„Tako zamišljam nebo“ zbirka je od trideset i jedne pesme Miroslava Antića. Interesantna je kompozicija zbirke, koja počinje pesmom „Žeđ“ i govori o mladosti ljudske duše, a završava se „Besmrtnom pesmom“, koja predstavlja kraj, a zapravo je novi početak. Imamo utisak da je autor u ovu zbirku pokušao staviti najvažniji deo odrastanja, od dečačkog doba pa do adolescencije i to po hronološkom redu. Ali i pored toga, pesnik ostaje nedorečen, jer posle svake pesme, u kojoj je sa malo reči kazano mnogo, on piše dalje, izlivajući vode svoga srca i neprekidno ih umnožavajući.
Naročito se razume u dečije duše, koje ne samo što dobro pamti iz svog detinjstva, već one kao takve žive u njemu kao odraslome čoveku. Zaključujemo da pesniku nedostaje detinjstvo i plemenitost, duboka mašta i bezbrižnost koju ono nosi. Primećujemo da pesnik veoma ceni i poštuje decu. Smatra da su oni mnogo bolji ljudi od odraslih, te brižno čuva ono djetinje što je ostalo u njemu samome, a pisanjem o detinjstvu samo proširuje svoje horizonte.
Kao simbol za prostranost duše pesnik najčešće koristi motiv svemira, jer svemir smatramo beskonačnim. U mnogim pesmama opisuje zvezde, komete i Mesec, koji predstavljaju nešto nedostižno, a opet se čini tako blizu, zbog čega podsvjesno težimo dostignuću tog nedostižnog. Ovaj pesnik nikada nije prestao da sanja i upravo zbog toga su njegova dela posebna.
Ipak, u pojedinim pesmama primećujemo i njegovu muku u životu odraslog čoveka. On se svim silama trudi da se otrgne iz ustaljenog, dosadnog, običnog života i njegove rutine. Pa ipak, oseća dužnost, kako zbog sebe tako i zbog svih odraslih ljudi, da se opravda i izvini deci što je smanjio svoje horizonte usled pritiska svakodnevnice. Njegova iskrenost i ljubav prema deci nas očarava, jer je on u duši, a kroz svoje pesme, postao dete. I to ne u smislu da je postao nezreo, već plemenit. Pesnik je često je sebe govorio da je pomalo luckast i neobičan. Zbog takvog sklopa ličnosti, čije plemenite osobine zrače iz svakog dela zbirke, pesnik je postao jedan od najpoznatijih srpskih pesnika.
Ova zbirka podeljena je u dva dela, na „Roditeljske pesme“ i „Dečije pesme“.
Žeđ – analiza pesme
Pesma je cela napisana u stilskoj figuri alegoriji te kroz motive prirode i to „reke“, „okeana“, „vetra“, „šuma“, „žita“ i „sunca“. Pesma tematski govori o ljudskoj duši. Ona je kao reka koja bi mogla postati okean, ali ukoliko se umori tj. „zapne dok trči“, presušiće. Zbog toga autor govori kako njen tok ne sme stati „i zato večito hita“. Pesma je napisana u četiri strofe i to katrene. Rima u pesmi je obgrljena.
Gorka pesma – analiza pesme
U prvom delu ove pesme autor govori iz perspektive dečaka. Priča kako su njegovi mama i tata, odmah po rođenju, postal namršteni i odrasli. Često se svađaju i „posmatraju život očima rođaka, suseda, očima dnevnih listova…“ što nam govori da umesto kritičkog razmišljanja, njegovi roditelji prihvataju ono što im drugi serviraju; žive onako kako okolina zapoveda. Prvi deo pesme ima pet strofa, a napisane su slobodnim stihovima i isprekidanom rimom.
Drugi deo pesme opisuje kako se njegovi roditelji stalno žale na život i stalno donose sud drugima, misleći da će tako popraviti stvari, a zapravo svet ni ne zna da oni postoje. Ovaj deo ima tri strofe, takođe je napisan slobodnim stihom i isprekidanom rimom.
Treći deo govori kako dečakovi roditelji ne znaju da shvate život na jednostavan, lak i razigran način. Zato su im „pobegle najlepše detinje godine“. Treći deo ima pet strofa, napisan je slobodnim stihovima i isprekidanom rimom. Takođe, u ovom delu je prisutan opkoračaj u strofama.
U četvrtom delu saznajemo kako je odraslima život postao rutina. Stalno žure na tamo neki posao, a razonode je sve manje. Njihove svađe zvuče uvek isto, kao uvežbani monolozi, a dečak se pribojava da će čak i kada budu umirali, veštački vrištati. To nam govori da je ceo odrastao život zapravo laž.
U petom delu pesme dečak žali svoje roditelje, jer u jurnjavi za novcem nikad nisu uspeli otkriti čarobni svet mašte i plemenitosti u sebi, koji vredi neuporedivo više od materijalnog. Ovaj dio pesme ima pet strofa, slobodnih je i isprekidane rime.
U šestom delu dečak pokazuje svoju odlučnost da stalno ostane „započet“. Protivi se volji roditelja koji ga teraju rečima „jedno je biti stvoren, a drugo biti ostvaren“, jer žele postane kao oni. Ovaj dio pesme ima šest strofa, slobodnih je stihova i takođe isprekidane rime. Prisutan je i opkoračaj iz prve u drugu strofu.
