Smrt majke Jugovića obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu dela, književne elemente i prepričani sadržaj, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Smrt majke Jugovića >>
Analiza dela
Kosovski ciklus srpske narodne poezije zbirka je epskih pesama čija je tema Kosovski boj i događaji vezani za njega. Boj na Kosovskom polju bio je sukob između srpske i turske vojske, a desio se na Vidovdan 1389. godine. Iako se nazivaju narodnima, većina ovih pesama izvorno je nastala u crkvi, kao deo propovedi, pa su se kasnije one pevale u narodu i time malo menjale. Na kraju su pesme dovele do stvaranja tzv. kosovskog mita, odnosno pojednostavljenih i netočnih verovanja o boju na Kosovu. Uz to, imale su velikog uticaja na srpsku umetnost uopšte, jer i same imaju veliku umetničku vrednost, usprkos tome što su historijski nepouzdane.
Iako se ne zna kada su pesme ovog ciklusa točno nastale (veruje se da sežu od 15. do kasnog 16. veka) većinu je zabeležio Vuk Karadžić u 19. veku. Posebno su se aktivno pevale u drugoj polovini 18. veka, do početka 19. Srpske junačke pesme pevale su se najviše u južnim krajevima Srbije, u Crnoj Gori i delovima Bosne i Hercegovine, dok su na severu zemlje bile zaboravljene. Dok ih je zabeležavao, Karadžić je zapisivao i imena svojih izvora. Kasnije je primećeno da su neke pesme ispevane od istih autora te da sadrže određene umetničke odrednice svojstvene tom autoru. Zaključeno je da su pojedinci tog vremena imali ključnu ulogu u stvaranju poslednje, zapisane verzije nekog junačkog epa, što je kasnije imalo uticaja i na pisanu književnost.
Ove pesme govore o vremenu kada je srpska država bila pod Turcima, pa kako narod nije mogao da se odupre tiraniji, za to su bili potrebni junaci. Junaka ima puno, ali najznačajniji je ipak Kraljević Marko koji, iako historijska ličnost, s vremenom postaje mit, odnosno priče o njemu više nisu historijski relevantne, već pretvorene u junačke priče koje gotovo da graniče sa fantastikom, odnosno bajkama.
Unatoč tome što nisu historijski relevantne, ove pesme najuspelija su dela srpske narodne epike. Imaju složeniju strukturu, dramatičnog sadržaja i tematski su vezane za bitku, bilo da govore o vremenu neposredno pred boj, za vreme ili neposredno nakon boja. U svim pesmama možemo da primetimo dva osnovna motiva – izdaju i herojsku pogiblju. Narodni pevači likove su u pesmama delili u dve skupine: one koji su poginuli i time zaradili herojsku smrti i one koji su preživeli, šta znači da su izdajnici naroda. Čak je i krivica za poraz u bitki spala na Vuka Brankovića koji je optužen za izdaju samo zato što je preživeo, dok je njegov suborac Miloš Obilić heroj zbog svog žrtvovanja.
Književni elementi
Vrsta dela: junački ep
Vreme radnje: 14. vek
Mesto radnje: Kosovsko polje
Tema dela: žalovanje majke Jugović
Ideja dela: svatko žali na svoj način
Prepričano delo
Kada je poginula vojska na Kosovu polju, gdje je bilo i devet Jugovića sa svojim ocem Jug-Bogdanom, majka Jugovića molila je Boga da joj dade oči sokolove i krila labudova kako bi mogla da odleti na ravno Kosovo i vidi svojih devet sinova i muža. Što je molila, to je i dobila, pa joj je Bog dao oči sokolove i krila labudova. Odletela je na ravno Kosovo i tamo pronašla devet mrtvih Jugovića i starog Jug-Bogdana. Bili su probodeni s devet bojnih koplja, na njima je stajalo devet sokolova, oko njih devet konja, zalajalo je devet ljutih pasa, zavrištalo devet dobrih konja i zakliktalo devet sokolova. Ali majka je bila tvrda srca i nije pustila ni suzu. Mesto toga uzela je devet konja, devet pasa i devet sokolova pa se vratila u svoj beli dvor.
Još dok je prilazila dvoru ugledale su je mlade snahe pa joj krenule u susret. Kad su došle bliže, zaplakalo je devet udovica, zavrištalo devet konja, zalajalo devet pasa i zakliktalo devet sokolova, ali i tu je majka bila tvrdog srca i nije pustila ni suzu.
Te noći točno u ponoć, zavrištao je Damjanov zelenko, pa je majka upitala Damjanovu ljubu što vrišti njegov zelenko. Je li gladan pšenice ili žedan vode? Ljuba Damjanova kaže da nije ni žedan vode ni gladan pšenice, nego ga je Damjan naučio zobati sitnu zob po noći, pa od ponoći krenuti s njim na put. Sada konj žali za svojim gospodarem. Majka je to čula, ali je i dalje bila tvrda srca i nije pustila ni suzu.
Ujutru dolete dva gavrana krvavih krila i nogu. Donesli su ruku junaka na kojem je bila pozlaćena burma i bacili je pred majku Jugovića. Ona ju je uzela pa pozvala Damjanovu ljubu i pitala da li prepoznaje ruku. Snaha odgovori da prepoznaje burmu jer je na njenom vjenčanju bila. To je ruka njena Damjana. Na to se majka Jugovića napokon rasplakala, pa umrla žaleći za svojih devet Jugovića i mužem Jug-Bogdanom.
V.B.
Ostavite odgovor