereže grkljan žrtveničkim nožem. Pre smrti Alkemida je proklela Peliju i uprljala mu odeždu svojom krvlju. Pelija ih sahrani, spali krvavu odeždu i očisti se u Posejdonovu svetištu gde su mu sveštenici naredili lako pokorenje.

Argonauti su proveli jedan dan i jednu noć u Kastanteji zabavljajući se ribolovom, lovom i igrama. Nastavili su dalje i hteli su da se zaustave u Tesaliji da posete Apolonovo svetište, ali vetar je bio povoljan pa su odlučili da zaplove u istočnom smeru. Svi su spavali, a Mali Ankej i Orfej preuzeli su kormilo. Kad su ugledali kopno, probudili su Jasona. Jason je odlučio da se iskrcaju na Akti, trećem poluostrvu Peonije.

„Argonauti su još uvek bili u prazničnom raspoloženju, nehajni prema iskušenjima i opasnostima koje bi ih mogle čekati.“

Sledećeg dana nastavili su put i stigli su pred Lemno. Kad su stigli pred prestonicu Mirinu, dočekali su ih naoružani meštani. Jason je poslao glasnika Ehiona da pregovara s Lemnanjima.

Uskoro shvataju da su naoružani meštani zapravo žene. Lemljani su isprva štovali Trojnu Boginju i imali svoju Vrhovnu Sveštenicu Maju koja je vladala ostrvom. Ona je imala ćerku Hipsipilu. Muškarci su hteli da steknu prevlast nad nimfama, ali one su se opirale tome. Muškarci su izvršili napad na obalu Trakije gde su devojke prinosile žrtvu nekom lokalnom heroju. Uhvatili su devojke, oženili ih i Lemljankama dali do znanja da im više nisu potrebne.

Vrhovna Sveštenica poslala je uhode u Mirinu gde su muškarci živeli s trakijskim ženama. U Mirini se pripremala svetkovina u slavu Olimpljana pa su muškarci ležali mrtvi pijani. Lemljanke su poubijale sve muškarce i Tračanke i preuzele poslove koje su muškarci obavljali pa su tako bile vešte i s kopljem i mačem.

Kad je prvi put videla Argo, Hipsipila je pomislila da je u pitanju trački brod i oglasila je poziv na naoružanje. Kad je videla Ovnovu glavu, shvatila je da su to Minijci. Ehion se pozvao na bogove i boginje i ubedio Hipsipilu da Argo plovi u Trakiju trgovačkim poslom. Njen Savet morao je da dozvoli Argu da se iskrca na trakijsku obalu.

Hipsipila je rekla svojim članicama da bi bilo opasno da ih puste u svoj grad jer bi mogli lako da saznaju da su poubijale sve svoje muškarce. Jedna od njih već je prisluškivala mornare i shvatila da oni to već znaju. Hipsipilina dojilja, koja je već bila stara, predloži im da puste mornare. Smatrala je da ne treba da se odreknu svih muškaraca.

Hipsipilina ćerka Ifinoja pozvala je mornare i odmah primetila Hilu, ali Herakle im kaže da će on i Hila ostati čuvati brod.

Hipsipila se požalila Jasonu da su zabrinuti zbog ječma, a on joj ponudi da spase ječam ljubavnim obredom. Žene su ugađale Argonautima hranom i pićem. Meleagar je bio najmlađi Argonaut i veoma atraktivan, ali je pokušavao da se oslobodi Lemljanki jer je bio zaljubljen u Atalantu. Atalanta i Meleagar su odlučili da odu sa gozbe pa ih Ifinoja zamoli da poruče Hili da će ga ona čekati u ponoći u pećini nad obalom.

Ona je unapred poslala Heraklu jelo i piće da bi mu kasnije mogla ukrasti Hilu. Atalanta i Meleagar videli su Herakla u društvu Lemljanki, ali Hile nije bilo. Ubrzo shvate da ga je Herakle zatvorio u veliki brodski bakarni kotao da bi ga sačuvao od Ifinoje. Niko osim Herakla ili nekog kovača ne bi mogao da ga oslobodi. Dva dana posle, Herakle se probudio mamuran i oslobodio Hilu koji ga je pitao zašto ga toliko muči ako ga voli. Herakle je odmah otišao po Jasona koji se zabavljao s Hipsipilom i rekao mu da je vreme da krenu. Hipsipila je ponudila Jasonu da ostane s njom i postane kraljem i obećala njegovim ljudima zemlje i stoke, ali on odbije njenu ponudu.

„Između ovih sinova, šezdeset i devet bili su snažna sastava, hitra oka, i nestalne ćudi, što je svedočilo da su sinovi Heraklovi; petnaest ih je ličilo na Velikog Ankeja, koji je rodio još i tri kćeri; dvanaest dečačića i pet devojčica ličili su na Idu; i tako redom na niže do Malog Anke-ja, koji je rodio jednu kćer. Hipsipila je donela Jasonu blizance, Euneja i Nebrofona; Eunej, budući onaj stariji, vladao je docnije kao Kralj Lemna i oženio se Lalagom, kćerju Maloga Ankeja i proslavio se sa svojih dobrih vinograda.“

Jason je želeo ploviti duž južne obale Lemna ka Helespontu, ali kormilar Tifis plašio se podvodnih hridi i vetra pa je predložio da se iskrcaju na Samotraki. Orfej im je rekao da će ujutro stići u Samotraku. Objasnio im je da se tamo nalazi svetište boginje Ree, Zeusove žene koju je on nazvao Hera.

Kad su u zoru stigli na to ostrvo, Sveštenik Tioted poželi im dobrodošlicu. Uputi ih da se na njihovom ostrvu ne slave olimpijski bogovi jer oni priznaju samo Trojnu Boginju i šest boginja. Tioted i njegova braća zabavljali su ih smešnim igranjem i lakrdijanjem, ali nisu im dali hranu jer je bila noć posta. Dali su im neko piće od koga je svima pozlilo.

U zoru su počeli Veliki Tajni Obredi. Prvi deo bio je određen za vernike muškarce. Boginja Rea pojavila se u telu Reine Kneginje i vodila obrede u kojima su Argonauti morali da učestvuju – u obredu postanja, ljubavi, žrtvovanja, očišćenja, krunisanja, ponovnog rođenja i sećanja, a kad su završili, odveli su ih u pećinu na spavanje. Kad su se probudili, oko njih su bile nimfe Sove. Daktili su im pomazali rane zmijskom mašću i dali im osvežavajuća pića. Orfej ih ponovo začara i opet zaspu u pećini.

Tioted na rastanku pokloni Jasonu čar protiv groma u obliku melema.

Jedrili su duž obale Imbra i smišljani način kako da bezbedno i neprimetno zaobiđu Trojance. Vetar se polako okretao na sever pa je Argo savetovao Jasonu da se sklone u peščani zaton kod Rta Kefala i ostanu tamo dok vetar ne bude povoljan za nastavak putovanja. Ifit je rekao Jasonu da je bolje da ostanu u Imbru gde žive njihovi prijatelji Pelazgi. U blizini zatona kod Rta Kefala postavljena je trojanska straža i postoji velika verovatnost da ih opaze i pomisle da pokušavaju da prođu neprimetno kraj njih.

Većina Argonauta odobrila je njegovu sugestiju, ali Jason mu je rekao da zaćuti ako nema bolji predlog jer ovako samo diže svoje drugove protiv njega. Orfej predloži Heraklu da trima neposvećenim osobama – Hili, Atalanti i Meleagaru – za kratko vreme uši začepi voskom, a oči pokrije koprenom. Tako će moći da prođu kroz Helespont.

Orfej prizove Trojnu Boginju i u njeno ime je sasuo vrč maslinova ulja u more i naredio Severnom vetru da stane. Zatim je pozvao Jugozapadni Vetar. Pelej sugeriše Jasonu da spuste jedro i oboje ga u crno da ga trojanski stražari ne bi primetili. Ubrzo su se iskrcali u zalivu.

Vetar je skrenuo na severoistok pa su tek treći dan mogli da nastave svoje putovanje. Pelijin sin Akast upita družinu koja im je sledeća luka, a Herakle im reče da mogu da se iskrcaju na Medveđem ostrvu gde je kralj njegov prijatelj Enej. Ubeđen je da će tamo naići na gostoljubivost jer su Dolonjani neka vrsta Ahajaca i slave boga Posejdona.

Kad su stigli na ostrvo, Kizik je upravo oženio Klejtu, a Argonauti su pristigli na drugi dan njihovog venčanja. Kizik ih je odmah pozvao na gozbu pa su se Argonauti okupali, pomazali, namirisali, a zatim su jeli i pili sve što su želeli.

Kizik je pokušao od Jasona doznati zašto putuju u Kolhid, ali Jason nije hteo da mu otkrije, već mu je rekao da su od nekog boga dobili želju za avanturom. Kad su završili s razgovorom, Klejta je rekla Kiziku da je primetila da Jason ima bele trepavice. Otac ju je upozorio da se čuva ljudi sa belim trepavicama pa se uplašila da su Argonauti došli da ih opljačaju.

Kiziku se takođe činilo da Herakle i Jason nešto kriju. Posumnjao je da idu na Crno more trgovačkim poslom jer je tamo istočnjačka roba jeftinija nego u Troji. Jason ga pusti da veruje u to. Da bi sprečio njihov beg ako ako ga napadnu, Kizik je rekao Jasonu da mu brod nije bezbedno usidren i da ga preseli u hitski zaton. Heraklu je to bilo čudno pa su on Hila, Polifem, Akast i Pelej odlučili čuvati ga u zatonu.

