Miloš Crnjanski jedan je od najznačajnijih srpskih pesnika, te najveći srpski ekspresionista 20. veka. Pisao je poeziju i prozu, a dela iz obje grane književnosti bila su mu jednako poznata i priznata. Najpoznatiji romani Miloša Crnjanskog su „Dnevnik o Čarnojeviću“ i ciklus romana „Seobe“, najpoznatija i jedina zbirka pripovedaka mu je „Priče o muškom“, a najpoznatija zbirka pesama „Lirika Itake“, objavljena 1918. godine. To je ujedno i prvo delo koje je Crnjanski objavio.
Poezija Miloša Crnjanskog sadržava duh posleratnog Beograda, gde pesnik, kao predstavnik svoje generacije, oseća kao umorni vojnik koji nakon rata nema kamo da se vrati. U domovini ga je dočekao haos i uništenje, a on nema ničemu da se nada. Ta tuga, osećaj samoće i promišljanje nad svojom sudbinom ono je o čemu Crnjanski piše i svojim delima, ali umesto da stavlja naglasak na sebe, on radije propituje etiku društva i opšte čoveka.
Crnjanski se u svom životu, ali i poeziji, ne opredeljuje ni za jednu političku stranu. On nije nacionalist, već anarhist koji s tugom gleda na ostatke svoje domovine, pune krvi i blata. Čini se da je zagovaranje socijalizma koje je vršio u mladosti, bio sam privremeni bunt koje je rat ugušio. Nakon rata, Crnjanski je pokušao da doprinese stvaranju novog književnog glasa svoje generacije. Pod time smatramo novi pesnički izraz, nove teme i ideje pesama te novi jezik koji bi one bile opevane. Zato njegove pesme i jesu ogorčeni bunt protiv rata, koji je iskazivao govoreći o besmislu ubijanja i ratovanje uopšte.
Ali nije sva poezija Miloša Crnjanskog bila takva. Crnjanski je svojom književnošću učinio još nešto – uveo pojam „sumatraizam“, kao novi književni pokret, karakterističan za posleratnu poeziju. Ovaj pokret ili dio književnosti, započeo je upravo pesmom „Sumatra“ tj. njezinim objašnjenjem.
Otok Sumatra, kao motiv, pojavljuje se i u njegovim proznim djelima, ali uvijek ima istu simboliku. Taj daleki indonezijski otok za Crnjanskog je simbol povezanosti u svijetu, jedinstva svega što na njemu prebiva, dakle, sumatraizam nalaže da su svi i sve na svijetu jedno. Zato, kako je sam Crnjanski rekao – ako na Sumatri leptir mahne krilima ili procveta novi cvet, uticaj toga osetit će se diljem Zemlje.
Nakon što je Crnjanski napisao i objavio pesmu „Sumatra“, urednik „Srpskog književnog glasila“, Bogdan Popović, zamolio je pesnika da napiše i objašnjenje ove pesme. Tako je nastalo delo „Objašnjenje Sumatre“, koje je na kraju postalo manifest sumatraizma.
„Objašnjenje Sumatre“ može da se podeli na dva dela. Prvi deo je teorijsko-programski, gde Crnjanski iznosi svoj opšti pogled na poeziju. Ovaj pojašnjava ideju sumatraizma, posleratnu poeziju uopšte, kao i društvo kome je ta nova poezija namenjena. Drugi deo ovog manifesta je tematski-inspirativan, a u njemu Crnjanski govori o ideji koju je imao na umu stvarajući pesmu „Sumatra“.
Sumatra – analiza pesme
„Sumatra“ je pesma Miloša Crnjanskog koja praktični prikazuje ideju „sumatraizma“, što se jasno vidi jednom kada pročitamo pesnikovo „Objašnjenje Sumatre“. Sumatraizam govori o jedinstvenosti i povezanosti svega u svetu tj. o „kozmičkoj harmoniji“. Budući da je sve na svetu povezano, događaji na jednoj strani sveta imaju uticaja na događaje na drugoj, nešto poput „efekta leptira“.
U pesmi vidimo dva aspekta osećaja – jedan je osećaj mira i spokoja, a drugi duševni nemir. Pesma započinje prikazom ovog prvog – duševnog smiraja. On je dočaran epitetima „bezbrižni“, „laki“, „nežni“, „tihi“… Unutrašnji mir pesnik poređuje s mirom kakvog bi očekivali na snežnim vrhovima Urala. Već ovde vidimo kako pesnik spaja sebe i svoj mir s mirom dalekih mesta, opisujući kao da su oni jedno, što i jest ideja sumatraizma.
Ova ideja još više dolazi do izražaja u drugoj strofi:
„Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega teče!“
Utehu zbog tuge koju nam netko nanese možemo da potražimo u prirodi, kao deliću nas samih. Dok je motiv „bledog lika“ negativan, motiv „potoka“ posve je suprotan. Potok označava bezbrižnost, pozitivnu prolaznost, veselje, pa i čišćenje od svega lošeg.
U trećoj strofi pesnik ponovo u jednu misao objedinjuje ono što nam je blizu s onim što je daleko, tako iznoseći ideju o jedinstvenosti u svetu. Motiv „trešnje“, koja je čest motiv u pesmama Miloša Crnjanskog, stavljena je odmah do motiva „koralja“. Trešnja je motiv koji pesnik vezuje za svoj zavičaj, a koralj vezuje za daleka mora. Ipak, oba motiva imaju nešto zajedničko – crvene su boje i oboje znače utehu.
Lepota onog bliskog kao i onog dalekog izražena je i u četvrtoj, poslednjoj strofi. Pesnik kaže:
„…I milujemo daleka brda
i ledenegore, blago, rukom.“
Sve što je daleko, ne mora da bude tuđe. I ono daleko deo je nas, pa možemo i to da volimo. Motiv „Meseca“ takođe je čest u pesništvu Crnjanskog, baš kao i motiv „luka“.
Ova pesma ima samo četiri strofe i to tercinu, kvintinu i dva katrena. Stihovi su nejednake duljina i u njima nema rime.
Objašnjenje Sumatre
„Objašnjenje Sumatre“ delo je Miloša Crnjanskog koje je iskoristio ne samo kako bi objasnio simboliku i značenje pesme „Sumatra“, već je njime iznio svoju ideju koju je objedinio pod imenom „sumatraizam“. Zato je ovo delo svojevrsni manifest sumatraizmu.
„Objašnjenje Sumatre“ sadržajno se deli na dva dela. Prvi je teorijsko programski deo u kojem Crnjanski objašnjava teorijsko shvatanje sumatraizma, kao novog pokreta mlade, podleratne pesničke generacije. Ovaj deo ima šest tačaka, a svaka govori o jednoj stavki važnoj za ovaj novi pesnički pokret.
Crnjanski tako govori da će novim pokretom očistiti poeziju od „utilitarističkih nanosa“. Ona više neće biti oruđe politike ili bilo kakve političko-religijske ideologije, pesnici se u svojoj književnosti neće opredeliti ni za jednu političku stranu. Jedino kome će ova nova poezija služiti biti će sama umetnost, a jedni koga će pesnici ljubiti bit će oni sami.
Posleratna poezija donosit će nove teme i ideje pesama, ali i nove zakone kod same forme pesama. Svi već ustvrđeni i zastarjeli zakoni će se odbaciti. Također, ovo novo pesništvo zastupat će nove književne vrednosti. Okrenut će se budućnosti, te time prekinuti svaki odnos sa tradicijom. Zajedno s time, nova poezija oslobodit će se svih metričkih stega, jer samo s novim ritmom može da izrazi nove ideje, nove sadržaje i novu pesničku ekstazu. Slobodan stih za to je ključan.
Nova poezija težit će svemu što je još neotkriveno i neiskorišćeno. To će biti način na koji će moći da istraži sva prostranstva uma. Ovako će poezija da otkrije nove vrednosti, pa čak ako to znači i prikazivanje „bolesna“raspoloženja, što je često za ljude koji su preživeli rat. Novi pesnici ne boje se „hipermodernih sadržaja“, napominje Crnjanski.