U sedmom delu pesnik nam prenosi snažnu poruku da „živeti ne znači biti. Desiti se. Postojati. Živeti znači: nadživeti“. Dečak govori da im sve oprašta jer i kad su najsrećniji, on vidi da su nesrećni. Ipak, ne oprašta im što su potrošili godine, a nisu doznali zbog čega su došli na svet. Ovaj dio pesme ima šest strofa, slobodnih je stihova i isprekidane rime.
U osmom delu pesnik govori kako je pronašao svrhu svog života. Trudi se da pronađe prečice između sadašnjosti i večnosti. Govori kako se lagano pretvara u sebe, odakle saznajemo da se moramo truditi da postanemo ono što zaista treba da budemo. Trebamo, dakle, nadživeti ovaj trošni svet.
U devetom delu saznajemo da dečak ima trinaest godina. Govori kako je svrha života i ideal kome se teži -ljubav. Njegova mašta i vera su sve što mu je potrebno.
U desetom delu, dečak već počinje da prkosi načelima, ne smatrajući sebe ludim što namiguje travi i maše oblaku, što se ne boji ičega, sem već poznatog. Ovaj dio ma pet strofa, slobodnih je stihova i isprekidane rime.
U jedanaestom poglavlju dečak govori o borbi za svoju slobodu. Roditelji mu, dok on pokušava uživati, silom stavljaju naočare i teraju ga da bude ozbilja, ali njegova vedrina i veselost sve to brišu.
Roditeljske pesme
Kako se prave deca – analiza pesme
Tema pesme je kako deca kad odrastu oblikuju sebe u dobre ili loše ljude. Pesnik govori kako se deca ne prave od mame, niti ih donose rode, već se prave od beba, koje liče jedna na drugu. Takođe, deca su sama sebi dovoljna, igraju se sa svojim snovima i nadanjima, zbog kojh kasnije ogrume ili postanu nežna, lažu ili se bore za istinu. Uprkos uticaju roditelja, svako dete donosi odluku kakvo će biti, te je samo sebi na neki način roditelj.
Pesma se sastoji od devet stihova. Prvi je katren, drugi distih, treći katren, četvrti, peti i šesti su distisi, sedmi je sekstina, a osmi katren. Stihovi su slobodni, a rima u njima isprekidana.
Svašta umem – analiza pesme
U prvom delu pesme autor se žali na svoje kćerke koje u poređenju sa njegovim detinjstvom, žive lagodno. Smatra da su malo razmažene. Ovaj deo ima šest strofa: tercina, drugi i treći kvintil, sekstinu i dva distiha. Stihovi su u ovom delu pesme slobodni, a rima isprekidana.
U drugom delu pesme autor govori kako je on u detinjstvu teško radio u šumi s ocem, a njegovog sina je sramota da izbaci smeće iz kuće. Kada se na njega podvikne, preti da će otići od kuće i piše oproštajna pisma puna bola. Na sve to sin mu traži novac. Ovaj deo pesme ima osam strofa: tercinu, distih, kvintil, pa opet tercina, distih, kvintil, katren i tercinu. Stihovi su i u ovom delu pesme slobodni, a rima isprekidana.
U trećem delu pesnik pomalo žali što je sve pružio deci koja mu ni hvala ne kažu. A on živi jer se nada da ga negde čekaju mir i spokoj. Govori kako je i on išao u svet, ali mirno, da bi odrastao. Smatra da sve ume, samo ne razume sebe. Ovaj deo ima dvanaest strofa: tercinu, kvintil, monostih, katren, četiri distiha, pa opet tercinu, monostih i dva distiha. Stihovi su u pesmi slobodni, a rima isprekidana
Pod starim mostom – analiza pesme
Glavni motiv pesme je reka, koja predstavlja osećanja i dušu, a sporedni su: „lanci“, „mleko“, „riđa“, „zlatna“ i „plava boja“. Reka u mladiću je burna, „razbija ogromna brda daleka“ tj. pokušava smanjiti distancu između dvoje ljudi. Ta reka u strepnji iskazuje emocije i mora izaći negde, a to je kroz njegovo srce. U devojci je pak ta reka drugačija. U njoj se ceo svet odslikava, što simbolizira mladićevu zaljubljenost. Smenjuju se plava i zlatna boja, tj. radost i tuga.
Ljubavna idila se dešava pod mostom. Svako u sebi, krije drugačiju reku i zbog toga su naši životi, sreće i tuge tako drugačije, a opet nekako iste. Pesma ima četiri strofe: oktavu, sekstinu i dva distiha. Stihovi su slobodni, a rima parna u prvoj i drugoj strofi. Treća i četvrta, iako su razdovjene, u njima je prisutna ukrštena rima.
Rasejana pesma – analiza pesme
U prvom delu pesme, pesnik brani ćutljive, pitome, rasejane dečake što su smešni i smušeni, s očima što žmirkaju kao da su kratkovidi, od onih koji su preglasni i vole da se dokazuju, jer se često najbolje stvari prave u mukama svoje nesigurnosti, a ne umećem. Ovaj deo ima tri strofe: septimu, katren i opet septimu. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana. Glavni motiv i tema pesme su dečaci određenih karakteristika.
