Saga o Nilsu Holgersonu

Delo Saga o Nilsu Holgersonu prvi put je objavljeno u dva izdanja, 1906. i 1907. godine, a napisana je na zahtev švedskih školskih vlasti. Radi se o očaravajućoj priči o Nilsu Holgersonu, nestašnom 14-godišnjem dečaku koga je vilenjak smanjio i podario mu dar razumevanja govora ptica i životinja.

Sjajno tkanje činjenica i fikcije u prelepu bajku koja uzima dah, priča govori o Nilsovim avanturama dok se on „vozi“ po selu na leđima guske. Nils tako svedoči mnogim događajima koji mladim čitaocima pružaju informacije o prirodi, geografiji, folkloru, životu životinja i još mnogo toga.

Nilsu Holgersonu, čiji je „glavni užitak bio da jede i spava, a posle toga je voleo da radi još više zabluda“, uživa u povredi životinja na porodičnoj farmi. Nils hvata vilenjaka u mrežu dok je njegova porodica u crkvi. Naime, otac ga je ostavio kod kuće da proučava čitanja iz Biblije. Vilenjak sugeriše Nilsu da će mu, ako ga Nils oslobodi, dati ogroman zlatnik. Nils odbije njegovu ponudu i vilenjak pretvara Nilsa u patuljka koji je u stanju da razgovara sa životinjama koje su presrećne kad vide da je dečak smanjen na njihovu veličinu jer konačno mogu da mu se osvete.

Dok se to dešava, divlje guske prelaze preko farme tokom jedne od njihovih migracija, a Martin, bela guska na farmi, pokušava da se pridruži divljim guskama. U pokušaju da spase situaciju pre nego se njegova porodica vrati, Nils se drži za Martinov vrat dok on uspešno odleće i pridružuje se divljim guskama.

Divlje guske, kojima uopšte nije drago da im se pridruže dečak i domaća guska, na kraju ih povedu na avanturističko putovanje kroz sve povesne švedske provincije promatrajući, pri prolasku, njihove prirodne karakteristike. U isto vreme, likovi i situacije sa kojima se susreću čine ga odraslim čovekom: domaća guska treba da dokaže svoju sposobnost letenja kao iskusne divlje guske, a Nils, uprkos njihovim početnim sumnjama, da bi bio koristan pratioc. Tokom putovanja, Nils doznaje da ako dokaže da se promenio na bolje, vilenjak bi mogao da bude spreman vratiti ga na njegovu uobičajenu veličinu.

Knjiga takođe uključuje razne dodatne sporedne radnje koji se tiču ​​ljudi i životinja čije živote su, na jedan ili drugi način, dotakli Nils i divlje guske. Na primer, jedno poglavlje fokusira se na mladog provincijalnog čoveka koji se oseća usamljeno i otuđeno u glavnom gradu Štokholmu, a sprijatelji se sa dragim starcem koji mu govori (i čitaocu) o istoriji grada – a tek kasnije otkriva da to nije bio nitko drugi nego švedski kralj, šetajući neprimetno parkom.

Na slikama Nils obično nosi crvenu kapu, iako je to pogrešno jer je u originalnom švedskom izdanju opisan kao da nosi belu kapu.

Vrsta dela: roman

Vreme radnje: nedelja, 20. marta, do subota, 23. aprila, nepoznate godine

Mesto radnje: Švedska

Tema dela: putovanje dečaka Nilsa kroz Švedsku

Ideja dela: neposlušnost se ne isplati; učenje o geografiji može da bude zabavno

Kratak sadržaj prepričano, citati

Odmah u početku upoznajemo Nilsa. Nedelja je i njegovi roditelji idu u crkvu, ali budući da on ne želi ići u crkvu već pucati iz tatine puške bez da ga iko opominje, tata mu naloži da ostane kod kuće i pročita čitanja iz Biblije. Majka mu na sto stavi knjigu Luterovih komentara, a pored nje Novi Zavet. Posedne ga u fotelju u kojoj inače sedi samo njegov otac. Otac mu napomene da će ga ispitati sve što je pročitao i da će ga kazniti ako preskoči samo jednu stranicu. Nils nije nameravao čitati više od jedne stranice, a majka mu je rekla da je svako čitanje dugo četrnaest i pol stranica. Roditelji odu u crkvu, besni zbog ponašanja svog sina. Otac kaže da je Nils lenj i glup, a majka se složi s tim, ali istovremeno je žalosna jer je Nils divlji, zločest i svirep prema životinjama.

Nils neko vrijeme razmišlja o tome da li će da čita Bibliju ili ne, ali na kraju odluči da će ipak pročitati sve da ne bi bio kažnjen.

„Seo je u udobnu fotelju i počeo da čita. Ali posle nekog vremena popluglasnog klepetanj, čini se kao da je to mumljanje imalo smirujuće dejstvo na njega – počeo je dremati.“

Doznajemo da Nils živi u opštini Vest Vemingog u provinciji Saut Skane i da je proleće. Nils pokušava da ne zaspe, ali mu to ne uspeva. Probudi ga buka iza njega. U ogledalu koje stoji na prozoru vidi da je sanduk njegove majke otvoren. Ovaj sanduk sadrži stvari koje je njegova majka nasledila, poput odeće i nakita. Nilsu nije jasno zašto je sanduk odjednom otvoren, jer ga je majka zatvorila pre odlaska i uvek bi ga zaključala ako je Nils ostajao sam kod kuće.

Mislio je da je lopov u kući, ali onda je na ivici sanduka primetio vilenjaka. Pošto je bio sićušan, Nils ga se nije plašio i želeo je da ga, iz šale, gurne nazad u sanduk i zatvori. On uzme mrežu za leptire i brzo uhvati vilenjaka. Trese mrežu tako da vilenjak ne može da se izvuče iz nje. Vilenjak ga moli i moli i želi svoju slobodu, a zauzvrat će Nilsu dati stari novčić, srebrnu kašiku i zlatnik. Ipak, Nils ga se malo plaši i pristaje na nagodbu, ali baš kad vilenjak krene izaći, predomisli se jer želi više od toga što mu je vilenjak ponudio. Ponovo počinje da trese mrežu, a zatim prima udarac u uho, koji ga šalje preko sobe i onesvesti se.

