Plavi žaket

„Plavi žaket“ je zbirka priča i pesama koja se sastoji od šest delova. Prvi deo je ciklus od osam priča o izmišljenom junaku Mikiju-Likiju koji tokom života doživljava neverovatne avanture. Miki-Liki je sanjar, skitnica, osoba koja čvrsto veruje u ispunjenje svojih snova, nosi ime deteta i manire odraslog čoveka, što nam govori da čovek u nečemu nikad ne odraste. Kroz život su mu prolazile mnoge žene, a on se smirio tek kada je pronašao onu pravu i uz pomoć nje se obogatio.

Drugi deo sastoji se od petnaest priča i nosi naziv „Druge priče“. Svaka priča je zasebna i ima neku drugačiju poruku. Treći deo „Mala radio igra – Slučaj leve noge“ je mini-drama o prestupniku po imenu Fantom, koji je porotnicima, zbog izrečene kazne, odsekao levu nogu. Četvrti deo sačinjavaju pesme za decu, među kojima je i pesma „Plavi žaket“, po kojoj knjiga nosi ime. Peti deo je interesantna, šaljiva prepirka između Dušana Radovića i Gustava Krkleca, koja je bila objavljena u Književnim novinama. Ovde se primećuje težnja pesnika da slutnje o smrti prevaziđe pevanjem o radosti života i prijateljstva.

Šesti deo čine priče pod nazivom „Ženski razgovori“, a dolaze iz istoimene televizijske serije. Priče su napisane kao samostalne, postavljene bez hronološkog reda, ali cilj im je isti: opisivanje bračnog života i savetovanje ženama kakav muškarac je idealan za brak. Pisac je žensku prirodu opisao „s književnim majstorstvom, sdozom setnog humora i sa izvanrednim čulom za tanane nijanse ženske duše i psihologije“, po rečima Dragana Lakićevića.

1983. godine, u Zagrebu se izdaje knjiga „Plavi žaket“ s ilustracijama Dušana Petričića, majstora karikature i animacije. Takođe, ova lektira je i žanrovska slikovnica jer se u njoj nalaze priče i pesme kako za decu tako i za odrasle. U velikom broju priča prisutan je element apsurdnog, najviše u pričama o Mikiju-Likiju, ali i u nešto klasičnijim delovima, kao što su „Ženski razgovori“. One takođe opisuju saznanja o složenosti i neobičnosti čovekovih osećanja, od kojih je najvažnija, naravno, ljubav.

Kratak sadržaj prepričano

Ciklus prilča Miki-Liki

Miki-Liki i najlepša žena sveta

Gospodin N. pripoveda priču o svom prijatelju Mikiju-Likiju koji je u pariškoj podzemnoj železnici sreo najlepšu ženu sveta, imena Suzi. Upitao ju je šta znači sve to, misleći na njenu lepotu, a posle kraćeg razgovora ona ga je poljubila. Sišli su na stanici Pale di Šale i ušli u njenu kuću koja je nosila neparan broj. Bila je plava i mirisala na limun. Suzi mu je dala skupocenu pidžamu s brojem na leđima, a Miki-Liki je zapalio cigaru koja je stajala na noćnom ormanu. Želeo je da zna da li je iko pre njega nosio tu pidžamu ili zapalio tu cigaru, što je Suzi dovodilo do ludila. Izjavili su ljubav jedno drugome, poljubili se, a posle izvesnog vremena Suzi je Mikiju-Likiju poklonila podsetnik na podzemnu železnicu.

Miki-Liki i slučaj

Miki-Liki je u jednom periodu svog života bio veoma siromašan. Nadao se da će jednog dana spasiti, pa oženiti ćerku nekog umornog milionera koji nema ideja i tako se obogatiti. Ali njegovih pet minuta bili su daleko. Jednom dok je jurio besplatnog i brzog zeca za ručak, u naručje mu je s neba pala Lajla Lou. Išla je avionom kod verenika, ali pošto se avion pokvario, aktivirala je padobran, skočila i pala pravo Mikiju-Likiju u naručje. Ona mu je rekla da je prvi heroj u njenom životu.

Miki-Liki i ekser

Miki-Liki je u svom džepu uvek nosio esker jer je znao da će nekome zatrebati. Međutim, u kraljevstvu je nestalo eksera te je kralj ponudio konja u zamenu za esker. Miki-Liki je otišao kralju i umesto konja dobio ponudu: kraljevstvo za esker. Pošto je kraljevstvo bilo staro, kralj je Mikiju-Likiju u zamenu za esker dao i svoju kćer za ženu.