Kad su Dolonjani i Argonauti zaspali, probudi ih buka u hitinskom zatonu. Onde su Međedovići napali stražu, ali Hila je dao znak za uzbunu. Dok je Hila pokušavao pobeći od Herakla da bi se vratio Ifijoni, Međedovići su ih napali, ali on je uspeo dati znak za uzbunu pomoću roga. Herakle, Pelej i Akast su se probudili i uspeli svladati Međedoviće i pre nego što su ostali stigli dospeli u zaton.

„Dok su Akast i Pelej ubili po dvojicu svojim kopljima, i Polifem još jednoga sekirom, Herakle je ustrelio svu tridesetoricu pre nego što je ostatak utekao. Njihova mrtva telesa ležala su na žalu ili u vodi kao klade u pagaskom brodogradilištu.“

Orfej je sugerisao Jasonu da potajno prinesu žrtvu u čast Trojne Boginje, ali on to nije hteo da uradi da ne bi rasrdio Kizika i da bi mogao da im priskrbi hrane i pića. Posle su nastavili s gozbom, a pred kraj jedan od Argonauta otkrio je pravu svrhu njihovog zadatka u Kolhidi. Kizik i svi Dolonjani hteli su da im se pridruže, ali Jason im je rekao da nema dovoljno mesta za njih na Argu.

Kad su krenuli na put, vetar nije bio povoljan. Orfej je verovao da se Amfitrita inati jer se Jason sprijateljio s Kizikom koji je bio njen neprijatelj i ubio je njenog svetog lava. Dok je on govorio, zaduvao je snažni severoistočni vetar. Mislili su da su stigli do trojanskog naselja Daskilion i odluče da napadnu narod koji onde živi da bi ih zaplašili.

Trojica junaka su napala Jasona, pa on i Ankej ubiju dvojicu od njih. Odjednom neko vikne da je kralj Kizik mrtav. Jason odmah zatraži svetiljku i shvati da je ubio Kizika kopljem koje mu je on poklonio. Bilo im je jasno da ih je Trojna Boginja u šali vratila na drugu stranu istog zemljouza iz koga su dva dana pre isplovili. Ehion ode u dvor da sklopi mir sa Klejtom i Kizikovim bratom u Jasonovo ime.

Kad je stigao, našao je Klejtu kako visi o jednoj gredi u bračnoj ložnici. Ida je napao Jasona jer nije poslušao Orfeja i tako je izazvao bes Boginje, ali Jason mu je rekao da je ubeđen da je taj bes usmeren isključivo na Dolonjane jer nijedan Argonaut nije mrtav. Aleksandar, koji je nasledio presto, prihvatio je Jasonovo objašnjenje da su Argonauti bili ubeđeni da se nalaze kod Daksilona. Priznao je da je i sam pogrešio jer je mislio da su oni pelaški neprijatelji iz Prokonesa. Jasonu je bilo jasno da je Aleksandra bratova smrt obradovala jer je preuzeo presto. Održale su se posmrtne igre u slavu kralja Kizika. Orfej je zapevao i zaplakao, a ostali Argonauti su plakali s njim. Zatim su se zaputili na Medveđe ostrvo da zatraže oproštenje od Boginje.

Te su ih noći opsedali duhovi poginulih Dolonjana, a jedan od njih je doleteo na Arg i zavukao se u spremište pod kormilarevim sedištem.

Na jednoj su se obali ponovo iskrcali. Herakle je rekao da neko mora doneti čistu vodu za riblju čorbu jer bi joj rečna voda mogla pokvariti ukus. Hila se ponudio da ode i pronađe izvor jer mu je to bila prilika da pobegne. Herakle je otišao da potraži drvo za novo veslo jer je svoje polomio. Kad se vratio, Polifem mu je rekao da se Hila još nije vratio. Polifem se ponudio da ode da ga potraži.

Trag njegovih stopala vodio ga je do potoka koji se završavao dubokim vrelom. Polifem je na brdu našao je Hiline sandale i vrč i začuo krik. Herakle je došao za njih jer je on takođe čuo krik i Polifem mu kaže da Hilini tragovi nestaju kod vrela. Meleagar je bio ubeđen da je Hila pobegao od gospodara.

Kad je Hila došao do vrela, video je Vrhovnu Nimfu Driopu kako se kupa. Zamolio ju je da mu objasni put do Troje, a ona se zaljubila u njega. Odlučila je odvesti ga u Saborište i obući ga u ženu sve dok Argo ne otplovi. Driopa ga je zavela i nagovorila ga da ostavi sandale i vrč kraj vrela kako bi poverovali da se utopio. Herakle je pronašao Driopu, a ona mu je rekla da ne zna ništa o Hilu. Pretresao je njihovo Saborište, ali nije ga našao.

Tifis je probudio Jasona i ostale Argonaute i rekao im da je vreme povoljno i da je najbolje da krenu. Kad su krenuli, Admet je primetio da Polifem i Herakle nisu na brodu i napadne Tifisa. Jason je samo ćutao, a Admet mu je rekao da ga neće braniti ako Herakle bude hteo da mu se osveti. Istog su mišljenja bili i Akast i Pelej.

Argo je stigao do obale grada u kojem su živeli Bebrici – mešavina Ahajaca, Briginjana i Mišana. Kralj Amik odmah je besno rekao glasniku Ehionu da strancima nije dozvoljeno da se iskrcaju u njihovu zemlju. Dao im je uslov da se predaju ili da pošalju jednog čoveka „da se pesnica s njim“. Spartanac Poluks odlučio je da učestvuje u pesničarskom takmičenju i ubije Amika. Bebrici su se zaprepastili i odlučili da osvete kraljevu smrt, ali Argonauti su ih sve pobili.

Trećeg dana Argo je otplovio prema severu pod povoljnim vetrom. Na njemu je bilo nekoliko Marijandina koje je Bebrik spaseo, a među njima i sestra kralja Lika koju je Amik uzeo za svoju milosnicu. Jason im je ponudio da ih vrati u njihov rodni grad na južnoj obali Crnog mora. Kalaid i Zet su sugerisali Jasonu da se iskrcaju na trakijsku obalu i obećaju mu prijatan doček na dvoru njihova očuha Fineja.

Kalaid i Zet iz Trakije su otišli u Grčku da bi proučili veštine i običaje zemlje svoje majke koja je bila Atinjanka, ali i zbog toga što nisu hteli da budu u blizini svoje zle maćehe Ideje kojom je Finej bio očaran. Očuh ih je proterao jer su je prekoreli zbog sramote koju je nanela njegovom kraljevstvu. Ideja mu je rodila sina kojemu je namenila presto. Zamole Orfeja da pre njih ode u dvor i predstavi se kao putujući pevač i tako zabavi dvorsku stražu i poslugu. Tako su planirali da uđu kroz sporedna vrata gde će moći da razgovaraju s Finejem.

Ehion se obratio Fineju i rekao mu da predstavlja družinu Tesalaca koji su došli u njegovu zemlju zbog trgovine. Slepi Finej je rekao im da mu ne treba ništa sem hleba. Priznao im je da već dugo nije jeo hleb jer mu ženolike harpije sve raznesu i zagade. Verovao je da ih šalje neki bog koga je uvredio, a da ni sam ne zna kako. Ehion mu je rekao da ga neko obmanjuje i da to nisu harpije nego obični kopči koji ne razdiru meso nego drob, otpatke i trulo meso koje je neko ostavio za njih kao mamac. Izmet koji smrdi razbacale su njegove sluge, a njegova žena Ideja rekla mu je da mu to rade harpije. Pelej je izvadio parče hleba i ponudio slepom kralju, a on im napokon poveruje.

„Finej okusi sa sumnjom, a zatim poče da jede sa uživanjem, jason mu dade malo smokava i dva-tri medenjaka, i napuni mu pehar vinom iz kožne boce o svom pojasu. Krv se vrati kral-jevim mršavim obrazima. On zatim poče da se udara u grudi, da čupa svoju zamršenu kosu i gorko jadikuje zbog svoje lakovernosti, izjavljujući da je najzad, ali suviše dockan, shvatio kako je svirepo obmanjivan.“

Kalaid i Zet predstave se Fineju i pomire se. Najmlađe pastorke je Finej dao zatvoriti u tamnicu jer je Ideja rekla da su je nasilno hteli obljubiti. Kalaid i Zet ih oslobode i doznaju koje su sluge verne. One neverne su zatvorili u tamnicu. Postavili su zasedu za kraljicu i njene telohranitelje u koju oni upadnu. Finej je vratio Ideju njenom ocu, a on kao pravi Skit dao ju je pogubiti zbog njezinih greha. Finej je Argonaute smatrao svojim spasiocima, pa im je objasnio put preko Bosfora do Kolhide. Rekao im je da je struja najbrža u sredini Moreuza i da moraju da budu veoma oprezni. Orfej je svirao da eliminiše njihov strah. More se uzburkalo i trudili su se da snažno veslaju, ali udarili su u stenu i tako oštetili podnožje ukrasa zadnjeg dela broda. Kad su ugledali Crno more, iskrcali su se na obali da odmore.

