Životinjska farma

„Životinjska farma“ je satirična alegorija. Pisana je u vreme Drugog svetskog rata, izdana je 1945. godine, a pravu popularnost doživela je 1950-ih. Prikazuje kritički osvrt na staljinističku ideologiju i razočaranje totalitarizmom. Odnosi među životinjama na farmi alegorijski prikazuju stvarne odnose ljudi. Radi se o borbi za sebe i vlastiti status pod krinkom dobrobiti ostalih. Oni koji najviše rade i najviše se žrtvuju, budu najviše zakinuti.

Vlast na „Životinjskoj farmi“ je u rukama Napoleona koji sebe proglašava višim autoritetom i smatra se važnijim od ostalih. Temeljna pretpostavka prema kojoj bi sve životinje bile jednake i živele u izobilju s vremenom je postajala daleka prošlost koje se gotovo niko više ne seća. Skviler je posrednik između Napoleona i ostalih životinja te ih uvek iznova uverava kako im Napoleon želi samo najbolje. On prekriva sve njegove greške, a to često čini i prepravljanjem zapovedi u korist onih koji su na vlasti.

Ostale životinje su izmučene i zakinute, ne žive mnogo bolje u odnosu na vreme kad im je gospodar bio gospodin Džouns. Međutim, Skviler ih uvek iznova podseća na to da je Napoleon bolji od gospodina Džounsa i to im je u početku glavna nada. Ne žele povratak na staro.

S vremenom je svih Sedam zapovedi bilo izmenjeno u korist Napoleona i odmaknuli su se od onoga što su u početku želeli. Mislili su da će im biti lakše ako ne budu imali Čoveka za gospodara. Suradnja s ljudima bila je nešto loše, ali na kraju za istom stolom završavaju svinje i ljudi. Životinje shvaćaju da nema razlike između ljudi i svinja koje su ih vodile.

Autor je ovim delom želeo da pokaže razočaranje onime što se isprva predstavlja dobrim društvom u kojem su svi jednaki, a završava Napoleonovom brigom o samome sebi. Delo „Životinjska farma“ i danas je popularno, međusobni odnosi životinja u knjizi mogu se poistovetiti s ljudima i njihovim odnosima u današnjem društvu. Svi žele promenu i obećavaju da će biti bolje nego što je sada, ali moć kvari ljude. Na kraju sve ostaje isto ili je i gore nego što je bilo.

U delu je to prikazano i nazivom farme na kojoj se nalaze životinje. Na početku se zove „Vlastelinska farma“, zatim „Životinjska farma“, kako bi se naglasila vladavina životinja na toj farmi. Naposletku, Napoleon farmi vraća prvi naziv i suradnja s ljudima je poželjna. Općenito, životinje kao likovi predstavljaju različite ljude. Djelo se može da se promatra kao opomena ljudima. Oni koji obećavaju promenu i jednako društvo za sve, najčešće se promene kad dođu na vlast.

Vrsta dela: roman

Vreme radnje: nekoliko godina

Mesto radnje: Vlastelinska / Životinjska farma, okrug Vilington, Engleska

Tema dela: pobuna životinja protiv čoveka (autoriteta)

Ideja dela: alegorijski prikaz međuljudskih odnosa preko životinjskih likova na farmi

Kratak sadržaj prepričano

1. poglavlje

Gospodin Džouns je posednik Vlastelinske farme i zaključao je kokošinjce preko noći, ali je bio previše pijan da bi se setio zatvoriti i gornja vratašca kokošinjca. Zatim odlazi natočiti čašu piva iz bačve u ostavi, nakon čega je legao u krevet pored gospođe Džouns. Za to vreme počinje komešanje u svim gospodarskim zgradama farme jer se pročulo da je stari Major (tako su ga oduvek zvali premda je bio izlagan pod imenom Vilingdonski lepotan) prošle noći usnuo čudan san koji želi da ispriča drugim životinjama.

Stari Major se već udobno smestio na dnu velike suše na slamnatom ležaju ispod fenjera dok je čekao ostale životinje. Prvo su došla tri psa, Bluebel, Džesi i Pinčer, a zatim su stigle i ostale svinje, kokoši, golubovi, ovce i krave. Par teretnih konja, Bokser i Klover, došao je zajedno. Posle njih došao je Muriel, bela koza i Benjamin, magarac. Ubrzo stiže i Molie, luckasta i lepuškasta bela kobila, koja je vukla dvokolicu gospodina Džounsa. Poslednja dolazi mačka.

Došle su sve životinje osim gavrana Mojsija koji je spavao na svojoj gredi iza stražnjih vrata. Major je započeo govor, ali pre nego što im ispriča san, odluči im reći svoja razmišljanja. Govori im da oni kao životinje malo jedu, nisu slobodni i njihov život je beda i ropstvo. Uzrok takvom životu je – Čovek. Čovek je jedino biće koje troši, a ne proizvodi. Jedino ako se oslobode Čoveka, proizvod njihovog rada pripašće njima.

Majorova preporuka je pobuna kako bi mogli da se izbore za sebe i za buduće generacije. Ništa ne sme da ih skrene s pravog puta.

Nemojte slušati kad vam budu govoriti da Čovek i životinje imaju zajedničke interese, da napredak jednog predstavlja i napredak drugih. Sve je to laž. – Čovek gleda jedino svoje interese.

Major im govori da je neprijateljstvo prema Čoveku i svemu njegovom njihova dužnost te da sve životinje treba da budu jednake. Krenuo je da im priča svoj san u kojemu je video kako će Zemlja izgledati bez Čoveka. Taj san ga je podsetio na jednu pesmu koju ga je majka naučila dok je još bio mali praščić. Pesma se zove „Životinje Engleske“.

Životinje Engleske i Irske,
Životinje svih meridijana,
Čujte moju radosnu poruku
O zlatnom dobu što je pred nama.

Pesma je oduševila ostale životinje koje su je otpevale pet puta zaredom, no buka je probudila gospodina Džounsa. Zgrabio je pušku i ispalio nekoliko metaka u zid suše pa su se životinje razbežale.

2. poglavlje

Tri noći kasnije, stari Major je preminuo. To je bilo početkom marta, a sahranjen je u dnu voćnjaka. Životinje su i dalje razmišljale o onome što im je rekao, stekle su novi pogled na život i pripremale su Pobunu, ali nisu znale kad će da dođe do Pobune.

Organizovanje i poduku provodile su svinje, a među njima su se posebno istaknula dva mala nerasta, Napoleon i Grudva, koje je gospodin Džouns uzgajao za prodaju. Svi ostali krmci na farmi bili su određeni za tovljenje, a najpoznatiji među njima je Skviler. Njih trojica su nekoliko puta tjedno održavala sastanke i predavanja ostalim životinjama u suši. Svoje izlaganje nazivaju animalizam.

Najverniji učenici bili su Bokser i Klover, sudelovali su na svim tajnim sastancima i prvi bi zapevali pesmu „Životinje Engleske“, kojom su završavali njihovi sastanci. Na suprotnoj strani od njih bio je gavran Mojsije koji je i dalje podržavao gospodina Džounsa.

Do Pobune je došlo mnogo pre nego što su očekivali jer se gospodin Džouns odao piću zbog gubitka u nekoj parnici, a imanje je počelo da izgleda zapušteno. Početkom juna životinje nisu dobile hranu pa je jedna krava rogovima provalila vrata spremišta i životinje su navalile na hranu. Džouns je došao s četiri nadničara u spremište i udarali su životinje bičevima. Životinje to više nisu mogle da trpe pa su navalile na ljude. Oterali su ih s farme i zatvorili vrata. Gospođa Džouns je to videla s prozora i pobegla. S njom je otišao i gavran.

Životinje su ostale same na farmi i jele su koliko žele. Cela farma sada je bila njihova. Kuću gospodina Džounsa ostavile su kao muzej i tu nijedna životinja neće živeti. Sve što ih je sećalo na gospodina Džounsa su uništili tako što su bacili u zdenac ili zapalili.

Silom su otvorile ostavu za stvari koja se nalazila na dnu staja; džemove, nosne karike, lance za pse, krvave noževe koje je gospodin Džouns upotrebljavao za kastriranje krmaka i janjadi – sve su bacile u zdenac.

Grudva je premazao natpis Vlastelinska farma i napisao Životinjska farma. Napoleon i Grudva su sve principe animalizma uspeli da svedu na Sedam zapovedi. Grudva i Skviler napisali su ih na zidu.

SEDAM ZAPOVEDI

1. Tko god ide na dvie noge, taj je neprijatelj.
2. Tko god ide na četiri noge, ili ima krila, taj je prijatelj.
3. Nijedna životinja ne sme da nosi odeću.
4. Nijedna životinja ne sme da spavat u krevetu.
5. Nijedna životinja ne sme da pije alkohol.
6. Nijedna životinja ne sme da ubitje bilo koju drugu životinju.
7. Sve su životinje jednake.

Pogrešili su u tome što su napisali „pritajelj“ umjesto prijatelj i jedno „s“ bilo je naopačke. Životinje se međusobno oslovljavaju sa „drug“ i „drugovi“.

3. poglavlje

Životinje na farmi radile su poslove koje su inače radili ljudi. Svinje su nadgledale ostale. Bokser je radio i više nego pre, budio se ranije od ostalih. „Radiću više!“ bilo je njegovo geslo. Molie je radila manje od ostalih, često je znala reći da joj je kamenčić zapeo u kopito. Mačke nikada nije bilo kad je trebala da radi. Međutim, svi ostali su marljivo radili sve dane, osim nedelje. Tada se održavala svečanost i podizali su zastavu.

Grudva je uzeo stari zeleni stolnjak gospođe Džouns i na njemu belom bojom nacrtao kopito i rog. Zastava je zelena zato što predstavlja zelena polja Engleske, dok rog i kopito označavaju budućnost Životinjske Republike, kad će ljudska rasa napokon da bude zbačena. Nakon toga sledi Sednica na kojoj su svinje predlagale, a ostale životinje glasale. Najaktivniji bili su Napoleon i Grudva. Međutim, nikad ni oko čega nisu uspeli da se slože.

Spremište je preuređeno u glavni štab. Grudva se bavio raspoređivanjem životinja u Životinjske komitete, a uz to je organizovao i tečajeve za učenje čitanja i pisanja. Ti projekti bili su promašaj, osim čitanja i pisanja koje su uspešno usvajali. Posle dužeg razmišljanja, Grudva je shvatio da se Sedam zapovedi mogu svesti na jednu misao: „Četiri noge dobre, dve noge loše“.

„ČETIRI NOGE DOBRE, DVE NOGE LOŠE“ bilo je povećim slovima ispisano na stražnjem zidu suše iznad Sedam zapovedi. Kad su je jednom naučile, ovce su razvile veliku ljubav prema toj izreci i često bi, kada bi polegale u polju, počele da bleje: „Četiri noge dobre, dve noge loše!“

Napoleon nije previše mario za Grudvine komitete, ali je naobrazbu smatrao najvažnijom. Džesi i Bluebel su se okotile i donele na svet devetero psića. Napoleon je preuzeo brigu o njihovom odgoju i smestio ih u potkrovlje tako da su bili gotovo zaboravljeni od ostalih.

Životinje su dobile naredbu da jabuke i mleko idu svinjama koje su tako i naredile stoga se neće sve deliti jednako. Ostali to nisu smatrali pravednim, ali im je Skviler rekao da će se gospodin Džouns vratiti ako ne budu poslušni. To je bilo jedino oko čega su se slagali, niko nije hteo da se vrati gospodin Džouns pa su poslušali svinje.

4. poglavlje

Do kraja leta, vesti o dešavanjima na Životinjskoj farmi proširile su se okrugom. Svakog su dana Grudva i Napoleon slali golubove kako bi životinje susednih farmi znale o povesti Pobune i da ih nauče pjevati „Životinje Engleske“.

Za to vrijeme je gospodin Džouns provodio dane u točionici „Crveni lav“. Ostali farmeri nisu želeli da im se isto dogodi, stoga su razmišljali kako da okrenu Džounsovu nesreću u svoju korist. Susedne farme bile su Foksvud, čiji je vlasnik Pilkington, i Pinčfild, čiji je vlasnik bio Fredrik.

U početku su farmeri smatrali kako Životinjska farma neće da potraje, ali kasnije je počeo da ih obuzima strah da će im se desiti isto što i gospodinu Džounsu. Jednoga dana na farmu su došli su Džouns i njegovi nadničari te nekolicina ljudi s Foksvuda i Pinčfilda u nameri da je preuzmu, ali su životinje bile spremne na takvo što.

Grudva je proučio staru knjigu o ratničkim pohodima Julija Cezara i životinje su zauzele svoje položaje. Počele su da napadaju ljude koji su im zatim uzvratili. Ljudi su pobegli kada su videli da nemaju šanse protiv životinja.

Dok su se ljudi približavali gospodarskim zgradama, Grudva je započeo prvi napad. Svi golubovi, njih trideset i pet, nadletali su ljude i gađali ih izmetinama; dok su se ljudi baktali s njima, navalile su guske, koje su se skrivale iza živice i oštrim kljunovima grizle im listove nogu.

Ubijena je jedna ovca, a Grudva je ranjen puškom gospodina Džounsa koja je na kraju ostala na farmi. Bokser je pomislio da je ubio konjušara, međutim, bio je samo u nesvesti. Osnovali su vojno odlikovanje „Životinjski heroj prvog reda“ koje su dobili Bokser i Grudva, te „Životinjski heroj drugog reda“ koje su dodelili ubijenoj ovci. Puškom gospodina Džounsa će dvaput godišnje opaliti, jedan put za Ivanje i u oktobru za sećanje na ovu bitku koju su nazvali Bitka kod staje za krave.

5. poglavlje

Molie je sve češće kasnila na posao i imala je različite izgovore. Klover ju je upitala šta se dešava jer ju je videla kod živice koja deli Životinjsku farmu od Foksvuda, gde ju je jedan nadničar gospodina Pilkingtona pomilovao i nešto joj govorio. Molie je to negirala i otišla. Klover je u njenom senu pronašla kocke šećera i vrpce različitih boja. Tri dana kasnije, Molie je nestala. Saznalo se da je sada na drugom kraju Vilingtona. Bila je upregnuta u crveno-crnu dvokolicu koja je stajala ispred krčme.

Svinje su na farmi i dalje imale glavnu reč, a među njima su prednjačili Napoleon i Grudva. Međutim, oni se međusobno nisu slagali i stalno su jedan drugome proturečili. Svako je imao svoje pristaše. Najviše neslaganja bilo je oko vetrenjače. Grudva je proučavao knjige gospodina Džounsa i napravio nacrte za vetrenjaču, ali se Napoleon nije slagao s tim.

Na velikom pašnjaku, nedaleko od gospodarskih zgrada, nalazio se mali brežuljak koji je bio najviša tačka na Farmi. Pošto je ispitao zemljište, Grudva je tvrdio da je to pravo mesto za vetrenjaču koja bi mogla opskrbljivati Farmu električnom energijom.

Bilo je mnogo posla oko vetrenjače, ali kad bi je imali, trebali bi raditi samo tri dana tjedno. S druge strane, Napoleon je smatrao da će svi da pomru od gladi ako će samo da grade vetrenjaču. Podelili su se na dve strane, jedna je imala parolu „Glasaj za Napoleona i pune jasle“, a druga „Glasaj za Grudvu i trodnevni radni tjedan“.

