Sinbadova putovanja

Sinbadova putovanja obrađena lektira iz Hiljadu i jedne noći. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Sedam priča Moreplovca Sinbada priče su s njegovih putovanja. Sve one iako su dosta slične, svaka je na svoj način drukčija. Ovu priču o Sinbadu i njegovim pustolovinama, na čak sedam putovanja, ispričala je Šeherzada caru Šahrijaru.

Na svakom od tih sedam putovanja Sinbad je mislio kako neće preživeti, ali se u konačnici uz pomoć Allaha spasio. Zaklinjao se svaki put da je to njegovo poslednje putovanje, ali nikako nije mogao da se smiri. Želja da vidi mnoga mjesta, mora, nepoznate zemlje, bila je jača od njega samog i njegovo straha.

Sve priče počinju jednako, plovidba je ugodna, mirna, a zatim dolazi do preokreta. Sinbada krasi velika vera u Allaha koji ga spašava na svim njegovim rizičnim putovanjima. Kako su se putovanja nizala, vera u Allaha bila je sve veća.

Nakon što je Sinbad Moreplovac ispričao svih sedam priča sa sedam putovanja svom imenjaku Sinbadu Nosaču, dao mu je 700 zlatnika. Ispričao mu je te priče sa ciljem da on bude zadovoljan svojim životom i da bude zahvalan Allahu. Nakon toga Sinbad Nosač pokajao se i tražio je oprost od Allaha zbog svoje nerazboritosti.

Šeherzada je uz ove priče Šahrijarhu ispričala još neke u kojima je sve moguće. Glavni junaci dolaze iz stanja bede u stanja velikog bogatstva i obrnuto, a sve po svojim zaslugama. Nikada ništa do kraja nije rešeno i uvijek postoji mogućnost da se priča nastavi.

Šeherzada je tim pričama odlagala svoju smrt, sve dok je car Šahrijar na kraju nije poštedeo. U međuvremenu ona je postala i njegova žena te mu je rodila decu, a njegov brat Šahzaman oženio je Šeherzadinu sestru Dariazadu.

Car Šahrijar doveo je najbolje pisare koji su zabilježili ove zanimljive priče u knjigu priča naziva „Hiljadu i jedna noć„.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: narodna priča

Mesto radnje: otoci i mora –“Plovili smo od mora do mora, od otoka do otoka…“

Vreme radnje: nedefinisano, no pretpostavka je da se ono odvija u letnom periodu jer se spominju voće i ostali plodovi. „Boravili smo na otoku hraneći se plodovima, suhim voćem i povrćem“.

Tema: kao što sam naslov dela kaže, ovde se radi o sedam priča Moreplovca Sinbada koje priča na svojih sedam putovanja

Ideja: ako dovoljno veruješ, ne trebaš se ničega bojati

Prepričano delo

Nosač Sinbad živeo je u vreme halife Haruna ar-Rašida u Bagdadu i njegov posao je bio prenošenje tereta na glavi. Bio je dosta siromašan čovek.

Kao je svakoga dana, nosio je težak teret pa pošto se toga dana jako umorio, odlučio je da sedne na klupu. U blizini se nalazila radnja jednog trgovca. Kada je Sinbad video svu raskoš u dvorištu stao je zahvaljivati Allahu.

Trgovac je čuo Sinbadovo oduševljenje pa je poslao jednog dečaka da ga pozove u kuću. Sinbad je ušao u kuću i odmah je počeo da se divi svim njezinim raskošima. Tada je došao i domaćin kuće kako bi se pozdravio sa Sinbadom, a nakon izražene dobrodošlice, domaćin je poželeo da mu Sinbad recitira stihove koje je citirao kada je stajao pred vratima.

Tada domaćin odluči da se pohvali Sinbadu Nosaču kako je proživeo čudesnu priču i kako se njegov život promenio. Ispričao mu je šta mu se desilo prije nego je postao srećan i bogat.

Dakle, Sinbad Moreplovac otišao je na sedam putovanja, a svaki od njih čudesna je priča za sebe. Isto tako, rekao mu je da sve šta se dogodilo, dogodilo se voljom Allaha jer on smatra, ono što je suđeno, od toga nitko ne može da pobegne.

Prvo putovanje

Sinbad Moreplovac ispričao je svoje prvo putovanje. Ukrcao se na lađu i otplovio je morem. Plovili su tako čak nekoliko dana, prolazili su raznim morima, videli mnogo otoka. Tako su jednoga dana stigli do otoka koji je izgleda kao Raj.

Iskrcali su se i počeli paliti vatru kako bi sve bilo spremno za kuhanje. Neki su palili vatru, a drugi su odlučili da prošetaju otokom.

Svi su bili srećni i veseli, no to veselje nije dugo trajalo. Kapetan ih je prekinuo, rekavši im da odmah moraju da se povuku jer je taj otok ustvari jedna velika riba koja se upravo sprema da zaroni u more.

Neki su se tada usepli spasiti, brzo se ukrcavši na lađu, dok su neki ostali na otoku. Sinbad Moreplovac nadalje priča, kako je on bio jedan od onih koji su ostali zaglavljeni na otoku. No, Allah mu se smilovao i poslao mu drveno korito uz koje je bio spašen.

Korito ga je odvelo do jednog otoka. Iskrcao se na otok.

Jednoga dana odlučio je da malo prošeta po otoku kako bi ga bolje istražio pa je u daljini ugledao ogromnog konja i čovjeka na njemu.

Čovjek ga je poveo u jednu veliku prostoriju pod zemljom, nalik na odaju. Tamo je upoznao cara Miradža koji mu je dao zadatak. Naime, Sinbad Moreplovac morao je da bilježi svakoga dana lađe koje su pristajale na otok.

Tako je jednoga dana pristala lađa koja je stigla sve iz Bagdada. S njome se Sinbad Moreplovac odlučio vratiti nazad svojoj kući.

Drugo putovanje

Sinbad Moreplovac je nakon nekog vremena ponovo poželeo da negde otputuje. Ponovo je otuputovao na jedan otok koji je takođe bio poput Raja.

Sinbad Moreplovac hteo je da se malo odmori pa je odlučio da prilegne. Utonuo je u san. No, kada se probudio shvatio je da je ostao sam na otoku. Svi su otplovili dalje, a njega su zaboravili. Kako na otoku nije bilo nikoga, odlučio je kako je vreme da nešto sam poduzme.

Tada je ugledao veliku pticu pa je odlučio da je priveže za njezine noge ne bi li ga ptica odnela na drugo mesto, na neki otok gde ima ljudi. Tako je to i učinio.

Ptica ga je odnela na visoko mesto, na planinu ispod koje se proteže dolina. Uputio se na kraj te doline te je ugledao nešto vrlo neobično. Naime, iz neba je na tlo pao veliki komad mesa. On se privezao za njega, a u taj čas se pojavio orao i odneo ga na vrh planine.

Tada je ugledo skupinu trgovaca s kojima se zaputio nazad u Bagdad. Živeo je bezbrižno i lagodno. A svakim danom sve je više žudeo za novim putovanjima i trgovinom.

Treće putovanje

Na trećem putovanju, putovali su od jednog do drugog mora kada ih je vetar svladao i sudbina odnela na planinu majmuna. S te planine se nitko nikada nije spasio. Majmuni su odmah po njihovu dolasku opkolili lađu i bacili ih na otok, a tamo su ugledali dvorac.

Kada su odlučili da uđu u dvorac u njemu nije bilo nikoga. Prespavali su do kraja dana kada su najednom začuli strašnu buku. Naime, tada je ispred njih izašlo ogromno čudovište. Odmah ih je počelo pipati i prevrtati kada je najednom uzelo kapetana, bacilo ga na pod te mu stalo s nogama na vrat. Naložilo je tada čudovište i vatru i stavilo kapetana na ražanj. Ispekao ga i počelo ga jesti.

Ista situacija desila se i sledeće dana pa su odlučili da ga nadumdre i ubiju. Palo je veče, čudovište je ponovo uzelo jednoga, isto mu uradilo kao i prethodnima. Nakon toga, čudovište odluči malo leći.

Svi brzo uzmu dva ražnja i gurnu mu ih u oči svom snagom. Tako su ga na kraju savladali.

Potom su napravili lađu i otplovili su nazad u Bagdad. Tamo je Sinbad Moreplovac dalje živeo sretno. Sve dok ga njegov unutarnji glas ponovo nije počeo da nagovara na sledeće putovanje.

Četvrto putovanje

Ponovo se Sinbad Moreplovac otisnuo na putovanje morem. Sve je bilo ugodno kada ih zadesi nevreme i slomi i lađu u dva dela. Allah ga je opet spasio tako da mu je poslao komad jedne daske koja ga je izbacila na jedan otok.

Obilazili su svi zajedno otok kada se ispred njih nađe grupa golih ljudi od kojih su se spasili samo zato jer su bili mnogo lukavi.

Nakon toga Sinbad se našao u jednom manjem gradu. Stanovnici su ga lijepo ugostili, a car ga je oženio svojom ćerkom. Lijepo je provodio dane, ali jednoga dana odlučio se vratiti s grupicom trgovaca u Bagdad. Živio je i dalje srećno i zadovoljno, ali nakon nekog vremena opet je osetio neopisivu želju za putovanjima.

Peto putovanje

Kao i do sada i u ovom putovanju Sinbad je putovao od jednog do drugog otoka. U konačnici stigli su na jedan veliki otok. Bili su suočeni s brojnim nevoljama, a jednom ga je more izbacilo na jedan otok gde je upao u još veću nevolju.

Sinbada je neko vreme čak pratio i „Morski starac“ govoreći mu da mora biti sretan što je uopšte živ. Sinbad ga je spasio i Starac se više nije htio maknuti od njega. No, bio je mudar. Nparavio je svoje vino, napio starca i pobegao mu.

Spasio se ponovo voljom Allaha. Dobio je ponudu za posao na otoku gde je radio kako bi zaradio novac za povratak kući u Bagdad. Vratio se kući i ubrzo zaboravio na sve nedaće.

Šesto putovanje

Sinbad je nakon nekog vremena ugledo u prolazu trgovce koji se spremaju za put pa je rešio da i on pođe sa njima. Putovali su i trgovali srećno.

Jednoga dana tu sreću prekine kapetan koji ih je obavestio da su skrenuli s puta. More je na otok izbacilo nekoliko trgovaca.

Svi trgovci uskoro su umrli, a Sinad je ostao sam. Nije imao drugog izbora nego da počne da traži spas. Jako se namučio kako bi došao do jednog cara kod kojeg je srećno živeo. Potom mu se ukazala prilika da se vrati nazad u Bagdad.

Sedmo putovanje

Živeo je Sinbad tako srećno i lepo, a stekao je i lep novac i dobit na prethodnom putovanju. No, ubrzo poželi otići ponovo na putovanje. Plovili su ugodno, kada najednom kapetan obavesti putnike da ih je svladao vetar i da ih je odnio na najudaljenija mora na svetu.

Tamo su ih napali kitovi, toliko veliki da mogu da se usporede s najvećim planinama. Svi su znali da im nema spasa.

Setio se tada Sinbad da se na svakom putovanju kada bi se našao u nevolji pokajao pa bi mu Allah ponudio spas. No, on bi ponovo ulazio nakon nekog vremena u nevolje. Zakleo se tada ako ga Allah spasi i ovaj put da više neće da ide na more i neće tražiti nevolje. Allah ga tada opet spasi pa se Sinbad srećno vratio kući i više nikada nije išao trgovati morima.

Analiza likova

Likovi: Sinbad Moreplovac, Sinbad Nosač, kapetan, trgovci, carevi

Sinbad Moreplovac – bogati trgovac koji je živeo u Bagdadu. Njegov život bio je pun uzbuđenja jer nije mogao da odoli putovanjima. Osećao je čežnju za njima kada bi dugo bio kod kuće. Želio je da vidi mnoga nova mesta, otoke, mora, ljude, ali i da doživi mnogobrojne lepe pustolovine. Na tim putovanjima često je upadao u nevolje, ali uvek je imao veliku veru u Allaha koji ga je svaki put spasio. Kada je na zadnjem, sedmom putovanju, našao u velikoj nevolji i ponovo zazvao Allaha, shvatio je da ne bi ostao živ da mu on nije ponovo pomogao. Zakleo se tada da više neće upadati u nevolje i od tada je mirno živeo trgujući u svom Bagdadu. Krasilo ga je veliko srce i bio je zahvalan na svom životu. Svoje životne priče ispričao je Sinbadu Nosaču jer mu se učinilo da on svoj život ne ceni. Nakon toga, Sinbad Nosač se preobratio, počeo je da veruje u Allaha i da bude zahvalan na svom životu.

Priča dolazi iz zbirke „Hiljadu i jedna noć“ – autor nepoznat.

Autor: M.L.