„Pesma nad pesmama“ dio je Starog zaveta, tačnije Knjige mudrosti. Iz prvog stiha pesme saznajemo da ju je napisao Salomon, koji pesmu već njenim naslovom veliča kao najbolju pesmu koja može da bude napisana, upravo zato što je stavlja nad sve druge pesme.
Ova pesma je lirska ljubavna pesma jer je njena tematika upravo ljubav između muškarca i žene. U njoj pronalazimo sve osećaje koje povezujemo s romantičnom ljubavi – strast, zaljubljenost, ljubomoru, tugu, očaj, čežnju i na kraju, srećno ostvarenje ljubav. Pesma govori i o braku, te važnosti strpljenja kod ljubavi, što sugeriše na telesnu ljubav, pošto bi ljubavnici po Bibliji trebali da vode ljubav tek nakon ulaska u brak. To najbolje potvrđuje stih „…ne budite ljubav moju dok sama ne bude htela“.
Radnja pesme započinje pre venčanja, u momentima kada zaljubljenici najviše žude jedno za drugim. Oni se tada međusobno veličaju, hvale vrline onog drugog, ali pre svega, čeznu jedno za drugim kao nikada do tada, ali i posle toga.
Nakon što su ljubavnici stupili u brak, pesma počinje da prikazuje neke probleme takve zajednice. Verenica odbije muža, a on odlazi. Ona tada pokušava da ga nađe, ali nitko u tome ne želi da joj pomogne. Ipak, nju najviše muči grižnja savesti. Ali na kraju ipak sve srećno završi. Verenici se pomire, puni su poverenja jedno prema drugome. U svoj toj ljubavi verenica izreče najpoznatije stihove ove pesme: „Stavi me kao znak na srce, kao pečat na ruku svoju, jer ljubav je jaka kao smrt, a ljubomora tvrda kao grob.“
U pesmi supružnici uglavnom razgovaraju u obliku dijaloga. U dijaloge se upliće i hor devojaka, koje savetuju verenicu u njenim teškim trenucima. Ona pita za savet, a hor odgovara.
„Pesma nad pesmama“ smatra se jednom od najlepših ljubavnih pesama. Smatra se Biblijskim svetim sadržajem. Metafore u njoj su veoma jake i učestale, a pronalazimo i neke motive pastirskih igara, što ima uticaja na atmosferu pesme, koja s njima postaje veselija i razigranija.
Različiti prevodi ove pesme ni dan danas nisu usuglašeni.
Vrsta dela: pesma
Vreme radnje: oko 1000 g.pr.Kr.
Mesto radnje: Jeruzalem
Kratak sadržaj prepričano
Proslov: Čežnja za verenikom
Prvi stih pesme poručuje nam da ju je napisao Salomon; glasi: „Salomonova pesma nad pesmama“. U samom počeku verenica se obraća vereniku govoreći kako je njegova ljubav najslađa, stoga ima mnogo udvaračica koje žele njegovu ljubav. Ona ga također voli i zato želi s njim da pobegne, budući da ju je kralj odveo u svoje odaje. Na njen zaziv odgovara joj hor devojaka koje je teše da će imati razloga za veselje, pa će sve zajedno slaviti njihovu ljubav.
Pesma prva: Prvi susret
Verenica opisuje svoj izgled, a hor devojaka, nazvan Kćeri Jerusalimske je slušaju. Ona govori da je crna, ali lepa. Pocrnela je jer je morala da čuva vinograde, a pritom je zaboravila da čuva i svoju lepotu. Onaj koga ljubi je pastir, stoga moli da joj kaže gde se odmara kako ne bi morala da luta tražeći ga. Tada joj se obrati Salomon, dajući joj komplimente. Govori joj kao ima lepe obraze, pa će da joj napravi zlatne minđuše sa srebrenim privescima. Salomon je hvali dok ona hvali svog verenika, te joj se stalno obraća nazivajući je „prijateljicom“.
Verenica je napokon došla do pastira kojeg je zazivala, a on je uvede u odaje ljubav. Ipak, naglašava kako ne treba da bude ljubav, dok se ona sama ne probudi.
Pesma druga: uzajamna ljubav raste
Ovoga puta verenik traži verenicu. Prošla je zima i dolazi proleće, što se vidi po cvetanju cveća i ukazivanju prvih plodova. Verenik mora da pređe brda i doline kako bi mogao da dođe do svoje verenice. On je poput srne dok trči k njoj. Dođe do zida, pa gleda kroz rešetke i zaziva verenicu rečima „O dragano, o ljepoto, golubice moja“. Želi da joj čuje glas i vidi lice.