Jedino Bendžamin nije bio u nijednoj stranci. Znao je da će s vetrenjačom život teći kao i do sada – loše. Došao je dan kad je Grudva iznio svoje planove za vetrenjaču, a Napoleon mu je proturečio. U jednom trenutku Napoleon je naveo pse na Grudvu i oni su ga oterali s farme. Bili su to psi koje je Napoleon odvojio od majke i sam odgojio.

Nakon toga je Napoleon ukinuo Sednice nedeljom jer od njih nema nikakve koristi. Bokser je razmišljao jesu li ovo dobre odluke, a na kraju je dodao još jednu parolu: „Napoleon je uvek u pravu“.

Sve ih je vodio zajednički cilj; samo da se gospodin Džouns ne vrati. Nakon nekog vremena, Napoleon je odlučio da će vetrenjača ipak da se gradi. Izgradnja će trajati dve godine, a hranu će morati da smanje. Skviler je objasnio ostalima kako je vetrenjača isprva bila Napoleonova zamisao, ali je tu ideju ukrao Grudva. Stoga je bio protiv vetrenjače samo kako bi otjerao Grudvu.

6. poglavlje

Izgradnja vetrenjače je počela, a Bokser je radio previše. Počeo je da se budi tri četvrt sata pre ostalih. Napoleon je doneo odluku da će trgovati sa suednim farmama kako bi dobili materijal potreban za izgradnju. Zauzvrat će im dati jaja. To je bilo protivno ranijim odlukama koje su doneli nakon odlaska gospodina Džounsa.

Životinje su ponovo osetile izvesnu nelagodu. Nikada imati posla s ljudskim bićima, nikada trgovati, nikada koristiti novac – nisu li to bile neke od najranijih odluka koje su donele na prvoj pobedonosnoj Sednici nakon Džounsova progonstva?

Posrednik u trgovanju biće im bilježnik Vilingdona. Kasnije je Skviler uverio ostale da odluka o zabrani trgovanja nije ni postojala, jer ne postoji ništa napismeno. Svinje su preselile u kuću gospodina Džounsa i spavale su u krevetu, a to je bilo strogo zabranjeno četvrtom zapovedi.

Skviler je i takvo ponašanje opravdao i rekao da svinje moraju da imaju kvalitetan odmor. Napoleona je počeo da naziva Vođom. Jedan dio vetrenjače su izgradili, ali neko je to srušio. Napoleon je za to okrivio Grudvu i osudio ga na smrt te rekao da će onaj ko ga ubije biti „Heroj drugog reda“. Dobiće i pola vagona jabuka, a ako ga uhvati živa, vagon jabuka.

7. poglavlje

Životinje su počele da iznova grade vetrenjaču. Ljudi su rekli kako im se vetrenjača urušila zbog pretankih zidova pa su ovoga puta zidovi bili metar široki. Skviler je rekao kokošima da će morati da se odreknu jaja koja su upravo počele da nose. Kokoši su znale da će do toga doći, ali su se pobunile. Otišle su da snesu jaja na zabatne grede, a jaja su padala na pod. Napoleon se naljutio i rekao da za njih više nema hrane. Onaj koji im da i zrno žita, biće osuđen na smrt.

Kokoši su izdržale pet dana, zatim su se vratile u svoja legla. Do tada je već pet kokoši umrlo. Sve nedaće koje su se dešavale na farmi, pripisivale su se Grudvi. Napoleon je proveo detaljnu istragu o Grudvinoj delatnosti. Skviler je životinjama rekao da se Grudva prodao Fredriku, vlasniku Pinčfielda. Osim toga, oduvek je bio u savezu s Džounsom. Bokser je rekao kako ne veruje u to jer se Grudva hrabro borio u Bitki kod staje za krave. Međutim, ostali su poverovali u Skvilerovu priču.