Trećeg dana posle dolaska na Crno more Argonauti su opet zaplovili preko uzburkanog mora i stigli do nekog ostrva. Po dolasku su prineli žrtvu bogu Apolonu. Ujutro su krenuli dalje i stigli do granice Marijandina, naroda koji se smatra nekom vrstom Tračana.

Kralj Lik priredio im je kraljevski doček čim je doznao da su Argonauti spaseli njegovu sestru i drugove iz mučnog ropstva pod Bebricima. Kralj Lik je upitao Jasona da li poznaje Herakla. On je njegovom ocu pomogao da pokori Bebrike. Jason mu je rekao da je Herakle bio s njima na putovanju, ali da su ga ostavili. Ispričao mu je da je njegov posinak Hila pobegao prema Troji, a Herakle je išao za njim. Na kraju je priznao Liku pravu svrhu njihovog putovanja.

Lik mu je ponudio da njegov sin Daskil pođe s njima do reke Termodonta na pola puta za Kolhidu i da ga upozna sa svim knezovima i kraljevima obale i tako im olakša prolaz. U međuvremenu, Idmon, Pelej i Ida šetali su obalom reke da rasteraju mamurluk posle preobilne gozbe. Odjednom je iz trske iskočio vepar i ubio Idmona. Argonautima je bilo jasno da je u tom vepru duh mrtvog Dolonjanina Megabronta.

Argonauti su se spremili da zaplove, ali kormilar Tifis je umro od sušice, pa je Veliki Ankej postao novi kormilar. Dva dana posle njihova odlaska u zemlju Marijandina, stigao je Herakle. Lik mu je rekao da mu je Jason poverio da su Kalaid, zet i Tifis sugerisali da nastave put bez njega. Herakle je verovao da su Argonauti ubedili Hila da pobegne. Odlučio je da se vrati u Grčku preko Troje i da mu trojanski kralj vrati Hila. Lik mu je predložio da poseti Dolonjane i Perkiosijance i pozajmi od njih ratne galije jer su oni neprijatelji Trojanaca.

Kad su Argonauti zaobišli rt Leptu, vetar se promenio iz zapadnog u severoistočni. Jason je odlučio da se iskrcaju u naseobini na istočnoj strani Sinope. Prišao im je neki mladić na mazgi i oni shvate da je to Autolik iz Trike. Autolik je bio Minijac za koga su mislili da je mrtav.

On i njegova dva brata pratili su Herakla u pohodu u zemlju Amazonki, ali nisu se vratili, a Heraklo je rekao da su ih Paflagonci verovatno ubili. Autolik, Flogije i Deileont verovali su da ih je Herakle izneverio. Flogije se razboleo, a Deileont je uganuo nožni članak pa je Herakle odbio da ih čeka, ali Pafaglonci su ih ugostili. Braća su im uzvratila s tim što su ih naučili veštinama i znanjima koje dotad nisu poznavali – istaknuli su im vrednost građe drveća koje raste po njihovim brdima i naučili ih veštini da pripreme drvnu građu za izvoz na Zapad. Uputili su ih da trguju s Jermenima pri njihovom prvom ulasku u zemlju i tako zarađuju kao posrednici između Jermena i Trojanaca. Braća su odlučila da pođu s Argonautima u potragu za Zlatnim Runom.

Kad su se iskrcali na teritoriju Mosineca, Autolik im je rekao da su Mosineci neobični ljudi, da nisu opasni kad ih naoružani ljudi sretnu, ali da su veoma radoznali. Objasnio im je da je opasno jputovati kroz njihovu zemlju jer u šumi kopaju jame za divlje zveri. Ako putnik padne u neku od njih, oni ga ubiju.

Kad su dva Mosineca, dečak i odrasli čovek došli da ih posete, Argonauti je primetio da su veoma debeli. Poglavica je dao Jasonu poslastice među kojima je bio komad saća. Jason je dao saće Butu jer je on bio veliki poznavaoc meda i Jason je hteo da čuje njegovo mišljenje. Autolik i Flogije mu uzmu saće iz ruku i bace u more. Objasne mu da je med u toj zemlji otrovan jer se siše iz biljke koja se zove kozji otrov. Od mesta gde su se iskrcali bilo je samo dva dana plovidbe do kolhidske luke Fasid.

Argonauti su primetili kolhidski brod koji je doživeo brodolom zbog velikih talasa. Na tom su brodu bila četiri Grka i Eufem je odmah zaplivao i spaseo ih. Grci su mu rekli da su minijske krvi, ali da nikada nisu bili u svojoj domovini. Oni su bili Friksovi sinovi. Argonauti su doznali da je Friks umro pre dve godine i da njegovi sinovi nisu u dobrim odnosima s kraljem Ejetom, njihovim dedom. Odlučili su da odu u Grčku jer im je otac rekao da ih čeka bogato nasleđe u Orhomenu.

Jason je objasnio Friksovim sinovima da je njihov pokojni deda Atamant i njegov deda Krejet braća. Friksove sinove zanimalo je kako su Argonauti dospeli na tu obalu jer su Trojanci zatvorili Moreuz za sve Grke koji žele da trguju u oblasti Crnog mora. U tome su učestvovali i kralj Ejet i Amazonke koji su se dogovorili sa trojanskim kraljem Laomedontom da će da mu pomognu da Grci ne dođu na njihovo područje.

Najstariji brat Frontid je rekao Jasonu da tri brata iz Tesalije s Paflagoncima i sramote sve Grke jer se priča da je Autolik najveći lopov u celoj Aziji, ali Trojanci ne smeju da ih ubiju zbog trgovačkih odnosa s Paflagoncima. Nije znao da tu priču sluša upravo lopov o kojemu priča. Autolik se nasmešio i rekao da ne veruje pričama Trojanaca i da mu ništa neće uraditi ako oni ne urade njemu. Frontid mu se ispričao i rekao da sad kad ga vidi, ne može da veruje u ono šta je čuo o njemu i bratu.

Jason je objasnio Friksovim sinovima zašto idu u Kolhid i obećao im da će im pomoći da postanu vladari Beotije ako im se pridruže. Friksovim sinovima nije bilo jasno zašto trebaju da ispune želju Boginje da sahrane kosti njihova oca jer je otac imao dostojan pogreb. Jason se zbunio jer je čuo da njegovo telo nije sahranjeno. Friksovi sinovi su mu objasnili da kolhidska vera zabranjuje sahranjivanje i zato je njihov otac obešen o drvo. Objasne mu i da se Runo nalazi u Prometejevu proročištu u kojem se Prometej štuje kao heroj, a ne kao bog. Njihov deda Ejet oženio je Tauriđanku, ćerku krimskog kralja, i dodelio prednji deo proročišta tauridskom bogu rata, a zadnji deo je ostao posvećen Prometeju. Da bi došli do Runa, moraju proći pored naoružanih tauridskih sveštenika. Ejetova ćerka Medeja je Prometejeva sveštenica i ona hrani ogromnu zmiju u kojoj se nalazi Prometejev duh.

„Nailazili su na druge naseobine; svaka je imala kej i niz izdubenih čunova privezanih za njega. Opet su videli konje i krave i cvetna polja plavog lana, i polja prosa gotovo sazrelog za srp; i žene kako peru rublje u reci, i golu malu decu koja se igrala piljaka i toliko bila zauzeta svojom igrom da nisu ni pogledala brod koji je prolazio pored njih. Žene su bojile ivice očnih kapaka na egipatski način. Ovde onde bila su smrdljiva grobna drveća, vrbe o kojima su visili bezoblični svežnji, od kojih su neke razdirali orlovi i beloglavi supovi. Argonauti napuniše nozdrve lišćem jakog mirisa.“

Pedesetog dana plovidbe Argonauti su se molili Trojnoj boginji, a zatim su otplovili pored Fasida.

Argonauti su polako počeli verovati u to da se više nikad neće vratiti u svoju domovinu. Jason je sedeo u tišini pa je Orfej održao govor umesto njega. Rekao im je da su u Kolhid došli u ime Velike Boginje došli i da ih ona štiti.

Friksov sin Argej rekao im je da su Kolhiđani veseli i lenji ljudi i upozore ih da se čuvaju zmija i tarantula.

Iskrcali su se na nekoj obali pored reke i zapalili vatru. Atalanta je ispričala svoj san u kojem je videla boginju Atinu i Heru kako razgovaraju. Atina je obećala Heri da će se postarati za Friksovu sahranu ako pomogne Jasonu da vrati Runo. Hera je pozovala Afroditu, boginju ljubavi i rekla joj da im mora pomoći da vrate Runo tako što će ubediti svog sina Erosa da se Jason zaljubi u kneginju Medeju iz Kolhide. Friksov sin je rekao da je Medeja poznata po svojoj lepoti, ali nikada se nije u nikog zaljubilia. Mnogi Kolhiđani su hteli da je ožene, ali ona je rekla ocu da bi svaki takav brak izazvao ljubomoru kod odbijenih prosaca i da se ona zato želi udati za neznanca.

Te noći kralj Ejet nije mogao da spava. Veliku brigu zadavao mu je predznak koji je video u hramu Boginje Meseca. Pre godinu dana jedan je od robova hrama iznenada poludeo, odjurio u šumu i vikao na jeziku koji niko nije mogao da razume. Taj je rob žrtvovan tako što mu je srce probodeno kopljem čiji je vrh umočen u obisdijan. Da je pao napred, to bi značilo pobedu, a da je pao nazad, to bi značilo poraz. Rob ni je pao napred ili nazad, već držao za trbuh i valjao se po podu, pa se Ejet zabrinuo.