Miki-Liki i sirene

Miki-Liki je jednom potonuo u more i čuo pesmu sirena. Pevale su mu da je umoran, da mu se zeva, da treba da zaspi i dopusti im da ga vole. Nikada nisu volele, a strašno im se voli. Oko sebe je Miki-Liki video ribe i školjke kako zevaju. Mislio je da se nalazi na nekom ostrvu, ali su mu sirene rekle da je u moru. Mikiju-Likiju se nije spavalo.

Miki-Liki i igla

Miki-Liki je u finalu velikog kraljevskog turnira u šahu ukrao kralju Danske figure da bi otišao u Hong Kong kako bi zaprosio ćerku magnata industrije naprstaka. Magnat mu nije želeo dati ćerku, ali budući da je Miki-Liki bio pametan, rekao mu je da ima iglu koja ne bode i zbog toga joj nije bio potreban naprstak. Svi prisutni govorili su kako je to epohalno, a magnat se odlučio da ipak Mikiju-Likiju da ćerku za ženu, ali mu je, s Mikijevim dopuštenjem, uzeo iglu.

Miki-Liki i cveće

Miki-Liki i bleda žena su se raspravljali da li je on voli. Trebalo mu je vremena da razmisli, a ona mu je na njegovu molbu kupila sat i skif. Na pučini, dok je veslao i razmišljao, sreo je ženu sa saksijom na glavi. Upitala ga je da li zna kako da izleči svoju biljku. Morao je da razmisli. Sutradan joj je objasnio kako biljka mora u planine, a on će joj je vrlo rado odneti ako ona ima novac i automobil. U planinama je sreo treću ženu s kojom se nagodio da će on rešavati njene probleme, ako njen vrtlar bude lečio biljku. Zatim, pogledavši na sat, setio se svojih obaveza i biljku vratio drugoj ženi, a prvoj rekao da je voli, zbog čega se ona onesvestila.

Miki-Liki i nepoznata

Jedne je noći Miki-Likija čudna žena vodila kroz san. Bili su u avionu i izašli na njegovo krilo, odakle je Miki bez padobrana skočio u more, a žena je skočila s padobranom. Zatim su ronili, a na dalekoj obali su ih čekali osedlani konji. Žena je jahala, a Miki-Liki trčao za njom. U sumrak su stigli na kraj sveta.

Miki-Liki i grof

Grof je tražio novog slugu, pa je Miki-Liki otišao da vidi o čemu se radi. Ali zapravo je on želeo postati grof. Prelazeći iz prostorije u prostoriju sreo je slugu i dvoranina. Bio je veoma ljut jer grofu nije bila dovoljna njegova titula, već je morao imati i sluge. U trećoj sobi je našao prelepu groficu,koja mu je pričala o siromaštvu svoga srca. Miki-Liki je mogao ispuniti sve njene želje. Zatim je ušao grof, koji je smatrao Mikija smešnim, neozbiljnim i izbacio ga je iz dvora. Ali Miki-Liki je ostao miran i sabran, jer grof  je bio veoma star i bilo je samo pitanje vremena kada će ga udariti kap.

Druge priče

Nevernik

Petar i njegova porodica nisu bili vernici. Petru je Bog, svako veče dolazio u san, ali dečak nije želeo da veruje u Njegovo postojanje, te je jedva čekao da se probudi. Roditelji su mislili da zubobolja izaziva takve snove, pa su mu povadili sve zube. Pošto su se snovi nastavili, poslali su ga u najzabačeniju banju. Ali Bog se Petru i dalje javljao. Posle izvesnog vremena, Petar je preminuo u snu, a Bog je njegovu dušu smestio na najlepše mesto, među Arhangele i Serafime. Petar i dalje čeka kada će se probuditi, jer je mislio da je to sve samo san.

Pod vešalima

Čovek u beloj košulji je stajao pod vešalima i šireći ruke, provocirao da se puca u njega. Prvu put su ga pogodili blizu srca, drugi put se čula krta eksplozija, a nakon trećeg puta su pucali sve dok nije pao. Deca su pritrčala, podigla ga na ruke i pitala zašto on nije heroj? Sada je bilo kasno da postane. Čovek je odgovorio da je sada najbolje pripremljen da bude heroj, ustao je i napravio nekoliko čučnjeva. To je sve bila igra.

Golman

Trener je grdio golamana da je veoma loš, da ništa ne radi, da je razlog njihovih poraza, da ima zadatak devedeset minuta, jedan dan nedeljno da brani kako treba, jer on je poslednja odbrana… Dečak se dugo opravdavao. Rekao je da će skupiti noge kako mu svaka lopta ne bi prošla kroz njih. Na to je trener odgovorio da će ga oni izneti na teren ako to uradi.

Današnje ženske

U ovom poglavlju sarkastično su opisani muškarci i žene. „Ženske“ uče da se ljube od lepuškastih studenata, koji će jednoga dana postati „pravi ljudi“ – inženjeri, doktori, zubari itd. Žene, iako iskuse pravu ljubav, odbacuju je zarad materijalnih dobara i udaju se za bogate muškarce. Nakon što shvate da su izgubile najvredniju stvar u životu, kaju se i traže oproštaj i utehu. „Lepuškasti student“ usled mnogobrojnih poteškoća i dalje studira, ali sada je drugačiji, te se „udaje“ za takvu ženu radi materijalnih dobara i položaja.

Slučaj

Jedna žena, pošto beše neizlečivo bolesna, varala je svog muža i priznavala mu to, ali on joj nije verovao. Govorio je da će je, ukoliko sazna da je to istina, zadaviti. Iznenada, pronađu lek za tu bolest i žena je ponovo bila radosna. Želela je da živi i prestala je varati svoga muža, što mu je i rekla. Kada je shvatio da je bio prevaren, hteo je da je zadavi. U prepirci, zadavila je ona njega, jer joj se baš živelo.

Balalajka

Gospođa Izabela se udavala šest puta. Prvi muž joj je često svirao balalajku dok je bio živ, pa je šesti, penzionisani oficir Mihail, bio ljubomoran na instrument koji je stajao na zidu. Jednog dana odneo je instrument na tavan. Kada je gospođa Izabela pala u postelju od tuge zbog tog čina, Mihail je razbio instrument iz koga su ispale četiri fotografije njenog sedmog muža, klavirštimera iz stana broj četiri.

April 1941.

Gospođu Dukić niko nije mogao zadovoljiti. Čak je i lekaru išla, ali ništa. Zbog te svoje bolesti ona nosi crninu. Izdavala je sobe oficirima konjičnog puta, ali pošto ni oni nisu uspeli, komandant je pozvao na pukovsku slavu. Dvanaestog aprila, komandant dolazi gospođi Dukić i saopštava joj da granice pucaju, te joj predaje zastavu kako bi sačuvala čast konjičkog puka.

Kod lekara

Otac, veoma mršav i oronuo, došao je lekaru, žaleći se kako ne zna zašto ga sin stalno bije kad ga stalno šalje na more, skijanje, dobro ga hrani itd. Doktor ga je posavetovao da dopusti sinu da padne u ruke poroka, a da on, otac, dobro jede i vežba dok ne postane jači od sina. Neka počne da ga bije čim oseti da je snažniji. Tema ove priče jeste da razmažena deca moraju na sopstvenoj koži osetiti loše postupke koje i sami čine drugima. Tako bi se prevaspitovali.

Fenomen

U ovoj priči, kroz interesantnu metaforu predstavljena je krađa. Naime, Pivčević je radio u jednoj firmi i krao novac. Šef je sumnjao na sve druge ljude, osim na osobu koja tu dugo godina radi. Propadanje firme i manjak novca predstavljen je kroz metaforu da Pivčević jede zidove i kvake, uz obrazloženje da mu fali određenih minerala u organiznu. Kada su šefu stigle analize krvi, koje su bile dobre, Pivčević se primiro na petnaest dana. Morao je uz to jesti voće, što ukazuje da je na šefovu sumnju trenutno prestao da krade. Tada su mu pronašli manjak. Ova metafora se odnosi na otkrivanje Pivčevićevog potkradanja. Pivčević se pravdao da je od tog novca podigao kuću, da bi jednoga dana kada ode u penziju, mogao lagodno da živi.

Stara gradska pesma

Marica, šnajderka, odgovara na pitanje nekog čoveka. Pitao ju je čija je tj. kome pripada. Kaže da je sada ničija, ali da je pre bila ljubavnica Stevana Dudaša, komuniste. Jednom su otišli na Petrovaradin i on je hteo da je baci u Dunav zbog dva razloga. Prvi jer je on komunista, mogu ga uhvatiti i ubiti, pa zašto onda i onda da živi. Drugi razlog je prećutao. Drugog dana dođe Stevan kod Marice i kaže da mora sašiti crvenu zastavu za njih, jer to svi komunisti imaju, što ona i uradi. Onda joj je rekao da ukoliko uhvate nju ili njega, moraju se ubiti. Jednog dana došao je Marici trišler s vestima da su uhvatili Stevana, te ona iseče žilu i završi u bolnici. Kad se vratila, shvatila je da je Stevan odneo sve iz kuće, uključujući i novac za radnju. Saznala je da ga nikada zapravo nisu ni uhvatili. Zbog toga je ona ničija, ali poručuje gospodinu da ako hoće, može je voditi svojoj kući.

Stevina deca

Kod koje god se ženske Steva malo više „angažuje“, ona rodi dvojke, pa makar bila i nerotkinja. U domu za siročad se zbog njega napunila cela soba. Da bi im se odužio, radio je tamo kao ložač, jeo šta ostane iza dece, spavao na daskama i obuzdavao svoju prirodu. Tako je dom dobio svog prvog oca.

Otac i sin

Kada je sinu bilo sedamnaest godina, udario je oca, te ga je on poslao u svet. Dao mu je kaput, sat i novac, jer je smatrao da je dovoljno ojačao da se brine o sebi. Godinama se sin nije javljao, a otac ga je čekao pred kapijom. Jednog jutra se sin, u istom, očuvanom kaputu vratio, a otac, umesto da mu se obraduje, prvo je primetio njegove lične stvari, ne mareći za njegova osećanja. To je sina veoma uznemirilo, te je udario oca, koji je pao u sneg. Sin se okrenuo i otišao, nikada se ne vrativši, a otac je ostao da se kaje do kraja života. Tema ove priče jeste da je otac izgubio sina zbog svoje sebičnosti.

Joja

Jojinu majku je ubila mečka, a mečku je ubio Jojin otac. Jednom je Jojin otac u futrolu Jojine violine stavio sekiru i krenuo sa sinom do Čukarice, u nameri da ubije svog oca tj. Jojinog dedu. Ali kad su stigli, deda je već bio mrtav. Joja je, vraćajući se kući sa futrolom, drhtao od straha, misleći da će i on morati da ubije svog oca jednog dana. Ali Joja je naučio dobro da svira i otišao u Paraćin. Tu je lepo živeo dok ga jedan šuster nije ubo šilom ispod oka, zbog čega je umro.

Tetoviran život

Dok je Voja bio u vojsci, Anđa je na desnoj ruci istetovirala Draganovo ime, nadajući se da će je oženiti. Međutim, Dragan to nije učinio, a kad se Voja vratio iz vojske, Anđa je zavila ruku da on ne bi video tetovažu. Bilo joj je veoma žao te ga je pitala želi li da istetovira njegovo ime na levoj ruci. Ipak je ta ruka bliža srcu, na šta je on potvrdno odgovorio. Trebali su se uzeti, ali Voja je otišao na vežbe i više se nije vratio. Anđa je odlučila da skoči sa mosta. Dok je letela kroz vazduh, naišla je lađa na koju je pala. Na lađi je bio lađar, kome je pokazala tetovaže i gorko plakala. On je raskopčao košulju, a grudi su mu bile prekrivene tetovažama. Odlučili su da se uzmu.

Nekad i sad

Pred vratima je stajala siromašna žena kojoj je gospođa želela dati neke stare stvari iz svoje kuće. Pitala je slugu Borisa imaju li šta, a on je rekao da imaju samo gospodinov prsluk za golf. Gospodin je umro. Boris je rekao da se „oni“ venčavaju u prslucima za golf; ne u crkvi, već u kancelarijama. Gospod ih kažnjava zbog toga i zbog toga su u svetu neredi. Gospođa je bila veoma zgranuta kada je čula da se sahranjuju na istim mestima kao i vernici. Boris je u ovom slučaju verovatno mislio na komuniste. Zatim je gospođa rekla da čeka gospodina na terasi i da mu to ponovi, jer on ne čuje dobro.

Mala radio igra

Slučaj leve noge

Porotnik Hiks je sanjao veoma čudan san. Javio se na telefon koji nema, nekom neznancu, kome je, falila noga, zajedno sa još šesnaest levih nogu, uključujući i Hiksovu. Ispostavilo se da je Stenli Blek zvani Fantom, koji je ubio sedam ljudi levom nogom, bio osuđen da mu se odseče leva noga. To je i urađeno. Član porote je bio i Hiks. Sada Fantom u svom podrumu verovatno isprobava te noge, pokušavajući da nađe onu koja mu najviše odgovara. Na kraju je porotnik je opet čuo zvuk koji je trebao biti zvuk telefona kojeg nema, ali to je bio sat. Shvatio je da je sve sanjao.

Pesme

U špajzu

Pesma govori o pacovu koji je u špajzu stalno jeo sir i najvažnije mu je bilo da je sit. Jednom se pacov razboleo, jer je pojeo pokvaren sir, te ga je toliko boleo stomak da je mislio da će umreti. Pesma ima šest strofa: pet tercina i distih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.

