„Poziv na putovanje“ je zbirka pesama i priča Dušana Radovića. Podeljena je u četiri celine: „Poziv na putovanje“, „Bio jednom jedan lav“, „Raspevana slova“ i „Priče za laku noć“.
Prve dve celine imaju formu bajki za laku noć, jer kroz šaljive i avanturističke likove i radnje, prenose duboku poruku. Jedna od njih se nalazi u prvoj pesmi „Zamislite“. Kađa je razbojnik, znači, suprotno brojnim oficirima, prinčevima i generalima, koji su se zatekli na brodu. Od njega se, prirodno, očekuje da bude okrutan, i raznih negativnih osobina. Ali, umesto mnogobrojne „poštene“ gospode, on je taj koji spašava princezu Nađu.
Na taj način, Dušan Radović prenosi poruku, da nije sve onako, kako na prvi pogled izgleda, te da svaki čovek zaslužuje šansu. Sa takvim primerima se često susrećemo u životu, pa u maštovitost pesnik unosi elemente realnosti, iz čega zaključujemo da je bio veoma samosvestan dok je pisao ovu knjigu, namenjenu deci.
Plavi zec je jedna od najpoznatijih Dušanovih pesama i smeštena je u poglavlje „Bio jednom jedan lav“. Da ima formu bajke, osim nerealnog plavog zeca, shvatamo i na osnovu broja tri: „Tri sam zemlje prolazio, i tri gore pregazio, i tri mora preplovio…“
„Raspevana slova“, je poglavlje u kom je izdvojeno sedam pesama iz ciklusa o slovima, gde je napisana po jedna pesma za svako slovo azbuke. Pesnik Dušan Radović je izmislio neobičnu igru, kaže se jedno slovo a onda se njime započne pesma ili priča. Pored smešnih i zanimljivih likova, pesnik podseća decu i na gramatiku, što se najviše primećuje u pesmi „Iz Vukove azbuke“. Primer smešne „zgode“ izdvojen iz pesme „Na slovo B“:
„Lav urliknu zar sam pao s duda? Glođem nokte i čarape trule! Vi ste- čavka, crv, buba, mrav, luda. Ništa, manje od ništa, nula, dve nule, tri nule!“
Na osnovu ovoga vidimo da je lav veoma zbunjen, i veruje da je dečak neka buba ili slično, te ne želi da prizna grešku.
Poslednje poglavlje, „Priče za laku noć“ čine sedam priča. U jednoj od njih opet se pominje devojčica Gordana, kojoj je pesnik posvetio te priče jer kako pesnik kaže:
„Kad joj se pričaju priče za spavanje – ona lakše zaspi.“
Navedena je napomena, da se ne pitamo šta je pisac hteo reći svojim pripovetkama, jer je jedino želeo da decu zabavi i razveseli. Još je pesnik jednom prilikom rekao:
„…da bi priča bila zanimljiva, ona treba da bude kratka, da opisuje neobične stvari i da bude smešna.“ – što je i ostvario.
Na kraju svakog poglavlja, nalazi se deo „Razmislite, setite se, recite…“ u kom su dati primeri i postavljena pitanja, koja navode decu na analizu i razmišljanje o pesmama, što nam govori da, pored zabavnog karatkera, ova zbirka ima i edukativnu svrhu.
Kratak sadržaj prepričano
Poziv na putovanje
Poziv
Brod nosi naziv Sanglbanglzingltanglrod, čiji je kapetan unuk Hristiforijusa Kolumbusa. Autor poručuje deci, da će za mornara biti izabran samo onaj, koji brzo izgovori ime broda. Kao nagrada uslediće putovanje svetom.
Pre nego što počnete sa čitanjem
Pre nego što počnete sa čitanjem: Autor oslovljava decu sa „poštovana deco“, zbog čega pretpostavlja da se ona osećaju uvaženo. Zbog toga su tužni uzvratiti poštovanje, tako što će pročitati knjigu do kraja.