Kad je Ejet došao u Kolhidu kao putujući trgovac, u to se vreme vodio verski rat između Egipćana i njihovih komšija starosedilaca. Sa sobom je nosio Prometejevu proročansku viličnu kost i reformisao narodnu veru Kolhide jer je vilična kost učnilila kavkasku Boginju i Pricoglavu Boginju ravnopravnima.

Ejet je napokon uspeo da zaspe i sanjao je ćerku Medeju kako u krilu drži zvezdu. Probudio ju je i otišli su u vrt da prošetaju. Medeja mu je rekla da je Savet pozvao kralja Albaije Stira da dođe u Eju i ponudi joj brak. Otac joj je rekao da se možda njegov san o zvezdi odnosi na njezin brak s Albancem, no ona mu kaže da ne želi da se uda za njega.

Njihov razgovor prekine glasnik koji im kaže da je na reci viđen grčki brod na kojemu su Ejetovi unuci. Ehion se predstavio Ejetu i rekao mu da dolazi u ime Trojne Boginje. Ejet se razbesnio jer bi kao Grci trebali da znaju da se on zakleo da će ubiti prve grčke moreplovce koji se usude doći do njegove zemlje, a sve zbog ubistva njegovog sinovca Sizifa. Ehion mu je rekao da nisu svi moreplovci Grci, već da među njima ima i Tračana, Krećana i Pelazga.

Medeja je rekla ocu da se seti svoga sna i ne otera grčku pomoć koju mu šalje Boginja. Ehion mu je rekao da mu donose poruku upravljača Asopije i Efire oko Sizifove smrti. Ejet je pozvao ostalu posadu i rekao im da smeju da ostanu, ali da niko ne sme da pomene Zlatno Runo. Da bi zaštitio ćerku od pogleda grčkih mladića, kaže joj da ode. Radoznala Medeja putem se okretala i tako zapazila plavokosog Jasona, pa se zaljubila u njega. Ejet je bio srećan što su njegovi unuci spašeni, ali isto tako nadao se da neće doznati za ponudu Albanaca koju je Medeja dobila jer je znao da će se suprotstaviti tom braku. Kad su jednom lovili tigra na albanskoj teritoriji, Albanci su ih vređali i otada Friksovi sinovi ne vole Albance.

Dvorske žene okupale su Argonaute i dale im jela. Ejet je pitao Jasona kako su uspeli da prođu Helespont pored trojanske straže. Jason mu je rekao da je ubeđen da je Trojna Boginja upozorila Trojance da će minijski brod proći kroz Moreuz božanskim poslom. Autolik je saopštio Ejetu cene koje su vladale na poslednjem sajmu u Sinopi. Ejeta je ugovor s Trojancima sprečavao da trguje neposredno sa Sinopom. Kad ju je Autolik odgovorio, Ejet je shvatio da je trojanski kralj prevario.

Jason je ustao za vreme gozbe da kaže zašto su došli u Ejetovu zemlju. Rekao je da su zatražili pomoć od Ejetove sestre Kirike koja ima dobar odnos s Boginjom jer im Boginja šalje oluje i otrovne zmije. Boginja im je poručila da je to uradila zbog toga što su ubili Sizifa. Naložila je i da se asopijske zemlje predaju sveštenicima Sunca, a jedan od njih je i Ejet.

Boginja je poručila Jasonu da će umiriti njezin gnev ako sahrani Friksove kosti. Ejet je rekao da će za tri dana doneti odluku u vezi nasledstva. Bio je zbunjen jer je Boginja kao Pticoglava Majka Kolhide naložila da se u Kolhidu ne smeju sahraniti ljudske kosti, pa mu nije bilo jasno zašto je to zatražila od Jasona.

„Jason je ćutao, ali je osećao olakšanje što Ejet nije prihvatio u ime Apsirta izmišljenu ponudu njegovih pređašnjih podanika, a nadao se da će se neko rešenje ipak naći u pogledu sahrane kostiju.“

Ejet ipak dopusti Jasonu da uzme sledeće noći uzme s drveta Friksove kosti, ali da ih sahrani izvan Kolhide. Pošto je od Boginje dobio naredbu da ih mora sahraniti pre krađe Runa, Frontid posavetuje Jasona da razgovara s njegovom sestrom Neerom.

Neera je upravo tešila Medeju koja je bila očajna zbog braka sa starim Albancem i zamoli Jasona da ju nekako odvede u Grčku i tako ju spase. Jason joj prizna da se zaljubio čim ju je video, ali ne sme to da uradi. Neera mu kaže da je Medejin brat Apsirt zao i da se veseli njenoj nesreći.

Jason zamoli Frontida da pozove Medeju u njegove odaje. Kad je Medeja došla, Jason joj je ponudio da je oženi i podeli korinćanski presto s njom, a da mu zauzvrat ona pomogne da sahrani Friksove kosti i vrati Zlatno Runo. Medeja mu kaže da Idesa, najstariji sin moshiskog kralja, dolazi sutra s godišnjim dankom i da će tražiti savet od Prometejevog proročišta jer je Prometej njihov omiljeni bog. Medeja je odlučila da ona kaže Idesi da će im Prometej dozvoliti da izgrade svoje proročište i da zato moraju da naprave grobnicu sličnu Prometejevoj. U tu grobnicu staviće junačke kosti koje će Idesa pronaći na postelji. Kad su dogovorili plan, Jason kaže Medeji da treba njezinu pomoć da bi mogao da ukrade Runo, ali Medeja se rasplače i ode.

Posle doručka, Jason je pozvao kralja Ejeta da ga poseti u njegovoj odaji i pokaže mu Friksove kosti koje je Autolik ukrao. Kad je video kosti svoga zeta, Ejet se rasplače. Autolik odnese kosti u Nerinu odaju da bi ih ona i Friksovi sinovi sastrugali i uglačali za sahranu. Kad je to bilo obavljeno, Autolik ih odnese u Idesinu odaju. Njemu je poveren taj zadatak jer su svi bili upoznati s njegovim umećem krađe.

Za to vreme Orfej je zabavljao kolhidske sluge na dvoru. Idesa je ušao u svoje odaje i pronašao kostur. Medeja se ponašala čudno i nije htela da razgovara sa Jasonom ni sa Friksovim sinovima i ćerkama. Jason je šetao po bašti i pronašao pticu vijoglavku. Setio se ljubavnih čini heroja Iksiona o kojima mu je pričala Filara, majka Hirona Kentaura. Odneo je pticu sa sobom u dvor, istresao trud u žensku lutku, a zatim namazao vijoglavkin kljun i kandže peruničinim lišćem, raširio je na ognjeno kolo i vrteo ga sve dok Medejina lutka nije sagorela. Na kraju je oslobodio pticu.

Kad je u daljini video Idesovu vatru, Jason je po Neeri poslao poruku Medeji da odlazi. Medeja priznaje Neeri da voli Jasona, ali se plaši da će da našteti ocu kad Stir dođe po nju i sazna da je pobegla. Neera nije znala da je Jason zatražio od Medeje da mu pomogne pri krađi Runa i savetuje joj da pobegne s njim.

Albanac Stir je sa pratnjom došao po Medeju. Dok je pratnja spavala u prostoriji sa bronzanim bikovima, Jason i Autolik su ušli kroz prozor. Autolik je izgovorio bajalicu koju ga je naučila Medeja i pretvorio bikove u volove.
Jason je obukao žensku haljinu i pratio Medeju u svetište. Sledio je njene upute da se ponaša pokorno i straža pred svetištem ih je pustila. Jason je video Zlatno Runo koje je bilo vezano za čempres, a čuvala ga je zmija u kojoj je bio duh Prometeja.

Medeja je pevala zmiji pesmu o petlu i rekla joj da joj je donela poklon. Zmija je ubrzo zaspala jer je Medeja poprskala petlovo pero sokom Prometejva cveta koje deluje uspaljvljujuće. Jason se popeo na drvo i uzeo Runo.

„Bikoglavi stražari otvoriše im kapiju da prođu i pokloniše se. Išli su nesmetano alejom čempresovog drveća prema gradu. Medeja je predvodila, ni jedno ne reče ni reci. Jason požele da potrči, ali je Medejin hod bio spor i zamišljen.“

Kad su Friksovi sinovi začuli krik koji proizvodi magnezijski leopard, znali su da im Jason šalje znak i da je vreme da se spreme za beg. Obavestili su Ejeta da je Alabanac uškopio, ismejavao i ujarmio bronzane bikove Tauriđana. Medejina kamenooka tauridska majka Isida je poslala sina Apsirta da pozove Bikove ljude. Kad su Tauriđani videli unakažene bogove, odlučili su da se osvete Albancima.

Argonauti su iskoristili njihovu borbu i pobegli na Argo. Kad su trebali da krenu, videli su da But nije na brodu. Faler im je rekao da je But ostao da proba kolhidski med za koji su Autolik i njegova braća tvrdili da je otrovan. Nudio ga je Faleru, ali on je odbio da ga proba i otišao. Atalanta i Friksov sin Melaninon s pratnjom odlaze da ga pronađu. Ejet je poslao glasnika po Jasona da trebaju pomoć Argonauta da spreče borbu Tauriđana i Albanaca, ali glasnik mu je rekao da ne može da ih pronađe.

Ejet je shvatio da su Argonauti unakazili bikove i okrivili Albance da bi uspeli da pobegnu. Dok je Melanion pokušavao da zaveže Buta užetom i odvuče ga, Ejet se pojavio na stepenicama sa mačem u rukama. Melanion je izašao s njim, a Atalanta je probola Ejeta. Oštrooki Linkej je obavestio Jasona da naoružani Tauriđani i Albanci trče prema Argu. Argonauti su ih pobili i ukrcali se na brod, ali u toj je borbi Ifit Fokiđanin stradao, a Jason, Atalanta i Meleagar su ranjeni.

Frontid je rekao Argonautima da je Ejet sigurno poslao ratne galije u poteru za njima. Odlučili su da putuju noću, a da se danju kriju. Kad su se sakrili, jedna galija bila je na obali blizu njih. Dok su Kolhiđani spavali, Eufem je uzeo burgiju, zaronio i otplivao do kolhidske galije, pa izbušio rupe. Kad su se probudili, brod je već tonuo i cela se posada utopila u mulju.

Eufem je otplivao do preživelog zapovednika galije i dovukao ga na Argo. Usput je uzeo vezenu zastavicu s galije i postavio na Argo da bi izgledao kao kolhidski brod. Kad se zapovednik osvestio, oni mu obećaju da će mu poštedeti život pod uslovom da zapovedniku druge galije kaže da posada boluje od groznice i tako ih drži podalje od njih.

U naseobini Apsiljana zamolili su upraviteljicu da sahrane Ifita po grčkim obredima. Ona im kaže da će im pomoći grčki trgovac Krij koga su Trojanci spaseli posle brodoloma kod Imbra, a onda ga prodali kao roba u Antenoj. Stavili su Ifitovo telo na lomaču, žrtvovali prase i otišli.

Deset dana posle, petnaest kolhiskih brodova pod zapovedništvom Arasa stigla je do Duge obale. Aras je zatekao Ejetova sina Apsirta i obavestio ga da je Ejet podlegao ranama i umro.

Apsirtov ujak Perse preuzeo je presto za vreme njegove odsutnosti i obećao Albancu Stiru da će mu dati Neeru za ženu u zamenu za Medeju. Apsirt je bio besan jer je on hteo da oženi Neeru. Apsirt nije mogao da veruje da je Argo uspeo da otplovi ispred njih, a da ih njihovi brodovi ne primete. Zaključili su da je Jason odlučio da oplovi Crno more u suprotnom pravcu, pa odluče da ih dočekaju u Bosforu i prepreče im put.

Argonauti su ostali bez sveže vode, pa Jason nije bio siguran da li treba da promene smer ili da sačekaju da padne noć i onda zađu u ušće Halisa. Aras je primetio u daljini neobičan brod i zaključio da nije u pitanju kolhidski brod, već da je to grčki brod kojega su Grci pokušali da preruše da bi izgledao ubedljivo. Ubrzo je oštrooki Linkej u daljini primetio kolhidske brodove. Na ušću Halisa Argonauti uzmu sveže vode i Zevsova grana sa pramca im da požure na brod i otplove. Arasovi brodovi preseku im put, a kad su im se približili, čarobnica Medeja je uzela brodsku motku za zastavu, razbila kolhidski brod i potopila ga. Arogonauti su raspravljali o tome kojim putem treba da nastave.

Nauplije je sugerisao da putuju vodama Dunava i Save jer se Sava uliva u Jadransko more. Deset dana posle iskrcali su se na ostrvu Leuka koje je bilo udaljeno dvadeset milja od glavnog severnog ušća Dunava. Kad su se najeli, Jason im priopšti da će Argo ploviti do dvora skitskog kralja i tamo će se Jason, Medeja i Friksovi sinovi iskrcati s Runom, a Argo će se vratiti u Salmides da bi dobio zaštitu od kralja Fineja. Zatim će produžiti Bosforom i Helespontom u Egejsko more, oploviće Grčku i krenuti prema Jadranskom moru. Jasonova će ih družina čekati u Eeji.

Apsirt je primetio da Argonauti beže u pravcu severozapada, pa odluči da podeli kolhidsku mornaricu na dve flotile. Arasova flotila uputila se prema Troji i tamo čekala Argo u zasedi, a Apsirtova je plovila prema Leuki. Kad su se približili tom ostrvu, Apsirt ugleda brod s podignutim jedrom. Jason je zaboravio da izda nalog da se jedro spusti kad su se iskrcavali, pa su ih tako kolhidski brodovi lako mogli da primete. Dok su Argonauti spavali, Apsirt im je priredio zasedu. Planirao je da pošalje flotile u Lepo ušće, a da ostali plove do Fenela i okruže Argo sa svih strana da ne bi mogao da pobegne.

Apsirt izda naredbu da se pregledaju svi ritovi, pritoke i mrtve vode. Viceadmiral Dikt poznavao je Dunav dobro i rekao Apsirtu da pritoka koju upravo gleda ističe iz Ždralova jezera na koje su Grci očito otplovili. Tako su Apsirtovi brodovi uhvatili Argo.

Argonauti su pogledali u Jasona, ali on im odmah kaže da je Medeji dao zakletvu i da ne može da ju vrati bratu. Augija tiho sugeriše Argonautima da svrgnu Jasona s mesta zapovednika i obaveste Apsirta da će mu dati njegovu sestru ako im ostavi Runo ili će je u protivnom ubiti. Znali su da Apsirt mora da pristane na pogodbu jer će Stir Albanac posumnjati da ga je Ejet prevario i napašće njegov narod.

Ehion kaže Medeji da ju neće dati Apsirtu i da ne shvata ozbiljno lažne reči koje će on sada da izgovori. Aspirt im kaže da ih optužuje za to što su unakazili kipove tauridskih bikova, oteli Medeju, ukrali Zlatno Runo i ubili njegova oca. Ehion po običaju pokuša da lažima opravda njihove zločine, ali Apsirt mu ne poveruje.

Posle svih neuspelih pregovora, Ehion sugeriše da ostave Medeju na obali ostrva tračke Artemide i da skitski kralj bude sudija. Ako on odluči da se Medeja mora vratiti s bratom, Argonauti će je pustiti. Ako odluči da ostane s njima, on mora da ju pusti da ode bez ikakve smetnje. Ehion uzme Jasonov nož i kaže Aspirtu da mora da pristane na pogodbu i ne sme da ih napadne jer će on pred njim uništiti Runo i ubiti mu sestru. Ehion ga podseti da su Argonauti veoma vešti s oružjem i da će i on umreti ako pokuša da ih napadne. Apsirtu Runo nije ništa značilo, ali hteo je da se osveti Grcima za očevu smrt, pa odluči da pristane.

„Apsirt najzad popusti, mada protiv volje, samo je još zahtevao da se i Runo mora ostaviti na obalu Artemidinog ostrva, i da se pitanje njegovog vlasništva prepusti istom izabranom sudiji. Ehion zadovoljno pristade na taj uslov primirja, i time se okončaše pregovori.“

Kad su doplovili do Artemidinog ostrva, Apsirt je morao da položi zakletvu Jasonu da neće pokušati da napadne Argonaute ili im oteti Medeju pre nego što skitski kralj donese presudu. Apsirt je bio ubeđen da će skitski kralj biti na njegovoj stani zbog pomorske trgovine koja je zavisila od Kolhide.

Medeja se u pratnji Atalante iskrcala na obalu i Artemidina sveštenica uzme ih pod svoju zaštitu. Na drugoj strani obale Grci i Kolhiđani zabavljali su se igrama. Melanion je preneo Apsirtu lažnu Medejinu poruku da su je Frontid i Kitisor prisilili da ukrade Runo i ode s njima na grčki brod. Poručila mu je i da će se Pelej predstaviti skitskom kralju kao sin slepog Fineja koga Skit duboko poštuje i tako će presuda biti izrečena u korist Grka.

Melanion kaže Apsirtu da mu Medeja šalje poruku da ga u ponoć čeka da čamcem dođe po nju i da zajedno pobegnu kući i da se usput osveti Atalanti, ubici njihova oca. Melanion kao dokaz tačnosti svojih reči pruži Apsirtu uvojak Medejine kose. Melanion ga moli da mu oprosti što je bio na strani Grka jer su ga njegova braća Drontid i Kitiros obmanula. Kaže mu da je shvatio da su starija braća smerala da preuzmu beotski presto koji im je Jason obećao i da time mlađa braća ništa ne bi dobila.

Melanion mu obeća da će se on i Argej ponuditi da čuvaju stražu da Apsirt može nesmetano da otplovi čamcem. Argonauti su se te večeri pravili da su pijani i da su zaspali. Kad je pala noć, Jason i Eufem sakrili su se u šumu i briginjanskim čunom stigli su na obalu Artemidinog ostrva. Medeja je uvela Jasona u kolibu u kojoj su posetioci Proročišta obično čekali sveštenicu i pokrila ga.

Kad je Apsirt stigao, Medeja ga takođe uvede u kolibu, a Jason iskoči, obori ga na zemlju i ubije ga lovačkim nožem.

Medeja obavesti kolhidsku stražu da je njen brat prekršio zakletvu i došao da se osveti Atalanti, a onda ga je Tračka Boginja ubila džilitom jer je hteo da ubije Artemidinu devu na njenom ostrvu. Pošto je Medeja sada nova kraljica, naredi im da ostanu tu u žalosti devet dana i završe obrede za njenoga brata. Ona će pre njih stići u Kolhid, a pre toga pustiće Grke na slobodu i vratiće im Runo da i ona ne bi umrla kao otac i brat.