Sanjari

Pesma govori o standardu i načinu ljudskih života za vreme fašizma. Prva i druga strofa govore o lošem obrazovanju od koga se, od kada je stečeno, nije moglo živeti. Treća strofa predstavlja ljudsku slobodu kroz krađu, što nam govori da je narod bio siromašan i terorisan. Četvrta strofa poziva policiju da skine svoju uniformu i dopusti narodu da krade uz stihove „Sloboda narodu – smrt fašizmu!“ Peta i šesta strofa govore kako ljudi nemaju pojma o perspektivi niti šta je to nada, stoga, ako žele živeti, neka žive sada i slobodno. Sedma strofa je upućena vlastima kojima se postavlja pitanje „Kako da plaća ko nema gaća?“ Osma strofa govori da je bogatstvo beznačajno; bogat je onaj ko ume lepo da sanja. Deveta i deseta strofa ohrabruje ljude da se zezaju, jer nekad oni zeznu „pajkane“, a nekad pajkani njih. Pesma ima deset strofa: osam katrena, distih i katren. Stihovi su slobodni a rima ukrštena.

Limunada Džo

Ovo je pesma za predstavu pozorišta „Boško Buha“. Tema pesme je tuga zbog ljubavi. Prvi lik, Lu, u dve strofe govori da ljubav svuda protone. Niz lice joj teku suze i ulaze u svaku boru. Tuguje zbog Džoa i govori kako ga voli. Džo u dve strofe govori kako ga podilaze neki žmarci, koji su verovatno ljubav, jer je ona jaka, a muškarci su slabi. On takođe plače zbog slomljenog srca i želi da ne voli više. Vinifred u dve strofe duboko pati i govori kako mu se u srcu zaglavio metak koji se strašno vrti, te se pita je li to početak smrti. Horacije u jednom stihu govori kako od ljubavi njegova trula duša plane, ali kasnije je nula. Pesma ima sedam katrena, rima je ukrštena.

Crni mačak

Ovo je pesma za film „Majstor i Margarita“. Pesma govori o crnom mačku koji se krije po mračnim kućama i strašnim mestima. On se ne trudi da lovi miševe, jer ga ljudi sami hrane pa je postao lenj. Ali kada padne mrak, ljudsko sujeverje se upali, te svi grde mačka. Žele da kupe fenjer, ali nemaju novca. Pesma ima šest katrena. Stihovi su slobodni a rima ukrštena.

Dragoljub Aleksić, najjači Srbin

Ovo su pesme za film „Nevinost bez zaštite“.U prvom delu pesme se opisuje let aviona kojim Dragoljub upravlja i izvodi akrobacije, dok Aleksić, redatelj, razgovara sa reporterom, preznojava se i doživljava to kao teško iskušenje. Ovaj deo ima pet distiha. Stihovi su slobodni, a rima parna.

U drugom delu pesme opisuju se aplauzi i divljenje takvom događaju, kao i Aleksiću. Ovaj deo ima devet distiha. Stihovi su slobodni, a rima parna. U trećem delu autor nas savetuje da treba više da čuvamo i cenimo naše vrednosti i tradiciju, jer to je recept za bolju budućnost. Umesto toga navodi se kako su nam tuđe kulture i tuđa dostignuća uvek bolja od naših. Ovaj deo ima jedanaest distiha. Stihovi su slobodni, a rima parna.

Laž i paralaž

Ovo je pesma za predstavu “Jugoslovenskog dramskog pozorišta”.

Likovi: Batić, Mita, Deca, Jelica i Aleksa, Marija, Roditelj

Batić govori kako ga je Amorova strela pogodila u srce, pa se nada da će i Jelicu. Kada se to desi, on planira da je zaprosi. Pita se šta će ijednoj ženi baron, misleći na Aleksu, kad postoji on. Da je on žena, udao bi se za sebe. Mita je siromah, koji razmišlja, usled besparice i želi da se ubije. Govori kako je lakše umreti od ljubavi nego od gladi. Deca su gladna i bosa, ali njima treba samo hleba i soli jer ne znaju da im fali, još uvek su mali. Jelica je slepo zaljubljena u Aleksu. Aleksa, pošto je potrošio Marijin novac, sada je sa Jelicom, isto zbog novca. Marija je veoma tužna jer je svesna da je Aleksa iz koristi zaveo, pa ostavio. Roditelj smatra da roditelji prave decu, a knjige ih kvare.

Sve je nekad krilato bilo

Pesma za film „Kad golubovi polete“. Tema pesme je istina o ljudskom poreklu i postojanju. Prva strofa govori kako je Zemlja bila pusta planeta, na koju je sletela klica života. Druga strofa govori kako je čovek zajedno sa prirodom bio krilat, ali je krila prodao za noge i korenje. Treća strofa govori kako samo ptice čuvaju krila jer jedino one još uvek znaju da je Zemlja usputna stanica, na putu za večnost. Strofe imaju pet stihova (kvintili), rima je ukrštena.

Plavi žaket

Prva strofa govori kako se jedne letnje večeri, zbog plave jakne, Cveta na ulici okrenula za pesnikom. Druga strofa govori kako je Cveta pošla sa njim u šetnju. U trećoj strofi su sreli psa koji je lajao te se Cveta iz straha držala za pesnika. Četvrta strofa govori kako su Cveta i pesnik skrenuli u polje. Peta strofa govori kako je pesnik stavio plavu jaknu na zemlju, te su zajedno seli na nju. Šesta strofa govori kako je Cveta, posle pet-šest leta, u njegovoj kući. Kroz svaku strofu se provlači stih „da l’ zbog mene, da li zbog žaketa“, jer pesnik nije siguran u razlog Cvetinog interesovanja za njega – da li ga voli zbog njega ili zbog plavog žaketa. Svaka strofa u pesmi je katren. Stihovi su slobodni, a rima parna.

Polemika

Dušan Radović bio je dugogodišnji poznanik Gustava Krkleca, hrvatskog književnika, izuzetno vedrog i dobrog čoveka. 1971. godine u „Književnim novinama“ pročitao je njegovu pesmu „Starinski sonet“, potresni nagoveštaj da može umreti. Odgovorio mu je pesmom „Sonet na sonet“. Tako je počela njihova neobična polemika u stihovima.

Starinski sonnet (Gustava Krkleca)

U prvoj strofi, pesnik opisuje ognjenu ružu „što plamtiš i goriš u rujnoj čaški svog voštanog tkvia“. Zamišlja kako mu ona nešto poručuje i positovećuje se sa njom jer je i ona na samrti. U drugoj strofi saznajemo da je vreme radnje noć. Ruža se bori sa senkama, ali pesnik poručuje da je to uzalud, jer je noć sve dublja i mračnija. Misli se pritom na noć napolju i sve dublji mrak pesnika, u koji tone. U trećoj strofi pesnik se poistovetio sa ružom i zaključuio je kako će njen plamen trajati još samo trenutak, te će se ugasiti u samoći koja biva sve teža. Poslednja strofa krije najdublje stihove. Pesnik se pita gde je vatra rascvetale ruže, misleći na sebe, te se zajedno teše da je nestanak sreća. Pesma ima četiri strofe: dva katrena i dve tercine. Rima je u prve dve obgrljena. Prva dva stiha treće i četvrte strofe se rimuju (parna rima), dok se poslednji stihovi svake strofe takođe rimuju. Stihovi su slobodni.

Sonet na sonet (Dušan Radović Gustavu Krklecu)

U prvoj strofi Dušan govori kako se teši s Gustavom stihovima da je nestanak sreća, ali ga vidi kako još traje u ovom trošnom, ružnom svetu. U drugoj strofi, Dušan dok čita Gustavova prošla dela, sluti kako se negde i dalje naslađuje. U tećoj strofi saznajemo da Dušan misao da je nestanak sreća smatra lukavom varkom. U četrvrtoj strofi Dušan poručuje Gustavu kako će i pored te varke i dalje živeti, pisati i nestati neće nikad, a možda i pre! Pesma ima četiri strofe: dva katrena i dve tercine. Rima je u prve dve strofe obgrljena. Prva dva stiha treće i četvrte strofe se rimuju (parna rima), dok se poslednji stihovi svake strofe takođe rimuju. Stihovi su slobodni.

Epistola u stihovima (Gustav Krklec Dušanu Radoviću)

U prvoj strofi Gustav priznaje Dušanu da peva, pije, puši i Bogu krade dane, jer na taj način pokušava zalečiti rane. U drugoj strofi rečima „od dima se gušim / poput panja kvrgava se sušim“, iskazuje zabrinutost za svoju prolaznost i tugu koja ga obuzima. U trećoj strofi priznaje kako mu je u ovom svetu tesno, dok u četvrtoj kaže da sam sebi stvara lepu zamku „nestanak kao gutljaje na slamku“. Pesma ima četiri strofe: dva katrena i dve tercine. Stihovi su slobodni, a rima ukrštena.

Epistola na epistolu (Dušan Radović Gustavu Krklecu)

U prvoj strofi Dušan vedrim i šaljivim stihovima poručuje Gustavu kako je život opaka navika. Nek joj se oda, neće se izlečiti, a pošto je on od toga oboleo, sada mu nema spasa jer će živeti. U drugoj strofi navodi poređenja kazavši da će bolovati kao vrutak i belutak. Treću strofu najbolje opisuju stihovi „Život je groznica kamena, vatra te groznice, bolest mrtvog sveta“. Četvrta strofa se nadovezuje na treću i ohrabruje Gustava stihovima „prkosan Krklec pred mrtvim svemirom!“. Pesma ima četiri strofe: dva katrena i dve tercine. Stihovi su slobodni. Rima u prve dve strofe je ukrštena. U poslednje dve strofe prisutna je ukrštena i parna rima.

Velika trampa (Gustav Krklec Dušanu Radoviću)

U prvoj strofi Gustav poručuje Dušanu da je „šeret“ jer mu soli pamet, a on ne zna tačno da iskaže gde i zašto ga nešto boli. U drugoj strofi navodi kako su njih dvoje u ovoj „jada punoj doli sanjari bivši o budućoj sreći“. U trećoj strofi govori kako su vremena tamna – i slon se skriva u mišiju rupu. U četvrtoj strofi poručuje da će, kad se bura stiša, dati Dušanu svoje „praporce sonete“ za venac paprika iz Niša. Pesma ima četiri strofe: dva katrena i dve tercine. Stihovi su slobodni. Rima u prve dve strofe je ukrštena. U poslednje dve strofe prisutna je parna i ukrštena rima.

Trampa na trampu (Dušan Radović Gustavu Krklecu)

Prvu strofu najbolje opisuje metafora „sve ruže su mrtve“. U drugoj strofi, Dušan govori da Niš nije kao što je nekada bio, već je paprike zamenila elektronika. Četvrta strofa se nadovezuje na treću, a Dušan govori da kada Gustav napiše opet neki nov i veseo sonet, Socijalistički savez Niša će mu dati orden-tranzistor. Pesma ima četiri strofe: dva katrena i dve tercine. Stihovi su slobodni. Rima u prve dve strofe je ukrštena. U trećoj strofi rima je parna, a u četvrtoj ukrštena.

Proljetnji hepiend (Gustav Krklec Dušanu Radoviću)

U prvoj strofi Gustav poručuje Dušanu da je došlo vreme proleća te je dobro da se njihova čarka okonča. U drugoj strofi mu poručuje da potraži još neku vedru varku sveta. Pristaje da vedrina cveta i u „njegovoj bašti“. Četvrta strofa se nadovezuje na treću, a pesnik govori kako uzalud traže oazu detinjstva jer je za njih da pevaju, piju, sanjaju, skitaju se i traže. A što se tiče soneta, to im ide lako. Pesma ima četiri strofe: dva katrena, tercina i katren. U prvoj strofi rima je obgrljena. U drugoj strofi rima je ukrštena. U trećoj i četvrtoj strofi rima je parna. Stihovi su slobodni.

Ženski razgovori (iz istoimene televizijske serije)

Šta je život

Pisac u ovoj priči govori kao zna da bi svaka žena htela život kao jednu celinu, a ne iz komada. Na žalost, takvi životi su retki. Mi želimo i sanjamo jedno, a život nam donosi drugo. Čovek bi hteo dugo da živi i da mu bude lepo, a to ne može. Može dugo da živi, ali iz komada, sa zakrpama. Svi smo mi zakrpljeni i na različite načine prepoznajemo slomljenost u drugim ljudima – po očima, licu glasu… Autor zaključuje da ljudi više vole život, nego on njih, te ako ga toliko vole, moraju ga trpeti i ne ogovarati.

U čemu je problem

Pisac izlaže problematiku i rešenje za bračne probleme. Naime, pre su se koristili bračni kreveti gde su muž i žena spavali zajedno, ali se to smatralo sirotinjskim i nehigijenskim, pa su počeli spavati u zasebnim krevetima, čak i zasebnim sobama. Pisac smatra da brak počiva na bračnoj postelji, jer se uveče na tom malom parčetu sve teskobe i problemi obrazlože se i rešavaju. Zato moli da se supružnici vrate takvim krevetima.

Pare

Autor savetuje ženama da po svaku cenu vode brigu o novcu i uzmu mužu sve pare. Obrazloženje je to da je danas sve na prodaju, te ako muž ima pare, moći će sve i da kupi. Ukoliko nema pare, moraće stalno da misli na kuću, ženu i decu. Ako je gladan – pomisliće na kuću, ako je žedan – takođe. Muževi se moraju navići na takvu dresuru, jer ako čuvaš pare, čuvaš i muža.

Ljubav

Žena govori o svom mužu. On je imućan, na dobroj poslovnoj poziciji, pametan, ne kocka se, ne pije i veran je supruzi. Ima samo jednu manu – ne voli je. Kaže joj da on nema sposobnost da ikoga ili išta voli. Ali žena je sa tim u miru, jer njih dvoje žive lepo i slažu se.

Korida

Žena govori kako joj se dopadaju kavaljeri, galantni timovi, dase i lavovi koje druge žene nazivaju propalicama. Takvi ljudi često u braku propadnu te se za njih kaže da su najgori, ali ova žena smatra da to nije istina. Ona juri slobodne tipove, jer u život ne ubraja rutinu, već premijere i senzacije koje samo kavaljeri mogu da joj pruže. Dok ima žena koje smatraju obrnuto.

Muške mane

Žena govori kako se jedna njena drugarica udala za čoveka koji je bio zrikav. To mu je bila jedina mana; bolje da bude zrikav, nego da ima poroke. Međutim, on se kasnije odao drugim ženama, počeo je da pije i da se kocka. Obrazloženje je bilo da od svoje zrikavosti nema zadovoljstva, a od poroka ima. Zbog toga ga je žena naterala da operiše oči, da bi mu smanjila broj mana.

Promaja

Neka fina drugarica udala se za nekog finog, obrazovanog gospodina, uvek uglađenog i u novom odelu. Međutim, te učene ljudi, po njenom mišljenju, ne zanimaju žene, već vole prirodu i imaju neke svoje strasti. Njen muž je na primer voleo bube. Ona savetuje, da ukoliko muž ne pravi „promaju“ u kući, onda je mrtva, te savetuje druge žene da se udaju za zdrave, jake i glasne muškarce, pa neka viču i lupaju, bolje nego da ćute.

Uticaj filma

Žena smatra da su filmovi veoma opasni, zarazni i preterani. Tu se ljudi preterano vole, preterano plaču i hoće da se ubiju. Za obične ljude nije takva ljubav, jer obični ljudi se vole na svoj, umeren, normalan i zdrav način, imaju drugih poslova, te ne razmišljaju opsesivno samo o tome. Kad muž i žena sednu zajedno da gledaju neki takav film, njima bude neprijatno, jer se ne vole tako. Takvi filmovi naročito su opasni i nezdravi za ljude s manjkom iskustva, pa onda pokušavaju da imitiraju scene iz filmova i tada dolazi do problema. Ljubav je mirna i tiha, a ne preterana kao u filmovima.

Udovice

Žena kroz šaljivu priču govori kako su sve njene drugarice udovice, te se stalno sastaju na groblju, piju kafe i uživaju. Posećuju muževe i kupuju lepe bukete. Govore joj kako ih je ona izdala, iako ima želju da nekada ode do njih, ispriča se i čuje po neku novost. Glupo joj je otići jer je njen muž i dalje živ, te je ona kao žena ima i obaveze u kući.

Beleške o autoru

Dušan Radović bio je poznati srpski pjesnik, pisac i novinar, te TV-urednik. Rođen je u Nišu 1922. godine. Zbog prirode očevog posla preselio se s porodicom u Suboticu. Tamo je 1931. godine napisao svoju prvu pesmu. 1934. godine počeo je da objavljuje svoje prve pesme za decu u listu „Železnički venac“ te u dnevnom listu „Vreme“.

1936. godine porodicu je pogodila tragedija, njegova sestra Desanka se udavila. 1938. porodica Radović preselila se u Beograd. 1946. Dušan Radović je odustao od fakulteta i zaposlio se. Već sledeće godine postao je glavni urednik lista „Pionirske novine“ i tada počinje profesionalno da piše literaturu za decu.

1960. postao je urednik Programa za decu Televizije Beograd. Vodio je emisije „Na slovo, na slovo“, „Laku noć, deco“ i „Smešne reči“. 1970. godine njegova poema „Če, tragedija koja traje“ izlazi u Njujorku, a za tekst istoimene predstave dobija nagradu Sterijinog pozorja. 1973. godine Radović je pokrenuo časopis „Poletarac“.

Njegova dela prevođena su na mnoge poznate svetske jezike. Poznate nagrade koje je Radović dobio za svoj književni rad su nagrada Neven, nagrada Mlado pokolenje, nagrada Zmajeve dečje igre i mnoge druge. Dobio je diplomu Međunarodne organizacije za dječju književnost Hans Christian Andersen.

Najpoznatija dela ovog autora su zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Pričam ti priču“, „Vukova azbuka“, „Zoološki vrt“ i mnoge druge. Uz njih Radović je objavio i knjige aforizama „Beograde dobro jutr 1, 2 i 3“.

Radović je umro 1984. godine u Beogradu.

Autor: D.S.