Plavi čuperak

„Plavi čuperak“ Miroslava Antića skup je pesama za one koji tek ulaze u adolescentsku dob, u period rađanja ljubavi, otvorenih puteva, razočaranja, nadanja. To je zbirka pesama, lirska poetska istina o njihovim prvim počecima svega, počevši od ljubavi, traganja za svojim snovima, čežnje, osećanja i misli. Kako je i sam Miroslav Antić rekao, Plavi čuperak je ulaz u novi svet, ali onaj već sasvim poznat svima nama, samo je potrebno da pročitamo njegove retke i uronimo u sebe.

U tim je stranicama svatko od nas. Unutra možemo da pronađemo naš intimni svet i naša verovanja, koliko god da smo mladi ili stari, ondje su uvek naša sećanja koje oživljavamo rečima. Ova je lirika upućena uglavnom dečacima i devojčicama u razdoblju od 12. do 16. godine. Osnovna je tema ljubav, što je i osnovna tema ljudskog življenja i umetnosti. Pojmovi poput nemirnog i dubokog ćutanja, male ljubavne tuge, nespretnost, naivna ponašanja, skriveni pogledi, neizrečena osećanja, samo su neki koji tvore Antićev svet i njegov ne toliko zadovoljan čin napuštanja i opraštanja od detinjstvom.

Njegove pesme imaju lirski uzbudljivu pripovedačku osnovu, što ih uglavnom čini bliskima i zanimljivijima mladim čitaocima, a to je i opće obilježje njegovog stvaralaštva. No, i onima koji nisu ‘bili deca’, Antić suptilno upućuje da bi se zbog sreće svoje dece trebali da se prisećajui detinjstva u kojemu i najmanja stvar vredi puno. I svatko tko otvori vrata ovog Čuperka, moći će da pronađe barem mali dio sebe, a oni koji još ne znaju da se nose sa svojim čudnim mislima i osećanjima, a ne znaju da ih opišu, za njih je ovde Antić kao vodilja kroz mnogo nestabilan put.

U ovom „priručniku za odrastanje“ pronaći ćemo 22 pesme, među kojima je i ona koja nosi isto ime kao i ova zbirka, a uz nju su i Prvi tango, Tajna, Proleće, Plava zvezda, Najljubavnija pesma, itd.

Kratak sadržaj prepričano

Prvi tango

Prvi tango je pesma predstavljena kao alegorični prikaz prelaska iz detinjstva u ranu mladost. Osnovna se tema provlači kroz prvu zaljubljenost. Prvi tango simbol je prvog koraka u to razdoblje. Prvi korak je istovremeno nešto novo, a ne ulazi se neveselo u svoju mladost. Motivi koji se provlače pesmom su uglavnom dečaci i devojčice, tango, lutke i klikeri, sreća i zaljubljenost. Taj je tango istovremeno ulazak ozbiljnosti i novih dešavanja pred devojčicama i dečacima te oproštaj od onih detinjastih igara i aktivnosti.

Pesma se sastoji od 6 strofa slobodnih stihova, a rima je uglavnom isprekidana. Svaka je strofa odeđena posebnim motivima, pa tako prva započinje onima koji čine estetiku jedne devojčice (lokne, lutke, treperava sreća), druga pak opisuje onu dečačku (uljem zalizana kosa, ozbiljnost, klikeri), sledeće četiri se nadovezuju na ples tanga i opraštanje od detinjstva, pa su tako određeni i njihovi motivi (mladost, pozdrav, živi pegavi lutak, dva nasmijana oka).

Ritam je nejednoličan, uglavnom je na početku ubrzan (kroz odlazak i pozdrav devojčinih i dečačkih rituala), a zatim se polako preleva u ritam plesa tanga i jednolično završava zadnjim stihom. Taj tango nije sat matematike ni kemije, on je srećna ulaznica dečacima i devojčicama u sve ono što je pred njima. Antić je pomno i blago opisao jedan dio odrastanja kroz glavnu temu koja se provlači celom zbirkom.