Pred kolhidskim stražarima Medeja i Jason glumili su da pregovaraju. Medeja je zahtevala od njega da moraju da otplove s njom u Kolhidu pre nego što im vrati Runo. Jason joj je rekao da prvo mora da mu dozvoli da uzme Atalantu s ostrva i zatim otplovi u Dunav po Peleja koji je otišao da pregovara sa skitskim kraljem. Medeja se pretvarala da se premišlja i napokon pristane.

Kad se Medeja pridružila Argonautima, rekla im je da je sve laž i da plove prema Jolku. Argonauti su primetili krv na Jasonovoj odeći, ali niko nije znao da je Jason ubio Apsirta.

Zevsova grana poručila je proroku Moopsu da su Argonauti prekršili zakletvu i ubili Apsirta. Moops prenese poruku da ubice moraju da napuste brod i da se očiste ako ne žele da Argonauti stradaju. Pošto je i Runo bilo krvavo, grana je naložila da ga ne vraćaju sve dok ga ne operu u sedam reka koje teku u sedam mora.

Jason i Medeja siđu s broda, a za njima izađu Atalanta, Melanion i Meleagar. Meleagar nije učestvovao u ubistvu, ali hteo da ostavi Atalantu u koju je zaljubljen. Arg im kaže da će se ponovo sastati u Eeeji jer je tamo kraljica Kirka, sestra Ejeta i teta Apsirta, koja jedina može da izvrši obred očišćenja nad krivcima.

Argo je otplovio do Salmidesa u kojem je bio kralj Finej. Finej ih uteši i kaže im da ne trebaju da se plaše Kolhiđana jer Runo nije na Argu. Bio je ubeđen da ih ni Trojanci neće napasti jer ne nose trgovačku robu, a i ugostiće ih kad im kažu da su Ejet i Apsirt mrtvi. Trojanci su bili ljuti na Ejeta jer ih je ucenjivao i ograničavao im trgovinu s drugim narodima na Crnom moru. Orfej je ostao u Salmidesu jer je bolovao od groznice, pa se Finej ponudio da ga izleči i pošalje u Jolk kad ozdravi.

Argo je otplovio do zaliva Šest, odnosno do prvog pristaništa na kojem su stali kad su tek krenili u pohod.

Dok su plovili niz Helespont, Linkej primeti Arasove brodove. Ehion slaže Arasu da je Apsirt presreo Argo na Ždralovom jezeru, preoteo im Runo i Medeju i ubio Jasona, Meleagara i Melaniona.

Aras se popeo na Argo i ubedio se da na njemu nema Runa. Aras kaže Argu da je Herakle doznao da su Mišani ukrali Hilu i poslali ga u Troju. Herakle je otišao s Dolonjanima u Kizik i u još dve grčke naseobine i sakupio mornaricu od šest brodova. Napao je trojansku mornaricu i zatražio od kralja Laomedonta da mu vrati Hilu. Heraklov drug je ubio Laomedonta pa je Herakle opljačkao dvor i odveo glavne građane kao zarobljenike, a Laomedontova sina Prijama je postavio ga za kralja. Aras je shvatio da ga je Ehion obmanuo kad mu se u snu javio Ejet i rekao mu da je Runo u Eeju.

Herakle je nastavio da traži Hilu, pa je svratio u Sard gde ga je prvosveštenica Omfala uzela za svog ljubavnika, rodila mu muške trojke i naučila ga da prede. On joj je rekao da je uvek želeo da je žena pa ga je ona obukla u žensku odeću. Heraklu je tamo bilo lepo, ali kad je čuo da je Argo došao u Tej, odlučio je da se osveti Kalaidu i Zetu. Kalaid i Zet znali su da će Herakle hteti da im se osveti
su ostali na ušću reke Kija, ali Herakle ih je primetio i ubio strelama. Ostali Argonauti nisu želeli da izazovu njegov bes pa ništa nisu uradili. Ehion mu je ispričao sve šta se desilo dok ga nije bilo.

Kad je Hila stigao u Saborište kod Askanskog jezera, sve su se nimfe zaljubile u njega. On nije mogao da udovolji njihovim zahtevima i na kraju je umro.

Argo je plovio do Eeja i kad su stigli, Argonauti su primetili da je Jasonova družina stigla pre njih. Kirka ih odvede u dvorac, ali nije bila prijateljski raspoložena jer je imala san o bujici krvi. Odmah je pripremila žrtvu duhovima ubijenih ljudi jer joj je u snu rečeno da će, ako ne izvrši očišćenje krivca, svo njeno lekovito bilje izgubiti svoje dejstvo. Ona zakolje četiri praseta i njihovom krvlju poprska ruke molitelja, a zatim ih da okupati. Kad su završili s obredom, Medeja je priznala tetki zašto je došla.

Pre nego što su nastavili put, runo je oprano u Dunavu i Turu. Kirka je mrzela svoga brata jer je on bio uzrok njenog progonstva iz Efire, ali volela je njegovu ćerku. Pošto nije htela da se vrati u Efiru, prepustila je Medeji presto.

Argo je navratio u Korkiru da uzme namirnice i pozdravi kralja Alkinoja i kraljicu Aretu. Ehion čestita Alkinoju jer je on prvi grčki kralj koji će čuti divnu vest da su Argonauti uspešno izvršili zadatak. Alkinoj ih ugosti i kaže Jasonu da će uraditi sve da Medeja dođe na presto Efire. Jason ga je ostavio u ubeđenju da su Ejet i Apsirt još živi.

Gozbu je prekinuo dolazak Arasove kolhidske mornarice. Aras kaže Alkinoju da su Argonauti ubili njegovog kralja Ejeta i ukrali Runo. Alkinoj je bio zaprepašćen tom vešću, ali je pitao Arasa kakvo je pravo imao Prometej na Zevsovo Runo. Uputio ih je da u Grčkoj vlada Zevsov zakon i da su Argonauti, koji su u Kolhid išli pod zaštitom Zevsa, imali pravo da koriste silu ako Ejet nije hteo da im vrati Runo.

Aras mu kaže da ga je grčki glasnik prevario i rekao mu da se njegov kralj Apsirt vratio u Kolhid sa sestrom i Runom. Ehion ga prekine i kaže Alkinoju da su Arasu bogovi zaslepili oči pa nije video ljude koje je tražio na Argu. Alkinoj pita Jasona kako je uspeo da pobegne od Apsirta, a on mu kaže da je Apsirt prekršio zakletvu i pokušao da ga ubije. Jason je pokušao da se odbrani, pa ga je ubio.

Medeja zamoli kraljicu Aretu da nagovori muža da stane na Jasonovu stranu. Ispriča joj da je pobegla s Jasonom jer je otac hteo da se uda za starca Stira. Kraljica Areta se sažali jer je i ona imala strogog oca i brata. Pošto je i sama videla Jasona, bilo joj je jasno zašto se Medeja zaljubila u njega.

Isto je veče pokušala da dozna od muža kakvu će presudu da donese. Alkinoj joj kaže da ne veruje Jasonovim rečima. Smatrao je da je Ejet umro zbog Medejine neposlušnosti i da ne može da joj oprosti samo zato što je zaljubljena u Jasona. Pošto je Medeja devica, moraće da ju vrati u Kolhid sa Runom.

Kad je zaspao, Areta je poslala glasnika po Ehiona. Ehion slaže glasniku da su hteli da pomaknu brod na drugo mesto zbog severoistočnog vetra koji je duvao. Argonauti su zapravo hteli pobeći sa Runom jer je Jasonu bilo bitnije da održi obećanje i vrati Runo.

Areta je rekla Ehionu da se Jason i Medeja moraju venčati do jutra kako bi njen muž doneo presudu u njihovu korist. Ponudi im svog dvorskog sveštenika, svirače, dvorkinje i sve šta im je potrebno i kaže im da je najbolje da se venčaju na ostrvu Makrida. Pošto je Apsirt mrtav, Friksovi sinovi su najbliži Medejini srodnici i mogu da je daju Jasonu. Atalanta je žrtvovala junicu u čast boginje Artemide, a ostali su pripremili svadbenu postelju i stolove za gozbu. Medeja i Jason su se venčali i sada su bili ubeđeni da će Alkinoj biti na njihovoj stani.

„Jason joj dade nerazblaženo vino da pije, da bi okrepila svoj duh, i ispod Runa spojiše se u ljubavi, dok su kroz zavesu dopirali šale, pesme i smeh svadbenih gostiju; i suviše brzo za oboje osvanu vedra zora.“

Ujutro Alkinoj kaže da mu je Zevs poručio da Medeja može ostati s Jasonom samo ako je venčana s njim i da ona kao Prometejeva sveštenica može da bira šta će da uradi s Runom. Zevs je poručio da niko ne sme da se osveti Atalanti na teritorijima gde vlada Zevsov zakon jer je ona miljenica njegove ćerke Artemide. Aras se nasmeje Jasonu jer je znao da je Medeja devica, ali Jason mu odgovori da su se on i Medeja venčali.

Aras je poverovao da je njegov kralj Apsirt mrtav jer Friksovi sinovi ne bi mogli da lažu u prisustvu bračnih božanstava i da će on odsad izvršavati Medejina naređenja. Bojao se da se vrati u Kolhid jer bi mu se kralj Pers i Stir osvetili za Apsirtovu smrt. Medeja mu sugeriše da ode u Eeju kod njene tetke.

Jason je obećao Medejinoj tetki Kirki odneti poklone glavnoj nimfi Kokalovog svetišta na Siciliji, pa Argonauti nisu mogli odmah otići u Jolk.

Argonauti su u Leuki pronašli Polifemovog brata Kanta koga su ostavili u Kiju. On im kaže da je njegova presuda poništena i da sada može da se vrati kući pa mu Jason ponudi da ga povezu.

Putem su oprali Runo u rekama Esaru i Simetu. Argonauti su pritom primetili nimfe koje su plesale. Nimfe su prizvale Boginju u pomoć i ona spusti na Argo maglu, a Ifitov duh napadne Buta koji skoči u vodu. Pošto je bila magla, Argonauti nisu uspeli da pronađu Buta.

But je u strahu nastavio da pliva i naišao je na neki brod koji ga je odveo do Lilibeja, najzapadnijeg rta Sicile. Tamo je našao med i ostao tu do kraja života. U Agrigentu je Medeja predala Kirkine poklone Kokalovoj glavnoj nimfi. Kad su nastavili put, Veliki Ankej je kormilario isuviše istočno i prošao Maltu u sumraku. Ujutro se more uzburkalo i Argo je počeo da propušta vodu. Argonauti su tek nakon tri dana uspeli da pronađu rupu i zakrpaju je.

Iste noći Linkej ih je upozorio na nadolazeće talase. Kad je naišao ogroman talas, Argonauti su pomislili da će kljun broda udariti u stenovitu obalu, ali talas ih je odbacio napred i nisu osetili nikakav potres. Argonauti su zaspali od iscrpljenosti, a kad su se probudili, Periklimen je zahvalio Posejdonu jer je poslušao njegove molitve. Okrenuli su se i zaključili da ih je talas preneo preko niza stenovitih grebena, ali grebeni nisu uspeli da unište Argo. Dospeli su u nepoznato jezero. Kad su se iskrcali, Jason ih obavesti da im je ostalo malo hrane i vode pa su morali da to rasporede. Svi su Argonauti verovali da će ubrzo umreti.

Kad je Jason zaspao, probudilo ga je priviđenje. Pred njim se pojavila Trojna Boginja Libije i rekla mu da će svi Argonauti biti spašeni osim jednog čoveka koji poštuje Apolona, a ne njih. Jason probudi Argonaute i kaže im da mu je Boginja obećala da će da biti spašeni.

Dok im je Jason to govorio, Argonauti primete nepoznatog jahača. Nauplije kaže da je to Tritonac i da se očigledno nalaze na jezeru Triton. Autolik je jedini znao jezik gluhonemih pa on odluči da razgovara s njim. Dogovore se da će mu Argonauti dati tronožac s pozlaćenim nogama ako ih odvede do vode.

Kad su došli do vode, primetili su odvaljene komade stene i shvatili da je to Herakle uradio. Tritonac im u kom smeru trebaju da nastave put. Autolik mu da još poklona i on pozove Tritonce. Oni im obeleže kopljem dalji tok kanala i Argonauti nastave svoje putovanje. Svi su Argonauti spašeni izuzev Mopsa Lapita. Tri dana pre, Mops je u šetnji primetio orla koji ga je namamio u kraj pustinje govoreći mu da tamo ima zlata. Dok je išao prema pustinji, zmija ga je ujela i umro je.

U Oei su Argonauti oprali Runo u Kinipu. Produžili su dalje i iz daljine videli tri ostrva i stado ovaca. Ponudili su mačanskim pastirima darove u zamenu za ovce, ali oni su odbili. Dok su se borili s njima, Kant je poginuo.

Nastavili su put i oprali Runo u Darnisu. Iz Darnisa su stigli do Krete, ali tamo nisu mogli da očekuju da ih ugoste. U zoru idućeg dana Argonauti su stigli u Minoju. Reka Mino bila je poslednja od sedam reka u kojoj su oprali Runo. Kad su otplovili iz Minoje, noć je bila toliko mračna da nisu mogli da vide u kom pravcu plove.

Posle sedam meseci Argonauti su ponovo ušli u Pagaski zaliv. Iako je bila noć, Jason je rekao drugovima da zapale vatru i prinesu žrtvu Apolonu Iskrcavanja u znak zahvalnosti. Jason je pokucao na vrata seljačke kuće odakle je jednom doneo vina za Herakla. Domaćin pomisli da je to Jasonov duh jer se pričalo da je pretrpeo brodolom i utopio se za vreme plovidbe. Seljak mu kaže da su mu roditelji mrtvi jer ih je kralj Pelija naterao da oduzmu sebi život pijenjem bikovske krvi. Obavesti ga i da je Hipsipila, kraljica Lemna, prognana kad se saznalo da je sačuvala život svog ujaka Toanta, uprkos odluke da se svi lemnjanski muškarci poubijaju. Pelija je saznao da je zatrudnela s Jasonom i on ju je ubio jer bi to dete bilo punopravni naslednik Ftijotide.

Jason je odlučio da se osveti Peliji i većina Argonauta delila je isto mišljenje. Kad su svi počeli da preispituju Jasonovu odluku da napadne Jolk, Medeja je odlučila da potraži Boginju za savet. Medeja im kaže da će sutra oko podne Pelija umreti krvavom smrću po svom izboru. Boginja je poručila da Argo ode natrag do Metone, a da Atalanta i Medeja idu u Jolk. Kad završi osveta Boginje, Argonauti će videti crven stub i onda će zauzeti grad bez otpora. Atalanta ode da obavesti sveštenicu Ifijadu da mora da bude spremna i ujutro dočekaju Boginju koja će kazniti Peliju jer je nasilno odveo Hipispilu iz svetišta kad se skrivala od njega.

Medeja uđe u Pelijin dvor, a zatim Ifijada i njene device svečano unesu Artemidinu statuu i stave ga pred Peliju. Medeja mu kaže da dolazi u ime Boginje da ga pomladi za nagradu jer je on najpobožniji čovek. Naredi mu da zaspe, a njegovim ćerkama kaže da one moraju iseči njihovog oca na komade i skuvati u kazanu sa čarobnim biljkama i začinima da bi ga pomladile. Njegove ćerke najpre odbiju, ali Medeja izvede čaroliju nad ovnom i ubedi ih da pristanu. Argonauti primete crven stub i dođu u dvorac.

Medeja podseti Jasona da je jednom prilikom rekao da nema prava na Pelijino bogastvo i savetuje mu da prepusti Akastu presto. Argonauti obećaju Jasonu da će mu pomoći da osvoji presto Efire za Medeju i sebe.

Sledećeg dana Akast je morao da izrekne večno progonstvo iz Jolka Medeji, Atalanti, Jasonu, Idi, Kastoru, Poluksu i Periklimenu zbog ubistva njegovog oca. Morao je to da učini da bi pokazao poštovanje prema pokojnom ocu. Dozvolio im je da ostanu u Jolku dok traju Igre u čast Pelijinog groba.

Kad su Igre počele, pojavio se Herakle. On se upravo vratio sa ostrva Hesperida sa svetim narandžama koje je nosio za kralja Euristeja. Iako nije bio pijan, bio je sretan što vidi Argonaute. Na kraju Igara stigao je i Orfej koga je Finej ozdravio i zapevao pesmu o plovidbi Arga. Pošto su završili igre, Argonauti su otišli na svoju poslednju zajedničku plovidbu.

U Opuntu su se iskrcali i predali brod Punćanima na čuvanje. Pešice su preko brda došli do Lafistije i tamo je Medeja vratila Zlatno Runo hrastovom liku Ovna. Herakle je od Orhomenskog saveta zatražio da Friksovi sinovi dobiju nasleđe koje im pripada po dedi Atamantu. Argonauti iz Tesalije i Ftijotide oprostili su se u suzama od drugova i nastavili put pešice. Ostali su unajmili beotske veslače i otišli Arfom do Korintskog moreuza.

Jason izvuče brod na obalu i pošalje Ehiona da saopšti dolazak njihove punopravne kraljice Medeje. Efirani ga saslušaju i dignu ustanak protiv ahajskog uzurpatora Korinta jer ionako nisu bili zadovoljni njegovom vlašću. Jason odluči da posveti Arga bogu Posejdonu iz zahvalnosti za veliki talas koji ih je spasio od stena. Argo su ostavili na obali kod Posejdnova svetišta, a Arg je poslednji izašao iz njega.

Kad je Medeja pokušala da osigura besmrtnost za svoje dvoje najmlađe dece, meštani su počeli da negoduju. Jason je pokušao da je odgovori od te čudne želje. Ljubav među njima se ugasila i Jason je prihvatio predlog korintskog kralja Kreonta da se oženi njegovom ćerkom Augom.

Medeja se pretvarala da pristaje na razvod i pokloni Aufi noćni ogrtač. Kad se Auga ogrnula s njim, ogrtač se zapalio i spalio nju, oca i Medejine i Jasonove starije sinove. Efirani iz osvete ubiju Medejino dvoje najmlađe dece i svrgnu je prestola, a ona se zatim uda za atinskog kralja Egeja.

Kad joj je on dosadio, vratila se Kolhidu i preuzela presto. Ubrzo se udala za moshijskog kralja Idesu i tako je postala i moshijska kraljica.

Jasona je obuzela tuga zbog smrti njegove dece i jednog je jutra sedeo u tišini u Posejdonovom svetištu. Prvosveštenik je prisustvovao čudu koje se desilo. Pred sobom je ugledao senke čoveka i psa. Pas je stao iznad Jasona i zarežao, a pastir se popeo na Argo i počeo da gura izvijeni pramac. Prvosveštenih je shvatio da se senke osvećuju Jasonu i bojao se da pokuša da ih spreči. Visoki pramac je pao i njuška Ovnovog kipa koji je ukrašavao brod udarila Jasona u lobanju i smrvi je.

Dvojni presto Korinta pripao je Glaukovom sinu Sizifu koji je nosio ime u čast svog dede. Efirani su naložili da se svaki deo građe Arga mora zameniti novim čim počne da truli. Pramac su predali boginji Persefoni jer su se bojali njegova dejstva.

I tako je Argo postao besmrtan i ostao je Argo Argonauta, mada danas nijedan deo njegove drvene građe, od kobilice pa do vrha jarbola nije prvobitan. Kao što poslovica kaže: – Ovo je sekira mog dede, moj otac joj je napravio novo držalje, na koje sam ja uglavio novo sečivo.

Analiza likova

Likovi: Jason, Hiron, Pelija, Akast, Pelej, Friks, Hela, Medeja, Ehion, Eson, Alkimeda, Ejet, Apsirt, Aras, Finej, Orfej, Linkej, Kalaid, Zet, Eufem, Autolik, Herakle, But, Atalanta, Meleagar

Jason

Jason je sin minijskog kralja Esona i kraljice Alkimede. Posle rata s Ahajcima pod zapovedništvom Esonova polubrata Pelije, sluga je predao Kentauru Hironu Diomeda, jedinog živućeg sina Esona i Alkimede. Hiron mu je dao ime Jason i nadao se da će se njegovim posredovanjem uspostaviti mir u Ftijotidi. Jason se vratio u Ftijotidu i zatražio od strica Pelije da ga prizna kao naslednika, a stric mu je obećao da će da predati namesništvo ako pronađe Zlatno Runo.

Iako je bio zapovednik Arga, Jason je bio mrzovoljan, neveran i plašan. Zbog toga nije uživao puno poštovanje posade jer se mnogi nisu slagali s njegovim odlukama i planovima, ali on je uvažavao tuđe predloge.

Argonauti su primetili da Jason nije vešt borac, ali da ima lepotu i odluče da to iskoriste kako bi izvršili zadatak.

Medeja se zaljubila u Jasona i on joj je ponudio korintski presto u zamenu za pomoć. Činilo se da je i on zaljubljen u nju, ali Medeja je postala svesna da je Jasonu Runo važnije od nje. Kad su preuzeli presto Efire, njihova se ljubav ugasila. On je odlučio da oženi Kreontovu ćerku Augu i tako izazove Medejin bes. Obuzela ga je tuga zbog smrti njegove dece i seo je pored broda Arga, a visoki pramac je pao s broda i Ovnov kip ga je ubio.

„Tada se svi setiše šta je bilo rečeno o Jasonovoj moći da osvaja ljubav žena; zaista, videli su dejstvo te moći na Hipsipili, kraljici Lemna, koja je bila gotova da mu da svu svoju kraljevinu posle samo dvodnevnog poznanstva s njim.“

Medeja

Medeja je Ejetova kći i svemoćna čarobnica koja se zaljubljuje u Jasona i pomaže mu ukrasti Runo i sahraniti Friksove kosti. Mnogi su mladi Kolhiđani bili očarani njenom lepotom, ali ona nije htela da se uda ni za jednog od njih, već za nekog neznanca. Otac je hteo da prihvati ponudu Albanca Stira, ali ona nije htela da se uda za starca jer je znala da se Albanci ne kupaju. Medeja je odlučila pobeći s Jasonom.

Tada Argonauti primete da je Medeja veoma vešta i lukava jer su uspeli da izvrše zadatke zahvaljujući njenim idejama. Medejin brat Apsirt je išao sa svojim galijama u poteru za njima, a kad ih je stigao, Medeja je pomogla Jasonu da ubije njenog brata. Svi su je se počeli pribojavati jer su bili svesni njenih moći.

Jason i Medeja neko su vreme živeli srećno, a onda je ona odlučila da osigura besmrtnost dvojici najmlađih sinova. Jason je bezuspešno pokušavao da je odgovori od te sulude ideje i na kraju su se razveli. Kad je Jason oženio Augu, ćerku korintskog kralja, Medeja joj je poklonila ogrtač koji je izazvao vatru i ubio Augu, Kreonta i Medejina dva starija sina. Na kraju se vratila u Kolhidu i preuzela presto od ujaka.

„Mnogi moćni velikaši Kolhide želeli su da se ožene njome, ne samo zbog njene lepote i bogatstva, već i zbog naročite milosti koju joj ukazuje Pticoglava Majka.“

Pelija

Pelija je Posejdonov sin i kralj Ftijotide. Mrzeo je Minijce, ali je i sam bio poreklom Minijac jer su ahajski napadači izložili njegovu majku bludu u Posejdnovu hramu. Majka Boginja mrzela je Peliju jer je s bratom ubio pomajku.

Kad se Jason pojavio, Pelija mu je obećao da će mu predati presto ako vrati Runo Zevsu. Ponašao se kao da je srećan što vidi Jasona, ali se trudio da ga obeshrabri i odgovori od puta. S druge strane, bio je ubeđen da će Jason umreti na putu pa mu je s pretvornom radošću dao brod i posadu na raspolaganje da otplovi u Kolhidu. Da bi ubedio Jasona da mu ne želi zlo, obećao mu je da će poslati svog sina Akasta na Argo, ali u poslednjem momentu poslao je sinu poruku da se vrati zbog optužbe protiv njega zbog zlostavljanja neke robinje. Akast je pobegao od oca i uspeo otploviti Argom.

Pelija je ubio lemnjansku kraljicu Hipsipilu jer je nosila Jasonovo dete. Jason je odluči da mu se osveti pa je Medeja otišla na njegov dvor i rekla mu da je došla u ime Boginje da ga pomladi. Medeja je nagovori Pelijine ćerke da ga iseku da bi ona mogla da izvede čaroliju i tako su ga njegove ćerke ubile.

„Zato su oni naizmence sisali vimena ovčareve vučjačke kuje, pa se time docnije objašnjavala žestina njihovih naravi.“

Beleške o piscu

Robert Grevs, rođen je u Vimbledonu 24. jula 1895. godine, bio je ratni pesnik, klasični prevodilac i romanopisac. Tokom svog dugog života napisao je više od 140 radova, uključujući i autobiografsku priču o svom životu u Prvom svetskom ratu. Otac mu je bio nastavnik u školi, a majka iz nemačke porodice više klase.

Školovao se u više pripremnih škola pre nego što je diplomirao u Čaterhausu. Iako je bio sjajan student, život u na univerzitetu mu je bio težak; bio je relativno siromašan, ali neupadljiv. Kao odgovor na to, ostavio je utisak ekscentričnosti i bavio se poezijom i boksom. Jedan od njegovih nastavnika bio je Džordž Majori, koji je Roberta zainteresovao i za savremenu literaturu i planinarstvo.

Po izbijanju rata 1914. godine, Grevs se pridružio vojsci i bio je jedan od prvih pesnika koji je objavio „realističku“ ratnu poeziju u kojoj je dokumentovao život rovovskog rata.

Patio je od šoka od granata i imao strašan strah od napada gasom. 1916. godine, teško je ranjen šrapnelom u bitci kod Some. Rana mu je bila tako loša da su se proširile vesti da je umro od rana. Ipak, preživeo je, ali ostatak rata proveo u Engleskoj.

Bio je blizak prijatelj s drugim ratnim pesnicima kao što su Vilfred Oven i Sigfried Sasun.

1919. godine bio je stacioniran u Severnoj Irskoj. Ali je pobegao u Englesku bez zvanične demobilizacije. Međutim, sreća je bila na njegovoj strani dok je na stanici Vaterlu sreo pisca koji je imao službene papire za puštanje na slobodu. Preživeo je i grip; ovo je bio treći put da je preživeo bliski susret sa smrću.

Posle završetka rata, Grevs je bio i emocionalno i fizički slab i oslanjao se na podršku svoje žene Nensi. Ali polako se oporavio i uspeo da se upiše na St John’s College u Oksfordu gde je studirao engleski.

Objavio je nekoliko najprodavanijih knjiga, poput Lavrencea i Arapa – uspešnu biografiju svog oksfordskog prijatelja TELavrence. 1929. godine objavio je knjigu „Zbogom od svega toga“, priču o rovovskom ratu i poteškoćama u prilagođavanju životu nakon rata. Piše o svom iskustvu povratka sa fronta.

Objavio je i nekoliko klasičnih interpretacija klasične poezije, poput grčkih mitova. Veću je slobodu preuzeo sa prevodima, pokušavajući da uhvati pesnički duh, a ne strog prevod.

Na kraju svog života patio je od lošeg pamćenja i prestao je da piše. Umro je od zatajenja srca 7. decembra 1985. u 90. godini života. Bio je poslednji preživeli ratni pesnik, a dobio je i spomen u Vestminsterskoj opatiji samo mesec dana pre nego što je umro.