Iduće jutro je Napoleon (sada ima dve medalje za heroja prvog i drugog reda koje je sam sebi dodelio) poslao pse na četiri svinje, a tri psa na Boksera kojega nisu uspjeli da savladaju. Nakon toga je Napoleon rekao svinjama da priznaju sve šta imaju. To su bile svinje koje su se pobunile na Nedeljnoj sjednici, a one su rekle da su u dosluhu sa Grudvom pa su ih psi ubili.

Nakon toga je Napoleon rekao da i ostali priznaju sve šta imaju. Mnogi su istupili i priznali svoje krive postupke, a psi su ih sve ubili. Na kraju je ispred Napoleona ostala hrpa leševa. Bokser nije mogao da vjeruje da nešto poput toga može da se desi. Odlučio je ustajati puni sat ranije. Otišao je do kamenoloma po kamen za vetrenjaču.

Skvlier je dono vest da im više ne treba pesma „Životinje Engleske“ jer govori o boljem društvu, a oni su to postigli poslednjim činom kojim su ubili sve koji su nanosili štetu. Pesnik Minimus je ukomponovao drugu pesmu:

Životinjska farmo, Životinjska farmo,
Nikada ti neću naneti zlo!

8. poglavlje

Napoleon se odelio od ostalih pa je sada jeo sam uz pratnju dva psa, a općenito je uz sebe osim pasa imao i crnog petlića koji je stupao ispred njega.  O Napoleonu se više nije govorilo jednostavno kao o „Napoleonu“. Svi su mu se obraćali na svečan način, kao „naš Vođa, drug Napoleon“.

Skviler je govorio kako se proizvodnja na farmi povećala. Napoleonov rođendan je postao još jedan dan kad će se pucati iz puške, a Minimus je napisao pesmu „Drug Napoleon“ koju su stavili pored zapovedi. Skvlier je nacrtao Napoleonov portret.

U međuvremenu je smaknuto nekoliko kokoši koje su priznale da su surađivale sa Grudvom i trebale su ubiti Napoleona. Za Grudvu se smatralo da se krije na Pinčfildu. Pojačala se briga za Napoleonovu sigurnost pa je od tada imao krmka po imenu Pinkaj koji kuša sva jela pre njega.

Napoleon je ugovorio prodaju građe Pilkingtonu, a odlučio se i za stalan ugovor između farme i Foksvuda. Govorilo se da Fredrik namerava napasti farmu, a okrutan je i prema životinjama na vlastitoj farmi. Na kraju je Napoleon rekao da neće surađivati s Fredrikom te da golubovi od sad ne nose poruku „Smrt čovečanstvu“ već „Smrt Fredriku“.

Proširila se priča da je Grudva u Foksvudu. Zbog prijateljstva s Pilkingtonom, Napoleon je prisilio Fredrika da plati građu dvanaest funti, a ta suma je nedostajala da se kupi postrojenje za vetrenjaču. Na kraju se desilo da su novčanice koje im je Fredrik dao bile krivotvorene.

Fredrik je s nekolicinom ljudi krenuo na farmu, imali su puške i nekoliko životinja je smrtno stradalo, a gotovo sve su bile ranjene. Ljudi su postavili eksploziv i razorili vetrenjaču. Napoleon je poslao pse koji su opkolili ljude i oterali ih. Pojavio se Skviler, kojega nije bilo za vreme bitke, i čestitao životinjama na pobedi.

Napoleon je uveo odlikovanje „Red Zelene zastave“ i dodelio ga samome sebi. Kasnije su životinje pronašle alkohol u podrumu, a drugo jutro je Skviler doneo vest kako je drug Napoleon loše i da umire, a svako ko pije alkohol treba da se kazni smrću.

Navečer je Vođi bilo bolje pa je poslao Vajmpera u Vilington po knjižice za proizvodnju piva i rakije. Naredio je da se livada iza voćnjaka preore i tamo zasadi ječam. Životinje su uhvatile Skvilera kako prepravlja četvrtu zapoved. Dodao je kako alkohol ne sme da se konzumira preko mere.

9. poglavlje

Bokser je dugo lečio povređeno kopito. Raspravljalo se i o tome kad bi koja životinja trebala da ide u mirovinu. Skvlier je iznosio podatke tvrdeći da im je sada bolje nego kad je bio gospodin Džouns Životinje su mu verovale, iako su sada u oskudici, gladne su i ne rade samo kad spavaju.

Oprasile su se četiri krmače i na svet donele trideset i jedno mladunče. Oni su bili Napoleonovi. Odlučeno je da će se izgraditi učionica, a zasad ih je svih Napoleon sam podučavao u kuhinji. Naučio ih je da se ne druže s mladuncima drugih životinja te da uvek imaju prednost prolaska.

Otprilike u to doba propisano je sledeće pravilo ponašanja: Sretnu li se na stazi svinja i neka druga životinja, potonja se mora skloniti u stranu; također je odlučeno da sve svinje, bez obzira na položaj, nedeljom smiju na repovima nositi zelene vrpce.

Sav ječam odlazio je svinjama i imale su pravo na kriglu piva, a Napoleon na dve litre. U aprilu je farma proglašena Republikom pa je trebalo odabrati predsednika, a to će naravno biti Napoleon.

Pojavio se gavran Mojsije koji im je opet govorio o Slatkoj Gori koja se nalazi gore i koja je mesto gde će se sve životinje odmoriti od svojih napora. Svinje su govorile da je to laž, ali su mu dopustile da bude tamo i ne radi ništa, a dobivao je i kriglu piva.

Bokseru je pozlilo dok je radio kod vetrenjače, a Skviler je tu vest preneo Napoleonu. On je rekao da će ga otpraviti u bolnicu u Vilington. Na vozilu koje ga je odvelo pisalo je „klaonica konja“. Životinjama je to javio Bendžamin pa su i ostali videli. Drugi dan je Skviler javio kako je Bokser preminuo, a glasine da je odveden živoderu je opovrgnuo. Rekao je da su kola prethodno pripadala živoderu pa ih je kupio veterinar koji nije stigao da premaže natpis.

10. poglavlje

Vetrenjača je dovršena, a retko koja životinja seća se vremena pre Pobune. Farma je proširena kupnjom dva polja gospodina Pilkingtona. Napoleon je smatrao da trebaju puno da rade i da umereno žive. Klover je videla da Skviler stoji na zadnjim nogama, a uskoro su sve svinje tako šetale. Napoleon je prednjim nogama držao bič.

Ovce više nisu govorile da su četiri noge dobre, dve noge loše. Sada to glasi ovako: „Četiri noge su dobre, ali dve bolje.“ Klover je pozvala Bedžamina da odu do mesta gde je ispisano Sedam zapovedi i zamolila ga je da joj pročita. Tamo je sada bila samo jedna zapoved. Pisalo je da su sve životinje jednake, ali da su neke životinje jednakije od drugih.

Posle toga više nije bilo čudno što su sledećeg dana svinje, koje su nadgledale posao na Farmi, imale bičeve. Nije bilo čudno kada su saznale da su svinje kupile radio, da pregovaraju o uvođenju telefona i da su se pretplatile na Džon Bul, Tit-Bits i Dejli Miror.

Životinje su kasnije videle da za stolom sedi pet ljudi i svinje, a na čelu je Napoleon. Sada je surađivao s ljudima. Gospodin Pilkington je nazdravio za nov početak Životinjske farme. Napoleon je dodao kako više nema traga staroj Pobuni i drago mu je da su nadišli sve nesporazume. Ispravio je gospodina Pilkingtona i rekao kako ovo više nije „Životinjska farma“ već „Vlastelinska farma“, a tako je nekoć i bilo. Životinje su ih promatrale i gledale čoveka pa svinju, ali više nisu mogle da razaznaju ko je tu čovek, a ko svinja.

