Srpska đevojka obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu pezme, književne elemente i analizu likova, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Srpska đevojka >>
Analiza dela
Srpska đevojka u originalnom nazivu (poznatija kao Srpska devojka) narodna je pesma koju je zapisao Vuk Karadžić i objavio 1824. godine u zbirci pod nazivom Narodne srpske pjesme. Srpska djevojka je, u toj zbirci, pesma pod rednim brojem 323. Starost pesme se ne zna, kao ni njen autor, ali se pretpostavlja da korene ima u dalekoj prošlosti i da se, kao i mnoga druga narodna dela, prenosila usmeno, s kolena na koleno, zato se narodna književnost često i naziva usmenom.
Srpska djevojka je lirska narodna pesma ljubavnog karaktera koja u svojoj osnovnoj temi opisuje i ističe fizičku i duhovnu lepotu devojke koja se, u pesmi zove Milica, iako je toj srpskoj devojci dodeljeno ime, ona je simbol svekolike devojačke lepote, i ideala devojke tog doba. Devojku pevač ne naziva slučajno Milica, jer upravo je to ime najfrekventnije kod Srba, još od starih srednjevekovnih zapisa pa do današnjih dana.
Narodni pevač ne štedi na epitetima kada je u pitanju opisivanje Miličinog lika i ponašanja i iz njegovog postepenog uvođenja u pesničke slike, mi dobijamo kompletnu i jasnu predstavu o parametrima lepote i poželjnom devojačkom ponašanju u vremenu kada je pesme ispevana. Znači, ne samo da dobijamo informaciju o Milici ili srpskoj devojci uopšte, već dobijamo i jedno socijalno-kulturološku informaciju iz tog vremena.
Ovo je jedna od lirskih pesama u kojoj nailazimo na pojam „idealne srpske devojke“. Pesnik razvija postupnost (gradaciju) i progresiju u opisu koji postavlja spolja prema unutrašnjosti. Naglašava Miličinu spoljašnju lepotu: duge trepavice, belo lice, crne oči, crna kosa i rumeni obrazi (jagodice) koje simbolišu zdravlje i životnu energiju devojaka. Pesnik posebno stavlja pažnju na fizičku lepotu i akcenat na vitkost, belinu, rumenilo, ali ne samo i to, pored njenih fizičkih kvaliteta on ukazuje i na njenu unutrašnju (karakternu) lepotu. Milica je okarakterisana kao stidljiva, povučena, čestita, smerna i patrijarhalno vaspitana.
Spoljašna karakterizacija devojke već je poznat format opisivanja devojačke lepote u poeziji i to ustaljenim epitetima koje vidimo i ovde. Pesnik primenjuje hiperbolu i ostvaruje umetnički doživljaj dodajući tim ustaljenim epitetima nešto novo – duge trepavice. U stilskom formatu on koristi i kontrast između belog lica i rumenih jagodica koji se proteže kroz ostatak pesme (devojke koje su slobodne, a Milica zatvorena u sebi, govorljivost devojaka nasuprot njenoj ćutljivosti). Pesnik ovim kontrastima upućuje na njeno neuobičajeno i izdvojeno ponašanje koje društvo smatra mudrošću, lukavstvom, pa čak i ludošću.
Pesma je pevana u desetercu (stih od deset glasova) koji je karakterističan za narodne epske pesme o herojima i njihovim avanturama, ali i za lirske ljubavne pesme u kojima se peva o raspoloženjima i ljudskim osećanjima. Nije teško zaključiti da se ova pesma najčešće pevala uz pratnju na guslama i da je pesnik opevao velik broj ovakvih pesama.
Književni elementi
Književna vrsta: ljubavna pesma
Književni rod: lirika
Po nastanku/autoru: narodna pesma
Stih: deseterac
Tema: devojačka lepota u užem i širem smislu
Ideja: svaka devojka treba da bude kao Milica – jedinstvena, čestita, smerna, mudra i lukava
Analiza pesme, citati
Na samom početku pesme narodni pesnik nam daje informaciju, prvo o njenom imenu, a zatim i o njenoj lepoti, odnosno simbolu tadašnje lepote, pa tako pesma počinje stihovima:
„U Milice duge trepavice,
prekrile joj rumen’ jagodice,
jagodice i bijelo lice;“
Ovde nam pesnik ističe Miličinu lepotu, ona ima duge trepavice koje su simbol zavodljivosti, rumene jagodice koje su simbol zdravlja i belo lice koje je simbol devojačke negovanosti i gospodstva. A odmah zatim ide deo mladića koji se dugo trudi da je pogleda, i tu postoji izvesna nelogičnost koju ćemo objasniti:
„ja je gledah tri godine dana,
ne mogah joj oči sagledati,
čarne oči i bijelo lice,“
Mladić iskazuje da je gledao Milicu tri godine dana a nije mogao da joj sagleda crne oči i belo lice. Dakle, izvesno je da ova situacija kontrasta, prvo nam daje informaciju kakva je ona, a potom govori da joj tri godine (simbolika broja tri) nije mogao sagledati crne oči i bijelo lice. Kako nam je on opisuje ako je nije mogao videti? Kako on zna da ona ima duge trepavice, rumene jagodice, crne (čarne) oči i belo lice, a odjednom nam govori da je tri godine nije mogao videti? Tako što se ovo sagledavanje ne odnosi na puko primećivanje neke lepote već na dozvolu da se ona primeti, o čemu ćemo dati objašnjenje do kraja teksta.