U drugom delu pesnik opisuje nesigurne dečake, koji nisu za junačke igre i stalno gube u mnogim stvarima: „to je kao kad sanjaš da si usnio san“. Time nam saopštava da su oni sanjalice koje se druže s dubokim mislima. Još jednom moli da ih grubi dečaci ostave na miru. Ovaj deo ima šest strofa: tri distiha, kvintil, katren i distih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U trećem delu opisuje te dečak nespretnima. Sapliću se po ravnom, kao da se sudaraju sa sobom. Njihov glas je tih, a oni često kao nevidljivi tonu uvis po provalijama ogromnog neba, a sve u svojim mislima. Pesnik moli da im se zato ne rugaju. Ovaj deo ima pet strofa: distih, dve tercine, sekstina i monostih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U četvrtom delu pesme pesnik govori kako su ti dečaci u školi zamišljeni: ili zamišljeno zure u knjigu ili zamišljeno gledaju kroz prozor i ne znaju šta ih profesor pita: „Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drukčije budni?“. Ovaj deo ima četiri strofe: katren, kvintil i dva distiha. Stihovi su u ovom delu slobodni, a rima isprekidana.
U petom delu saznajemo da su u tim maštanjima zaneseni dečaci, veliki junaci, vojskovođe i sportisti, čiji se glas daleko čuje. Oni ne bi mogli da rastu ukoliko bi pristali da žive kao svi drugi. Ovaj deo ima pet strofa: distih, tercinu, pa opet distih, katren i tercinu. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U šestom delu pesnik opet moli da se takvi dečaci ostave na miru, jer su oni veoma bitni. Jednog dana će učiti druge ljude kako se uči o sebi i vraća izgubljena nada, ali samo ukoliko iznesu tu čaroliju koju duboko u sebi skrivaju. Ovaj deo ima dve strofe: jedanaesterac i deseterac. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U sedmom delu pesnik setno govori kako sve na kraju uvene, jedino što ostaje je taj skriveni kutak u čoveku koji je sposoban za bezbroj večnosti, ali samo onaj ko je imun na stvarnost uspeti će da ga u potpunosti sačuva i razvije. To umeju upravo ti zamišljeni dečaci. Ovaj deo ima četiri strofe: dve tercine, kvintil i oktavu. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U osmom delu pesnik govori da posle bezazlenosti detinjstva jedino što ostaje je mašta koja ne zna za prostor i vreme. Ovaj deo ima tri strofe: distih, sekstinu i deseterac. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Deveti deo je nastavak osmog, te pesnik u njemu govori šta sve niče u dečijim glavama, naizgled običnih, a pametnih samo za čudno, kao što su maštanja i priče zbog kojih nikad ne dosade sebi i svome delu. Ovaj deo ima tri strofe: oktavu, kvintil i distih. Prisutan je opkoračaj iz treće u četvrtu strofu. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Tatina pesma – analiza pesme
U prvom delu pesme dečak shvata kako njegov otac uzalud gleda sliku njegove majke koja se preudala. Ljudi se rode, žive i stupe u brak, misleći da su pronašli sreću i mir. A onda to sve izmigolji i ljudi postanu jedni drugima tuđi. Iako mame više nema, sve u toj kući podseća na nju. Ovaj deo ima deset strofa: distih, tercinu, kvintil, sekstinu, tercinu, dva distiha, monostih i dve tercine. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U drugom delu dečak poručuje ocu da ne bude tužan što je ona otišla, već da pogleda u njega i u ogledalo – tu će pronaći deliće mame. Govori da ako je sretne nekada, to neće biti ta idealna žena čiju sliku čuva u glavi, ali ipak tu sliku mora sačuvati da bi postao čovek i ostao večno mlad. Ovaj deo pesme ima osam strofa: kvintil, katren, dva distiha i četiri katrena. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Čarobna pesma – analiza pesme
Tema pesme su poruke koje otac prenosi sinu. U prvom delu pesnik vidi u mašti svoga sina, kao u magli, ali opet jasno, kako u dete odrasta. Pred njim se otvara svet i sve mu ide od ruke. Ovaj deo ima 5 strofa: monosith, tercinu, distih, katren i još jedan distih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana. Glavni motivi u pesmi su „srebrna magla“, „čizme od sedam svetlosnih milja“ i „Aladinova lampa“.
U drugom delu pesme otac sinu poručuje „dodirom tvojih misli prostori sebe otkrivaju“. Drugim stihovima otkriva kako može ostvariti sve, samo ako želi. Čeka ga u svetu mašte, budan, u svom kosmičkom snu. Ovaj deo ima četiri strofe: distih, tercinu, septimu i distih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U trećem delu pesnik kaže da do suza voli njehovu „tršavu glavu koja u sumrak miriše na sapun i jesenji vetar“ u kojoj su smešteni mnogi svetovi, a koja je sposobna da razume plemenita osećanja. Ovaj deo ima tri strofe: kvintil, tercinu i oktavu. Stihovi u ovom delu pesme su slobodni, a rima isprekidana.
