Zbirku pesama "Pesme o majci" autor Branko V. Radičević posvetio je svojoj majci Kosari i svim drugim majkama, kako je sam napisao - Majci Kosari i svim majkama. Života ih koštamo! Zbirka je objavljena 1972. godine i sadrži trideset lirskih pesama, nekoliko pesama posvećenih majci i nekoliko posvećenih ocu. Simbolično bi se to moglo predstaviti kao jedan mesec u … [više]
Branko V. Radičević
Branko V. Radičević rođen je u Čačku 1925. godine, a umro u Beogradu 2001. godine. Za vreme II Svetskog rata bio je kurir Ratka Mitrovića, gde ga je spaslo to što je imao isto ime kao poznati pesnik Branko Radičević (1824 - 1853), prozvali su ga "pesnik", a kasnije je zaista to i postao.
Nakon toga odveli su ga u logor u Smederevsku Palanku koji je služio za prevaspitavanje omladine. Posle završetka rata nekoliko godina je živeo u Sarajevu i već tada je postao pšoznati pesnik. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, međutim niko ga tako ne poznaje. Uporedo je pisao za časopis "Duga" i drugim listovima i književnim časopisima.
Sa dvadeset godina objavio je prvu poemu Sutonski dani bilo je to odmah iza rata u kom se borio. 1952. godine objavljuje "Priče o dečacima" i to kao da je bila najava njegovog opredeljenja za pisanje poezije za decu.
Tih godina objavio je i jednu pesmu za odrasle "Ljubomora". Sastavljao je i antologije birajući ono najlepše iz naše narodne i ciganjske književnosti. Za decu je napisao "Bajka o šaljivčini", "Bajke o gusarima", "Gvozden čovek", "Čudotvorno oko", "Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka" i druge.
Branko možda najviše podseća na jednog svog junaka nezadovoljnog zanesenjaka iz priče koji je ni iz čega napravio grad u pustinji, a onda išao dalje sveto i pravio novi, jer u ovom voda nije šumela kako je on želeo. Bio je jako vezan za majku, voleo je da mu priča priče.
U Čačku i Dragačevu pokrenuo je mnoge manifestacije kao što su Disovo proleće i Dragačevski sabor trubača .
Opus Branka V. Radičevića veoma je obiman i sadrži oko sto naslova. Najpoznatiji su: "Smrt i ljubav", "Pesme o majci", "Učeni dečak", "Priče o životinjama", "Beli čovek", "Bela žena" i mnoge druge.
Majka Branka V. Radičevića rekla je da su se malo našalili sa njim i dali mu ime Branko. Između imena i prezimena umetnuto je slovo V. da bi se ipak znalo o kom Branku se govori. Šala se produžila na čitav život i ko bi rekao da će i taj Branko Radičević postati poznati pesnik. I sam je povodom toga izjavio da ne zna kako se sve to dogodilo da postane pesnik, možda je za sve krivo ime.