Višnjik

Drama „Višnjik“ poslednje je delo slavnog ruskog književnika Antona Pavloviča Čehova. Napisana je 1902. godine i govori o propadanju tadašnjeg ruskog aristokratskog društva. Delo govori o porodici koja je pred potpunim finansijskim krahom. Nekada imućna aristokratska porodica sada živi u poslednjim trenucima svoje nekadašnje slave. Ostali su bez novca, naučeni na bogatstvo, ali bez imalo znanja, talenta ili iskustva da išta rade. Nakon smrti glave porodice počeli su da propadaju, a ništa nisu znali ni umeli da preduzmu povodom toga. Tako su došli u situaciju da su morali prodati i poslednju stvar koja ih je vezivala za aristokratski život – imanje na kojem se nalazi veliki višnjik.

Radnja drame započinje u proleće, kada je višnjik u cvatu, u svom najboljem izdanju. Kako prolazi vreme, porodica je u sve većem rasulu, sve dok se na kraju ne moraju iseliti iz svog doma. Iseljavanje se događa u jesen, vrlo simbolično prikazano doba godine kada je višnjik golih grana, prazan i u svom verovatno najtužnijem izdanju.

Drama je puna raznovrsnih karaktera i upravo oni čine ovo delo jedinstvenim. Ti karakteri su razni – od plahe udovice koja je novac potrošila na ljubavnika, svesna siromaštva koje joj je za vratom, ali nesposobna da se reši starih navika bezumnog trošenja; preko njenih kćeri koje se pokušavaju snaći u novom vremenu, svesne da samo radom mogu preživeti, do višegodišnjeg studenta, apsolutnog neradnika kojem je jasno da to neće zauvek potrajati, pa sve do novopečenih bogataša koji su nekada bili sirotinja, ali su svojim radom uspeli da se obogate u tom novom vremenu koje je po prvi put u Ruskoj istoriji dopuštalo nižem sloju da se svojim radom uspe na društveno – ekonomskoj lestvici. Karakteri su posebni i energični, ali su likovi kao ljudi najčešće bespomoćni i nesposobni beskičmenjaci. Čak i oni koji se čine najjačim po pitanju sposobnosti delovanja, u drugim se trenucima pokažu kao slabići.

Sva radnja ove drame ostvaruje se kroz dijaloge. Unutrašnja karakterizacija likova takođe se donosi kroz razgovore i jasno izražavanje osećanja rečima, a jako malo samim delovanjem.

Ovo Čehovljevo delo po vrsti se smatra dramom, iako ne možemo zanemariti očigledne elemente komedije koji se nalaze najpre u humoru izazvanom karakterima. Ti karakteri su kontradiktorni u svojoj energičnosti koja se spaja s nesposobnosti, isto kao što se dramski elementi spajaju s komedijom. Ovim delo potvrđuje neverovatan talenat svoga stvaraoca u pisanju potorišnih komada, u čemu je Čehov bio nenadmašan.

Kratak sadržaj prepričano

I čin

Radnja prvog čina odvija se u sobi na posedu L.A. Ranjevske, u rano majsko jutro. Lopahin je u Parizu trebao dočekati Ljubovu Andrejevnu koja je poslednjih pet godina provela u inostranstvu. Lopahin je došao kako bi je zajedno sa ćerkom Anjom i guvernantom Šarlotom Ivanovnom dočekao na stanici, ali voz je kasnio dva sata, pa je Lopahin listajući knjigu zaspao. Probudila ga je Dunjaša taman malo pre nego što su došle. Lopahin joj govori kako je Ljubova Andrejevna dobra kao čovek, jednostavna i obična. Dok se Dunjaša žalila Lopahinu kako joj je loše i kako joj ruke drhte, pojavljuje se Jepihodov na vratima s buketom koje je vrtlar poslao. Odmah se požalio Lopahinu o jutarnjoj hladnoći i klimi koja mu ne godi, na šta Lopahin odmahuje rukom. Jepihodov je priču završio konstatacijom da je magnet za nevolje, a zatim odlazi.

Dunjaša iznosi Lopahinu mišljenje o Jepihodovu, govoreći kako je miran čovek koji se ponekad ne može razumeti. Iako je nesrećan jer mu se svakodnevno nešto dešava, Dunjaši se sviđa. Priču je prekinuo Lopahin čuvši da su Ljubova Andrejevna i Anja došle. Dve kočije su stale ispred, napolje brzo izlazi Firs u susret Ljubovi Andrejevnoj. Ušavši unutra, prolaze hodnikom pravo do sobe, dečje sobe. Ljubova Andrejevna se priseća svoje mladosti i kako je u prošlosti ona boravila u ovoj sobi.