Kad se probudi, sanduk je zatvoren, a mreža za hvatanje leptira spremljena na mesto. Seti se da je do kraja trebao da pročita poglavlja iz Biblije i uputiti se prema stolu. Primeti da je sve puno veće nego pre: prvo mu je trebalo dugo vremena da dođe do stolice, zatim se morao popeti na naslon stolice i na kraju je morao stajati na knjizi da bi je pročitao . Gledao se u ogledalo na prozoru i video drugog vilenjaka, bar je tako mislio, ali tada je shvati da je odraz u ogledalu njegov.

„Dečak jednostavno nije mogao da poveruje da je pretvoren u patuljka. „To ne može da bude ništa drugo nego san – čudna fantazija“, mislio je. „Ako pričekam nekoliko momenata, sigurno ću se ponovno pretvoriti u ljudsko biće.“

Videvši da se ništa ne dešava, odlučio je potražiti vilenjaka i sklopiti mir s njim. Obećava mu da će biti najbolji dečak ako ga vrati u normalnu veličinu. Odluči da ga potraži u konjušarnici jer mu je majka jednom rekla da si mali ljudi tamo žele napraviti dom. Vidi male drvene cipele i shvati da ga je vilenjak začarao na duže vreme. Kad izađe van, guske i kokoši počinju da se glasaju i kokodaću, a Nils shvata da razume šta životinje govore. Dok kokoške govore da je sve zaslužio, guske se pitaju ko mu je to uradio.

Ne razmišljajući o tome da nije više one veličine koje je bio pre, on izaziva kokoške i mačka, ali mačak zabije kandže u njega. Ipak ga pusti jer je samo hteo da dokaže ko je sada moćniji. Nils je požurio u štalu, ali krave nisu htele ni da ga čuju jer je i njih mučio kad je bio normalne veličine. Da ga ne bi koja krava zgazila, on izlazi iz štale.

Veoma je nesrećan kad vidi da imanje jako dobro funkcioniše i kad vidi da je sve oko njega lepo, on postane još tužniji. Vidi ptice koje lete prema severu, uključujući i divlje guske, koje u letu nagovaraju domaće guske da im se pridruže, ali one ne žele. Jedan gusan, Morten, ipak dobije veliku želju da poleti sa svojim divljim rođacima, i nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, on uspeva da poleti. Nils ga želi sprečiti u tome, jer je Morten velik i stoga vredan za njegovog oca i majku i hvata ga za vrat, pa slučajno poleti s njim.

Budući da Morten nije navikao na razređen vazduh na tolikim visinama i let uopšte, jato divljih gusaka leti niže i sporije nego inače, a Nils pokušava da skupi hrabrost da ih pita gde idu. U stvari, on se zapitao kakav je to veliki tepih ispod njih, a guske su mu odgovorile da su to polja i livade.

„Prvo je prepoznao svetlo zelena polja; to su bila polja raži zasejana u jesen, a koja su se održavala zelenim pod zimskim snegom. Žućkasto-siva polja bila su strništa – ostaci useva ovsa koji su tamo rasli prethodnog leta. Smeđasti delovi bile su stare livade sa detelinom; dok su crni delovi bili napušteni pašnjaci ili jalovi obori. Smeđa polja sa žutim ivicama, bez sumnje, su bile bukove šume; jer u njima se mogu naći velika drveća koja rastu u srcu šume – koja zimi izgube svo lišće; dok mlada bukova stabla, koja rastu na ivicama šume, zadrže svoje suvo, žuto lišće sve do proleća.“

Nils se smeškao pri pogledu na sva ova polja, a guske su ga ukorile. Dok su letile iznad nizina južne Švedske, guske su pitale pripitomljenu živad na zemlji gde se nalaze, a na to im živina odgovara imenima koje su oni dali sebi ili po imenu vlasnika farme. Nils na taj način uspeva da vidi više svog kraja nego u celom dosadašnjem životu i uživa u letenju tako visoko iznad zemlje.

Vođa jata divljih gusaka, Akka iz Kebnekajea, kaže da bi Morten trebao da leti brže jer zaostaje za njima. On tada počinje da leti niže jer nema toliko snage. Akka mu je rekla da je lakše leteti visoko nego nisko i ako ne bude u stanju da drži korak s njima, da je bolje da se vrati kući.

Morten je shvatio da su ga guske pozvale u njihovo jato samo zbog zabave, a ne zato što su stvarno želele da on leti s njima na sever. Akka je guska stara preko sto godina i pored toga mrzi ukroćene i domaće guske.

Morten razmišlja o odustajanju i povratku kući, ali na Nilsovu primedbu da je nemoguće da neko poput njega ode toliko daleko odustaje od namere. Ubrzo su sleteli na obale jezera Vomb. Tu je Nils sišao s Mortenovih leđa.

Hladno je i gladan je. Shvati da može da se osloni samo na svoje saputnike. Morten leži nepomično na zemlji, a Nils, prijatno raspoložen, odluči da ga odvuče do vode da bi mu pomogao da se osveži. Morten je otplivao i, u znak zahvalnosti, uhvatio je smuđa i doneo ga Nilsu. Prvo Nils razmišlja o tome može li da jede sirovu ribu, ali to mu se ne čini problemom i užasnut je kada shvati da više nije ljudsko biće.

Morten želi da leti za Laponiju i pita Nilsa da li može da pomogne. Nils se želi vratiti kući, ali Morten mu kaže da će ga tek u jesen vratiti na farmu. U trenutku kad je poželeo da pristane, divlje guske krenule su prema njima. Akka počinje da ih ispituje ko su i šta su, a Morten se predstavlja, i odgovara na njena pitanja direktno. Smatra se dovoljno hrabrim da leti s njima. Na pitanje ko je Nils i šta je on, Morten odgovara da mu je on prijatelj koji se čitav život brinuo za guske, pa će biti koristan na putovanju. Dao mu je ime Palčić.

Akka navodi imena svih gusaka u jatu i napominje da su one najplemenitije vrste planinskih gusaka. Nils ne može a da ne kaže da je jutros bio čovek na šta sve guske počnu da gaču. Morten želi da im pokaže koliko je on malen i da će on jamčiti za njega barem to veče dok se njih dvoje ne vrate kući. Akka i ostale divlje guske složile su se s predlogom i otišle da spavaju na ledu, a Nils je pomogao Mortenu da sakupi osušenu travu i postavi je na led.

„Ali gusan je bio dobro raspoložen. „Nema opasnosti“, rekao je. „Samo se požuri, molim te, i sakupi onoliko trave za gnezdo koliko možeš da nosiš.“ Kad je dečak imao pune ruke osušene trave, gusan ga je zgrabio za pojas, podigao ga i odleteo na led, na kojem su divlje guske već čvrsto spavale, s kljunovima zavučenim ispod krila.“

Morten zatim prekrije Nilsa svojim krilom i Nils odmah zaspe.

Tokom noći, odlomi se komad leda na jezeru. Tu priliku odluči iskoristiti Smirre Lisica. Planirao je skočiti na taj komad leda i zgrabiti jednu gusku za vrat, pa odvući u šumu, ali plan nije prošao bez posledica: Nils, koji, iako u početku misli da je Smirre pas, hvata ga za rep i uspeva da ga zaustavi na trenutak, ali lisac uspeva da pobegne. Nils ga je nastavio držati rep sve dok nije opazio mlado bukovo drvo i skočio na njega. Smirre Lisac, ponižen i besan, odlučuje da će sačekati da Nils siđe. Tako je celu noć Nils ostao na grani.

Ujutro su divlje guske preletele šumu, a Nils je pomislio da su sigurno mislile da ga je lisac pojeo, pa su odlučile da krenu dalje. Jedna po jedna počinju da izazivaju lisca da ih uhvati, ali svaka uspeva da mu pobegne. Nils koristi ovo vrijeme za beg, a Smirre ostaje jadan i gladan u šumi.

U međuvremenu u provinciji Skane ljudi sa jadne farme spaseli su vevericu i uredili kavez u obliku kuće gde bi mogla da jede i da se igra, ali ona samo sedi u uglu kaveza. U kući je i stara baka. Žene pripremaju jelo, tako da niko ne obraća pažnju na vevericu.

Noću, baka vidi kako vilenjak dolazi do veverice koja je veoma uznemirena. Uspeva da razbije mali prozor u kavezu i istrči napolje, a kad se vrati, u naručju nosi decu veverice koja su bila gladna. Vilenjak je primetio mačku koja ga posmatra i primetio je baku koja je stajala u uglu i posmatrala što ovaj radi. Dao joj je mladunče da ga mačka ne bi pojela, a zatim ga odneo u kavez.

Sledećeg jutra, baka svima kaže šta se desilo, ali niko joj ne veruje dok u kavezu ne vide četiri bebe veverice. Zatim farmer predaje kavez baki i naloži joj da ih pusti.

Dva dana posle, jato divljih gusaka sleti na livadu u blizini plemićkog poseda Vitskovle kada naiđe grupa dece. Divlje guske pobegnu, ali Morten ostane na livadi. Nils pokušava da ga upozori, ali deca hvataju i odvode Mortena. Nils ih prati, a kad shvati da su ga deca odvela u dvorac, umalo odustaje misleći da je gusan zaklan. Ipak, ne odustaje i nastavlja potragu.

„Palata do koje je došao bila je sjajna, starinska građevina sa četiri veličanstvena krila koja su okruživala dvorište. Na istočnom se krilu nalazio visoki luk koji je vodio u dvorište. Do tada je dečak trčao bez oklevanja, ali kad je stigao tamo, zaustavio se. Nije se usudio ići dalje, već je stajao mirno i razmišljao što bi sada trebao da preduzme.“

U tom momentu dolazi grupa đaka iz seoske srednje škole i odlučuju da posete dvorac. Nils se sakriva u limenoj kutiji jednog od đaka i tako uspeva da uđe u dvorac. Učitelj koji ih prati počinje da priča o istoriji dvorca, a Nils postaje nestrpljiv.

Nils shvata kako su se osećali njegovi roditelji kad je u šali zatvorio vrata podruma dok su oni bili u podrumu jer je na kraju proveo sate i sate u limenci. Dečak koji je nosio limenku otišao je popiti malo vode, a u tom je momentu Nils iskočio i počeo trčati pred slugom koji ga je počeo hvatati. Čuo je kako Morten plače i pojurio u sobu u kojoj je njegova žena, čija su deca uzela Mortena, želela da mu podreže krila da ne bi mogao da leti. Kada je žena ugledala Nilsa na vratima, u šoku je bacila makaze i pustila Mortena, a on je potrčao napolje, usput uzeo Nilsa i bacio ga na leđa, pa su njih dvojica odleteli.

Onog dana kad su guske nadjačale Smirrea, Nils i Morten su mogli otići na jutarnju turneju sa dve divlje guske. Leteli su nad posedom ovidijskog manastira i guske su izazivale psa čuvara. Nils je to smatrao smešnim, ali bio je i tužan jer je počeo razmišljati o tome da će ga sigurno Akka poslati kući.

„Zamišljao je da bi se dobro proveo ako bi otišao s divljim guskama. Smrzavati se i gladovati: verovao je da bi se s tim mogao prilično često susresti; ali bi, zauzvrat, izbegao i rad i učenje.“

Divlje guske testirale su koliko je Morten dobar u raznim sportovima, a Nils ga je bodrio, iako su guske pobedile u trci glatko. Nils je pomogao Akki da pronađe nešto za jelo, tačnije nekoliko osušenih cvetova sa grma divlje ruže.
Kako su dani prolazili, Nils je ima manje volje da se vrati kući. Akka mu je savetovala da uvek bude oprezan i da vidi da li u blizini postoje predatori koji bi mogli da ga pojedu. Takođe mu je rekla da bi bilo pametno da se sprijatelji se sa svim životinjama ma gde one bile, poput zečeva ili veverica. Prišao je Sirlu Veverici i zatražio njegovu zaštitu, ali on ga je odlučno odbio jer je znao ko je zapravo Nils. Da bi ga osvojio, Nils je odlučio da uradi ono što je gore pomenuto – da spase Sirlinu ženu.

Vreme je još prolazilo, ali Nils još uvijek nije znao može li da ostane s guskama. Akka je zatim prišla Nilsu i otkrila mu kako da razgovara sa vilenjakom koji ga je začarao, a on je pristao da ga vrati u čoveka kad se vrati kući zbog svih dobrih dela koja je uradio. Nils počne da plače od tuge jer želi da ostane sa guskama, a kada Akka kaže da može da ostane kod njih ako je posve siguran u to, on ponovo plače, ali ovaj put od sreće.

Na jugoistoku Skane postoji dvorac Glimming koji nije nastanjen ljudima, ali zato ovde žive rode, sive sove, kučići, mačke i crni pacovi. Crni pacovi su uobičajena vrsta pacova u odnosu na sive pacove koji su odgovorni za sporo izumiranje crnih pacova.

Sivi pacovi okružili su dvorac Glimming, poslednje utočište crnih pacova u provinciji Skane. Nils i njegovi drugovi su takođe bili u blizini dvorca. Guske su bile pozvane na bal ždralova u Kullabergu, ali nisu pozvale i Nilsa i on je bio uvređen. Primeti gomilu sivih pacova kako trče prema njima. Zatim je došla stara roda po imenu Ermenrich. Žali se na ljude i sive pacove. Otkriva da je puno crnih pacova otišlo u Kullaberg i da su samo stari i nemoćni ostali braniti dvorac, tako da sada sivi pacovi žele da iskoriste priliku.

Akka odluči da nešto uradi i povede Nilsa sa sobom u dvorac. Roda ih ismejava i odleti prema dvorcu. Tamo nailaze na dve sove, mačku i starog crnog pacova, posmatrajući kako na horizontu okupljaju sive pacove.

„Svi su crni pacovi ćutali. Moglo se videti da duboko žale, a verovatno su i znali da ne mogu da odbrane ni svoje vlastite živote, a ni dvorac. Dve su sove sedile i prevrtale svojim velikim očima, uvijale veličanstvene obrve koje su im okruživale oči, i govorile šupljim glasom, poput duhova (…) Stari, sivi, prugasti mačak bio je siguran da će ga sivi pacovi izgristi do smrti, jer dolaze u dvorac u tako velikom broju, pa je neprestano grdio crne pacove.“

Akka je poslala jednu sovu po ostale crne pacove u Kullaberg, a drugu sovu po Flammeu, sovu u zvoniku Lundske katedrale.

Sivi pacovi su krenuli u napad pronalazeći nezaštićen otvor za ventilaciju u podrumu i uspeli su se popeti gore i pretražiti sve prostorije da bi se uverili da nema crnih pacova. Jedino što nisu pregledali je matično gnezdo na vrhu. Tako je sova donela od Flamme čarobnu flautu kojom je Nils izvlačio sive pacove iz dvorca i što dalje od pšenice koja se nalazila unutra, jer su zato sivi pacovi i želeli da osvoje dvorac.

Velikom susretu i igrama u Kullabergu prisustvuju svi četveronošci koji noću neprimetno putuju da bi stigli na vreme. Četvoronošci onda čekaju dolazak ptica, koje, kad dolete, tako izvedu predstavu. Gospodin roda se izvinio Nilsu što ga je ismejavao noć pre pa su sada na putu za Kullaberg sa ostatkom jata. Ali ni ovo druženje ne može proći bez lisca koji se prikrada divljim guskama jer se želi osvetiti Akki i njenom jatu. Ubio je gusku koja je upozorila divlje guske i osuđen je na progonstvo.

Nils i guske putuju dalje. Uhvatila ih je kiša koja ne prestaje da pada. Moraju da slete jer im je sve teže letiti. Nilsu je hladno i odluči da se iskrade da potraži ljude. Dok šeta selom, shvata da mu nedostaje biti čovek. Čuje dve sove kako razgovoraju o njemu i vilenjaku i da mora paziti na gusana Mortena i dovesti ga živog i zdravog kući da bi mogao ponovo da postane čovek. Veselio se tim vestima pa se vratio divljim guskama.

Sledećeg dana nastavljaju put, ali ovaj put na istok jer je sever zamrznut. Smirre je krenuo istim putem. Primetio ih je u vazduhu i odlučio da ih prati da bi im se osvetio. Međutim, guske su se smestile na jednom dobro zaštićenom mestu, pa lisac ne može da ih dostigne.

Smirre se nikako ne odriče osvete; on manipuliše mužjakom kune koji uspe uhvatiti vevericu i natera ga da napadne guske. Njegov napad odbrani Nils koji ne može spavati iz straha da bi se Mortenu moglo nešto dogoditi pa guske opet odlete, a Smirre ih nastavlja pratiti. Smeste se na vodopadu gde Smirre nagovara vidru Gripea da ulovi jednu gusku. Ali njegov napad opet Nils odbrani. Guske odlete, a Smirre nastavlja da ih sledi. Slete na balkon napuštene zgrade nedaleko od reke. Smirre opet ne može do njih pa zavija.

„Kad je lisac počeo ovako da zavija, stara se Akka, guska predvodnica, probudila. Iako nije ništa mogla videti, učinilo joj se da je prepoznala glas. „Jesi li to ti Smirre, vani u noći?“ upitala je. „Da“, odgovorio je Smirre, „to sam ja; i želim da vas pitam što vi guske mislite o noći koju sam vam priredio?“ (…) „Ako ti, Akka, uzmeš onog Palčića – koji mi se tako često suprotstavljao – i baciš mi ga dolje, obećavam da ću se izmiriti s vama. U tom slučaju više nikad neću progoniti ni tebe ni bilo koga od vas.““

Akka nije pristala na nagodbu i Nils je shvatio da on ipak mari za nekoga.

Dok Smirre nastavlja da ih progoni na putu prema severu, Akka i jato moraju dugo da traže smeštaj i odluče da slete na jedno od mnogih ostrva. Tako su sleteli na ostrvo u Karlskroni. Na trgu stoji bronzana statua Karla jedanaestog, osnivača grada. Nils ga nije poznao i pitao se naglas: „Što to biće s velikim ustima radi ovde?“

Tada se bronzana statua uvredila i počela da prati Nilsa dok je bežao. Naišao je na drvenu statuu koja ga je sakrila ispod svog drvenog šešira. Drvena statua nosi ime Rosenbom i nekad je bio vođa palube na ratnom brodu, a danas je izrezbaren kao kutija milostinje u crkvenom dvorištu. Karlo mu nalaže da mu pomogne pronaći Nilsa da bi ga kaznio zbog njegove drskosti. Oni kreću u brodogradilište. Na brodogradilištu oni zaboravljaju na potragu za Nilsom pa Rosenbom objašnjava Karlu sve modele starih brodova, što ovog zabavlja. Rosenbom se klanja Karlu i podiže mu šešir, otkrivajući mu Nilsa, pa i on sam podiže svoj šešir. Karlo snažno udari svojim štapom o zemlju, ali u tom momentu izađe sunce i obe statue nestanu.

Jato nastavlja put prema severu. Na šumovitom ostrvu nailaze na sivu gusku koja ih moli da joj ispričaju događaje na koje su naišli tokom puta. Sugeriše im se da sada lete u Oland jer će tako zametnuti svoj trag i Smirre ih neće moći slediti baš tako lako. Odluče poslušati savet sive guske, ali kad su krenule preko mora shvate da su ispod njih lovci u čamcima i oni počinju pucati na njih. Nils je zaprepašten ljudskom surovošću.

Jato se diže više u vazduh da bi izbegli lovce. U visini ih je zahvatila gusta magla. Ostale ptice pokušale su da nateraju divlje guske da skrenu sa puta i na kraju je u tome uspeo jedan labud. Ali onda je Akka začula tutnjavu u daljini i pojurila u tom pravcu, ali joj je siva guska rekla da na jugu Olanda ljudi topom rasteruju maglu.
Sleteli su u blizini ovčje livade. Nils uživa posmatrajući kako se druge vrste ptica hrane, druže i ponašaju. Odluči da sledećeg jutra prikupi dagnje. Akka i guske prilaze mu i kažu da ne mogu pronaći Mortena. Nils se uplaši i počne ga tražiti. Nije ga mogao naći čitav dan dok gusan ne izađe iz magle koja se protezala velikom livadom. Gusan je obećao Nilsu da to više neće uraditi.

Sledećeg jutra, prekrišio je obećanje koje je dao. Nils je ovog puta mogao da ga nađe, ali odlučio je da ga sledi. Morten je potajno hranio povređenu sivu gusku koju je jato ostavilo samu. Iako je u početku nameravao da ukori gusku što mu krade njegovog gusana, on shvati koliko je guska lepa i graciozana. Odlučio je da se predstavi samo kao Mortenov prijatelj Palčić. Želeo je da joj pomogne pa opipa njeno krilo i shvati da nije slomljena, već iščašena. On joj namešta kost, ali ona se onesvesti. Nils je uveren da ju je ubio, pa odluči pobeći.

Sledećeg jutra guske nastave let i Morten nerado kreće s njima. Ipak, Morten odlučuje da se vrati i proveri sivu gusku po imenu Dunfin. Pronađe ju u jezeru kako se kupa, živa i zdrava i spremna da im se pridruži na njihovom putovanju.

„Kapi vode izgledale su poput biserne rose na njenom treperavom peru nalik na saten, a Palčić je ponovno pomislio da je ona zaista prava mala princeza.“

Nils primeti da je ostrvo u središtu pusto, ali opasano plodnom zemljom na obali. Jednog dana čuo je dva pastira na vetrenjači kako razgovaraju. Jedan pastir je pričao drugom o velikom leptiru koji je živeo nekad davno. Bio je lep, ali prevelik pa je tokom leta bio povređen, pao je u more, nasukao se na obali i pretvorio u stenu ili planinu. Pastir predstavlja drugima svoju teoriju da je ostrvo, zbog svog oblika, zapavo telo leptira i da su osećanja koje osećaju možda uzrokovana time što je ostrvo možd leptir koji žali za svojim krilima.

Guske nastavljaju putovanje prema kopnu. Ovog puta se nađu usred velike oluje. Spuštaju se na more tako da se ne moraju boriti protiv vetra, ali su ih umalo ulovili tuljani, pa se ponovo dižu više u vazduh. Nakon dužeg vremena u daljini vide planinu i pećinu i uđu na nju.

Shvate da im nedostaje jedna guska, ali ne brinu jer je ta guska mudra i moći će ih pronaći. Primećuju da na dnu pećine već žive druge životinje – ovce. Iako ih ovce ne žele primiti, daju im ostatke hrane koju imaju. Veliki ovan prišao im je i rekao da je na ovom ostrvu preopasno za njih jer tri lisice noću haraju i ubijaju ovce na spavanju. Akka moli Nilsa da ostane budan te noći i pomogne ih sačuvati od lisica. Nils uspeva da na vreme nađe lisice i probudi ovna pa mu pomogne da ih odbrani od lisica.

Sledećeg dana ovan Nilsu pokazuje ostrvo. Vodi ga na najviši i najniži deo, gde lisice jedu zarobljene ovce. Ovo užasne Nilsa. Ovan želi nagovoriti Nilsa da im pomogne da se oslobode lisica jer preteruju i love ne samo zato što su gladne, već iz zabave. Meštani ih nisu mogli ubiti, jer bi se pri njihovom dolasku uvek skrivale. Nils odluči da će razmisliti o tome.

Morten i Nils bezbrižno hodaju po visoravni i ne primećuju lisice koje ih prate. Ipak je Morten primetio da su iza njih, i počeo je bežati, a u trenutku kada su ga skoro uhvatile, preskočio je rascep paklene pećine. Lisice su pale ravno u nju. Nils, međutim, nije želeo da bude odgovoran za njihovu smrt pa je ostavio poruku čuvaru svetionika gde su lisice i da treba da se pobrine za to, što je svetioničar i uradio.