Onda verenica traži verenika. Traži ga po svom ležaju jer toliko žudi za njim, ali ga tamo, naravno, ne pronalazi. Traži ga i po gradu, pa susretne stražare koje moli za pomoć. Oni joj pomognu u potrazi. Kad napokon pronađe svog verenika, odluči da više nikada neće da ga pusti. Ali ponavlja kako ne želi da budi ljubav dok se ona sama ne probudi.
Pesma treća: Zaručnicu dovode zaručniku
Hor devojaka dio je svadbene povorke. Kćerke Jerusalimske komentišu Salomonovu nosiljku koju vide u daljini. Oko njega stoji 60 momaka obučenih za ratovanje. Nosiljku je napravio sam Salomon kao svoje prestolje. Napravljena je od libanonskog drveta i bogato je ukrašena.
Salomon se tada divi izgledu verenice. Uspoređuje njene delove tela s životinjskim atributima, te je poređuje sa svakakvim prekrasnim stvarima, ne nalazeći joj mane. Ipak, verenicu njen verenik poziva sa sobom jer ga je na prvi pogled osvojila. Ona njega poziva u svoj vrt, pa u njemu pojede najbolje plodove.
Pesma četvrta: Ljubav verenice na kušnji
Verenici njen dragi pokuca na vrata odaje, ali ona ne zna bi li ga pustila. Najpre dvoji, ali onda ipak krene prema vratima da ih otvori, ali kad ih otvori, s druge strane nije bilo nikoga. Verenik je odolio kušnji i otišao, stoga verenica ode da ga traži po gradu. I ovoga puta pita pomoć stražara, ali oni ovaj put ne žele da joj pomognu, već je tuku i teraju. Zatim verenica moli Kćerke Jerusalimske da joj pomognu u potrazi. Opiše im svog dragog, a one se pitaju kamo li je otišao.
Pesma peta: Pristalost i radost verenice
Salomon moli verenicu da se vrati u njegove odaje, hvali je i veliča u toj molbi. Ona odgovara da pripada drugome. Ovde se zaručnici već sigurni u svoju ljubav, pa hvale vrline onoga drugoga, maštajući kakav će život da im bude. Trajnost i čvrstoću njihove ljubavi potvrđuju stihovi: „Stavi me kao znak na srce, kao pečat na ruku svoju, jer ljubav je jaka kao smrt, a ljubomora tvrda kao grob.“
Ostatak „Pesme nad pesmama“ je izgubljen. Nazvan je „Dodaci“ u čijim očuvanim delovima upoznajemo braću verenice. Oni pričaju o svojoj sestri, pitaju se šta da rade s njom, te pričaju o Salomonovim vrtovima.
Likovi: Verenik, verenica, Salomon, stražari, Kćerke Jerusalimske
Analiza likova
Verenica – lepa devojka koja ima oči poput golubice. Ona nije samo lepa već je i dražesna. Jako je zaljubljena u pastira i stalno ga zaziva te pokušava da ga pronađe. Ipak, njena ljubav stavljena je na kušnju kada joj dođe Salomon i nudi joj bogatstva ako bude njegova. Ona se nalazi na njegovom dvoru i sluša njegova udvaranja, ali ipak ostane verna svom vereniku i svojoj pravoj ljubavi. S jednakim zanosom priča o vereniku, kao što Salomon priča o njoj.
Verenik – veoma je zaljubljen u svoju verenicu. Hvali njen izgleda, ali i njenu osobnost, pa u stvarnoj i čvrstoj ljubavi uspevaju da odole svim kušnjama. Verenik je pastir i veoma je naočit. Jak je i ima lep stas, čvrsto telo i lepe zubi. Zato je veoma popularan kod mnogih devojaka, ali ni jednu od njih ne želi. Ostaje do kraja veran svojoj verenici. Jedino ga ona dovodi u stvarnu kušnju, ali on svejedno odoleva njihovoj obostranoj čežnji. Savladava se i čeka ljubav da se sama probudi.
Salomon – kralj koji je doveo verenicu na svoj dvor. Iako joj se obraća s „prijateljice“, on je želi za sebe pa je obasipa komplimentima, nudi joj darove i pokušava da slomi njenu volju. Ipak, njena ljubav prema svom vereniku je jača.
Salomon je kralj svih Jevreja, dok je verenica samo jedna od mnogih devojaka koja se nalazi na njegovom dvoru. Pitanje je koliko bi mu ona uopšte bila značajna i da ju je pridobio. Iako se čini da zaista želi verenicu za sebe, ni u jednom trenu joj ne brani venčanje s verenikom niti je nasilno odvraća od ljubavi prema pastiru.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor