Stojan i Ljiljana obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu pesme, književne elemente i analizu likova sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Stojan i Ljiljana >>
Analiza dela
Pesma Stojan i Ljiljana pripada narodnoj (usmenoj) književnosti i vrsti epsko-lirskih pesama, a po svojoj tematici, ona je romansa. Pesma govori o mladalačkoj ljubavi i doživljaju iste iz muškog i ženskog ugla. Glavni likovi u ovoj pesmi su Stojan i Ljiljana, a glavni motiv pesme jeste ljubav, i kako je ostvariti. Ljubav je česta tema u narodnoj književnosti i pesmama, a poznata romansa koja govori o Stojanu i Ljiljani nastala je najverovatnije u Vranju ili negde u južnim krajevima Srbije. Priča je puna vedrine i dinamike.
Pesma je podeljena u četiri slike, od koje prve tri nisu bile uspešne. Simbolično se koristi broj tri koji je značajan pečat ne samo u srpskoj već i u svetskoj narodnoj književnosti. Nakon tri neplodotvorne slike, dolazi četvrta u kojoj se primenjuju najdrastičnije mere kako bi Stojan i Ljiljana ipak ostvarili svoju ljubav. Četvrta slika je podeljena na tri dela: majčinu ideju o Stojanovoj smrti, tragičnu vest koju Ljiljana prima i odlazi na Stojanov odar, i razotkrivanje i ostvarenje Stojanove namere. Stih pesme je osmerac.
U prvim slikama pesnik prikazuje Stojana i njegovu majku koja ga majčinski savetuje na koji način da privuče pažnju devojke Ljiljane koja mu se sviđa. Stojan radi sve šta može da u tome i uspe – kupuje volove, sadi belu pšenicu, ore njivu, pa čak poziva sve i na mobu gde se sve devojke pojave, samo ne ona koju želi. Stojan se potrudi još više, sad napravi šarenu česmu, a nakon česme sagradi i crkvu. Sve se devojke pojave, samo ne Ljiljana. Majka mu da poslednji savet, a to je da razglasi posvuda da je umro i ako devojka nije reagovala na sve šta je pre uradio, sad će sigurno.
Kada Ljiljana čuje za njegovu smrt, ona saopšti majci „da mi je Stojac umreja“. Ljiljanino reagovanje i reči pokazuju da ipak prema Stojanu nije bila tako ravnodušna kako se činilo, već je imala snažna osećanja. Ona odlazi na njegovo počivalište, upali sveću i stavlja mu cveće na grudi kada mu na licu primeti podsmeh. Dok se čudila, Stojan se poskočio na noge i uhvatio ju i sada, poučen iskustvom od pre, više ju ne pušta. Ne želi više da izgubi ljubljenu koju je dosetljivo i velikom mukom dobio.
Ono šta je karakteristično u romansi je da ljubav devojke i momka nije okarakterizovana na klasičan način. Ne peva se o lepoti devojke i mladića, čežnji, snažnim osećanjima ljubavi. U pesmi se ta ljubav pojavljuje jednostavno, postepeno i posredno. Pesnik stavlja naglasak na Stojanovu upornost da skrene pažnju devojke koja mu se sviđa na sebe, dok je ona teško osvojiva i s tim mu zadaje muke zbog čega ju on još više želi.
Analiza pesme, citati
Narodni pesnik izostavlja uvod u priču o Stojanu i Ljiljani, već direktno uvodi čitaoca, a u onom vremenu slušaoca u problematiku događaja. Sporedni glavni lik u pesmi, odnosno treći direktan učesnik događaja jeste Stojanova majka koja ga savetuje kako da ostvari kontakt sa voljenom osobom, pa tako pesma počinje majčinim obraćanjem Stojanu:
„Stojane, sine, Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
kupi si sivi vilovi,
poori njivu golemu,
posej si belu pčenicu,
namoli mobu golemu, –
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!“
Već iz prvog obraćanja, možemo zaključiti da Stojan ne može sam da se doseti kako da ostvari kontakt sa Ljiljanom, ali, takođe i da on zbog toga mnogo pati, stoga se, kao i u većini slučajeva narodne književnosti, uvodi lik majke koji simbolizuje brižnost, ali i svest o veličini samog problema. Majka ga prvo upućuje da kupi volove, poore veliku njivu, poseje pšenicu i sazove mobu. Ovi motivi nam pokazuju da majka želi sina predstaviti ne samo kao domaćina i imućnog čoveka vrednog Ljiljanine pažnje, već i o mudrosti, ukoliko se sazove moba u selu, sve devojke će doći na rad, pa tako i Ljiljana koju Stojan voli. Stojan je, naravno, poslušao u želji da ostvari svoju nameru i to vidimo iz odgovora tj. ishoda kojeg nam narodni pesnik predstavlja:
„Stojan si majku posluša:
kupi si sivi volovi,
poora njivu golemu,
poseja belu pčenicu,
namoli mobu golemu;
sve mu devojke dođoše,
Ljiljana moma ne dođe!“
Međutim, iako je Stojan poslušao majku u svakom njenom savetu, susret sa Ljiljanom se nije desio jer su sve devojke došle, jedino ona ne. Stoga nas narodni pesnik upoznaje sa drugom slikom i drugim majčinim savetom šta bi Stojan trebalo da uradi kako bi došao do Ljiljane:
„Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
napravi češmu šarenu, –
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
napravi češmu šarenu;
sve si devojke dođoše,
Ljiljana moma ne dođe!“
I u drugoj slici sledi isti narativ: Majka savetuje šta da Stojan treba da uradi, on radi sve kako je ona rekla, međutim, Ljiljana opet ne dolazi. Sada se već sa onog prvog pokušaja koji bi trebalo da predstavi Stojana kao imućnog i onog koji bi mogao da izržava porodicu, preko onoga estetskog dela iz druge slike napravi česmu šarenu koji bi trebao Stojana Ljiljani prikazati kao nekoga ko je, ne samo imućan već i osoba koja daje na estetiku, prelazi na treću kulminacijsku sliku gde Stojan pravi crkvu u koju će svi dolaziti. Međutim, svi ponovo dolaze, ali Ljiljana ne.
„Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
napravi crkvu u selu, –
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
napravi crkvu u selo,
sve si devojke dođoše,
Ljiljana moma ne dođe!“
U četvrtoj slici, sada se već odražava i očaj majke posle neuspelih pokušaja, jer u četvrtoj slici majka Stojana ne oslovljava više sa sine nego sinko što izražava, kako očaj i brigu, tako i njenu poslednju i najdrastičniju ideju a to je da nagovori sina da umre:
„Stojane, sinko Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
polegni, sine, te umri,
majka će prostre pokrovi,
majka će sveće da upali,
pa će da vikne da plače:
tag’ će Ljiljana da dođe!
Stojan si majku posluša:
poleže Stojan te umre,
majka si prostre pokrovi,
upali sveću voštanu,
poviknu majka da kuka.“
Majka organizuje opelo za svog sina, i uverava ga da će Ljiljana tada doći. Stojan je umro, majka prostire mrtvačke pokrove, pali sveću i počinje da kuka. I tek tada se dešava da njen savet urodi plodom. Vest o Stojanovoj smrti je došla do Ljiljane u trenutku kada je ona čistila dvorište, i ona odlučuje da pođe u Stojanovu kuću i oplače ga:
„Ljiljana dvori meteše;
frli si metlu iz ruke,
pa si uleze u kuću;
„Oj majke, majke, majčice!
Pusti se glasi raznosav:
da mi je Stojan umreja!“
Uđe u baštu zelenu,
nabra si cveće šareno,
usuka sveću voštanu,
odnese momku Stojanu,
zapali sveću Stojanu,
turi mu kitu na grudi:“
Ova poslednja situacija, odnosno drugi deo četvrte slike nam otkriva dve stvari koje nam do tada narodni pesnik nije saopštio. Prva važna stvar jeste da Stojan nije zapravo umro već je to bila samo igra po nalogu majke, a druga važna stvar jeste da Ljiljana nije ravnodušna prema Stojanu. Kada je čula vest o Stojanovoj smrti, ona kukajući i obraćajući se majci govori: pusti se glasi raznosav/da MI je Stojan umreja, to mi nama automatski otkriva da je ona bila zaljubljena u Stojana, samo iz nekih njenih razloga i devojačkog stida ili ponosa, nije dolazila na sva ona mesta gde je Stojan okupljao veliki broj devojaka ne bi li sreo baš nju. Ljiljanina velika ljubav prema Stojanu ogleda se, ne samo u tome što je užurbano otišla u Stojanovu kuću da ga oplače već i u tome što je nabrala šareno cveće i došavši na njegov odar zapalila sveću u pomen svom voljenom.
Međutim, upravo u tom momentu kada se Liljana približava Stojanu na odru, dešava se uvod u neočekivani obrt. Sama Ljiljana uočava da sa Stojanovim telom nešto nije u redu, pa se obraća Bogu:
„Oj bože, bože, božice,
ovakog mrca ne videh,
što su mu usta na podsmeh,
što su mu oči na pogled,
što su mu ruke na pothvat,
što su mu noge na poskok!“
Ona ističe da takvog mrtvaca nikada nije videla i uočava da on deluje kao da je živ, usta su mu na podsmeh, oči na pogled, ruke na pothvat i noge na poskok, i upravo u tom momentu kada ona shvata neobičnost njegovog izgleda, narodni pesnik nam otkriva tajnu njegovog čudnog izgleda i konačan ishod situacije. Stojan je zapravo živ i on preduzima poslednji korak da dođe do svoje voljene, a narodni pesnik nam dočarava kompletnu sliku:
„Tada si Stojan ripnaja,
pa si uhvati Ljiljanu:
„Pušti me, pušti, Stojane,
da si otidem kod majke,
da ti donesem darove,
da ti darujem svatove!“
Stojan Ljiljanu ne pušta!“
Čak i ovde, kada Stojan skoči i uhvati Ljiljanu, nanovo se ističe njena stidljivost, strah od otelotvorenja ljubavi, devojački ponos, mudrost i njen lični pečat, ona i naposletku, kada praktično nema nazad, krajnje domišljato i devojački dodvorljivo pokušava izbeđi fizički kontakt sa Stojanom te ga moli da je pusti. Kao razloge puštanja navodi da mora da spremi darove i daruje svatove. Stojan, poučen prethodnim iskustvima ne pušta Ljiljanu i time konačno, nakon mnogo napora, ostvaruje svoj cilj. Ljiljana je konačno njegova.
Analiza likova
Likovi: Ljiljana, Stojan
U pesmi postoje tri lika, od koga glavni sporedni zapravo režira događaj, a to je majka o kojoj narodni pesnik ne govori ništa osim što nam opisuje način na koji ga majka savetuje i pomaže mu da dođe do Ljiljane.
Stojan
Mladić koji je izuzetno zaljubljen u Ljiljanu i koji se ne libi da uradi bilo šta što bi ga dovelo do Ljiljane. Pored organizovanja mobe, građenja česme i crkve, gde su mu se svi pojavili, jedino Ljiljana nije došla. On preduzima tada, poslednji korak koji ga naposletku dovodi do Ljiljane. Kada je uspeo da ostvari kontakt s njom, nije je pustio, ne zato što je nasilan već zato što mu je ona svojim dolaskom na odar jasno dala do znanja da i ona njega voli.
Ljiljana
O njoj možemo zaključiti da je nesvakidašnja devojka, jer zbog obične devojke nijedan mladić ne bi poduzimao toliko mnogo mera da je pridobije. Ljiljana je takođe veoma patrijarhalna i ne pojavljuje se na mestima gde idu druge devojke, ne zato što su one manje patrijarhalne vrć zbog toga što se stidi da otkrije svoju ljubav prema Stojanu. Njena poslednja molba Stojanu da je pusti da spremi darove za svatove, govori nam o njenoj mudrosti i domišljatosti, ali i o njenom strahu od pripadanja, o njenom devojačkom ponosu ali i stidu što je otkrivena njena najveća tajna koju ne saznajemo sve dok nije zakukala nad Stojanovom smrću, a ta tajna je – njena neizmerna ljubav prema njemu.
Ostavite odgovor