Mladić, željan uživanja u Miličinoj lepoti dovitljivo odlučuje da okupi kolo, tu dolazimo do mesta odigravanja glavnog zapleta. U kolu treba da se nađu sve devojke, pa tako i Milica:
„već sakupih kolo đevojaka,
i u kolu Milicu đevojku,
ne bih li joj oči sagledao.“
Kada se kolo okupilo, pesnik nam iskazuje i igru prirode čija slika treba da upozorava i ističe važnost prisustva Milice u kolu:
„Kada kolo na travi igraše,
bješe vedro, pa se naoblači,
po oblaku zasjevše munje,
sve djevojke k nebu pogledaše,
al ne gleda Milica đevojka,
već preda se u zelenu travu.“
Kolo je igralo na travi i odjednom se dešava promena vremena. Beše vedro pa se naoblači, a po oblacima su sevale munje. Ovde narodni pevač daje šansu mladiću kroz prirodne nepogode. Priroda ovde daje šansu da mladić sagleda Miličinu lepotu. Sve devojke su pogledale u nebo, zaprepašćene naglom promenom vremena, ali, Milica nije gledala. Ona gleda ispred sebe, kako pesnik govori, u zelenu travu, a zatim joj se s čuđenjem obraćaju druge devojke:
„Oj Milice, naša drugarice!
Il’ si luda, il’ odviše mudra?
Te sve gledaš u zelenu travu,
a ne gledaš s nama u oblake,
đe se munje viju po oblaku.“
Miličine drugarice sumnjaju u njen zdrav razum, kako je moguće da neko ne menja raspoloženje niti na njega imaju uticaj smene svetlosti u tamu (beše vedro pa se naoblači) ili zvuk munja i gromova. One je tada karakterišu kao ludu ili mudru, i to ODVIŠE mudru, što se poklapa sa činjenicom da je prevelika mudrost za običan svet bila jednaka kao ludost. Ukoliko se neko toliko razlikuje od okoline, kao što se Milica razlikovala od svih devojaka u kolu, on mora da je ili lud ili previše mudar, što je za običan svet, često, bilo jednako. Ali, tada Milica prvi put progovara, i zadaje ogroman udarac svima, kako učesnicima pesme tako i slušaocima u onom vremenu a i sada. Milica drugaricama odgovara:
„Al’ govori Milica đevojka:
„Nit’ sam luda, nit’ odviše mudra,
nit’ sam vila, da zbijam oblake,
već đevojka da gledam preda se.““
Milica jasno, smireno i precizno daje povratnu informaciju drugaricama ali i svima koji su se možda, čitajući ili, u onom vremenu, slušajući, našli u dilemi zašto se ona toliko razlikuje od drugih. Odriče se i ludosti i mudrosti („nit sam luda nit odviše mudra“) dakle, ne smatra sebe različitom od drugih iako je evidentno da se ponašanjem razlikuje od svih, zatim govori „nit sam vila da zbijam oblake„, dakle, ona upućuje na dve stvari: ne daje sebi osobite ni nadnaravne osobine, moći vile koje u narodnoj književnosti mogu da krote munje i vijaju oblake, a druga stvar jeste da svojim drugaricama, takođe daje savet da je izlišno to što obraćaju pažnju na ono što se spolja dešava, da bi zadala finalni udarac rečenicom „već đevojka da gledam preda se“.
Ta poslednja rečenica u pesmi je prva i najvažnija stvar na kojoj počiva osobitost Milice, a u širem smislu srpske devojke.
Pesničke slike
- Informacija o Miličinoj lepoti
- Žalost mladića što je ne može sagledati
- Mladićeva ideja o okupljanju kola gde bi video Milicu
- Igra prirode koja bi trebala pomoći u mladićevoj nameri
- Pitanje drugih devojaka zašto je Milica takva kakva je
- Miličin odgovor
Analiza likova
Likovi: Milica
Milica
Milica je prelepa, mlada, zdrava, samosvesna i patrijarhalno vaspitana devojka, smirena i čestita. Njeno belo lice je simbol negovanosti ali i nevinosti, njene duge trepavice su simbol zavodljivosti i ženstvenosti, a njene rumene jagodice simbol zdravlja i plodnosti.
Milica izaziva podozrenje i čuđenje zato što se razlikuje od svih ostalih devojaka. Ostale devojke su možda jednako lepe kao ona, ali, ostale devojke na sve obraćaju pažnju, suviše su rasejane i zainteresovane za okolinu, što vidimo iz slike kada sve gledaju munje na nebu jedino Milicu to ne zanima. Ne zato što je ona luda ili previše mudra, već što zbog toga što je samosvesna.
U vremenu kada je ova pesma nastala, Miličin odgovor bi značio njenu pokornost patrijarhalnom vaspitanju. Njena rečenica već đevojka da gledam preda se u tom vremenu značila bi potpuno stapanje sa normom patrijarhata, ona je devojka i ona mora da gleda preda sobom. Ni u koga i ni u šta, jer su takve devojke tada bile cenjene i bile su oličenje ženskog dostojanstva, poštenja i materijal za potencijalnu majku i domaćicu.
Međutim, u današnje vreme to Miličino već đevojka da gledam preda se može sasvim drugačije da se protumači, mimo onog starog patrijarhalnog, za šta nismo sigurni da je jedini motiv u Miličinom odgovoru čak i za tadašnje vreme. Ona je samosvesna! Ona zna šta hoće, ne troši energiju na nebitne stvari ili svakidašnje uobičajene šablone.
Svesna je svoje lepote i vrednosti i zna da ni u kakvoj prilici taj njen status ne može biti narušen, da obraćanjem pažnje na spoljne elemente neće povećati svoju vrednost niti izgubiti, stoga, to je ne zanima. Ona je đevojka da gleda preda se i u tom gledanju nam daje primer određenosti sopstva i fokusa njenog mišljenja, a ono podrazumeva okrenutost sebi bez ikakve namere za nipodaštavanjem drugih.
Ostavite odgovor