Đački korzo

Pesma je prikazana kao večno zapitkivanje i čuđenje dečjim igrama koje deci nikada nisu preterane, a s druge strane nikada ni dovršene. Svakog dana u isto vreme, u prvi sumrak, s istim društvom i nikada tome kraja! Pesma je prožeta s mnogo ‘možda’ i mnogo zapitkivanja, kao što barem jedan odrastao čovek gleda i razmišlja o dečjim beskrajnim, istim, a opet tako zabavnim igrama. Upravo se tako postavio Antić prema deci i njihovom ‘trošenju’ vremena. To je đački korzo, pun veselja i glasova i uz to, pun pitanja.

Pesma je popraćena motivima kao što su povorka, đonovi, sati, čarape, putovanja, snovi i na kraju – ljubav. Stihovi su slobodni, a rima je zanemarena. Svaka je strofa povezana ritmom koji se brzo isprepliće kroz njih, a usto pomno opisuju dečačku igru, njihove radnje, vreme koje prolazi. No, pesnik na kraju zaključuje da svemu tome postoji razlog, koliko god ove igre izgledale beskrajne i monotone. U njihovoj srži postoji odgovor na mnoga pesnikova pitanja. Razlog su snovi i krila koja ondje rastu, putovanja, otvaraju se putevi trajni i na kraju svega, putevi prema novim ljubavima. Ponavaljanjem reči ‘možda’ i veznika ‘i’ stvara se ritam koji ubrzano teče kroz pesmu, kako bi se dočaralo neprestano zapitkivanje i dečja igra. Takođe, time je pesnik dodatno doprinjeo uverljivom prikazu slike đačkog korza i njegove atmosfere.

O čemu pričamo dok šetamo

O čemu pričaju jedan dečak i devojčica dok zajedno hodaju istim tlom, istom ulicom, kada gledaju u isto nebo i drveće? Ova je pesma prožeta misterioznim tonom koji na kraju biva otkriven, a dečak i devojčica gube ona ukočena i sramežljiva osećanja. Celom je pesmom prožet simbol ljubavi, a motivi kao što su bujica ljubavnih osećanja, unutrašnja zapitkivanja, sreća i zadovoljstvo prikazuju Antića kao pesnika mladenačke šutnje i sramežljivih pogleda iz kojih naviru prva osećanja. Topla atmosfera, kao što je ona u predvečerje, smračeno nebo i zajedničko provođenje vremena, pred kraj gasi sve one neizrečene misli u glavama dečaka i devojčice. Pesma se sastoji od četiri strofe u kojima je prikazana unakrsna rima (abab), a ritam je usporen, on teče kroz dečje misli i neugodnost. Takođe, pesma je isprepletena pesničkim slikama i sadrži blagi ton ekspresionizma.

Tajna

Prve dečje tajne povezane su s ljubavlju, pa je tako i ova glavna tajna opisana kao susret dečaka i devojčice, za koju, naravno, nitko nesme da zna. Devojčica priznaje dečaku da nosi jednu tajnu koju će samo njemu da došapne, a to će mu reći na jednome mestu gde nikoga neće da bude, samo njih dvoje. Ta je tajna zapravo povod, ona je poziv, a u neku ruku i priznanje osećanja. I ova je pesma prožeta ljubavnom temom i prvom zaljubljenošću. Sastoji se od 6 strofa slobodnih stihova. Rima je parna (aabb) i unakrsna (abab), što pridonosi ujednačenom ritmu koji prolazi kroz pesmu. Pri zadnjim stihovima prikazana je i jedna od pesničkih slika: ona auditivna. Prikazana je u onom mometnu kada devojčica šapuće na dečakovo uho; „šu-šu-šu“. Kao što je Prvi tango oproštaj od detinjstva i ulaz u novo mladenačko doba, Tajna je njegov savršeni dodatak.

Najljubavnija pesma

Najljubavnija pesma sastoji se od 5 strofa koje u sebi nose pomalo melanholičan ton, a odjekuje simbolikom. Stihovi su slobodni, kao i rima, a prisutna su ponavljanja nekih reči radi isticanja sjetne atmosfere. Radnja pesme odvija se u sobi jednog mladića ili devojke, nije tačno definisano. Naime, Antić pesničkim slikama prikazuje interijer sobe; u kutevima prostorije leže lutke otkinutih glava. Bespomoćne su i odbačene. „Neko u ovoj sobi neće da bude dete. Neko u ovoj sobi tri dana nemože da ruča. Neko u ovoj sobi samo ćuti, ćuti.„. Dakle, poneki delovi rečenica se spominju više puta radi stvaranja određene atmosfere i takođe, radi ljubavi koja je nekoć toliko gorela, a sada je nema. Mladić ili devojka, na putu prema odrastanju, odbijaju detinjstvo i sve što ono nosi. Odbijaju da koriste stvari kojima su se nekoć zabavljali, odbijaju da govore određene priče, da razmišljaju o nekim mestima i dešavanjima. U ni jednom stihu ne postoji reč ljubav. Upravo zato je ovo najljubavnija pesma, ljubav u njoj ne postoji. I to je zapravo ljubav – sreća i iskre na početku, seta i tama na kraju. Upravo je zato ova pesma u svojoj suštini – najljubavnija. U nekoliko pesničkih, vizualnih slika Antić je pomno prikazao pojam ljubavi i ono što ona ostavlja za sobom.

Zagonetka

Ova je pesma prožeta jakom simbolikom, kao i većina Antićevih pesama, a posebice onih iz zbirke u kojoj se Zagonetka nalazi. Ona se sastoji od 5 strofa, a stih je slobodan. Rima je uglavnom isprekidana, a mnoge se reči ponavljaju i više puta radi stvaranja dojma dokazivanja određenih situacija i dešavanja. Antić se u ovoj pesmi pita što je ono što nas vodi kroz ovaj život, a za to nitko ne zna osim nas samih? No opet, ponekad ne znamo sa sigurnošću ni mi. Upravo je to zagonetka i to zagonetka života. Taj je termin povezao sa odrastanjem i dečjom maštom koja nikada nebi trebala da ‘umre’ ili nestanei. To je onaj žar u našem umu koji se rasipa kreativnošću i idejama, a nikada neće da ga ponestane. Glavni motivi koji čine pesmu su odrastanje, snaga, ljepota i sunce. I upravo je to ono što moramo sa sobom da u džepu ponesemo, dok odrastamo.

Kad bi jastuci progovorili

Pesma Kad bi jastuci progovorili sastavljena je od 4 strofe. Pisana je slobodnim stihom, a glavni motivi koji drže njenu strukturu jesu jastuci, perje, belina, tajne, snovi, dečaci i devojčice. Kroz pesmu su prožeti razni epiteti, poredbe, simbolike. Antić nije samo opisao dečja pitanja u ovoj pesmi, već se dotakao i one druge strane – svih ljudi bez obzira na dob. Jastuci i pokrivači poticaj su bekstvu u neke druge dimenzije i misli, okidač su našim idejama, razmišljanjima o stvarima koje smo ovih dana učinili, o osobama koje okupisaju naše oči i glave. Takođe, jastuke je donekle personifiše i nadjenuo epitetima i simbolikom. Oni su velike bele lađe koje plove u snove, u nemoguće. Oni su i naša kratka terapija, šute i slušaju nas, čuvaju naše tajne i nikada ih nikome ne izgovaraju. A, navečer nas ponovo dočekuju na istome mestu.

Najmanja pesma

Sastavljena je od jedne strofe s 4 stiha. Iako je najmanja, drži dovoljno jaku simboliku i njeno značenje. Motivi se okreću oko jednog dečaka i devojčice; osmeh, pismo, zrno maka. Antić je upravo veličinom pesme htio da dokaže njeno značenje i ono o čemu se nepriča mnogo – ljubavi koja se isporučuje pismom od jedne devojčice jednom dečaku. Ova je pesma prožeta ljubavnom atmosferom, kao i većina ove zbirke. Rima je parna.

Ljubav

Antić je rečima ove pesme htio da udeli poneki savet u vezi onoga zbog čega celi svet živi – osećanja, ćuvstva, jednom reči – ljubav. Savete je udelio onima mlađima koji tek stupaju u pomućeni i zbunjujući košmar života. U školi nas ne uče kako da reagišemo na nečiji slučajan dodir, pogled, osmeh. Zato je ovde Antić, koji poetski puni naše dečje umove jednom drugačijom snagom. Pesma je vrlo kratka, ali ljubavi u njoj nema kraja. Sastoji se od dve strofe od četiri stiha; pravilna je i nosi unakrsnu rimu. Saveti su kratki, a tako je teško poštivati ih i održavati. Prava ljubav traje kratko, a njene otiske beskrajno dugo nosimo negde duboko u nama. Motivi su uglavnom ljubavni, a atmosfera je ozbiljna i staložena. Ova je pesma kao kratak priručnik za mlade dečake i devojčice.

Plavi čuperak

Plavi čuperak je u ovoj pesmi sinonim za zaljubljenost i sve šta ono nosi sa sobom. Ono se nalazi u glavi, i to je upravo simbol čuperka jedne osobe iz 6. a razreda. Pesma se sastoji od dijaloga između dve osobe koje razgovaraju upravo o tom čuperku koji je jednoga od njih pomutio u svakom obliku. Ovo je pesma o prvoj zaljubljenosti i njenim prvim nespretnim i neugodnim momentima: nervoznom grickanju noktiju, crvenjenju i tajnim porukama. A to su i motivi ove pesme, zajedno sa čuperkom, licem, tropskim biljem, junakom i tunjavkom. Pesma se sastoji od pet strofa slobodnog stiha, a rime su isprekidane. Takođe, pesma je i delom uvod u osećanja koja naviru tokom zaljubljenosti i zadivljenosti.

Zapisano u sredu

Nakon mnogih pesama ljubavne tematike i vesele atmosfere zaluđenosti i opčinjenosti – dolaui onaj drugi dio. Dio kada ljubav svojoj u početnoj fazi nije uzvraćena, pa je osoba ispunjena lišim raspoloženjem i nezadovoljstvom. Naime, pesma ‘Zapisano u sredu’ zvuči kao dio iz dečakovog dnevnika. Tačno je upamtio dane kada su se upoznali, sreli, posvađali, prekinuli. To takođe odaje i njegovu emocionalnu stranu. Pesma odiše setnim tonom, a ritam je pri njenom kraju usporen, što je naglašeno strofama i trotočkama. Prva se strofa sastoji od parne rime, a ostale uglavnom broje poneke isprekidane rime. Glavni su motivi sreda, oči, korzo, devojčica.

Dosadna pesma

Ova pesma govori o onome čega se deca najviše boje – dosadi. Takođe odiše atmosferom u kojoj se dečak boji da odraste i gleda tmurna, posvađana lica. Žao mu je čak i vlastitog oca koji nije kao on. Dečaku je dosadno i svakog dana odrađuje iste stvari, zabavlja se na svakakve načine, a onda nakrivi kapu na levo oko i pobije se s još trojicom dečaka. U ovoj je pesmi Antić htio da dokaže onaj pomalo mračniji put odrastanja koji izrasta upravo iz dosade koju mnogi pokušavaju da reše na razne, ali loše načine. Kao i ovaj dečak. Pesma se sastoji od šest strofa slobodnih stihova, a prvi i zadnji dele isti broj. Istaknuti motivi su, osim dosade; škola, devojčice, stvorenja, ljubavna pisma, klupa, reči, dečak. U pesmi se mnogo puta ponavlja reč dosada i takođe se pokazuju pesničke slike raznih situacija koje dečaka ne vesele i ne menjaju njegovo raspoloženje. On svoju dosadu rešava tučnjavom s ciljem da ga neke devojčice vide, no činjenica da će ga devojčice videti ga kasnije više ni ne veseli.

Stranica iz dnevnika

„Ništa neću da joj kažem, jer neću.“ Prvi je, ali i najiskreniji stih ove pesme, s dečačke strane zaljubljenosti i opčinjenosti jedne osobe. Dečaci su čvrsti i svaku ljubavnu tajnu drže samo za sebe, dok poneki čak nešto i zapišu. Antićev lik ove pesme opisan je kroz vlastiti preneseni monolog na stranici svoga dnevnika. Kroz pesmu su očita osećanja zaljubljenosti, no i ljubomore s druge strane. Takođe, dečak ne želi da prizna samome sebi svoju privrženost prema ovoj devojčici; on ju čak i vređa: „Ona je jedna neozbiljna, najobičnija balavica.“ Takođe, on sebe smatra starijom osobom kojoj ovakva situacija jednostavno nije dopuštena i prikladna. Ipak je on stariji dečak iz osmog razreda s rukama u džepovima i ozbiljnog lica. Pesmu čine četiri strofe, svaka nosi 4 stiha a predzadnja jedan, a rime nema. I ova je pesma, za razliku od ostalih, drugačija upravo zbog različitih motiva, iako se tematski poklapa. Glavni su motivi dnevnik, devojčice, đak, balavica, škola.

Šta se tu može

Dečje glave su oduvek bile sinonim za maštu i tvornicu ideja, a slično je tako Antić opisao um jedne devojke iz navedene pesme. Naime, on je htio da istakne kako je sve moguće, dokle god mi maštamo i svoje ideje i misli pravilno posložimo u svojim glavama. Majka je u pesmi predstavljena kao pojam realnosti, a njena kćerka kao pojam ploda mašte. Njih dve se u međuvremenu suprotstavljaju jeda drugoj, a na kraju devojčica obećava da će njen rast ideja i mašte jednom da dokažu kako ništa nije uzalud. Pesmom prevladava optimistična i topla atmosfera, razgovor između majke i kćerke opisan je epitetima i tepanjem. Upravo su ovi elementi odigrali ulogu stvaranja atmosfere. Glavni motivi koji čine pesmu su majka i devojčica, a zatim dečaci, priče, samoća, nemir, glava. Stihovi su slobodni i nevezani, a upravo tim korištenjem pesnik je htio da dokaže bit njihova razgovora i razmišljanja. Jednostavnim rečima i izrazima, pesnik je lirski prikazao onaj najbitniji temelj dečjih snova koje se ni u starijim danima nesme da zanemari.

Proleće

Cela je pesma simbolika novog rađanja i početka. Antić je mnogim epitetima, pesničkim slikama i ponavljanjem određenih reči opisao početak proleća i prenesao pozitivnu atmosferu kroz celu pesmu. Reči kao zima, kiše, sunce, malo, ponavljaju se isprekidano kroz stihove, a njima je pesnik htio da dočara prošlost i sadašnjost. Prošlost, kao kiše i hladnoću zime, a proleće i novi početak kroz toplinu i svetlost sunca. Ujedno su ove reči i glavni motivi pesme, kao i klima, kosa, krošnje, šareno, glava. No, s druge strane se bude i osećanja, a dečak se uz pratnju jedne devojčice iz škole smušeno bori s njima i smatra ih teškima kao i priznanje. Takođe, nije sposoban da izgovori ni jednu drugu reč. „A u glavi mi nebo stalo. I još pomalo. Svega pomalo.“ Upravo je ovim rečima Antić uspeo da dočara dečakovu glavu i njen košmar, i to unutar poredbe proleća i čovekovog uma. Priroda i naši umovi su jednaki, u isto se vreme rađaju isponova. Nadalje, pesma se sastoji od desetak strofa nevezanih i slobodnih stihova. Posebno su istaknute epifore s ponekim gradacijama, a rima je uglavnom isprekidana i u ponekim stihovima parna.

Ptica

Ptica je pesma koja u sobi nosi pomalo melanholičan ton, no s druge strane, veliku nadu i svetlost. Naime, jedna dugorepa ptica šapnula je detetu najvažniju čaroliju celoga sveta: sposobnost da vidimo vetar i čujemo sneg dok pada, sposobnost da dotaknemo sumrak na prvom uglu i osetimo okus mesečine, vidimo nečije lice i čujemo nečiji govor kada nas najgore nedaće dotaknu i ne puštaju. Kada je za nama ostalo samo sećanje određenih i dragih situacija, kad nas je napustila ona velika moć čije su iskre nekoć frcale. Pesnik je lirski prikazao sadržaj pesme kao smisao svačijeg života i ponovnog rađanja. I onda kad nam je najteže, mi moramo da volimo i osetimo svet svim svojim čuvstvima. Moramo da ga zagrlimo i ne puštamo, guramo i borimo se s njegovim preprekama. Pesma sadrži pet strofa; prva, druga i treća su pravilnog oblika dok su ostale pisane slobodnim stihom. Osećanje ponovnog rađanja nade prikazao je kroz čin spuštanja ptice na dečakovo rame, a ta ptica je upravo simbol te nade. I u ovoj pesmi možemo da vidimo Antićev stil pisanja; jednostavnost, simboli, jednostavna metaforičnost, skup pojmova kao šta su čežnja, čekanje i nada, emocionalnost, neizvesnost. Na topao, lirski način, neposredno i prirodno predočava lepotu života i nadu u nj.

Plava zvezda

Plava zvezda je simbolična pesma, a Antić se direktno obraća svome čitaocu i navodi na pronalazak vlastite „plave zvezde“. Ona je plod mašte koji nas vodi kroz put našega života, ona sadrži sve ono šta se voli i sanja, mesta na koje naše želje putuju. Naime, zvezda je simbol snova i mašte, želja i ciljeva. Njena jačina svetlosti i postajanja zapravo je jačina nas samih. Pesnik nas podsjeća da se naše sanjanje nikada ne ugasi, jer upravo tada, naša plava zvezda umire. Metaforama i epitetma dokazao je i onim najmlađima da se nečudimo nego da sve lepote ovoga svieta sustižemo, upravo gledajući u našu plavu zvezdu. Takođe, pesnik je prepustio svome čitaocu da otkrije šta je to za njega plava zvezda – ona je zagonetka. Jer, najposle, u beskrajnome Svemiru svatko sadrži svoju zvezdu koju svojim mislima puni svetlošću. Ovde se lirski poigrao i s našim umovima, a takođe i motivacijski potaknuo. Pesma se sastoji od pet strofa, a svaka strofa sadrži različit broj stihova. Rima je parna. Prva i druga strofa sadrže asonancu i aliteraciju, dok se u narednim stihovima poneke reči ponavljaju. Takođe, prisutna je i personifikacija – rast plave zvezde, njeno čekanje iza reka i mora, ona se glasa i leti. I ova pesma obiluje epitetima, a boje i toplina su posebno istaknute.
Sve boje sveta

I u ovoj je pesmi Antić pobedio svojim stilom. U njoj su razni epiteti, boje pršte na sve strane, a ponavljanja i usporedbe stvaraju veselu i šarenu atmosferu. Naime, potpunom jednostavnošču i liričnošču prikazan je svet u dečjoj glavi i onaj spoljni – izvan dečje glave, onaj u tuđim glavama. Setne i akromatske boje upravo su poredbe sa svetom koji korača pokraj nas, bez obzira na sve ostale boje koje postoje. Taj je svet pokleknuo sivilu, a ono mu neda dalje. „Van mene dosta boja živi. Van mene katkad svet i posivi, ili se smrači i naoblači“ – ovim je rečima Antić ukazao na vanjski svet, a ponajviše onaj „odrastao“. „Dobro je zato što postoje i ove moje lepše boje“ – ovim stihom označen je preokret, mogućnost preobrata i prelevanja intenzivnijih žarkih boja preko sivila. Točnije, tim je stihom prikazano dečje poimanje sveta i njihova zahvalnost na tome. Takođe, dečak je svestan, bori se i odupire ponisanju u setne boje. Usporedbama s bojama pesnik stvara vizualne slike, a epitetima ih dodatno ukrašava i uzvisuje. Naravno, kao glavni motiv većine Antićevih pesama, ljubav je temeljni motiv i ovoj pesmi. U zadnjoj strofi dečak naglašava da, osim svih boja koje čuva u svom umu, željan je svima da ih podeli i tako prodrma svet, no jednu jedinu želi da sačuva za određenu osobu. Za neke oči što nisu njegove. Pesma se sastoji od sedam strofa slobodnog stiha. Prva i zadnja istog su oblika dok su ostali stihovi u strofama nevezani. Rima je parna, a prisutna je i gradacija – boje u pesmi oživljavaju tokom nizanja njenih strofa. Takođe, to pridonosi ritmu koji je u početku polagan i pomalo melanholičnog tona, no kroz retke i usporedbe boja, on postepeno ubrzava.

…A onda i prva ljubav

Pesma sadrži tri dela, tri stadija ljubavi i osećanja koje nosi za sobom. Prvi stadij je kao uvod u ono šta nas čeka, on se sastoji od poimanja i viđenja određene osobe, promatranja i svesnosti njenog postojanja. Sledeći se stadij baziše na stvaranju osećanja, primanja i prihvaćanja mana i vrlina osobe. O osećanjima koji bubre i ne staju, o zapisivanju istih, o pamćenju njihove intenzivnosti. Zadnji stadij odnosi se na onaj najhladniji i najteži dio – celi život prati nas prva ljubav. Život je odjednom drugačiji, nešto nam stalno u glavi titra, kiše su jače i duže, dani su dulji i ne preterano zanimljivi. Pisac je kroz ova tri dela pesme pokazao i svoje viđenje, svoja osećanja prema prvoj ljubavi. On se obraća čiitaocu i ponovo mu govori da vredi da sanja, napiše ponešto i to podeli, kao šta je i on sam učinio. Naime, ova je pesma, kao što je i sam pisac rekao: „oko što vidi i kroz tamu. Nju nećeš prevariti kao tatu i mamu.“

Dakle, pesma sama po sebi je poticaj za svesnošću o prvoj ljubavi, nekima čak i uvod u ono što ih čeka, mudrost i teorija o 3 ljubavna stadija. Pesma se sastoji od slobodnih stihova, poneki sadrže epifore i ponavljanje rečenica kako bi se istaknulo njihovo značenje: „Junaci, nos u jastuk! Nek mašta kao lokomotiva leti! Junaci, nos u jastuk! Niko nemora znati šta je.“ Nadalje, mnoge se reči nižu, što utječe na ubrzavanje ritma. Takođe, pesma je puna poredbi i epiteta. Ljubav se kao pojam u jednom delu hvalisa i uzvisuje: „Ona je najljepša ljuljačka između radosti i samoće kad se najviše hoće.“ No, s druge strane opisuje se i bol koju za sobom nosi: „Rađa se prva tuga i prva ljubomora i prvi put se pati. Ne pitaj zato otkud odjednom košava briše. To možda i nije vetar. To prva ljubav uzdiše.“
Snovi

Snovi je pesma iz koje izviru epiteti koji navode čiitaoca za daljnim sanjanjem. Antić koristi svoj jednostavan stil i na lirski način budi magiju i maštu svojim epitetima. Takođe, ponovo budi i onu nadu koju prenosi kroz dečji um. Uspoređuje je sa intenzivnim bojama, jutrima koji šalju poseban miris koji izgleda kao novi početak; „I, divno je kad se u nama neko čekanje javi, pa se od toga na usni nešto rumeno isplete i nešto grairasto i zeleno u glavi.“ Upravo je ovim rečima dokazana nagrada čovekovom biću za sanjanjem, a potom ostvarivanjem svojih ciljeva, a posebice čuvanjem svojih sećanja, svesnosti o svome postojanju i svemu ostalom što nas okružuje. Nadalje, pesma sadrži usporedbe i blage hiperbole pri početku. „U zoru od svega čitavo nebo izraste na mojim rukama toplim i obrazima snenim, i dan je nalik na neke zenice graoraste oivičene zelenim.“ Sastoji se od tri pravilne strofe po četiri stiha, rima je unakrsna.

Posle ljubavi

Ovo je predzadnja pesma zbirke Plavi čuperak, potom sledi pesma Posle detinjstva. Navedene pesme obilježavaju kraj, oproštaj, napuštanje jednog razdoblja i ulaženje u jedno sasvim novo. „Posle ljubavi“ za sobom nosi setan i melanholičan ton. Temeljni motivi koji čine pesmu su mladost, raskršće, školska godina, ruke. Oproštaj između dve osobe koje su nekada skupa delile klupu i ljubav opisan je kao njegov odlazak uz prugu, gde trava ima ukus vode, peska i sunca, dok je njen odlazak iza mosta, niz raskršće. Antić je taj odlazak usporedio s razilaženjem dve posvađane osobe. Cela je pesma alegorijski prikazana kao prva ljubav koja polako nestaje. Odlazi u zaborav, kao i mašta i ideje većine dece kada odrastu. Pesma se sastoji od osam strofa slobodnog i nevezanog stiha. Pomno je isplanisana njihova struktura; pridaje na ritmu upravo zbog gomilanja i povećanja broja stihova pri kraju pesme. A, pesma kao da i dalje prenosi taj setan ton, iako se njene reči ne nastavljaju. U predzadnjoj strofi upotrebljen je polisindeton, a u zadnjoj anafora.

Posle detinjstva

Ova je pesma zadnja, ali i najbitnija u Antićevoj zbirci. Ona nagovešćuje nešto novo i prazno, ono što tek trebamo da ispunimo, ono tužno i najteže – napuštanje osoba koje su obojale naše detinjstvo, pa ostaju u našim glavama. Cela pesma kao da je napisana u obliku ode detinjstvu. Antić ju je vrsno opisao i dao dojam svojim čitaocima da ne ulaze u svoju mladost bezbrižno i nesvesno, da pamte svoje bivanje pre nekoliko godina, kao i ljude. „Možda vas bez te mrve neću ni sresti, ni stići, a živet ćemo skupa, u isto kino ići, u istom restoranu ručati istu hranu, u istoj ulici možda prolazit će nam dani, pa ipak – bez te mrve, sićušne mrve djetinjstva, bit ćemo toliko tuđi, bit ćemo toliko strani …“ Odlazak iz jednog dela mladosti opisan je kao bljesak sunca od kojeg se na tren osljepljuje. U pesmi se stalno ponavljaju reči ‘možda’, iz razloga što je pisana iz perspektive jednog dečaka koji ne zna što ga očekuje. A to je i jedna vrsta nade koja će da ga vodi kroz mladost. Upravo je ovde uporabljena jedna od Antićevih značajki stila, uzvisivanje detinjstva, nade i želje za životom koji dolazi i koji nas čeka. Pesma se sastoji od deset strofa, ne sadrži rimu, a puna je poredbi i retoričkih pitanja, te nagađanja. Takođe, poredbe su prikazane u obliku vizualnih pesničkih slika. U predzadnjoj strofi prisutan je polisindeton i utječe ubrzavanju ritma.

Beleške o autoru

Miroslav „Mika“ Antić bio je srbijanski pesnik, novinar, slikar filmaš, ali je bio napznačjniji kao pisac dečje književnosti.

Rodio se 14. marta 1932. u Mokrinu, gde je završio osnovnu školu, dok je gimnaziju pohađao u Kikindi i Pančevu. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu studirao je slavistuka, a kasnije je živeo u Novom Sadu.

Radio je kao novinar, pisao je drame i bio lutkar u jednom pozorišu. Radio je i kao filmski režiser, a njegov poznati filmovi su “Doručak sa Đavolom” i “Široko je lišće”. Radio je kao urednik časopisa „Ritam“ i „Neven“, „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.

Od njegovih književnih dela najpoznatije su zbirke pesama za decu i mlade “Plavi čuperak”, a značajan je i kao pesnik ljubavnr poezije.

Za svoja ostavrenja Antić je dobio mnoga priznanja i nagrade, među kojima su i Goranova nagrada, nagrada Sterijinog pozorišta, Nevenova nagrada i Zlatna arena za filmski scenario.

Umro je 24. juna 1986. u Novom Sadu.

Autor: M.Š., V.B.