Zamislite
Pesnik, kroz celu pesmu poručuje deci da zamišljaju scene. Po velikom moru plovi lađa, dok princeza Nađa stoji na prozoru. U drugoj strofi je istra scena, samo što na drugom prozoru stoji razbojnik Kađa. Zatim nailazi bura u kojoj princeza nestaje i počinje da se davi. Obuzet bolom i strepnjom, princezin otac, kralj, obećava ruku svoje kćeri onome ko je spase. Pored brojnih oficira, prinčeva i admirala, Nađu je spasao Kađa. Nakon što ga je kralj nonšalantno zagrlio i poljubio, Kađa mu je rekao da je razbojnik. Uprkos tome, kralj je ispunio datu reč. Pesma ima dvanaest strofa četiri katrena, kvintil, četiri katrena, monostih, distih i tercina. Rima je ukrštena.
Rat
Tema ove kratke pesme, koju čini jedanaest stihova, govori o turskoj princezi, koja nije želela da se uda za prostog princa, jer je čačkao nos. Zbog njenog protivljenja braku, izbio je rat. Rima je isprekidana.
Kad sedam veselih dečaka…
Ova pesma govori o sedam dečaka koji su se umorili nakon igre i maštanja. Kada sedam veselih dečaka, ugazi u sedam prolećnih bara-izađe sedam pijanih muzičara. Kada pijani čizmari prođu pekarama, izađu mlinari. Kada mlinari uđu u poslastičarnice, izađu kaplari. Od kaplara odžačari.
Poslednja strofa glasi:
„Kada sedam crnih odžačara umije sedam strpljivih baka-gle! Zeva sedam sanjivih dečaka!“.
Crna boja predstavlja mrak i san a strpljive bake asociraju na mir i sigurnost. Ova strofa nam otrkiva, da su dečaci maštali kako će postati pekari, mlinari, kaplari i drugi, te su se umorili i zadremali. Pesma ima pet tercina, parne rime.
Mrak
Tema pesme je strah od mraka. Naime, noću se deci svaki šum i senka čine sumnjivo, i bude u njima strepnju. Okidač toj buci u glavi jeste prekidač za sijalicu, jer kada se svetlo upali, strah nestaje. Jedino se kiša i miševi čuju čak i kada je upaljeno svetlo. Pesma ima dva kvintila i distih. Rima je parna.
Otvorio sam prozor
Dve tercine, od kojih je pesma sačinjena, govore o dečaku koji je otvorio prozor i dopustio mraku da pojede sve u sobi sem Gordaninog palca u ustima.
Zvezde
Kada neka nepažljiva zvezda, zaspi u toku letnje noći, zlatari je ukradu i od nje naprave zlatnu dugmad za decu. Međutim, iako je zvezdama mesto na nebu, i niko ne bi smeo da ih dira, ipak je lepo videti decu obučenu u finu odeću sa zlatnim dugmadima napravljenim od zvezda. Pesma ima katren i sekstinu. Rima je isprekidana.
Razmislite, setite se, recite…
Deci su postavljena pitanja na osnovu kojih će dublje razmišljati o pesmama i moralnim načelima.
Bio jednom jedan lav
Lav
Dečak Brana je nacrtao strašnog lava. Taj lav je bio veoma ljut, mogao je pojesti ceo tramvaj i deo oblaka, išao je na tri noge, gledao na tri oka i slušao na tri uha. Bio je veoma zao i nije znao za milost. Jednog dana, dečak je odlučio da izbriše crtež ružnog lava sa papira. Pesmu čine dva katrena, tercina, distih i tercina. Posle svake strofe, ponavljaju se reči: „Strašno, strašno!“. Rima je isprekidana.
Pismo za lovca
Bumbar
Bumbar je bio ljut na kišu, pčele, suncokret, širok put, ukratko, bio je ljut na ceo svet. Umesto da napadne kišu, pčele, suncokret ili put, nepravedno je ubo jedno malo dete. Lovci iz izbišta su rekli da će ga ubiti. Pesmu čine kvintil, sekstina i dva distiha. Rima je isprekidana.