U četvrtom delu otkriva sinu, kao neku tajnu, da i on leti „kao što ptica ne ostavlja otiske krila u vazduhu“. Govori mu da to možda znači da „život ne bira nas, već mi njega biramo“. Ovaj deo ima pet strofa: monostih, sekstinu i tri distiha. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U petom delu govori da je sva svoja najbolja i najčudnija putovanja on već prevalio, ali u svojoj glavi. Kaže da „biti putnik kroz mudrost, to znači baviti se vratolomijom bezumlja“. Ovaj deo ima četiri strofe: katren, distih i dve tercine. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana. Glavni motiv ovog dela pesme je mudrost.
U šestom delu pesnik otkriva kako često beži od kuće. Beži od jednoličnog života i rutine pa pije vino uz tihu muziku, jer mu to pomaže da poleti. Ovaj deo ima četiri strofe: monostih, septimu, tercinu i distih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana
U sedmom delu pesnik opisuje završetak njegovog putovanja u trenutku kad mu sin prilazi i zove ga da ide kući. Tada on ne izlazi u svet, već ulazi u sebe i ne prolazi dalje, već u sebi ostaje. Ovaj deo ima četiri strofe: distih, tercinu i dva distiha. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U osmom delu pesnik se smeška na komentare drugih koji kažu da njegov sin sa svojih trinaest godina ništa ne shvata, a zapravo shvata mnogo. Zbog toga moli da ga uzme za ruku i vodi, jer mu veruje i poštuje ga. Ovaj deo ima pet strofa: distih, tercinu, kvintil, monostih i katren. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U devetom delu, dok hodaju tako, pesnik moli sina da istraži svaki horizont svoje mašte, ali da nikada ne zaboravi kako se hoda po zemlji, jer „početak početka je svuda, a kraj kraja je u nama“. Ovaj deo ima pet strofa: katren, distih, katren i još dva distiha. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U desetom delu pesnik govori kako su i kući napravili svoj mali kosmos, gde su našli sebi „milimetarske beskraje“. Ali moraju biti pažljivi jer se u istim mogu izgubiti i tako odvojiti jedan od drugoga. Ovaj deo ima pet strofa: tercinu, distih, još jednu tercinu, septimu i katren. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U jedanaestom delu pesnik opet poručuje sinu da satka sebi nove svetove, ali da ne zaboravi kako se hoda po zemlji, jer je to jedini način da se približe jedan drugom. Ovaj deo ima pet strofa: katren, dva distiha, katren i tercinu. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Slutnja – analiza pesme
Tema pesme je stanje svesti odraslog čoveka koje je u poređenju sa stanjem svesti deteta, uspavano. Pesma ima tri strofe. U prvoj strofi opisano je razočarenje. Ima dana i noći koje provedemo mučeći se i radeći u korist svojih malih ciljeva, misleći da postižemo nešto veliko. Ali kada hajka utihne i ostanemo sa sobom lice u lice, shvatimo da smo zaronili „do dna mora“, a uzeli samo jedan kamenčić. U jurnjavi za malim ciljevima, nismo ni stigli da uživamo u tom plavetnilu te možda pronađemo i oživimo nešto novo. Poslednja dva stiha ove strofe aludiraju na naše prazne snove, ciljeve i težnje, zbog kojih smo ogrubeli, pa „suze detinje, kaplju sve teže“.
U drugoj strofi govori kako pred nama ponekad i iznenada iskrsnu prave prilike, ali ih mi odgurnemo od sebe i vratimo se da sanjamo svoje snove. Glavni motivi su zvezda, nebo i zlatna boja.
U trećoj strofi autor se pita šta se sve menja posle detinjstva? I dalje sanjamo snove i sanjivi hodamo „između zvezda i kamenja“. Odgovor je „teška glava“, puna briga i olovnih misli, koja sve manje sanja, a sve više spava i upada u rutinu.
Svaka strofa u pesmi ima šest stihova. U prva četiri stiha prisutna je ukrštena rima, a u poslednja dva parna.
Nepovratna pesma – analiza pesme
Tema ove pesme je odlazak u svet i biranje avantura umesto ukorenjenosti. U prvom delu autor nam poručuje da budemo odlučni prilikom odabira puta kojim ćemo ići u svet. Jako je opasno ostati na jednom mestu dok u nama tinja želja za drugačijim, neobičnim stvarima i pustolovinama. Ali, ako već krenemo, nikada se ne trebamo vratiti. Ovaj deo ima četiri strofe: dva distiha, katren i tercinu. Rima je u prva tri stiha ukrštena.
U drugom delu nam pesnik poručuje da su stare staze nešto za čim može da se pati, ali ne treba ostati na njima. Ali, ukoliko se vratimo, tu će se naš razvoj završiti. Ovaj deo ima šest strofa: dve tercine, dva distiha, još jednu tercinu i monostih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U trećem delu saznajemo da se sve počinje malim stvarima, pa se onda ide ka većim „od zvezde se čovek uči da zapara nebo sjajem“. Ukoliko nisi stvoren za rutinu, jako je opasno da u njoj ostaneš. Ovaj deo ima četiri strofe: oktavu, katren, monostih i distih. Rima je ukrštena.
Četvrti deo nas ohrabruje da bez straha, ustreptali i radoznali krenemo napred, iako ne znamo kuda će nas put odvesti. Ovaj deo ima pet strofa: kvintil, tercinu, distih, katren i monostih. Rima je ukrštena.