Nakon toga su guske ostale spavati na vrhu planine.

„Mesečina je bila blisava te noći; bila je toliko blistava, da je dečaku bilo teško zaspati. Ležao je i razmišljao koliko već dugo nije bio kod kuće; pa je izračunao, da je prošlo tri nedelje otkad je krenuo na putovanje. Istovremeno se setio, da je danas bila noć pre Vaskrsa.“

U tom momentu sleti gospodin roda i pozvove Nilsa na noćni let. Slete na peščanu obalu i gospodin roda se odluči odmoriti dok Nils istražuje plažu. Nils se iznenada nađe unutar kamenih zidova. Kad je krenuo dalje, shvatio je da se nalazi u nekoj vrsti grada. Oduševljen izgledom grada, ali i preplavljen osećajem žurbe, upušta se u brz obilazak grada. Kad obiđe sve što želi da vidi, on uspori.

Zatim počnu da ga obleću ulični trgovci sa raznim vrstama materijala i stvari. Nils pokušava da im objasni da nema ni penija i trgovci počnu da plaču. Nils se sažalio i vratio na plažu gde je video bakreni novčić pre ulaska. Pronađe ga, a kad se okrene, grada više nema. Nils kaže gospodinu rodi šta je video, ali on mu ne veruje, ali kaže mu da mu je jedan gavran jednom rekao da je grad Vineta nekad bio na tom mestu. Grad je bio veoma bogat, ali njegovi meštani bili su veoma pohlepni i bahati. Zato je grad poplavljen, ali njegovi meštani ne mogu umreti. Svakih sto godina grad se izdiže iz mora tako da su u roku od jednog sata trgovci primorani prodati nešto za bar jedan denarTek onda bi mogli ostati na obali i umreti kao i sva druga bića.

Nils shvati zašto ga je gospodin roda doveo tu, da ih spasi pa zaplače od tuge.

Guske nastavljaju da lete dalje i nađu se iznad Gottlanda. Nils je tužan jer nije uspeo da spase potopljeni grad. Pronalaze gusku izgubljenu na putu za Otland koja zna kako da uteši Nilsa. Odvodi ih do mesta koje je videla dan pre – u grad na obali koji je bio sličan Vineti, ali ovaj je bio napušten. Nils više ne tuguje, jer misli da Vineta na kraju može izgledati kao napušten grad, ne baš prelepo iako na dnu mora.

Jato nastavlja let do fjorda i sleti na vapnenačko ostrvo imenom Smaland. Nemaju vremena da obiđu ostrvo, pa je Nils tužan. Setio se prošlog leta kad su on i još dvoje dece, Osu i njen brat Mats, čuvali guske sa obližnje farme. Mats je voleo da priča razne priče, uključujući i legendu o Smalandu, ali na šaljiv način. Osi se to nije svidelo i volela je da ga ispravlja. Nils je često znao istući Matsa jer ga je ovaj provocirao, ali tada bi Osa stala između njih i svako bi otišao na svoju stranu.

U jednom delu ostrva Smaland živi grupa vrana. To mesto se zove Vranski greben. Jato vodi divlja vrana Divlji Vetar. On je pljaškaš gnezda i razbojnik, a njegova žena, Nežni Vetar, još je gora od njega. Pod njegovom vladavinom, vrane su se pretvorile u strah i trepet na ostrvu.

Divlji Vetar preuzeo je vlast od Beloperića, čiji je potomak Tupko-Glupko nesposoban za vođstvo. Barem tako svi misle, a Divlji Vetar je pokušao da ga potajno ubije. Vrane pronalaze zemljani vrč zakopan u šljunku, ali ne mogu da ga otvore. Smirre Lisac se pojavljuje i nudi pomoć, ali ni on ne može da otvori vrč, ali zna ko može. Nagovara vrane da otmu Nilsa i nateraju ga da im pomogne da otvore vrč i onda ga predaju njemu na milost. Vrane pristanu i Divlji Vetar sa pedeset vrana odleti u potrazi za Nilsom.

U međuvremenu, Nils pokušava da nađe nešto jestivo jer je gladan. Pokušava naći pomoć kod veverica, ali one idu dublje u šumu i on ih sledi. U tom momentu su ga vrane otele i digle u vazduh, a on pritom udari u glavu i onesvesti se. Kad dođe sebi, vrane ga spuštaju na Smaland u šumi.

„Šta ih je duže gledao, manje su mu se sviđale. Bilo je strašno, kako je prašnjava i zapuštena bila njihova pernata odjeća – kao da nisu čuli ni za kupanje, ni za podmazivanje. Njihovi prsti i kandže bili su zamazani osušenim blatom, a uglovi njihovih usta bili su prekriveni ostacima hrane. Bile su to potpuno drugačije ptice od divljih gusaka – to mu je bilo jasno. Mislio je da izgledaju okrutno, izdajnički, oprezno i odvažno, baš kao ubice i skitnice.“

Akka i jato prolaze iznad šume, dozivajući ga, ali mu vrane zaprete da im ne odgovori. Zahteva da ga nose na leđima, a ne oko vrata, a Tupko-Glupko se sam nudi da ga tako nosi, a Divlji Vetar ga poverava njemu na odgovornost. Tako lete dalje do Vranskog grebena, a Nils čuje grupu koja peva, mužjaka grlice kako udvara ženkama. Ruga mu se i govoreći da je on „onaj koga su otele vrane.“

Isprva mu Divlji Vetar preti, ali Tupko-Glupko ga uverava da je to dobar način da svi znaju koliko su moćni. Kasnije Tupko-Glupko Nilsu, na vešt način, daje da jede i spase ga od ostalih vrana kad ih Nils uvredi. On savetuje Nilsu da je bolje za njega ako ne izvrši posao koji će mu vrane zadati. Kad ga vrane dovedu pred vrč, on se pravi da je veoma umoran i da ne može da ga otvori.

Divlji Vetar ga štipa i grize, a Nilsu prekipi pa izvuče nož. Divlji Vetar od besa krene pravo na njega i umre. Pre nego što se druge vrane slete na njega, Nils se sakrije u vrč. Shvati da ne stane u njega, pa počinje da izbacuje srebrnjake iz njega, a vrane počinju da ih uzimaju i kriju. Samo Tupko-Glupko nije učestvovao; obećava Nilsu da će mu pomoći da se vrati guskama.

Odvodi ga u napuštenu kolibu, ali ih tamo presreće Smirra Lisac koji ubije novoodređenog vladara Garma Beloperića, odnosno Tupka-Glupka, a Nils u samoodbrani zapali kolibu. Koliba pripada Osi i Matsu, koji u zadnji čas otvore vrata kolibe i tako uspeva da pobegne prema Mortenu, koji ga brzo odnese.

Morten, Nils i Dunfin sada moraju da se sami snađu i pronađu smeštaj na naizgled napuštenoj farmi. U staji pronalaze kravu i nekoliko pilića, pa ih mole da ostanu. Krava im je odobri molbu. Guske odmah zaspu, ali Nils, iscrpljen sećanjima na minule dane, ne uspeva da zaspe. Otkriva da su se divlje guske razdvojile u parove i da su svi tražili Nilsa. Bez obzira na to da li su ga našli ili ne, dogovor je da se nađu u Tabergu za dva dana. Krava mu nije dala mira i zamolila ga je da joj pomogne da pronađe hranu i da joj da vode. On joj pomogne, a ona ga zamoli i da proveri njenu gazdaricu.

Nađe je mrtvu na podu kuće, a krava ga moli da joj zatvori oči i sklopi ruke na grudima. Nils isprva okleva, ali kad mu krava ispriča sve o životu svoje gazdarice, odlučuje provesti noć uz nju.

Zaspao je pred jutro, a kada se probudio najeo se i dao životinjama da jedu. Zatim se guske i Nils upute prema Tabergu i tamo se sastanu s ostalim guskama pa nastave svoje putovanje.

Na jezeru Takern živi divlja patak Jarro koga je lovac ranio. Uspeo je da se poleti dovoljno daleko da sleti na farmu na kojoj su meštani odlučili da se pobrinu za njega. Ali to je ista farma na kojoj živi i lovački pas Cezar. Pošto su ga ljudi doneli u kuću da se brinu o njemu, Cezar ga neće povrediti. S vremenom su Jarro i Cezar postali prijatelji. Jarro je čak počeo da veruje ljudima, ali mačka Clavina ga je upozorila da će ljudi heti da ga pojedu čim postane debeo. Posle pominje da će jezero isušiti i na tom mestu zasaditi pšenicu.

Sledećeg dana Jarro je shvatio da su ga ljudi zadržali da ga koriste kao mamac za lov na druge ptice i on odluči da ih upozori. Jednog dana prišao mu je Nils i, uz pomoć divljih gusaka koje su odvratili pažnju lovcu, oslobodio Jarra. Trogodišnji dečak žene koja se brinula o Jarru dok je bio povređen želeo je da vrati Jarra, pa se sam čamcem odvezao do jezera. Skoro se udavio, ali Nils i Jarro mu pomognu da dođe do male ade na jezeru gde je bilo Akkino jato.

Njegova majka i ostali uvideli su da ga nema i otišli ​​su ga tražiti. Mislili su da se udavio. Majka, kad je videla da je jezero dom mnogim životinjskim porodicama, reši da razgovara sa mužem o tome da ipak ne isuše jezero. Muž se složio, a Cezar ju je zatim odveo u Tuckern, gde su pronašli dečaka.

Tokom leta, Nilsu ispadne drvena klompa, ali kada vidi da Osu i Matsa hvataju klompu, odlučuje da da ih izbegne i nastavi da leti dalje.

Analiza likova

Likovi: Nils, vilenjak, Morten, Akka, Smirre Lisac, Dunfin, Divlji Vetar, Tupko-Glupko, Gospodin roda

Nils: 14-godišnji dečak koji je okrutan prema životinjama, nepristojan prema ljudima, lenj, osmišlja spačke, ne uči, sebičan. Nakon pretvaranja u patuljka počinje da razmišlja koliko je bio zločest i počinje da se brine za druge oko sebe, posebno za životinje. Pomaže im u nevolji na koje nailazi na putovanju, razvija saosećanje prema patnjama drugih, uživa u putovanjima, ali okleva da li da bude čovek ili ostane patuljak, on nauči važne lekcije kroz sve avanture koje proživi dok putuje kroz Švedsku i sazreva polako.

Shvata koliko je roditeljima bilo teško dok je bio neposlušan i okrutan, voli divlje guske sa kojima putuje i počinje ih poštovati. Snalažljiv, ali ipak pomalo prkosan, ima izuzetno maštovit um, pa, na primer tamo gde drugi vide kamene stene, on vidi trolove.

„Zamisli samo, koliko roditelji mogu čeznuti za svojom decom! Toga on nikad pre nije bio svestan. Zamisli samo, kako im se život čini kao da je završen, ako su im deca daleko od njih! Zamisli samo, ako njegovi roditelji čeznu za njim (…) Ova pomisao ga je činila srećnim, ali nije se usudio u nju verovati. On nije bio takvo dete, za kojim bi itko čeznuo. Ali ono što nije bio, možda bi mogao da postane.“

Vilenjak: tvrdi da je Nilsu i njegovoj porodici pružao sreću dugi niz godina. Dok je otvarao majčin sanduk, Nils ga je uhvatio mrežom za hvatanje leptira i zauzvrat ga je začarao da postane patuljak, spreman da se sa Akkom pogodi da se Nils može vratiti kući, pretvorio je Nilsa u vilenjaka/patuljka za kaznu i lekcija u tome pomogla je Nilsu da sazre.

„Nije bio veći od dlana – ovaj, koji je sedio na ivici sanduka. Imao je staro, naborano lice bez brade, a bio je odeven u crni mantil, pantalone do koljena i crni šešir širokog oboda. Bio veoma elegantan, s belim čipkama oko vrata i na krajevima rukava, kopčama na cipelama i trakama na podvezicama.“

Morten: veliki gusan, pitom, želi da leti sa divljim guskama na sever, dobronameran, pomalo i naivan, pomaže sivoj guski da ne bi umrla od gladi, a nakon što mu Nils pomogne, smatra ga prijateljem i mudrim dečakom.