Tužna pesma
Gospođa Klara, stara žena, nije imala nikoga svog na svetu, te je utehu našla u šest belih mačaka, o kojima se sa ljubavlju brinula. Mačke su spavale na jastucima od žute svile, nosile su lepe mašne, i uredno su imale obroke. Zbog udobnosti koju su imale, nisu naučile da love miševe. Kada je gospođa Klara preminula, mačke su ostale nezbrinute, gladne i tužne. Jednog dana su legle na prljave jastuke od žute svile, i nisu se više probudile. Pesmu čini katren i tri kvintila. Rima je parna.
Plavi zec
Pesnik je prešao tri zemlje, tri gore i tri mora da bi ulovio plavog zeca. Taj zec je znao raditi mnogo stvari: svirati, plesti, kuvati, požnjeti, šiti, piti i francuski govoriti. U nameri da zeca pokloni deci, pesnik ga stavi u torbu i pođe kući. Ali, zec ga je prevario. Želeo je da se dotera pre nego što izađe pred decu. Pesnik ga je pustio iz torbe, a on je pobegao. Rima je isprekidana.
Razmislite, setite se, recite…
Pesnik postavlja pitanja koja se odnose na pesmu Plavi zec, i time podstiče decu na razmišljanje.
Raspevana slova
iz Vukove azbuke
Tema ove pesme je opisivanje slova i uvid u pojedine asocijacije na koje ona, ili njihovo sliveno, uzastopno izgovaranje podsećaju. Pesmu čini sedam strofa, i svaka nosi naziv nekog slova azbuke: D, Đ, E, K, R, Dž, Š.
Slovo D „se kao dugme prišilo za nepce“ je zubni suglasnik, te pisac navodi primere pojedinih reči koje imaju slovo d, radi lakšeg razumevanja.
Kao primer za slovo Đ navodi se reč đak, izmenjena po prva četiri padeža.
„E se otvorilo kao izvor pa teče“, je prvi stih koji opisuje položaj usta prilikom izgovaranja ovog glasa.
Slovo K je opisano kao krakato. Sprema se za skok, i skakuće kroz reči.
Glas R, ukoliko se uzastopno više puta izgovori, asocira na trenje i brzinu.
Dž je upoređeno sa džinovima, kao primer nečega velikog. Pored fizičke veličine, misli se i na unutarnju, pa je kao primer naveden „Džajić Dragan, Zvezdino levo krilo“.
Za slovo Š se kao najbolji primer ističe Fruška gora sa bujnom vegetacijom i brojnim šumama, u kojima ima puno lišća i stalno nešto šušti. Zaključujemo da slobo Š asocira na šumove.
Rima je isprekidana.
Na slovo, na slovo….
Na slovo B
Na drvenoj grani, jednog letnjeg predvečerja, dečak je pokušavao da zaspi. Pao mu je prvi san na oči, a drugi se približavao. Odjednom je osetio kako mu nešto gricka čarapu i nokte. Bacivši pogled, susreo se sa velikim, hladnim okom. Shvativši da to lav pokušava da ga pojede, upitao ga je: „Kakva je to slava krasti noge, i glockati sitno?“ Lav je mislio da je to crv ili buba, a ne dečak, pošto je bio veoma mali, i nije hteo da mu se izvini. Zbog toga, dečak je vezao lava za drvo, zavrnuo mu uvo i ljuto ga pogledao, pre nego što ga je ubio. Da nije to učinio, lav bi pojeo njega. Pesmu čine šest katrena, kvintil, dva katrena, kvintil, dva katrena, dve tercine, i dva katrena. Rima je ukrštena.
Na slovo K
Glavni zadatak mačaka jeste da love miševe. Ukoliko ne bude krave, neće biti mleka, bez mleka nema sira, ako nema sira, nema ni miševa koji će krasti, a bez miševa nema ni mačaka. Prvoj mački je rečeno da se pravi da spava utorkom i sredom pod gredom, četvrtkom u šupi a nedeljom u rerni, te da mjauče kada spazi miša. Onda je prva mačka rekla to drugoj mački, i tako redom, sve do devete. i do danas, mačke prenose tu zapovest kroz generacije. Zbog toga je bitno da nam krave budu zdrave, jer tada mačke imaju nešto zaista važno da rade. Pesmu čini tri katrena, tercina, kvintil, sekstina, nona, katren i septima. Rima je isprekidana.
Na slovo K
Tema pesme je tok vremena, koji prolazi naizmeničnim radnjama, tj. vrteći se u krug, predstavljen kroz sledeće primere: kada noć ogladni, najede se dana, gladno more se navali na stene, palac spetlja čarapu, žedna zemlja se napije kiše a četvrtak jede sredu, „bledu i rezedu“.
Na slovo K
Lutajući po svetu, pesnik je tražio dlaku u jajetu. Jednom je pored mora našao jaje, u kom nije bilo dlake, jer ju je pojeo rak. Raka je pojela svraka, svraku mrak, a mrak je strpan u džak. Pošto je bio veoma jak i zdrav, najavio je da će progutati i svraku i džak. Zbog toga su se svi uplašili i razbežali, te se pojavila tražena dlaka, i sada je sve u redu. Pesmu čine katren, sekstina, katren, septima i katren. Rima je u parna i ukrštena.
Na slovo N
Ovo je pesma za laku noć koja govori o drvetu što je jurilo sunce, i zaspalo na granici sveta, kada je ono zašlo. Sa njim su spavali cvet, trava i sva priroda.
Na slovo S
Slovo S označava sunce, koje je „odustalo na krov da nam sleće“, jer počinje zima. Takvo godišnje doba ne odgovara vrapcima, mačkama, pticama i cveću, dok ljudi zamenjuju letnje stvari, zimskim.
Na slovo T
Pesma govori zbog čega je pesnik odustao od mornarskog života. Jedne davne noći, ploveći morem, ugledao je stvorenje sa tri glave i velikim okom, te se veoma uplašio. Mislio je da je to možda kit, ili morski pas ili morska krava ili neka vrsta dinosaurusa. ispostavilo se da je u pitanju morsko strašilo, koje plaši ptice da ne kljuju vodu, jer time kvare utisak. Pošto je pesnik bio preplašen, morsko strašilo je zajljučilo da je ista kukavica kao i ptice. Zbog tog događaja je prestao biti mornar.
Na slovo Č
Poruka ove pesme je ljubav života prema svakom živom biću, koje dođe na svet. Naime, čim se nešto rodi, i napravi svoje prve korake, dan ga bodri i poručuje mu da bude lepo kao što je lepa svaka buba, ptica, riba, zvezda, klica i pesma. Čim se to biće oglasi u svetu, sluti da je postalo lepo, baš onako kako mu je život poručio. Pesmu čine tri katrena, a između svakog se nalazi tercina. Rima je parna i ukrštena.
Razmislite, setite se, recite…
Dušan Radović je o svakom slovu azbuke, napisao pesmu, a u ovoj zbirci je izdvojeno sedam iz tog ciklusa. i kao na kraju svakog poglavlja, raznim pitanjima, deca su podstaknuta na razmišljanje i analizu ovih pesama.
Priče za laku noć
Priča za Gordanin san
Gordani će u san doći Čaralsten. Čaralsteni žive u čaralstenskoj zemlji, mali su, nose po jednu čarapu i skaču noću na jednoj nozi. Gordanin Čaralsten će izgubiti svoju čarapu, te će se vratiti i moliti za nju. Međutim, Gordana će mu dati svoju čarapu, i obuti njegovu, zbog čega će moći da odskakuće do čaralstense zemlje, i postane njihova sestra. Tu će im okrpiti na hiljade čarapa, i pošto Čaralsteni neće želeti da je puste kući, nasamariće ih. Tražiće da joj donesu naprstak za iglu, ali pošto oni neće uspeti da ga nađu, Gordana će morati otići kući. Tada će brzo preobuti svoju čarapu, i postati slobodna. Posle će Čaralsteni donositi svake noći čarape na prozor, a ona će tek ponekad, okrpiti neku. „Ako us Čaralsteni, ne moraju toliko da skaču. Neka budu dobri…“.
Krokodil
Krokodil i Krokodilka su imali sina Krokodokodila, koji nije bio dobar. Zbog toga ga je Krokodil odveo jednog dana u šumu, i vezao za drvo, da ga pojedu životinje. Prvog dana je došao miš, koji nije hteo da ga pojede zato što se jednom prevario misleći da jede pravog krokodila, a u stvari je bio lažan, pa se ubo na žicu.
Drugog dana je došla zmija, koja ga nije htela pojesti, baš zato što nije bio dobar. Trećeg dana je došao mrav i on je želeo da ga pojede. Mrav je pokušavao celu noć i još jedan dan, dok nije shvatio da je krokodil preveliki zalogaj za njega. Pošto mu je bilo dosadno da jede tako velikog krokodila, rekao mu je da ga je pojeo. Krokodokodil se radosno vratio kući i od tad je bio dobar.
Priča o jednoj neposlušnoj nozi
Jedne zime u Padajevcu je bilo veoma klizavo i ljudi su se navikli da često padaju u sneg. Toliko su se navikli, da se ne bi ni trudili da ustanu, već bi ostali u snegu i razgovarali. Jedino obućar Klin nije ni jednom pao u sneg, i zato ga građani nisu voleli. Jednog dana, kada su se Klinu smučila ogovaranja, odlučio je da izađe na glavnu ulicu i padne, tako da ga svi vide.
Taman što je počeo da se sapliće, leva noga je radosno poletela u vis, ali desna nije htela da ga sluša, i ostala je u mestu. Onda je počela da ga nosi kroz ulice grada, te su mu se svi divili, jer je bio atrakcija. iz opštine je stiglo naređenje da vatrogasci i železničari naprave živi zid, ali Klin ga je uspeo probiti. Onda su postavili hor osnovne škole da peva ispred muzeja, ne bi li se noga zaustavila, ali bezuspešno. Čak je došao i predsednik svih obućara i izdao mu naredbu da stane. Ali noga ni to nije poslušala.
Klin je bio veoma tužan, jer je samo želeo da padne u sneg. Na kraju, došao je gimnastičar i na jednom mostu mu podmetnuo nogu. Klin se tada okliznuo i radosno pao u sneg. Odmah su se okupili novinari da ga slikaju za sve poznate svetske časopise, a kasnije je postao počasni član sportskog društva. iste te godine, francuzi, braća Kurije su pokušali da ponove njegov podvig, ali su se klizali samo 9 metara i 15 centimetara, i još su se pridržavali rukom.
Priča o nezahvalnom mišu
Jednog dana je miš na tavanu pronašao veliki, okrugli sir. Pošto je bio mnogo gladan, pojeo je toliko sira, da je napravio u sredini rupu. Prispavalo mu se, i zaspao je u toj rupi. Prethodno je živeo u jednoj cipeli, ali je shvatio da mu rupa u siru može postati novi dom. Bio je lenj i glup.
Tako je miš svakog dana jeo sir i spavao u rupi, i na kraju je rupa postala velika kao tavan. Nije više bilo sira, ali se pojavila mačka. Kada ga je pojurila, on se sakrio u onu cipelu, gde je ranije živeo. „i eno ga i sada tamo. Tu kuću valjda neće pojesti.“.