Objašnjavajući kako je Petar Sergejevič stigao pre tri dana, Dunjaša je požurila pristaviti kafu koju je, tek pristigla Varja, zamolila za Ljubovu Andrejevnu. Sva srećna njihovim povratkom, odgovara Anji zašto je s njom morala ići i Šarlota, jer sa sedamnaest godina ne sme putovati sama. Anja dalje opisuje svoj dolazak u Pariz, bilo je hladno, sneg. Loše je govorila francuski, a mama je živela na petom spratu. Bili su tamo svakakvi ljudi: sveštenik s knjigom, dame, neki Francuzi, bilo je zadimljeno i neudobno.

Kaže da je Ljubova Andrejevna prodala letnikovac pokraj Mentonija i da joj više ništa nije ostalo. S njom u Parizu je bio njen sluga Jaša, kojem je sve plaćala, i ručkove i večere kao i sebi. Varja prekine Anju i obaveštava je da će se u avgustu prodati ovaj posed. Iako je Varja zapovedila da Petja ne bude ovde, Anja govori kako treba upozoriti mamu. Pre šest godina Anji je umro otac, mesec dana posle utopio joj se brat Griša u reci, dobri, sedmogodišnji dečak. Mama to nije mogla podneti, pa je otišla bez osvrta. Petja Trofimov bio je Grišin učitelj.

Lopahin se vraća i izvinjava se što ih nije dočekao na stanici, ali ih je došao videti pre svog puta u Krakov. Pre odlaska, Lopahin, Ljubovi Andrejevnoj, govori o imovinskoj situaciji i o tome kako se višnjik prodaje zbog dugova, te da je prodaja najavljena dvadeset i drugog avgusta. Njegov je plan da se zemlja podeli na građevinske parcele, uredi i iznajmljuje kao letnikovci. U prilog im ide činjenica da su i pruga i Volga pored zemljišta. Iako se Gajev nikako nije slagao s tom odlukom, a neće se ni složiti, Ljubova Andrejevna ništa ne razume. Lopahin joj objašnjava kako je specifično to što je višnjik vrlo veliki, ali višnja rađa jednom u dve godine, a šta će biti onda s tim plodom kad niko ne kupuje? Više se ne isplati držati višnju, jer se stari zanat zaboravio.

U priču upada Varja koja dolazi s dva papira za Ljubovu Andrejevnu, no ona ih pokida ne pročitavši ih. Lopahin joj još jednom daje do znanja da dobro razmisli, on će nabaviti pozajmicu. Iako mu se ne ide, vraća se za tri nedelje.

Napokon se pojavljuje Trofimov u iznošenom odelu. Iako mu je bilo naređeno da čeka do jutra, nije mogao izdržati, te se odlučio doći javiti Ljubovi Andrejevnoj. Vlastelin Piščik traži dvesta četrdeset rubalja, kamate za pozajmicu. Ljubova Andrejevna govori kako će platiti Gajev, a on odgovara da mu se sestra još nije odvikla od rasipanja novca. Gajev napominje da se obrate bogatoj tetki Jaroslavi, ona se udala za advokata neplemića. Napominje i kako je bio u okružnom sudu te kroz razgovor saznao da će biti moguće dobiti meničnu pozajmicu da bi se platile kamate banci. Otići će još jednom, za svaki slučaj, a Ljubova Andrejevna mora razgovarati s Lopahinom, on je sigurno neće odbiti. Anja će otići Jaroslavi, grofici, tako će se delovati s tri strane, a imanje će biti spašeno. Gajev je time umirio Anju i Varju, koje su otišle u krevet.

II čin

“Polje. Stara, iskošena, već davno zapuštena kapelica; pokraj nje zdenac, veliko kamenje, a po svom izgledu verovatno su bili kao nadgrobni spomenici. Stara klupa. Vidljiv put na imanje Gajeva. Sa strane se uzdižu tamni jablanovi – tamo počinje višnjik.” Šarlota započinje priču o krizi identiteta. Kad je bila mala, mama i tata su umrli, a neka nemačka gospođa ju je uzela k sebi i počela podučavati. Kad je porasla, otišla je u guvernante. Ko je i šta je, ona sa sigurnošću ne može reći. Jepihodov se vraća na svoju lošu sudbinu i pita odakle jutros na njegovim prsima veliki pauk. Jaša sve vreme govori kako je Jepihodov glup čovek i zeva.

