Pipi Duga Čarapa

„Pipi Duga čarapa“ najpoznatije je delo švedske spisateljice za decu Astrid Lindgren. O popularnosti ovog fantastičnog romana govori i to da je preveden na više od 90 jezika diljem sveta. Zanimljivo je spomenuti da je u vreme kada je objavljen, 1945. godine, ovaj roman bio pomalo kontroverzan. Naime, smatralo se da nije dobro da deca čitaju o devojčici koja je odlučila da bude neposlušna i koja nije želela da poštuje pravila, a koje je prikazana kao junakinja.

Pipi je tvrdoglava devojčica koja se ponaša pomalo divlje i neodgojeno pa se smatralo da bi mogla da bude loš primer drugoj deci. No, Pipi je u isto vreme i dobrodušna, stoga delo donosi i mnogo pouka o hrabrosti, velikodušnosti i pravom drugarstvu.

Pipi je devetogodišnja devojčica, krumpirasta nosa i crvene kose. Imala je smisla za humor, bila je dobra, ali i neobična. Volela je da spava naopako u krevetu, da daruje druge kada je njoj rođendan i da pomaže drugima kada im je pomoć potrebna. Ona je najjača na svetu i ima moć da deli pravdu onako kako želi.

S obzirom na navedene kritike, spisateljica je poručila da je želela da napiše roman koji će deci pružiti veselje, mnogo zabave i razbibrige. U predgovoru romana otkrila nam je i kako je došla do ideje za priču o ovoj otkačenoj devojčici. Naime, u to vreme svojoj je bolesnoj sedmogodišnjoj devojčici pričala priče prije spavanja, kada je jedne večeri devojčici palo na pamet ime Pipi Duga Čarapa. Htela je da čuje priču o devojčici toga imena. I tako je nastao roman o devojčici Pipi čiji je karakter autorica doradila svojim ideja o tome kakvog karaktera bi Pipi trebala da bude. Smatrala da je Pipi mora da bude snažna i jača od svih, upravo onakva kakva je i ona sama želela da bude kada je bila njenih godina.

U romanu smo se uverlili u veličinu dečje mašte koja nema granica. Gledajući očima deteta, uvek možemo da budemo na granici nestvarnog i stvarnog. Svako dete može da potvrdi da mu je život Pipi Duge Čarape idealn život kakvo i ono samo priželjkuje. Pipi je živela bez ograničenja i slobodno. Iako je morala da sama o sebi brine, imala je slobodu da ide kamo poželi, da spava kada želi i da ide u školu samo kada oseti potrebu da želi. Pipi je smatrala da mnogo toga može da se nauči kroz zabavu i igru, a takve stvari ne mogu da se nauče u školi.

Vrsta dela: fantastični roman za decu

Mesto radnje: ulica u kojoj žive Pipi, Tomi i Anika, „Pipinovac“, ostrvo Gula-Gula

Vreme radnje: neodređeno

Tema dela: pustolovine neobične devojčice Pipi i njenih drugara

Ideja dela: deca imaju rešenje za sve probleme jer su hrabra, maštovita i domišljata

Kratak sadržaj prepričano

U jednom švedskom gradiću u oronuloj kućici usred vrta živela je vrlo neobična devojčica. Njeno ime je bilo Pipi Duga Čarapa. Njen otac bio je moreplovac i zvao se Efraim Duga Čarapa. On je kupio ovu kućicu kako bi tu mogao da provede starost kada se vrati sa morskih putovanja. No dogodila se nezgoda i talas je Efraima odneo sa palube broda. Pipi ga više nikada nije videla, ali znala je da će se jednog dana vratiti.

Ona je bila neobično sposobna i snažna devojčica i vrlo dobro je znala da se brine o sebi. U komšiluku se nalazila još jedna kuća u kojoj su živeli brat i sestra Tomi i Anika. Tomi i Anika provodili bi dane u dosadi i želeli su da se u njihovu ulicu doseli još neko dete sa kojim bi mogli da se igraju. To je bila Pipi. No kada su je prvi put ugledali iznenadila ih je ova devojčica neobičnog izgleda i ponašanja.

Pipi ih je velikodušno pozvala na doručak i odmah su se sprijateljili. Upoznala ih je i sa ostalim stanarima „Pipinovca“. To su bili majmun Nilsen i konj koji je živeo na verandi, ali samo zato jer je smetao u kuhinji, a u sobi mu se nije sviđalo. Narednog dana Tomi i Anika uputili su se u Pipinovac. Po dolasku im je Pipi predložila da se igraju stvarotražilaca. Kako je Pipi bila sasvim neobična tako je nju zanimalo i traženje sasvim drugačijih stvari od svih ostalih.

U Traženju su naišli na dečaka Vilija koga je tuklo drugih pet dečaka. Pipi je naljutila ova strašna nepravda i Tomi i Anika su se po prvi put uverili u njenu snagu. Dva dečaka je obesila preko grana drveta, jednoga posela na stepenik, jednog bacila preko ograde i poslednjeg ugurala u dečija kolica. Bilo joj je žao što Tomi i Anika nisu našli nikakvu stvar pa im je rekla da pogledaju u šupljinu starog drveta i stari panj gde su ipak pronašli nešto za sebe.

Bilo je vreme za počinak i devojčica Pipi je čak i spavala neobično. Noge bi stavila na uzglavlje kreveta, a glavu gurnula ispod pokrivača jer kako kaže to je način na koji se spava u Gvatemali i ujedno i najbolji način na koji se može spavati. Svake večeri sama sebi bi otpevala uspavanku i zaspala.

Kako je Pipi imala 9 godina odrasli u gradu su se zabrinuli za nju i smatrali su kako jedna devojčica ne može da živi sama. Poslali su dva policajca kako bi je ubedili da je vreme da pođe u dečiji dom. Pipi nije volela policajce i čak i kada su krenuli da je uhvate kako bi je odveli ona je pomislila da se žele igrati lovaca. Kada su joj dosadili bez problema ih je obojicu iznela iz kuće, a oni su zaključili kako ova devojčica nije za dečiji dom.

Gledajući Tomija i Aniku odlučila je da i ona pođe u školu. Uskoro je dogalopirala na svom konju u školsko dvorište i projurila kroz razred u strašnoj buci. Pri tom je zakasnila 2 sata jer nije volela rano da ustaje. Pipi je kao i obično sve radila na svoj način i učiteljica je zaključila da je sada premlada i prenemirna i da bi bilo bolje da se vrati kada se malo uozbilji.

Pipi se izvinila i rekla kako je nije imao ko da nauči lepom ponašanju jer joj je mama anđeo, a tata kralj urođenika. Ipak je rekla učiteljici da je dobra i poklonila joj zlatan sat. Izletela je na dvorište gde su se sva ostala deca okupila oko njenog konja i pokušavala ga potapšati, a Pipi im je pričala o divnoj školi u Argentini u kojoj su većinu vremena praznici, a glavni zadatak koji deca imaju je da jedu bombone.

Svaki dan koji su Tomi i Anika provodili sa Pipi bio je nova avantura. Pronašli su u starom hrastu rupu koja će poslužiti kao skroviše, pošli na izlet na kom je Pipi ukrotila bika koji je napao Tomija i čak su pošli da gledaju i cirkusku predstavu. Pipi nije mogla nikako da bude mirna i učestvovala je u gotovo svakoj tački. Posetioci su bilo oduševljeni, a upravnik cirkusa se ljutio.

Pipi je imala mnogo zlatnika i jedne večeri je krenula da ih izbroji, ali baš tada su prolazila dvojica lopova koji su hteli da traže nešto za jelo kada su zapazili svetlo. No pronašli su mnogo više. Bogatu devojčicu koja živi sama. Naravno da su pokušali da joj ukradu zlatnike, ali Pipina neverovatna snaga pobrinula se za to. Na kraju su sa njom zaplesali polku i ona je svakome od njih poklonila po jedan zlatnik.

Stiglo je i vreme da Pipi proslavi rođendan. Pozvala je svoje drage prijatelje Tomija i Aniku. Bio je to sasvim neobičan rođendan na kom su i gosti dobili poklone. Pipi je dala predlog da odu na tavan kako bi pozdravili duhove. Tomi i Anika bili su sumnjičavi i pošteno se preplašili, prvo sove, a onda Pipi koja je navukla veliku belu košulju svoga oca. Prekapajući po očevoj starom mornarskom koferu Pipi je zaključila da će biti gusar.

Krenuli su jednoga dana i u grad. Pipi je ponela mnogo zlatnika i kupila slatkiše svoj deci koja su se tamo zatekla. Nakon toga im je kupila i razne igračke. U apoteci je uzela mnogo lekova za svakojake bolesti, zatim ih je sve izmučkala i popila zajedno kako bi sprečila nastajanje bilo kakvih bolesti.

Leto je stiglo i sa njim i jedno iznenađenje. Pipi je svojim dolaskom iznenadio, niko drugi do njen tata Efraim. Ispričao joj je kako je pola godine bio kralj urođenika, a pola godine je plovio svetskim morima. Tata se vraćao na ostrvo Gula-Gula i želeo je da Pipi takođe krene s njim. Priređena je velika oproštajna zabava na koju su pozvani svi koji žele da dođu. Dan polaska je stigao i Pipi jednostavno nije mogla da ode. Previše je zavolela Tomija i Aniku.

Deca su nastavila svoje vreme da provode u veselju i igri sve dok brat i sestra nisu oboleli od boginja. Pipi je pokušavala da ih razveseli i zabavi preko zatvorenog prozora. Bolest je napokon prošla, ali Pipi je videla koliko su bili bledi, mršavi i izmučeni. Dobila je pismo od oca koji je ponovo poziva na ostrvo Gula-Gula gde bi ona bila urođenička princeza. Pipi je na um pala sjajna ideja.

Pozvala je sa sobom i Tomija i Aniku kako bi mogli da se oporave od naporne bolesti i oni nisu mogli da veruju, kada su im roditelji dozvolili da sa Pipi zaplove prema Južnom moru. Ukrcali su se na brod „Vrtirepku“ i krenuli. Na ostrvu su se urođenici pobrinuli za fantastičan doček, a Pipi i prijatelji sjajno su se složili sa decom sa ostrva. Jednog dana Tata Duga Čarapa poveo je sve odrasle na obilazak, a deca su ostala sama.

Nemirna deca naravno iskoristila su odsustvo odraslih za avanturu, pa su se krenuli verati prema strmim pećinama u kojima su mali urođenici držali zalihe kokosovih oraha. Iako je Tomi hrabrio Aniku, na kraju je on pao u more. Pipi ga je spasila zgrabivši morskog psa koji mu se približio obema rukama i nakon što ga je izgrdila zavitlala ga je daleko na pučinu.

Uskoro su se na ostrvu pojavila dva lopova sa kojima se Pipi već imala prilike sresti. Deca na ostrvu nisu imala klikere, a volela su tako da se igraju i to su radila biserima. Pohlepni lopovi uvideli su sjajnu priliku za sebe. Prvo su pokušali da uvere decu da žele da ih kupe, a zatim su odlučili da pričekaju da deca ogladne i napuste pećine. Ali oni su imali zalihe kokosovih oraha. Nisu odustajali i Pipi ih je bacila u njhov čamac. Nikada se više nisu vratili, a Pipi je tati rekla kako je sve bilo mirno dok odraslih nije bilo.

Tomi i Anika uprkos sjajnoj zabavi zaželili su se svoje porodice. Hteli su da stignu kući pre Božića, ali na kraju su stigli tek u januaru. Pipi je bilo žao što njeni prijatelji nisu proslavili Božić sa svojom porodicom, pa im je ona priredila veliku proslavu zajedno sa jelkom i svim što sa tim ide. Deca su se žalila kako nikada ne žele da ostare i zauvek žele da se ovako zabavljaju i Pipi im je ponudila pilule od kojih se zauvek ostaje mlad. Deca su zaspala srećna i radovala se sledećem danu sa svojom prijateljicom.

Likovi: Pipi Duga Čarapa, Tomi i Anika, Efraim Duga Čarapa

Analiza likova

Pipi Duga Čarapa – neobična devetogodišnjakinja čije puno ime glasi Pipilota Viktualia Zavjesić Peperminta Efraimova Duga Čarapa. Mama joj je umrla, a tata je bio moreplovac pa je živela sama u jednoj kući u švedskom gradiću. Njen otac je jednom prilikom završio na otoku Gula-Gula, gde je postao urođenički kralj, a Pipi nije htela da se itko brine o njoj jer je smatrala da to može sama.

Pipi je bila specifičnog izgleda pa bi je svi odmah primećivali. Imala je narančastu kosu ispletenu u dve pletenice. Lice joj je bilo prekriveno sunčevim pegama, a njen nos je izgledao poput krumpira. Imala je cipele koje su bile jako duge te haljinu i čarape u raznim bojama. Pipi je takođe bila snažna, što joj je bilo od velike koristi, budući da je živela sama.

Ona se brinula i o drugima te je uvek bila spremna pomoći. Posebno se brinula o svojim prijateljima Tomiju i Aniki. Pipi je bila jako velikodušna i darežljiva. Volela je da drugi ljudi budu sretni i to je uveseljavalo i nju. Nije htela da odraste i imala je neobično ponašanje. Često bi znala lagati, a to je pripisivala činjenici da nije imala nikoga ko bi je lepo odgojio i podučio dobrom ponašanju.

Tomi i Anika – Pipini drogovi i njena čista suprotnost. Oni su bili dobro odgojeni, uredni, fini i ponašali su se lepo. Unatoč tome bili su jako dobri drugovi s Pipi. Upočetku su hteli da nauče Pipi lepom ponašanju, ali kada su videli da je to nemoguće, prestali su pokušavati da je promene. Zavoleli su je onakvu kakva je bila i više nisu mogli da zamisle život bez Pipi.

Efraim Duga Čarapa – otac od Pipi. Neobičan čovek, kapetan broda „Vrtiprepka“ i urođenički kralj na otoku Gula-Gula. Bio je krupan i imao je crvene brkove. Iako nije živeo s kćerkom, brinuo se o njoj i bio je nežan otac. Osim toga, uvek je bio spreman na zabavu i ples. Uvažavao je mišljenje svoje kćerke iako je ona bila dete.

Beleška o piscu

Astrid Lindgren je švedska književnica rođena 14. novembru 1907. Ostala je poznata po pričama za decu koje je krenula da piše za svoje dve ćerke. Kasnije su priče zavolela i druga deca širom sveta.

Po završetku škole zaposlila se u lokalnim novinama. Nakon što je zatrudnela sa prvim detetom urednik ju je zaprosio no ona je odbila i preselila se u Stokholm gde se školovala za stenografkinju. Napisala je preko 30 knjiga za decu, tekstove za slikovnice, čak i nekoliko filmskih scenarija. Prema mnogim njezinim pričama kasnije su snimljeni igrani te crtani filmovi i serije.

Njena najpoznatija knjiga zbog koje je uvrštena na listu od 20 najprevođenijih svetskih autora upravo je Pipi Duga Čarapa. U predgovoru te knjige navela je kako se zapravo pisanjem počela da bavi smišljanjem priča za svoju decu.

Njena književna dela bila su nagrađena mnogim priznanjima u Švedskoj i Nemačkoj, a dobitnica je i Međunarodne nagrade Andersen. Doživela je duboku starost i umrla 28. januara 2002. Posle njene smrti vlada u Švedskoj je osnovala nagradu koja nosi njeno ime. Nagradni fond je 5 miliona kruna što je najveći iznos za nagradu u kategoriji dečje književnosti.