Pleonazam

Pleonazam je upotreba, odnosno gomilanje reči ili izraza istog ili sličnog značenja s namerom da tekst bude što ubedljiviji.

Pleonazam je pojam iz antičke retorike i njime se označava nepotrebno gomilanje suvišnih reči ikli izraza istog ili sličnog značenja u govoru ili pisanju.

Na primer, popeti se gore, vratiti se natrag. U ovim primerima je očigledno da se niko ne može popeti dole i vratiti unapred.

Pleonazam može da bude i stilska figura ako gomilanje reči doprinese slikovitosti i sugestivnosti stila. Iako se u govoru ovakav pleonazam smatra greškom, u književnosti može poslužiti za namerno naglašavanje ili pojačavanje značenja reči. Na primer: „Porani rano na vodu…“

Kao suprotna figura pleonazmu stoji elipsa, manjak reči.

Pleonazam potiče od grčke reči pleonasmós što znači višak.

Inače se pleonazam najčešće definiše kao nedostatak, mana stila, na primer, stara baka, mala beba, mali čovečić (umesto baka i dete). O pleonazmu se govori i kada se uz reč šireg značenja upotrebi druga reč čije je značenje već sadržano u prvoj. Na primer: mala kućica.