U svetlu ovakvih razgovora, Dunjaša govori ponešto i o sebi. Kao devojčicu dali su je gospođi, tamo se odvikla od običnog života. Postala je nežna, osetljiva, plemenita, a svega se boji. Priznaje Jaši kako ga je zavolela i kako mu veruje te se nada da je nikad neće prevariti. Jaša joj objašnjava da ako devojka nekog voli, da to znači da je pokvarena. Ubacuje se Lopahin, s ponovnim pitanjem jesu li saglasni dati zemlju za gradnju letnikovca. Gajev, Ljubova Andrejevna i Lopahin se u intervalima izjašnjavaju, a onda Lopahin dodaje kako će bogataš Djeriganov lično doći na prodaju i kupiti zemlju.

Ljubova Andrejevna i Gajev misle da je Lopahinova ideja smešna, on poludi i skoro ode, kad Ljubova Andrejevna ipak stane i prizna da ima grehe. Neni gresi su bili što je neograničeno, suludo trošila novac, udala se za čoveka koji je proizvodio samo dugove. Njen muž je umro od šampanjca, strašno je puno pio. Tu na reci utopi se njen dečak, a onda je otputovala u inostranstvo i kupila imanje pokraj Mentona. Tamo se razboleo njen ljubavnik, kojeg je zavolela nakon smrti muža, pa je tri godine brinula o njemu, a onda je zbog dugova morala prodati letnjikovac, pa je otputovala u Pariz. Tamo ju je ljubavnik pokrao, odbacio, spetljao se s drugom, a ona je odlučila da se vratiti u Rusiju nakon što je pokušala da se otruje.

Ljubova Andrejevna preporučuje Lopahinu da oženi Varju, jer je ona dobra devojka i radi celi dan, ali ono što je najvažnije, voli ga. Gajevu nude mesto u banci za šest hiljada godišnje. Firs, donevši kaput Gajevu, postaje žrtva svojih godina, ljudi komentarišu da je jako ostario. Onda Lopahin prebaci optužbe na Trofimova. Govori mu da je neuk i da je celi život student, a uskoro će trideset godina. Trofimov se brani i govori kako su svi neradnici, a bez rada nema ničega. Sve dobro dolazi od rada, a i sve što je bilo dobro, bilo je zbog rada. Na to se Lopahin brani da ustaje u pet ujutro i da radi od jutra do sutra, ali i da neprekidno barata novcem.

“Svi sede, zamišljeni. Tišina. Tek se čuje Firsovo mrmljanje. Odjednom se rasprostre udaljeni zvuk, odozgo, s neba, zvuk puknute strune, zamirući, tužan.” Lopahin nagađa da je reč o vitlu koje se negde daleko srušilo, dok Firs zaključuje da se isto čulo uoči ukidanja kmetstva 1861. Trofimov dobaci da neko nepoznat dolazi. Prolaznik dolazi do njih i pita može li tim putem doći do stanice, nakon što dobije pozitivan odgovor, prolaznik zamoli Ljubovu Andrejevnu za trideset kopjejki jer je gladan. Iako nije imala srebra, dala mu je jedan zlatnik, na što se Varja uzruja jer u kući ljudi nemaju što jesti, a ona daje zlatnike. Ljubova Andrejevna shvata koliko je glupa.

Kreće se na večeru, jer je dan već minuo, Lopahin još jednom podseća da je prodaja dvadeset i drugog avgusta, zatim odlaze svi osim Trofimova i Anje. Zahvaljuju se prolazniku što je uplašio i poterao Varju, tako da su njih dvoje mogli ostati sami. Varja se boji da će se njih dvoje jednom zavoleti te ih po ceo dan ne napušta. Anja ga upita šta joj je napravio kad ona više ne voli višnjik kao nekad. Trofimov govori kako je Rusija njihov vrt, svi njihovi preci brinuli su se za taj vrt, za Rusiju, a ono na što su oni spali je to da žive na dug, na tuđi račun, tako nemaju ništa, zato Anja više ne voli taj vrt, jer taj vrt nije onaj koji je bio. Anja se divi lakoći objašnjavanja i govora gotovo tridesetogodišnjeg studenta. Odlučiše otići do reke.

III čin

U salonu svira židovski orkestar a Piščik priča kako želi da pleše, ali je star i već ga je dva puta udarila kap, pa mu je to teško. Ipak, napominje da je konjskog zdravlja na što Trofimov prokomentariše kako u njemu zaista ima nešto konjsko. Piščik to shvati kao pohvalu, jer je konj plemenita životinja.

Pojavljuje se Varja, pa je Trofimov počne zadirkivati. Ona ga nazove olinjalim gospodinom, a Trofimov kaže da se ponosi svojom olinjalošću. Varja prokomentariše svirače koje su pozvali, ogorčena što se rasipa novac i pita se odakle će ih platiti. Trofimov odgovori da je od silnog novca koji je potrošila plaćajući interes, mogla zaraditi silne novce. Ljubova Andrejevna takođe komentariše da su priredili bal u pogrešno vreme s obzirom na besparicu.

Ljubova Andrejevna nestrpljivo se zapita gdje je Leonid, jer se već trebao vratiti iz grada s vešću kako je prošla prodaja imanja. Govori kako je baka Jaroslava ponudila novac za otkup, ali se s tim novcem ne bi pokrili ni dugovi, kamoli išta drugo. Trofimov ponovo zadirkuje Varju da je gospođa Lopahina, na što ona ludi, pa joj majka kaže da bi se i trebala udati za Lopahina ako to želi, ali ako ne želi da je ntko na to ne tera. Ona kaže da želi jer je Lopahin dobar čovek, ali da ne može ona njega prositi. On je taj koji radi i bogati se pa mu je ona zasigurno zadnja na pameti.

Nakon što Varja ode, Ljubova Andrejeva se žali kako je ona rođena i odrasla na ovom mjestu, pa da ne zna što će i kako kada se višnjik proda. Najradije bi da i nju prodaju s višnjikom. Grli Trofimova, a on je teši. Ona mu kaže da joj je on poput rođenog sina i da bi mu rado dala Anju da je oženi, samo kada bi završio studije i nešto radio. Dok je vadila maramicu da obriše suze, Ljubovi Andrejevnoj ispadne telegram iz torbice, pa se ona požali da je to od njenog ljubavnika koji je ponovno bolestan i treba mu njena pomoć. Trofimov joj kaže da je on samo iskorišćava, a ona ga optuži da on ni ne zna što je ljubav, iako ima dovoljno godina da to već sazna. Trofimov se uvredi, a Ljubova Andrejevna mu se bezuspešno pokušava izvinjavati.

Anja uzbuđeno doleti i kaže da je neko u kuhinji rekao da je višnjik prodat. Ljubova Andrejevna želi poslati Jašu da istraži ko je to rekao, ali joj kažu da je taj čovek već odavno otišao.

Varja se u međuvremenu posvađa s Jepihodovim i pokuša ga isterati iz salona, ali kad zamahne rukom slučajno udari Lopahina. Izvinjavaju se jedno drugome, a tada dođe Ljubova Andrejevna i raspituje se kod Lopahina gdje je Leonid. On joj kaže da su zakasnili na voz pa da su morali čekati veče da dođe drugi. Ona pita šta se desilo sa višnjikom, a Lopahin kaže kako ga je on kupio, na što Ljubovi Andrejevnoj pozli. Varja protestno baci ključeve imanja na pod pred Lopahinom i uvređeno odlazi. Lopahin uzbuđeno govori kako je on sada vlasnik višnjika, što je neverovatno jer se kao poluobrazovani čovek uspeo toliko uzdignuti. Ljubova Andrejevna gorko plače, a Anja je pokušava utešiti.

IV čin

Salon je prazan, osim nekoliko stvari zapakovanih za seljenje. Lopahin stoji sa šampanjcem, a Ljubova Andrejevna i Gajev ulaze u salon nakon što su se oprostili od seljaka. Ljubova Andrejevna je bleda i ne izgleda dobro. Lopahin ih sve nudi šampanjcem za sretan put, ali ga niko ne želi. Obaveštava ih da uskoro moraju krenuti ako misle stići na voz.

Trofimov traži kaljače, dok ga Lopahin podbada i nudi mu novac za put, ali ga ovaj odbija. Lopahin govori koliko je novca zaradio sejući mak, a Trofimov mu kaže da mu je otac bio seljak dok je njegov bio apotekar, a eto gde su sada. Anja zamoli Lopahina da ne poseče vrt nakon što odu.

Dunjaša plače pred Jašom jer on odlazi. On kaže da odlaze u Pariz i da je život jednostavno takav, dok ona jeca govoreći mu da ga je volela i da je ona nežna žena.

