Vetar

Vetar obrađena lektira Laze Lazarevića. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Pročitajte kompletno delo Vetar >>

Analiza dela

Pripovetka „Vetar“ Laze Lazarevića objavljena je 1889. godine. Uz pripovetke „Švabica“ i „Verter“, i ova spada u njegove intelektualne pripovetke. Glavna tema ovih pripovetki je neostvarena ljubav.

U pripovetki „Vetar“ pisac nam donosi zanimljivu priču o jednoj ljubavi koja je brzo planula, ali se njezin plamen još brže i ugasio. Napisana je u „ja“ formi i pisac nam ne donosi uzbudljivu fabulu. Ona se zasniva na unutarnjim doživljajima i njezin karakter je više psihološki.

Književni elementi

Vrsta dela: pripovetka

Prepričano delo

Glavni protagonista je momak Janko koji se nedavno vratio u Beograd. Naime, on je studirao u inostranstvu. On sada živi s majkom, a zaposlio se u ministarstvu.

Janko se najviše druži s Jocom koji mu je i najbolji prijatelj. Joca je lekar pa ga je tako jednom prilikom Janko poželeo pratiti u viziti. Jankovu pažnju najviše je privukao jedan bolesnik koji je gotovo u potpunosti ostao bez vida. Janka je duboko pogodila njegova životna tragedija, a uz to sve učinio mu se nekako poznat.

Uveče se Janko u krevetu prisetio da je bolesnik ustvari Đorđe Radojlović – nekadašnji ortak njegova oca. Nakon toga, majka je Janka podsetila na jedan događaj koji se desio prije dvadeset godina. Tada je izgoreo dućan, a Jankov je otac podlegao opekotinama. Đorđe je tada redovito posećivao Janka i njegovu majku, pomagao im i obavljao svakojake poslove.

Janko odlazi u bolnicu kako bi posetio Đorđa i uz njegov krevet nalazi lepu i mladu devojku. Janko se tada zaljubio u Đorđevu ćerku i ona će od tada potpuno zaokupiti njegove misli. Janko je svaki dan odsutan duhom, bilo da se druži s Jocom ili s majkom, samo razmišlja o Đorđevoj ćerki. Noću je sanja, sanja da se njih dvoje ljube i grle.

Malo nakon toga Đorđe je s ćerkom posetio Janka i njegovu majku kako bi se oprostili. Naime, on odlazi iz bolnice i odlazi nazad kući. Nakon što su otišli, Janko majci otkriva što oseća prema devojci, nadajući se da će ga majka podržati i otići za njima da bi ih zaustavila. No, čini mu se da majka nije oduševljena njegovim izborom pa je Janko odustao. Đorđe i njegova ćerka polako su nestajali u daljini.

U pripovetki „Vetar“ prepoznajemo velik broj elemenata koji nam daju do znanja da se radi o piscu Lazi Lazareviću. On piše o snažnoj ličnosti, majci koja je imala mnogo utecaja na svoga sina te se ponašala autoritivno. Ona je bila njegov anđeo čuvar i glava porodice pošto je Janko rano ostao i bez oca.

Iako se smatra da ljubav mora ustuknuti pred logikama zdravog razuma, u ovoj priči nije nam do kraja sve bilo jasno. Ona celim svojim sadržajem ostavlja na nama dojam tajanstvenosti, nije sve do kraja rečeno i ne možemo dokučiti sve razloge i povezati događaje.

Šta se tiče opisa bolnice, kod događaja koji su tamo usledili, dočarana je specifična bolnička atmosfera koja se obavija kao kontrast tišini doma jedne male porodice. Janko ulazi u bolnicu koja se za njega čini opasna i strašna te ga podseća na strašne priče iz detinjstva.

Ličnosti u priči komuniciraju više čulima nego jezikom, oni jedni od drugih iščitavaju iz očiju, a Đorđe koji je slep, vidi ušima. Devojka koju Janko susreće u bolnici pored svoga oca Đorđa zrači velikom snagom očiju i svojim pogledom ona kazuje sve što misli i što se u njoj zbiva. Jer ta devojka u celoj pripovetki jedva da prozbori i reč. Glas joj je jasan tek u neobičnom snu koji je Janko usnuo, a on u strukturi pripovetke ima bitno mesto.

Ova pripovetka sa svim svojim karakteristikama izlazi iz okvira realističke poetike. Mogu se prepoznati crte drugačijeg stila koji je na neki način izmenio realizam.

Analiza likova

Likovi: Janko, majka, Joca, Đorđe i njegova ćerka

Janko – glavna ličnost. Nakon studija, vratio se majci u Beograd i zaposlio se u ministarstvu. Pod velikim je uticajem majke i sam nije u stanju ništa da učini, za sve mora pitati svoju majku. Za njega je presudni trenutak u životu bio onaj kada je trebao da krene za devojkom u koju se zaljubio. No, on je ustuknuo jer mu se učinilo da u majčinim očima vidi da se ona odlučno protivi toj vezi iako je ona svojim rečima podržavala njega i njegovu nameru.

Beleške o piscu

Laza Lazarević bio je cenjeni srpski književnik u periodu realizma te ugledni lekar svoga doba. Rodio se u Šapcu 1851. godine. Porodica mu se bavila trgovinom. Ostao je rano bez oca pa je celu brigu o porodici preuzela majka.

Nakon što je završio osnovnu školu te četiri razreda niže gimnazije, školovanje nastavlja u Beogradu. Tamo je završio višu gimnaziju i pravni fakultet visoke škole. Potom je studirao medicinu u Berlinu, a 1879. godine promovisan je u doktora medicine i kirurgije.

Nakon toga vratio ponovo se vratio u Beograd gdje je radio kao lekar opšte prakse. Malo nakon toga postao je i primarijus jedne bolnice u Beogradu. Postigao je veliki ugled kao lekar u tom periodu.

Šta se tiče književnog rada, njime je počeo da se bavi još za vrijeme studiranja u Berlinu.

Njegove najpoznatije pripovetke su: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „U dobri čas hajduci!“, „Školska ikona“, „Verter“, „Na bunaru“, „On zna sve“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“.

Nakon smrti objavljena mu je pripovetka „Švabica“, i to 1898. godine. Ostalo je još osam nedovršenih pripovedaka.

Začetnik je psihološke pripovetke u srpskoj književnosti i prvi je pisac koji je uveo lik intelektualca u svoje delo.

Umro je 10. januara 1891. godine.

Autor: M.L.