Romansa – analiza pesme
Pesnik svoj život predstavlja kao veliku romansu u kojoj se sa svima „ljubio“ tj. voleo je sve ljude. Na svet je došao „bez ljuske na srcu“ i uvek tragao za dobrim u sebi, ali i u drugima. Nekog predvečerja, on se zapitao šta je to imao od života? Jedno ustreptalo srce i par prostih, tihih osmeha, koji su čini mu se, tako malo, a zapravo su sasvim dosta. Ova pesma ima osam strofa, svaka po dva stiha. Rima je ukrštena.
Samoća – analiza pesme
Tema pesme se krije u prvoj strofi „Svoju snagu prepoznaćeš u tome koliko si u stanju da izdržiš samoću“. Pesnik navodi poređenja iz prirode, aludirajući na to da se veliki ljudi mogu nositi sa samoćom, dok su mali prinuđeni živeti u skladu sa ustaljenim ljudskim zakonima i opšteprihvaćenim pravilima. Takođe, svoju snagu prepoznajemo u tome koliko smo sposobni da prebrodimo teške trenutke, koji nam se čine duži od večnosti. Pesma ima pet strofa: tercinu, katren, još dve tercine i sekstina. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Dogovor – analiza pesme
Pesnik u ovoj pesmi poručuje čitaocu da uvek bira teži put umesto lakšeg, jer će mu kasnije drugi teški putevi zaista izgledati lako. Njega i čitaoca, koji sluša njegove savete, ne interesuju pitanja već samo poslednje pitanje. Pesma ima četiri strofe: tercinu i tri distiha. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Uhodeći komete – analiza pesme
Tema ove pesme jesu pitanja o večnosti, koja je svaki čovek bar jedan put u svom životu postavio. Mika nije uspeo odgonetnuti sva te poručuje narednim generacijama da su oni smena koja treba dovršiti to nebo. Sva ta maštanja i duboka pitanja koja vrište za odgovorom, to je večnost u nama koja žuri da bude oslobođena.
U prvom delu pesme autor postavlja pitanje čitaocu da li je ikada razmišljao o čemu svici govore svojoj deci pred spavanje? Takvo pitanje se u njemu rodilo jednog avgustovskog predvečerja. U drugom delu mali svitac, ozaren nesnošljivom lepotom neba, postavlja pitanje ocu – kako da stigne do najveće zvezde, a otac se premišlja šta da mu kaže. U trećem delu, otac ne želi da mu kaže da je svitac najsporiji način da se postane svetlost U četvrtom delu otac misli da vekovi užasno kasne, ali ne želeći da razočara sina, govori kako je mesto na kome oni žive takođe zvezda, a neki maleni svitac ga sa druge zvezde gleda i postavlja isto pitanje kao on.
U petom delu otac se pita da li sme da mu objasni svet iluzije, jer svitac na drugoj planeti zapravo ne postoji, ali on ga je već upoznao i sa njim razgovarao. U šestom delu autor nam poručuje da laž koja toliko laže da se zanese, zaboravi, pa prevari sebe i postaje vrhovna istina. U sedmom delu opisano je da svako dete u sebi, kao i dete svica, već nosi večnost u grudima, ali vremenom, ona se ljušti kao boja sa leptirovih krila U osmom delu saznajemo da mali svitac to zna, ali ipak svako veče gleda u zvezdu i postavlja isto pitanje, jer je radoznalost način da jednom zauvek prekoračis sve svoje granice.
U devetom delu, mali svitac bi mogao da se zahvali velikom svitcu što ga teši, ali ne radi to jer ovo što on radi, nije gotova mudrost kao kod ostalih svitaca. U desetom delu saznajemo da on se ne bavi shvatanjem, već razumevanjem shvatanja i samo osluškuje kretanje svoje radoznalosti U jedanaestom delu mali svitac sklapa oči i pravi se da spava, dok se misli mnogih svitaca penju ka nebu i večno se mimoilaze. U dvanaestom delu, shvatamo da je mali svitac metafora za veliko pitanje o večnosti. U trinaestom delu veliki svitac se pravi da spava, a zapravo u sebi plače. Saznajemo da je veliki svitac laž, naš večiti odgovor koji nam je potreban.
U četrnaestom delu autor donosi zaključak da je čovek najbrži i najčudesniji način da se postane svetlost. Istovremeno je uplašen saznanjem da je sada ovde i u istom trenutku negde tamo, u večnosti. U petnaestom delu autor kaže kako bi bilo lepo da se na kraju bar jedne ovakve večeri nešto zaista i dogodi. Ali ništa se ne zbiva jer vekovi kasne. U šesnaestom delu shvata da odgovori ne dolaze jer smo neodlučni. U sedamnaestom delu on postavlja pitanje vršnjaku iz budućnosti, šta smo se to možda mogli, a nismo domislili? U čija se stoleća uzda, nadajući se da će biti brža,
U osamnaestom delu čitaocima daje savet da treba ležati uz obalu reke, razmišljajući da li su prave stvari na mestu gde su nas učili ili su već u nama. U devetnaestom delu poručuje vršnjaku iz veka što tek pristiže da pronađe svoju zvezdu i počne tragati za odgovorima sasvim san, jer je on smena koja treba završiti nebo. U svim strofana stih je slobodan, a rima isprekidana.
Igračke – analiza pesme
Ovu pesmu, autor posvećuje svom sinu. Pokušava da opravda sebe i sve odrasle pred dečijim plemenitim osobinama i nada se da neće postati kao oni. U prvom delu autor opravdava sebe i sve odrasle zbog povremnih neozbiljnih postupaka, jer svi oni pamte sebe kao decu, iz doba kad nisu bili okoštalih duša. U drugom delu opravdava dečakovu majku koja mu umesto nežnosti pruža stalno gunđanje, jer ona to zna, ali joj nije lako. U trećem delu se opisuje poluprazna stvarnost u kojoj se sastaju roditelji i deca. Jedni dolaze iz prošlosti i minulih uspomena, a drugi iz plime i oseke nade budućnosti. Autor ne veruje u ljubav koja je podstaknuta čežnjom, jer smo namerno stavili distancu između nas i voljenih ljudi.
U četvrtom delu otac upozorava sina da ne veruje roditeljima jer onaj koga mnogo grle postaje bezobličan. Takođe naglašava da ne treba verovati ni sebi jer i da poslednji čovek ostane sam na svetu, biće u njemu dvojica. U petom delu autor opravdava sve tetke koje su podetinjile u kasnim godinama, sanjajući ponovo slike iz mladih dana. U šestom delu autor opet opravdava tetke, objašnjavajuću da su ta prisećanja posledica njihove duboke nesreće i usamljenosti. U sedmom delu govori o starim ljudima koji ne pamte prošlost celokupnu, onakvom kakva se zaista zbila, već samo njihove ožiljke iz prošlosti. U osmom delu otac poručuje sinu ako te stare ljude zatekne uvučene u sopstvene iluzije, neka ih ne prekida, jer će im tim slomiti srce. Oni nisu izgubili nepažnjom svoju veru već je ona namerno izgubila njih.
U devetom delu se daje opis strogih, okorelih ujaka koji su podetinjili. To su ljudi koji pričaju sa žarom u očima o prošlosti i ratovima, ali u iste nikada nisu imali hrabrost poći, već su negde iz prikrajka slušali šta se događa. U desetom delu autor nam šalje jaku poruku da pravi ratnici ćute jer su nadživeli svet tako što su najglasnije umrli za isti. Zbog toga, prekoreva stare ljude što traže greške u deci umesto da ih traže u sebi.
U jedanaestom delu reč je o bakama koje podetinje tako što zaborave kraj priče koje su počele pričati, a dede se žale na decu dok jedu pire krompir i lupaju kašikom o sto. Deca nadrastaju bajke jer su iste i suviše stvarne. U dvanaestom delu otac poručuje sinu, s obzirom da sva nova deca postanu stara deca, da pokuša postati drugačiji od njih, jer je čovek dva puta nevin – u detinjstvu i u smrti. „Ne sve u svoje vreme već sve u tvoje vreme.“
U trinaestom delu otac objašnjava da je i njima kada su bili deca život odraslih delovao kao veličanstveno dostignuće. Međutim, kada su odrasli, shvatili su da je besmislen, te bi se sad rado menjali da budu opet deca. U četrnaestom delu govori kako se odrasli na neki način igraju takvih života, a u sebi večito vrište za detinjstvom. U petnaestom delu saznajemo da odrasli svoju emotivnu prazninu popunjavaju decom, te ih zbog toga često gnjave i maze, dok ona kolutaju očima. U šesnaestom delu otac govori sinu kako svako dete može birati roditelje, bio to jablan u ulozi tate koji ga strpljivo sluša ili oblak u ulozi mame koji se nežno spušta na jastuk u snu.
U sedamnaestom delu autor govori kako njegov umor nije prolazan i da ga prošlost opominje kako ništa u njemu ne počinje niti se išta u njemu završava. Osamnaesti deo najbolje opisuju stihovi „Nad nekim starim krovo, u nekoj granatoj krošnji, na vrhu nekog grebena, buduća neka planeta što ključa iz pra-magle, već unapred je umorna od mog i od tvog umora.“
U devetnaestom delu, autor objašnjava da je njihov smeh imitacija beskraja koja stenje iz straha usled nedostatka nežnosti i dobrote. Zbog toga se ponašaju kao da su ih negde kupili jer ih pet ili deset minuta gnjave. U dvadesetom delu nastavlja objašnjenje da posle zasićenja ostave decu da čuče u nekom ćošku i vraćaju se svom gunđanju i ustajalim danima, koji se iz nekog čudnog razloga na jeziku odraslih zove život.