Ljubova Andrejevna plače opraštajući se od kuće, dok je njena ćerka Anja zadovoljna jer će moći započeti novi život. Njih dve se opraštaju, a Anja govori kako će kratko biti razdvojene. Samo dok ona ne završi gimnaziju, a onda će raditi i izdržavati majku koja će do tada živeti od novca bake Jaroslave u Parizu. Ljubova Andrejevna kaže kako joj je sada ipak lakše otkad se prodalo imanje, jer bolje spava. Kaže Lopahinu da je nekada sanjala da će se udati za njega, ali da vidi da bi bilo bolje da to bude Varja. Kaže da joj nije jasno zašto se njih dvoje izbegavaju kad je jasno da se on Varji sviđa, a i ona njemu. Lopahin ostane u čudu pa kaže da će zaprositi Varju.

Ulazi Varja tražeći nešto, a Lopahin je pita gde će. Kaže da ide na imanje Rogulinovih kako bi radila. On se na to zbunio i ode. Varja ostane sama i zaplače.  Svi se užurbano spremaju za put. Jedan po jedan odlaze opraštajući se.

Vrsta dela: drama u četiri čina

Mesto radnje: Rusija, posed Ljubove Andrejevne Ranjevske

Vreme radnje: početak 20. veka

Likovi: Ljubova Andrejevna, Anja, Varja, Lopahin, Trofimov, Šarlotta, Dunjaša, Jaša, Gajev…

Analiza likova

Ljubova Andrejevna – gazdarica je imanja koje se mora prodati kako bi porodica vratila dugove u koje su zapali i imala čime nastavit svoj život, koji je iz velikog sjaja s vremenom prešao u popriličnu bedu. Ljubova Andrejevna je mnogo propatila u životu – umro joj je muž i to od pića, a onda joj se i sin utopio. Kada je napokon pronašla ljubav u drugom muškarcu, on se razboleo pa se godinama morala starati o njemu, a kada je ozdravio – napustio ju je.

Ipak, ona je navikla na život na visokoj nozi i, koliko god to pokušavala, ne može se odviči od rasipanja novca. Ona bez razmišljanja daje novac kome god da ga traži, čak i ako ne treba, a svoj propust ne vidi sve dok joj se na to ne ukaže. Teška srca odlazi iz svoje rodne kuće, tek onda primećujući u kolikom bogatstvu je živela. Sreću pronalazi u svojim ćerkama.

Lopahin – novopečeni bogataš koji se obogatio sejući i prodajući mak. Njegov otac bio je seljak, pa on i sebe naziva seljakom. Ne stidi se svog porekla, on mu je podsetnik koji svima nameće kako bi pokazao koliko se uzdignuo u životu i koliko je veliki njegov uspeh kada se od običnog poljoprivrednika uspeo uzdignuti u gospodina. Čak je uspeo i kupiti kuću nekadašnje aristokracije za koju je radio. Dobija priliku oženiti ćerku nekadašnjih gospodara, ali je propušta. Iako se čini da to želi, on se ipak uplaši i propusti priliku za ženidbu. Čini se da se hteo izvući iz toga iako ne prostoji opravdan razlog za to.

Varja – pomalo oštra i naizgled hladna, ali je jako dovitljiva i željna ljubavi. Želi se udati za Lopašu, ali kako je on nikako nije zaprosio, smatra da do toga neće ni doći. Ne želi biti ona koja će zaprositi Lopašu jer misli da on, kao uspešan poslovan čovek, ima pametnijih briga na umu od nje same. Ipak, na kraju ostaje razočarana kada je Lopahin ne zaprosi. Odlazi raditi na drugo imanje, baveći se ekonomijom.

Beleška o autoru

Anton Pavlovič Čehov rođen je 1860. u Taganrogu u Rusiji. Završava gimnaziju u rodnom gradu i upisuje Medicinski fakultet u Moskvi. Bio je srčani bolesnik premda je bio doktor. Oženio se glumicom O.L. Kniperovom.

Još kao student bavio se pisanjem. Osim što je pisao drame, bio je pripovedač i novelista. Najbolja njegova dela su novele i pripovesti. Za života sarađivao je s velikim operskim rediteljima. Čehov je dosta uticao na razvoj moderne dramske književnosti.

Poznat je kao dramski pisac i tvorac antiteatralog pozorišta i psihološke drame. Njegova najpoznatija dela su: Tri sestre, Galeb, Ujka Vanja, Čovek u futroli, O ljubavi, Verenica.

Pisao je i kratke humoreske o otuđenim ljudima koje je društvena stvarnost izobličila. Fabule njegovih dela jednostavne su i bez velikih junaka i velikih zbivanja. Pisao je drame od komičnih jednočinki, a kasnije s više činova.

Čehov umire u bolnici Badenweiler 1904. godine.

Autor: J.I.