Beleške o autoru
Miloš Crnjanski jedan je od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka. Smatra se najboljim srpskim ekspresionistom te jednim od sto najznačajnijih Srba. Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, današnjoj Mađarskoj, u veoma siromašnoj porodici. Otac mu je bio činovnik koji je zbog svog političkog opredeljenja bio prognan u Čongrad, a majka mu je bila rodom iz Pančeva.
Kada je Miloš bio dete, s porodicom se preselio u Temišvar, gde je živeo od 1896. godine. Odrastao je u patrijarhalnom okuženju gde se negovala vera i rodoljubivost. Osnovnu školu završio je veroispovesnoj školi u Temišvaru. Tada je, 1908. godine, objavio i prvu pesmu „Sudba“, tiskanu u dečjem listu „Golub“. U temišvarskoj gimnaziji je maturirao, a nešto pre toga, u petom razredu gimnazije, umro mu je otac.
1912. godine Crnjanski je otišao u Opatiju, a zatim u Rijeci upisao eksportnu akademiju. Iste godine u „Bosanskoj vili“ tiskana je njegova pesma „U početku bijaše sjaj“. Sledeće godine u Beču je upisao studij medicine, ali nikada nije diplomirao, jer je 1914. godine ubijen austrougarski prestolonaslednik i time je započeo Prvi svetski rat.
Crnjanskog su tada, kao i mnoge južne Slavene, za odmazdu poslali u austrougarsku vojsku. Nedugo nakon što je poslan u rat protiv Rusa, Crnjanski je ranjen, pa je većinu 1915. godine proveo u Beču, u bolnici. Tek pred kraj rata ponovo je poslan na frontu u Italiji. Ovo ratno vreme ostavilo je veoma velik uticaj na Crnjanskog, šta će kasnije da se oseti i u njegovim književnim delima.
Nakon rata Crnjanski je najpre u Beču upisao Eksportnu akademiju, ali onda se 1919. godine preselio u Beograd gde je počeo da studira književnost. Istovremeno je postao urednik lista „Dan“.
1920. godine upoznao je svoju buduću suprugu Vidu Ružić, s kojom se oženio nakon godine dana. Nakon ženidbe, sa suprugom je otputovao u Pariz, Betaniju i na kraju Italiju. 1922. godine počeo je da predaje u gimnaziji u Pančevu, te je iste godine i diplomirao književnost na Filozofskom fakultetu.
Od 1923. do 1925. godine Crnjanski je radio u Beogradu kao gimnazijski profesor. Sarađivao je listovima „Politika“, „Vreme“ i „Srpskim književnim glasnikom“, gde su od 1926. godine počeli da izlaze nastavci njegova romana „Seobe“. Od 1930. godine dobio je nagradu Srpske akademije nauka za roman „Seobe“, pa se Crnjanski otisnuo na more i postao izvestitelj iz Španije.
1935. godine Crnjanski je postao diplomata te se tim poslom preselio najpre u Berlin, a onda u Rim. Nakon što je počeo Drugi svetski rat, 1941. godine poslan je u London. Tamo je živeo celi rat, a 1951. godine čak je dobio i britansko državljanstvo. U emigraciji je živeo i nakon rata jer je bio veliki protivnik Tita i njegovog komunizma. U Londonu je diplomirao hotelijerstvo i menadžerstvo na njihovom univerzitetu.
1965. godine Crnjanski se vratio u Beograd, gdje je i umro 1977. godine. Crnjanski je ostao poznat po svojoj poeziji i romanima. Romani koje je izdao su „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Seobe“, „Druga knjiga seoba“ i „Roman o Londonu“. Zbirke poezije su mu „Lirika Itake“, „Odabrani stihovi“ i „Lament nad Beogradom“. Crnjanski je izdao i tri drame: „Maska“, „Konak“ i „Nikola Tesla“, zbirku pripovedaka „Priče o muškom“ i još neke zbirke eseja i putopisne proze.
Manje poznata dela Miloša Crnjanskog su „Kap španske krvi“ i „Kod Hiperborejaca“, koji se zbog svog sadržaja ne mogu tačno žanrovski odrediti, ali u novije vreme sve se više ističu među važnim delima ovog pisca.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor