Plavi sanjar

Dobrica Erdić poznati je srpski književnik za decu. Pisao je dečje pesme, priče i igrokaze, a među poznatijim zbirkama pesama mu je zbirka „Plava mesečina“, u kojoj su mnoge njegove poznate pesme. Među njima su i „Plavi sanjar“, „Blago tebi, blago meni“, „Ekološka azbuka“, „Lija“, „Olovni vojnici“ i mnoge druge. Za svoje književno stvaralaštvo, a pogotovo dečju poeziju, osvojio je mnoge nagrade, među kojima je i Goranov vijenac, nagrada Mlado pokolenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Nagrada Vukove zadružbine i mnoge druge.

U svojim pesmama Erdić piše o mnogim stvarima koje bi mogle da zanimaju decu. Piše o životinjama, prirodi, ekologiji, selu, o deci samoj i đacima, njihovim porodicama i svemu ostalom što se uklapa u dečji život. Ali ne staje na tome. Ovaj autor voli da piše i o pesmama samim, o pesnicima, umetnosti, o onome lepom na ovome svetu što nije uvek vidljivo. Govori o ljudskim osobinama, njihovim težnjama, strahovima i sudbinama, ali opet sve primereno najmlađim čitaocima. Erić im pokazuje pravu bit poezije, koja ne mora uvek da bude samo brojalica i nizanje lepih pesničkih slika. Njegova poezije ima i duboke, slojevite pouke, koju deci treba malo pobliže pojasniti. Tako se pripremaju na poeziju koju će da čitaju jednom kada porastu, Evdić im daje naznake kakva će ona da bude. U deci budi želju ne samo za lepom reći, nego i za dubokom idejom.

Možda neke delove ove poezije mala deca neće moći da razume, jer autor im ne podilazi, već  im postavlja izazove. Za sve nepoznate reči s kojima se susretnu, deca da mogu pitaju učitelje i roditelje te tako imaju mogućnost da šire i svoj vokabular i znanje. Erdić decu smatra pametnom, zato su i njegove pesme pametne. Uglavnom imaju veliki broj stihova i strofa, odnosno dovoljno prostora da autor u njima iznese sve svoje misli. Kako bi pesme deci bile i zanimljivije i lako pamtljive u većini nailazimo na rimu, sličnu dužinu stihova i ostale elemente koju pesmu čine ritmičnom. Po ovome je jasno da je autor, unatoč svemu, pri pisanju ovih pesama, na pameti imao prvenstveno decu i njihovu dobrobit. Ovaj veliki dečji pesnik sa zaslugom nosi titulu jednog od najvećih dečjih autora u Srbiji.

Plavi sanjar – analiza pesme

Plavi sanjar poznata je pesma Dobrice Erića namenjena deci i mladim čitaocima, ali jednako zanimljiva može da bude i odraslima. Pesma ima petnaest strofa, s time da se izmenjuje jedna katrena i jedan distih. Poslednja, petnaesta strofa jedini je katren koji ide nakon katrena i čini se da je napisan kao zaključak pesme i to celi velikim slovima. Smatramo da je to tako kako bi se naglasila njegova ideja. Poslednja strofa time je pomalo izdvojena od ostatka pesme. Stihovi u strofama su deveterci ili deseterci, dakle vrlo slične duljine. Kroz celu pesmu, u svim strofama ima rime, i ona je u nekim stihovima parna, u nekima obgrljena, a u nekima unakrsna. Ipak, ritam pesme poprilično je ustaljen , unatoč takvoj rimi, jer je duljina stihova slična i u celoj pesmi zapravo vlada ritmički red.

Pesma započinje distihom koji zvuči kao nekakav uvod u pesmu. Lirski subjekat, odnosno autor, obraća se čitaocu i kaže:

Dozvolite mi da vam predstavim
sanjara sa snovima plavim.

Već ovde vidimo da će motiv plavih snova, odnosno plavog sanjara, biti centralni, što je naveo i sam naslov pesme. Plavi sanjar metafora je za pesnika, odnosno umetnika, kojem je biti sanjar u prirodi, zbog čega i može da se bavi pisanjem stihova. Pesnik mora da drugačije gleda na svet, kako bi mogao da ga zanimljivo prenosi u svojim pesmama. Upravo o toma autor govori svojoj drugoj strofi. Za pesnika kaže da uvek nešto „prede i plete“, ali ono najvažnije – da je pesnik uvek dete, iako spolja izgleda kao normalan, odrastao čovek. Odlika deteta svakako je odlika sanjara i pesnika. Ovime autor približava pesnika deci i govori im da je taj odrastao čovek sličan njima i mogu se s njime poistovetiti.

U drugoj i trećoj strofi autor govori kako se pesnik-dete ponekad čudi drugim ljudima, baš kao što to rade deca. Pesnik gleda svet „…kroz perce / pauna i kroz frulu od zove“. Ova metafora govori da pesnik uvek gleda na svet šarenim očima, na zanimljiv način, ne vidi samo sivilo i ono oku vidljivo, nego i šarenilo, vidljivo srce. I u malim stvarima vidi ljepote, što vidimo u stihovima:

Njemu je kap rose – jezerce
po kome najlepše lađice plove.

Roj svitaca i buket cveća –
to je za njega najveća sreća!

Autor objašnjava i zašto je pesnik uvek srećan – to je zato jer i u tuzi i patnji može da piše, što ga onda čini srećnim. Dok piše, vraća se u detinjstvo kada je sve bilo lepo kao u proleće. Upravo je patnja nekada inspiracija pesniku, pa on iz nje izvlači najbolje. Motive za svoje pesme pronalazi svuge, pa tako i u slavuju, kako nam govori u sedmoj strofi. A u osmoj objašnjava kako pesnik luta svetom kao da nešto traži, iako ništa nije izgubio. Pesnik u svemu traži istinu i smisao, što bi trebali činiti svi ljudi. Osim toga, traži i „rime i metafore“, što je zapravo metaforični izraz za njegovo nastojanje da vredno spomena pretvori u neki lepi, poetični stih.

Metafore vidimo i u ostalim stihovima. Autor spominje kako pesnik

…voli, to nisam reko,
kćer jedne tihe sunčeve bašte,
koja boravi negde daleko
u predelima njegove mašte.

A onda:

ZBOG NjE ON, DECO, SVAKOG
DANA OSEDLA BELOG KRILATOG ATA,
I ZBOG NJE JE TAJ SIN ROSNIH POLJANA
IZUČIO BEZBROJ ZANATA!

Ova poslednja strofa pojašnjava samu bit pesništva. U strofi pre se pesnikova zanesenost samom poezijom metaforički prikazuje kao zaljubljenost, personifikovana kao „kćer sunčeve bašte“, odnosno otelovljena u oblik žene. Upravo ta zanesenost pesnika tera da piše dalje, što je metaforički izrečeno stihovima koji govore o sedlanju belog, krilatog ata. Pesma je puna metafora i simbola, ali njeno tumačenje vrlo je jednostavno i deca bi lako mogla da ih dešifruju. Upravo zbog njih, ona je vrlo lirična, prepuna lepih pesničkih slika koje će shvatiti i prepoznati ljudi svih generacija.

Beleška o autoru

Dobrica Erić vrlo je značajan srpski književnik, pesnik, prozaik, dramski pisac i pisac za decu. Uz to, bio je i vrlo uticajan pisac tekstova za stripove. Rođen je 1936. godine u mestu Donja Crnuća, pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Prve razrede osnovne škole završio je Vraćevšnici. Kasnije je radio u mnogim zanatima, ali ipak je najuticajniji ostao kao pisac.

Prva zbirka pesama objavljena mu je 1959. godine, pod naslovom „Svet u suncokretu“. Od tada je objavio 40 knjiga za decu, 23 zbirke pesama, pet knjiga lirske proze i pet pozorišnih drama. Njegov rad dio je školskih lektira, čitanki i antologija, a prevođene su i na mnoge svetske jezike. Erić je pisao i pesme koju se kasnije postale pevane pesme, a koje su izvodili poznati izvođači.

Njegove pesme uvelike su bile inspirisane krajem u kojem je odrastao i živio. Najčešći motivi o kojima je pisao bili su selo, livada, deca, tipovi ljudi koje je najbolje poznavao. Pisao je o prirodi, okolini, godišnjim dobima, ali i o samom pesništvu. Upravo zbog toga dobio je naziv seljaka-pesnika, čija dela zbog jednostavnosti i misli i stiha, mogu čiatati i oni najmlađi. Njegova poezija mogla je da približi selo, njihove običaje i način života, čak i onima koji na selu nisu odrasli.

Prvu antologiju, Orfej među šljivama, objavio je 1963. godine s književnim kritičarem Dragišom Vitoševićem, a prvu samostalnu antologiju objavio je 1994. godine, pod nazivom „Da sabljama zemlju delimo“. Njegovim najuspešnijim delom smatra se knjiga „Razapeta zemlja“, objavljena 1999. godine, a koju čine uglavnom rodoljubive pesme.

60-ih godina, Erić je bio jedan od najznačajnijih pisaca scenarija za stripove, objavljivanih u časopisu „Dečje novine“. Njegovi poznati stripovi su „Nikad robom“ i „Blažo i Jelica“. Za svoja književna djela dobio je mnoge nagrade, među kojima su najznačajnije Goranov vijenac, nagrada Mlado pokoljenje, Oredn zasluga za narod, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Nagrada Vukove zadružbine i Nagrada Milan Rakić. 2012. godine Udruženje književnika Srbije predložilo ga je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti te je 2013. godine bio domaćin Dragačevskog sabora.

Neka djela Dobrice Jelića su: „Ogrlica od grlica“, „Torta s pet spratova“, „Slavoj i sunce“, „Bašta sa sedam ruža“, „Čardak između četiri jabuke“, „Sunčeva verenica“, „Vilina dolina“, „Pusti puže rogove“, „Krunisanje“, „Dečak sa zlatom lipe u kosi“ i mnoge druge.

Erić je umro 2019. Godine u Beogradu, u 83. godini života te je sahranjen na seoskom groblju u rodnom mestu.

Autor: V.B.