Priča o kralju Puši
Kralj Puša je živeo na kraju sveta, gde je sve bilo malo, i more i priroda i ljudi. Pošto je i on bio mali, nije mogao naći ženu. Zato je maštao o sledećem Kada bi postojala zemlja Alabamija, kojom bi upravljao kralj Alabam i imao sina Alaba i jednu ćerku. Ta ćerka bi isto bila mala kao kralj Puša, i plakala bi svaki dan jer ne može pronaći muža. Zbog toga bi njen brat napisao pismo kralju Puši, koji bi isprosio Alabinu sestru.
Priča o Savaloralinovačkom
Jednog Lazarova je jako boleo zub, ali se toliko uplašio, da nije ni sebi smeo priznati da ga boli zub. Međutim, postoje i hrabriji ljudi, kao što je bio neki francuz koji je skočio u Nil da spase druga koji je bio u krokodilskoj opasnosti. Ništa to nije toliko strašno u poređenju sa Savaloralinovačkim. Njega su izbacili iz škole jer je imao predugačko ime. Kada se našao na ulici, ni tu ga nisu voleli. Jednom je predsedniku opštine iz Grabulje otišao voz dok je Savaloralinovački izgovarao svoje ime.
Zbog toga je imao mnogo problema u životu. Na kraju je radio na građevini, mislivši da tu njegovo ime neće smetati. Ali, kada padne neka cigla, lako je izgovoriti Periću ili Mariću, umesto Savaloralinovački. Jednom se desio takav slučaj, ali je S. izbegao ciglu, i počeo razmišljati o svojoj sudbini. Onaj francuz ipak nije skočio u Nil, jer se krokodil predomislio i otplivao na drugu stranu. A Lazarovu su izvadili zub.
Priča o malom prstu
Kao što i naziv kaže, priča je o malom prstu na ruci, koji je nazvan Đura. On ima još četiri brata. Đura uvek nadrlja: kada su ga braća povela u fioku, on se priklještio, u rerni se ispekao a na iglu ubo. Ali, kada treba da se proba pekmez, onda su to neki drugi prsti a ne Đura.
Razmislite, setite se, recite…
i na kraju poslednjeg poglavlja, raznim pitanjima, deca su podstaknuta na razmišljanje i analizu priča, i cele zbirke.
Beleška o autoru
Dušan Radović bio je poznati srpski pjesnik, pisac i novinar, te TV-urednik. Rođen je u Nišu 1922. godine. Zbog prirode očevog posla preselio se s porodicom u Suboticu. Tamo je 1931. godine napisao svoju prvu pesmu. 1934. godine počeo je da objavljuje svoje prve pesme za decu u listu „Železnički venac“ te u dnevnom listu „Vreme“.
1936. godine porodicu je pogodila tragedija, njegova sestra Desanka se udavila. 1938. porodica Radović preselila se u Beograd. 1946. Dušan Radović je odustao od fakulteta i zaposlio se. Već sledeće godine postao je glavni urednik lista „Pionirske novine“ i tada počinje profesionalno da piše literaturu za decu.
1960. postao je urednik Programa za decu Televizije Beograd. Vodio je emisije „Na slovo, na slovo“, „Laku noć, deco“ i „Smešne reči“. 1970. godine njegova poema „Če, tragedija koja traje“ izlazi u Njujorku, a za tekst istoimene predstave dobija nagradu Sterijinog pozorja. 1973. godine Radović je pokrenuo časopis „Poletarac“.
Njegova dela prevođena su na mnoge poznate svetske jezike. Poznate nagrade koje je Radović dobio za svoj književni rad su nagrada Neven, nagrada Mlado pokolenje, nagrada Zmajeve dečje igre i mnoge druge. Dobio je diplomu Međunarodne organizacije za dječju književnost Hans Christian Andersen.
Najpoznatija dela ovog autora su zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Pričam ti priču“, „Vukova azbukaŽ“, „Zoološki vrt“ i mnoge druge. Uz njih Radović je objavio i knjige aforizama „Beograde dobro jutr 1, 2 i 3“.
Radović je umro 1984. godine u Beogradu.
Autor: D.S.
Ostavite odgovor