Dečje pesme
Rođendanska pesma – analiza pesme
Tema ove pesme je večni tok ljubavi. Autor misli da su svi rođeni iz ljubavi, a da su roditelji videli sva sunca i najlepše osobine dok su nas stvarali. Zato se pita da li liči na sliku koju su njegovi mama i tata stvarali o njemu? Iako govore da ljubav vene, ona ostaje u nama, širi se i nastavlja na neko novo dete koje će iz našeg srca da izviri. Ova pesma ima jedanaest strofa: sekstinu, distih, dva katrena, kvintil, distih, tercina, katren, distih i septima. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Pesak – analiza pesme
Tema ove pesme jeste vreme. Autor na početku govori da se i sama pesma treba čitati polako. I zaista, dok je čitamo polako, upijamo atmosferu koju nam pisac šalje. Pesak je glavni motiv pesme, koji je ujedno i metafora za vreme. Pesak svojom težinom utiša nepogode, zatrpa i nadživi narode i kulture. Jer mudrost, jedna od najvećih vrednosti života, ne može se tražiti ni dobiti u brzini: „Ko žuri- zakasniće“. Pesma ima jedanaest strofa: distih, septima, još dva distiha, sekstinu, katren, dva distiha, monostih, tercinu i monostih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
O muzici – analiza pesme
Autor objašnjava da je muzika individualan doživljaj. Zato se za nekog ko gospodari svojim uhom kaže da pripada muzici. Njeno dostojanstvo je u tome što ne trči za gomilom zvukova, već stvara melodiju od pojedinih. Najbolji primer za to u pesmi je motiv oluje koji ima savršen mir u svom srcu i uprkos velikoj buci, ona ga i dalje čuje. To nam govori da je mir najbolja muzika i da ćemo uvek znati da uživamo u tuđoj, samo ako pronađemo svoju. Zbog toga je muzika individualna stvar. Pesma ima deset strofa: dva katrena, sedam distiha i tercina. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Saputnici – analiza pesme
Tema pesme je životni put. Pesnik opisuje nepoznatog saputnika sa kojim ide rame uz rame. Lažući da se razumeju, idu istim putem, ali stižu na dve suprotne strane. Zbog toga neće svima biti jednako sunca niti će se sve svesti na jedan osmeh. Pesma ima šest strofa, svaka je distih, a rima u prve dve je ukrštena, a u trećoj parna. Četvrta i peta strofa imaju isprekidanu rimu.
Redosled – analiza pesme
U ovoj pesmi autor govori kako „pravi letači“ znaju kada je vreme da odstupe sa scene i prepuste svetla bine drugima. Iz taloga njihovog rada rodiće se novi umetnici koji će stvarati nova dela i tako u krug. Glavni motive pesme su letači i nebo što simbolizuje umetnike i pozornicu. Ova pesma ima četiri strofe: dve tercine, katren i tercina. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Kiša – analiza pesme
Glavni motiv ove pesme je kiša koja simbolizuje tugu. Pesnik govori o sumornoj, sivoj, kišnoj atmosferi u kojoj „u šaku kane tuga“ i tada je prava mudrost pronaći radost u životu. Sudeći po poslednjim stihovima, on čeka nekog: „Samo jedna sreća ima. Noćas treba da naiđe“. Ova pesma ima šest strofa i sve su u distihu. Rima je isprekidana.
Kosmonautska pesma – analiza pesme
Tema ove pesme je ljubav i poverenje između oca i sina. Dečak govori kako ne zna kakav je odnos drugih očeva i dece, ali on i njegov tata su iskreni i kad su dobri i kad greše. On ima toliko poverenja u oca da je dovoljno prilikom šetnje pored reke da mu da ruku i svi njegovi problemi iščeznu. Iako drugim ljudima to izgleda samo kao šetnja, za njih je čaroban put kosmosom, pun ljubavi i iskrenosti. Ova pesma ima petnaest strofa: dva katrena, dva kvintila, katren, septimu, katren, monostih, katren, distih, tercinu, katren, dva distiha i posljednji katren. Stihovi su slobodni a rima isprekidana.
Šta je najveće – analiza pesme
Tema ove pesme je dečakova ljubav prema majci. On opisuje kako je nebo beskrajno, ali je ovo veće od njega, zato što u oko stane sve. U oko njegovoga tate svraćaju razne ptice, brodovi i autobusi. Jedino kada mama došeta u oko dečaka, tada nema mesta ni za nebo ni za ptice, već samo za nju, jer je ona veća od oba oka. Ova pesma ima deset stihova: kvintil, sekstinu, pet distiha, katren, septimu i monostih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Autobiografija – analiza pesme
Pesnik smatra da je poštenu kiriju platio na ovom svetu i nada se da je učinio mnoga dobra dela, iscelio jade, vratio sjaj u oči ljudima, razveselio komšiluk. Ukoliko mu život skrati krila, on se neće kajati, jer je znao kako da ga proživi i bude radostan. Ova pesma ima šest strofa i sve su u distihu. Rima je isprekidana.
Kad smo bili veliki – analiza pesme
Naslov ima simboličan naziv „Kad smo bili veliki“, znači „kad smo bili deca“, što je i tema ove pesme. Tokom detinjstva, bili smo krilati, maštoviti, znali smo smešne odgovore na sva tužna pitanja, u šaku nam je stajalo pola sveta, a u zenicu ceo okean. Ukratko, pesnik poručuje da smo bili veći i bolji ljudi kao deca, nego kao odrasle osobe. Ali od juče smo ozbiljni, sami u prepunom svetu, zbunjeni u sopstvenoj ulici i zauvek zalutali. Od juče smo porasli, a zapravo smo mali.