Likovi: Džouns, Major, Bokser, Bendžamin, Napoleon, Grudva, Dostavljač, Moli

Analiza likova

Major – imao je dvanaest godina, u poslednje vreme se ugojio, ali i dalje je imao izgled veličanstvene svinje, mudra i dobroćudna izgleda. Želeo je jednakost i pravednost za sve životinje. Nakon njegovog govora na dnu suše, životinje su počele da imaju nov pogled na život. On ih je prvi potaknuo na razmišljanje o Pobuni.

Klover – krupna kobila majčinskog izgleda koja se približavala srednjoj dobi. Nakon četvrtog ždrebeta nije u potpunosti povratila svoju prijašnju vitkost.

Bokser – ogroman konj, visok preko sto osamdeset centimetara, snažan kao dva prosečna konja. Ima belu prugu iznad njuške. Njegova inteligencija nije prvorazredna, ali ga svi poštuju zbog čvrstog karaktera i radne snage. Njegova gesla su „Radiću više“ i „Napoleon je uvek u pravu.“

Bedžamin – najstarija osoba na fami i ima najgoru narav, govorio je retko, ali uvek cinično (npr. govorio je da mu je Bog dao rep za teranje muha, ali bi on radije živo i bez repa i bez muha). Od svih životinja na farmi, jedino se on nije nikada smejao. Bio je privržen Bokseru.

Napoleon – veliki berkširski nerast divljeg izgleda, jedini od svoje vrste na farmi. Nije mnogo govorio, ali je bio ugledan jer je o svemu imao stav. Kasnije za svaku nesreću na farmi okrivljuje Grudvu.

Grudva – živahniji od Napoleona, bio je bolji govornik i maštovitiji. Uveo je učenje čitanja i pisanja, organizirao obranu farme, delio životinje u Životinjske komitete.

Skviler – bio je sjajan govornik. Imao je okrugle obraze, sjajne oči i kreštav glas. O njemu se govorilo da crno može da pretvori u belo.

Molie – lepa kobila koja se više voli ulepšavati nego raditi. Bojažljiva je, a s vremenom je počela da sve više kasni na posao. Beži od posla i pronalazi opravdanje za to. Na kraju odlazi s farme.

Mojsije – pripitomljeni gavran, špijun i doušnik gospodina Džounsa.

Beleška o piscu

Džordž Orvel rođen je 1903. u Indiji, koja je u to vreme bila britanska kolonija. U Engleskoj polazi osnovnu i srednju školu. Služio je u imperijalnoj policiji u Burmi o čemu piše u svom prvom romanu „Burmanski dani“.

Neko vreme živi u Parizu, zatim Londonu gde radi kao perač sudova. Tada je 1933. godine objavio i svoju prvu knjigu „Bez pare u Parizu i Londonu“, a iduće godine roman „Burmanski dani“ koji je nastao kao osvrt na rad u imperijalnoj policiji.

1936. odlazi u Španiju jer tamo započinje Španski građanski rat, a on je hteo da se bori na strani republikanske vlade. Ubrzo je proteran te se vraća u Englesku. Objavljuje knjigu „Izraz poštovanja Kataloniji“.

Za vreme Drugog svetskog rata javlja se dobrovoljno u vojsku, ali iz zdravstvenih razloga nije prihvaćen u aktivnu službu pa radi kao pisac na BBC-u u Londonu i preživljava poznata bombardovanja. 1944. završava „Životinjsku farmu“, koja je izašla tek u avgustu 1945.

Svoje najpoznatije i najozbiljnije delo „1984.“ objavljuje 1949., samo godinu dana pre svoje smrti. 1984. je politički roman sa aktuelnim idejama, iznenađujuće tačan sa obzirom na godinu u kojoj je pisan. Orvel sve to vidi tek kao fikciju. Umire u Januaru 1950. godine.