„Ali iznenada, beli se gusan okrenuo. Nadvladala ga je pomisao na mladu sivu gusku. Nije mu bilo važno šta će biti sa putovanjem u Laponiju, nije mogao otići sa ostalima, kada je znao da ona leži sama i bolesna, i da će umreti od gladi.“

Akka iz Kebnekaisea: vođa jata divljih gusaka kome se pridružuju Nils i Morten. Stara, siva i veoma razumna, iskusna na putovanju kroz životinjski svet; razume kako je smanjivanje Nilsu omogućilo da razgovara i razume životinje. Ona je u njegovoj priči važan mudri savetnik koja mu pomaže da razume načine životinjskog sveta.
Isprva je sumnjičava i nepoverljiva prema Nilsu i Mortenu, ali kad više vremena provedu zajedno, ona shvata da je Nils pametan i sposoban, a Morten uporan i hrabar i počinje da ih poštuje.

„Sva su joj perja bilo ledeno siva, bez ijedne tamne pruge. Glava joj je bila veća, noge grublje, a stopala istrošenija nego kod bilo koje druge guske. Perje joj je bilo kruto; ramena kvrgava; vrat tanak. Sve je to bila posedica starosti. Jedino na očima vreme nije ostavilo traga. Blistale su jasnije – kao da su mlađe – nego kod bilo koje druge.“

Smirre Lisac: spretn, ohol, arogantan, radi spačke po farmama, hvata miševe i živine; predator, antagonist je priče čak i ako nije sasvim prikladno da ga se nazove negativcem. Njegov predatorski instinkt suprotstavlja ga guskama, a njegovo prisutstvo dovodi i Nilsa i guske u opasnost. Razvija mržnju prema Nilsu više nego prema guskama pa zapravo na kraju počinje da lovi njega.

„“Dakle, Palčiću“, dozivao je, „što ćeš sada odabrati: da budeš živ ispečen unutra ili izaći van k meni? Naravno, meni bi bilo draže kad bi te mogao pojesti; ali, na koji te god način smrt sustigne, meni će biti drago.““

Dunfin: mlada siva guska, ranjena, jato ju je ostavilo samu jer nije bila u stanju da leti; Morten je pronalazi, hrani je i brine o njoj, a Nils joj namešta krilo. Veoma je lepa i graciozna, dobronamerna, leti sa Akkinim jatom nakon što je Nils izleči.

„Imala je najlepšu malu glavu; njena haljina od perja bila je kao meki saten, a oči su joj bile nežne i umiljate(…) Povremeno se među životinjama može naći nešto zbog čega se čovek zapita kakva su one zapravo bića. Gotovo bi se mogli uplašiti da su to u stvari transformisana ljudska bića. Bilo je nečeg takvog u sivoj guski. Čim se Palčić predstavio, ona je jako ljupko sagnula vrat i glavu pred njim…“

Divlji Vetar: vođa vrana na ostrvu Smaland, okrutan, promišljen, razbojnik i ubica, vodeći nekad ponosne i pravedne vrane na put zločina. On i još 50 vrana otimaju Nilsa da otvori vrč, a Nils ga nehotice ubije nakon što je odbio da im otvori vrč

„…najgori pljačkaš gnezda i razbojnik, što ga se uopće može zamisliti – jedino je možda njegova žena, Blagi Vetar, bila gora od njega. Pod njihovom su vladavinom vrane počele voditi takav život, da su ih se svi bojali više nego malih sokola ili ćukova.“

Tupko-Glupko: zapravo Garm Beloperić, njegovi potomci su bili zaslužni za dobru reputaciju koju su imale vrane sve dok vođstvo nije preuzeo Divlji Vetar. Pravi se glup da drugi ne bi obraćali pažnju na njega i da bi on tim mogao jednog dana da vrati presto koje mu pripada. Pomaže Nilsu da se vrati divljim guskama, ali umire kad ih napadne Smirre Lisac i to dan nakon što je krunisan za vladara vrana.

„…ali ga nitko nikad nije zvao drugačije, nego Tupko ili Glupko, ili okoreli Tupko-Glupko, jer se uvek ponašao čudno i glupavo, i nije bio dobar nizašto, osim za ismejavanje. Tupko-Glupko je bio veći i jači od svih ostalih vrana, ali to mu nije ni najmanje pomagalo; bio je – i ostao – predmet ismejavanja.“

Gospodin roda: imena Ermenrich, prvo je ismejvao Akku i Nilsa kad su hteli da pomognu crnim pacovima odbraniti dvorac od sivih pacova, ali kasnije je shvatio da je to bilo krivo jer su se Akka i Nils svakako iskazali; uglađen, mršav, visok; traži od Nilsa da mu pomogne da oslobi grad Vinetu, ali Nils ne uspeva u tome.

„Netko bi mogao da pomisli kad bi pogledao ovu pticu, da je posudila telo, vrat i glavu od male bele guske. Ali, pored toga si je nabavila i velika crna krila, duge crvene noge i veliki kljun, koji je bio prevelik za malu glavu, pa ju je pretezao prema dolje što je ptici davalo tužan i zabrinut izgled.“

Beleške o piscu

Selma Otilija Lovisa Lagerlof rođena je 20. novembra 1858. godine u Švedskoj. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 1909. godine, čime je postala prva žena koja je ovo priznanje dobila za svoj literarni rad.

1914. godine postala je član Švedske akademije, institucije koja dodeljuje Nobelovu nagradu. U svojoj domovini Švedskoj je još uvek poznata pre svega kao autor dečije knjige Čudesno putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku. Tu je knjigu napisala po narudžbi za unapređenje časova geografije u osnovnoj školi.

Generacije Šveđana stekle su prvo znanje o svojoj domovini kroz avanture dečaka Nilsa koji je putovao zemljom leteći na guski.

Izvan Švedske je manje poznata njena umešanost u ravnopravnost polova, a posebno se zalaže za izborno pravo žena.

Umrla je 16. marta 1940. godine