Pesma je podeljena u tri dela. Prvi opisuje detinjstvo i ima dve strofe, oktave. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana. Drugi deo opisuje odrastanje i iskorak u život odraslih. Ima šest strofa: katren, dva distiha, pa opet katren i dva distiha. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana. Treći deo poredi ta dva razdoblja i govori kako umesto da letimo, mi smo pali na zemlju. Ima četiri strofe: oktavu, distih, katren i distih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Jedra – analiza pesme
Naslov pesme predstavlja pesnikov zanos i radost. On veruje da je veoma bogat jer ima oči, ruke i pune džepove dobrih reči. Ljubav želi podeliti sa celim svetom, pa govori kako će krišom svima podmetnuti malo svoga srca pod krov, a oni će se dugo pitati ko je to bio. Pesma ima dvanaest stihova, svi su napisani u distihu. Rima je isprekidana.
Objašnjenje – analiza pesme
Naslov pesme glasi „Objašnjenje“ jer pisac u njoj pokušava objasniti našu stalnu težnju za dostizanjem savršenog. Govori da mi nismo stvoreni kao trava po kojoj se gazi, već kao zvezde što zbog jednoh bleska ne žale izgoreti. Razumemo da u nama ima i lepog i ružnog, bili smo i na dnu i u letu, znamo šta smo dali i šta smo dužni, šta smo hteli juče, a šta želimo danas. Zbog svega toga, zasitili smo se i ostali živi, ali ipak drukčije živi od ostalih na ovom zbunjenom svetu. Pesma ima devet strofa: dve oktave, dva katrena, dve oktave, dva katrena i oktava. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana. Glavni motivi u pesmi su trava i zvezde.
Besmrtna pesma – analiza pesme
Tema ove pesme je besmrtnost pesnikove duše. U prvom delu pesme poručuje čitaocu da će mu se, ako sazna da je pesnik umro, možda pojaviti suza u oku, te postavlja pitanje da li je ikada razmišljao o tome šta znači živeti? Savetuje čitaoca da živi punim plućima, jer starost brzo dođe, nevolje vrebaju iza ugla, a večnost je kratka. On je takođe tako živeo, pomalo luckast, ali je uvek išao napred u još dublju večnost. Ovaj deo ima petnaest strofa: dva katrena, sekstina, katren, distih, tercina, monostih, tercina, dva distiha, kvintil, monostih, tercina, nona i katren. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
U drugom delu pesme pesnik govori da na grobljima nećemo naći ništa sem najcrnjeg vašara. Takođe, svojim stihovima – uništiće „igračku koja se zove bol“, poziva nas da se zaista zapitamo šta znači umreti i kuda čovek ide posle smrti. Ovaj deo ima sedamnaest stihova: tercina, monostih, katren, sekstina, distih, katren, kvintil, četiri distiha, katren, monostih, tercina, katren,monostih i tercina. Stihovi su slobodni a rima isprekidana.
U trećem delu pesnik poručuje da će, nakon što premine, leteti negde visoko jer nema granica, već samo trenutnih granica, jer je on zvezda, stvorena sva od svetlosti. On ne umire, nego se vraća svom nekom dalekom suncu. Ovaj deo ima dvadeset strofa: distih, dva katrena, sekstina, katren, dva distiha, četiri katrena, dve sekstine, dva distiha, kvintil, oktava, dva distiha i katren. Stihovi su slobodni a rima isprekidana.
U četvrtom delu pesnik poručuje da je svuda, zato što je višestruka ličnost, ali to ne znači biti raščovečen, jer on je deljiv sa svačim, ali ne i razoriv. On ne ume umreti jer je ljubav jedini vazduh koji udiše, te poručuje čitatelju da ne bude tužan. Noću kada pogleda u nebo i vidi zvezdu padalicu, zvezda je ustvari on, koji još uvek, šašav, leti i živi. Ovaj deo ima šesnaest strofa: katren, dva distiga, kvintil, dva distiha, sekstina, četiri katrena, monostih, katren, distih, monostih i kvintil. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.
Beleške o autoru
Miroslav Mika Antić bio je srpski pesnik i pisac za decu, novinar i redatelj. Rođen je 14. marta 1932. godine u selu Mokrinu. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, nakon koje je gimnaziju pohađao u Kikindi i Pančevu. Nakon gimnazije, otišao je na studije u Beogradu, gde je studirao slavistiku na Filozofskom fakultetu. Učio je ruski i češki jezik.
Tokom kasnijeg života, stalno mesto prebivališta bio mu je Novi Sad. Bavio se raznim poslovima. Bio je zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, mornar, pozorišni reditelj, radio je u vodovodu i kanalizaciji, obrađivao drvo, glumio u jednom lutkarskom pozorištu itd. Kada je postao poznat, počeo je da se bavi i slikarstvom.
Dok je živeo u Beogradu, bio je urednik lista Ritam i Dnevnik, a u Novom Sadu je radio za list Mlado pokolenje. Miroslav Antić je i režirao nekoliko filmova.
Dobio je dve Nevenove nagrade od kojih je jedan bila za životno delo u poeziji za decu. Osvojio je i Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta i mnoge druge.
Najpoznatija dela su: „Ispričano za proleće“, „Plavo nebo“, „Koncert za 1001 bubanj“, „Šašava knjiga“, „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“ i mnoge druge. Miroslav Antić preminuo je 24. juna 1986. godine.
Autor: D.S.
Ostavite odgovor