Pesma nad pesmama obrađena lektira iz Biblije. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente i analizu likova, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Pesma nad pesmama >>
Analiza dela
Pesma nad pesmama ili Knjiga Solomonova, starozavetna je knjiga koja pripada trećem odeljku biblijskog kanona, poznatom kao Ketuvim ili „Spisi“. U hebrejskoj Bibliji, Solomonova pesma stoji sa Ruth, Tužaljke, Propovednik i Ester, pet svezaka koji se čitaju na raznim verskim jevrejskim blagdanima. Ova knjiga je svečani svitak za Pashu, koji slavi Izlazak Izraelaca iz Egipta. Knjiga u sadašnjem obliku datira iz vavilonskog izgnanstva (od 5. veka pre nove ere pa nadalje), ali pesme koje čuva datiraju otprilike iz 10. veka pre nove ere, perioda Davidove monarhije.
Knjiga, čiji je autor nepoznat (Solomonovo ime je kasniji dodatak, a taj deo ćemo obraditi niže), zbirka je ljubavnih pesama koje naizmenično razmenjuju muškarac i žena. U knjizi nema koherentne priče. Niz pesama sistematski opisuje lepotu i izvrsnost voljene osobe. Solomonova pesma dobila je različita tumačenja, a najčešće se pominju alegorijska, dramska, kultna i doslovna tumačenja. Među Jevrejima alegorijsko tumačenje knjige smatra se alegorijom Božje ljubavi prema Izraelcima, sa kojima je sklopio sveti savez. Među hrišćanima, knjiga se tumači kao opis Hristove zavetne ljubavi prema svojoj crkvi. U srednjovekovnoj mistici Solomonova pesma je protumačena da se odnosi na ljubav između Hrista i ljudske duše.
Dramska tumačenja Pesme Solomona zasnovana su na velikom delu knjige u obliku dijaloga. Prema tom pogledu, govornici u njemu igraju uloge u dramatičnoj ljubavnoj priči koja se razlikuje u obrisima prema određenoj interpretaciji. S obzirom na odsustvo drame u drevnim semitskim književnostima, takva tumačenja nisu velika verovatnoća. Kultno tumačenje gleda na knjigu kao na zbirku pesama vezanih za praksu svetog braka kako su to tumačili i žiiveli Sumeri i drugi drevni mezopotamski narodi.
Četvrto tumačenje, koje je možda steklo najveće poverenje među savremenim naučnicima, jednostavno je da je Solomonova pesma zbirka svetovnih ljubavnih pesama bez ikakvih religijskih implikacija. Prema ovom tumačenju, pesme slave radost i dobrotu ljudske ljubavi među polovima i osećaj unutrašnjeg ispunjenja i sklada sa Božjim stvaranjem koji proističu iz takve ljubavi.
Sam naslov pesme Pesma nad pesmama sugeriše da se radi o najvećoj pesmi od svih pesama. Prvi naslov implicira da je kralj Solomon sastavio zbirku ljubavnih pesama, ali da su Solomonovo ime kasnije dodali urednici pesme, možda zbog referenci u tekstu na mudrog i plodnog kralja. Ovo pripisivanje Solomonu dovelo je do uključivanja knjige u hebrejsku Bibliju, a kasnije i u hrišćansku verziju Starog zaveta. Rani hebrejski i hrišćanski učenjaci dugo su tvrdili da je ljubavna priča alegorija Božje ljubavi prema čovečanstvu ili intenziteta božanske ljubavi u ljudskom srcu. Međutim, neosporno je da pesma slavi ne samo ljudsku ljubav već i senzualni i mistični kvalitet erotske želje.
Savremeni naučnici vide sličnosti između Solomonove pesme i drugih drevnih bliskoistočnih priča u kojima plodnost zemlje zavisi od intimnog susreta muškog i ženskog božanstva. Iako biblijska devojka i njen ljubavnik ne utiču na plodnost zemlje, postoje brojne paralele između plodne vegetacije njihovog okruženja i uspeha njihove romantike. Ljubavnici se zavaljuju na zelenom kauču čija boja sugeriše povezanost sa prirodom. Pesma takođe eksplicitno upoređuje muškarca i ženu sa vegetacijom: žena je cvet, a muškarac voćka. Slike biljaka i lepršavih životinja simboli su života, i kao takve su metafore za reproduktivni čin ljudskog seksualnog odnosa. Reference pesme na proleće i biljne pupoljke dodatno naglašavaju pupoljke romantičnog uzbuđenja. Par uvek slavi svoju ljubav u takvim zelenim okruženjima – u divljini, vinogradu ili vrtu. Upravo u gradu, gde biljke ne rastu, a gradske straže su brutalne, devojka traži svog ljubavnika, ali ga ne može pronaći.
Solomon se pominje kao autor, mada nije potvrđeno i pretpostavlja se da je njegovo ime kasniji dodatak, pa je vredno pomenuti i ovo tumačenje i teoriju. Postoje pretpostavke da je Solomon knjigu napisao za vreme svoje vladavine kao izraelski kralj, što znači da ju je sastavio negde između 971. i 931. pre nove ere. Naučnici koji se drže Solomonovog autorstva skloni su da se slože da je pesma napisana rano u njegovoj vladavini, ne samo zbog mladalačke bujnosti poezije, već i zato što je njegov harem od 140 žena, pomenut u glavi šestoj (6: 8), relativno nizak u poređenju sa konačnim broj 1.000 (1. Kraljevima 11: 3). Takođe, autor je pomenuo nazive mesta sa severa i juga zemlje, uključujući Liban i Egipat, podsetivši nas na relativni mir i dobre odnose među ovim narodima na početku Solomonove vladavine.
Ova knjiga ostaje jedinstvena u Starom zavetu iz najmanje dva razloga: zbog svog karaktera kao jedne pesme i teme, posebno zbog iskrene rasprave o ljubavi između dvoje mladih. Spremnost Solomonove pesme da se pozabavi temom fizičke ljubavi u braku učinila je mnoge njene čitaoce da se osećaju neprijatno tokom čitanja, ali kao svedočanstvo o lepoti intimnog odnosa u njegovoj punoći, Pesma nad pesmama ističe se svojom jedinstveno detaljnom vizijom ove prelepe stvarnosti.
Pesma nad pesmama je deo biblijske literaturne mudrosti. Daje nam pobožan pogled na ljubav između muškarca i žene. Dok se susrećemo s Božjim idealom, naši nedostaci, gresi i neuspesi postaju evidentni. Naše poštovanje postaje još dublje kada vidimo nove načine na koje nam je potrebna milost Božija u Hristu. Ne bismo se trebali upuštati u spekulativne alegorije za pesmu da bi nas učili o Hristovoj ljubavi prema crkvi. Primarna svrha pesme i samog braka je da otkrije tajnu Hristove ljubavi prema svojoj nevesti (5:32). Ako na Pesmu gledamo kao na idealnu sliku ljubavi u braku, imamo jedinstven uvid u odnos između Hrista i crkve koji nas vodi da još dublje volimo našeg Spasitelja i Njegovo jevanđelje.
Književni elementi
Književni rod: lirika
Književna vrsta: lirska ljubavna pesma
Vreme radnje: oko 1000 god. p.n.e
Mesto radnje: Jerusalim
Tema: čežnja i ljubav mladića i devojke
Ideja: telesna ljubav ne bi trebala da se konzumira pre braka; strpljenje se isplati
Prepričano delo, citati
Pesma nad pesmama je serija lirskih pesama organizovanih kao dugotrajan dijalog između mlade žene (verenice) i njenog ljubavnika (verenika). Treće lice ili hor povremeno se obraćaju ljubavnicima.
Glava prva
Prvu pesmu peva mlada devojka koja žudi da bude u blizini svog ljubavnika (verenika) i uživa u njegovim poljupcima. Objašnjava da ima tamni ten jer je porodica šalje na posao u vinograde.
„1:6 Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svog vinograda, koji ja imam.“
Ona traži svog ljubavnika, upoređujući ga sa lutajućim pastirom, a hor je ohrabruje da prati stado do njegovog šatora.
„1:6 Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svog vinograda, koji ja imam.“
Ljubavnici leže zajedno na kauču. Kralj Solomon koju ju je odveo i zatvorio na njegov dvor hvali njenu lepotu, upoređujući je sa konjima i njene oči sa očima golubice. Opisuje zeleno i plodno okruženje.
Glava druga
Devojka sebe naziva ružom i ljiljanom, prekrivenim hladom svog voljenog, voćkom.
„2:1 Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu.“
Upozorava druge žene, „kćeri jerusalimske“, da se ne zaljube prerano.
„2:7 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja. „
Svog ljubavnika upoređuje sa živahnom gazelom koja stiže da je odvede na proleće kada biljke cvetaju.
„2:9 Dragi je moj kao srna ili kao jelenče; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetke“
Devojka se hvali da je njen verenik sada napasao svoja stada ovaca među njenim ljiljanima.
„2:16 Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase među ljiljanima.“
U ostatku druge glave obraća se kralj Solomon opisujući devojčine atribute upoređujući ju sa životinjama i prelepim biljkama i stvarima.
Glava treća
Dok je u krevetu, devojka sanja da svog ljubavnika potraži na gradskim ulicama, da ga pronađe i odvede kući. U tome joj pomaže straža, ali ne uspevaju da ga pronađu.
„3:1 Na postelji svojoj noću tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nađoh.
3:2 Sada ću ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiću onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nađoh.
3:3 Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja.“
Zamišlja raskošnu svadbenu povorku u kojoj se njen srećni verenik pojavljuje kao kralj Solomon. Ona mašta o njemu u obliku kralja Solomona, odolevajući kušnjama.
Glava četvrta
Ponovno progovara upoređujući svaki deo tela devojke sa životinjama i dragocenim predmetima. Poziva je da siđe s vrhova planina i bude s njim.
„4:8 Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih.
4:9 Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lančićem s grla svog.“
Sa intenzivnom čežnjom, on ju karakteriše kao zatvoreni „vrt“ pun zrelog lišća i fontanama (4: 12-15). Devojka traži da vetar duva i poziva svog verenika u svoju baštu odolevajući svim iskušenjima ostajući mu verna.
„4:16 Ustani severe, i hodi juže, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi; neka dođe dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje.“
Glava peta
Njen verenik večera u njenoj bašti i poziva prijatelje da proslave sa ljubavnicima. U snu, devojka čuje kako joj ljubavnik kasno jedne noći kuca na vrata, ali on nestaje. Ponovo luta ulicama, ali ovaj put gradska straža odbije pomoći. Teraju ju i tuku, a ona traži od „kćeri Jerusalima“ da joj pomogne da pronađe svog ljubavnika.
„4:8 Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih.
4:9 Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lančićem s grla svog.“
Hor traži od nje da opiše mladića da bi mogli da joj pomognu u traženju.
Glava šesta
U šestoj glavi, devojka horu opisuje svog mladića upoređujući ga sa životinjama, stvarima, priča kako je njen dragi sišao u „svoj“ vrt da bere ljiljanje i pase po njima. Oboje se nalaze u bašti, a on nastavlja da hvali svaki deo devojčinog tela, upoređuje ju sa Tersom, Jerusalimom. Moli ju da ga prestane gledati jer ga njene oči raspaljuju. Hvali njenu kosu upoređujući ju sa stadom koza na Galadu, zube sa stadom ovaca, jagodice sa kriškama šipka. Govori joj da je jedna i jedina za njega, izrabrana, a devojke ju zbog toga zovu blaženom i hvale.
Pitaju se ko je ona koja je čista kao sunce, lepa kao mesec i što se vidi kao zora. Verenik silazi u voćnjak da vidi pupaju li šipci i cvate li vinova loza, ali ne dozna ništa, a kralj Solomon ju moli da mu se vrati.
„6:12 Vrati se, vrati se Sulamko, vrati se, vrati se, da te gledamo. Šta ćete gledati na Sulamci. Kao čete vojničke.“
Glava sedma
U sedmoj on nastavlja da hvali njene osobine upoređujući njena bedra sa grivnima, delo ruku umetničkih. Upoređuje njen pupak sa okruglom čašom koja nikad nije prazna, trbuh sa stogom pšenice okružen ljiljanima, a dojke sa srnčetima. Vrat sa kulom od slonove kosti, nos s kulom livanskom koja gleda prema Damasku, a oči sa jezerom u Esevonu, glavom sa Karmilom. Visinu joj upoređuje s palmom, a dojke s grozdovima. Govori joj da će se popeti na palmu i dohvatiće njene grane te biti dojke kao grozdovi na vinovoj lozi
„7:7 Uzrast ti je kao palma, i dojke kao grozdovi.
7:8 Rekoh: Popeću se na palmu, dohvatiću grane njene; i biće dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi, i miris nosa tvog kao jabuke;
7:9 I grlo tvoje kao dobro vino, koje ide pravo dragom mom i čini da govore usne onih koji spavaju.“
Ona ga poziva da pođe s njom u seloo. Da provjere rastu li u vinogradima vinova loza, cvatu li šipci i zameće li se grožđe. Poziva ga na mjesto gdje će mu dati svoju ljubav. Na mjestu gdje „7:13 Mandragore puštaju miris, i na vratima je našim svakojako krasno voće, novo i staro, koje za te dohranih, dragi moj.“
Glava osma
U osmoj glavi devojka nastavlja da poziva svog ljubavnika na polja i sela obećavajući da će mu pružiti svoju ljubav među rascvetalim vinogradima. Želi da joj on bude brat kako ljudi ne bi komentarisali svoja otvorena osećanja naklonosti. Ona ga ohrabruje da svojom ljubavlju „zapečati“ svoje srce, jer je ljubav jaka. Devojka razmišlja o svojoj ranijoj čednosti, ali joj je drago što ju je mirno izgubila „u njegovim očima“ (8:10).
A on joj govori da, iako kralj Solomon može da ima mnogo vinograda, zadovoljan je svojim jednim vinogradom, devojkom.
„8:12 Moj vinograd koji ja imam, preda mnom je. Neka tebi, Solomune, hiljada, i dve stotine onima koji čuvaju rod njegov.“
Analiza likova
Likovi: Verenica (devojka), verenik (mladić), kralj Solomon
Verenica (devojka) – delo obiluje spoljašnim epitetima mlade devojke, kroz reči i opise njenog verenika koji upoređuje svaki deo devojčinog tela sa životinjama, voćem, cvećem, stvarima. Osim što je prelepa, ona je i dobra. Iako je zaljubljena u svog verenika, mladića pastira, nesrećno je odvedena na dvor kralja Solomona gde mora da sluša njegovo udvaranje kome se ona opire. Strastveno govori o svom vereniku i verna mu je do kraja.
Pesma nad pesmama je jedinstvena jer je glas devojke najistaknutiji u ovoj knjizi. Pesma počinje (1: 2) smelom izjavom njene želje za voljenom osobom: „Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.“ Slično, pesma se završava njenim dozivanjem svog voljenog: „Brže, dragi moj! I budi kao srna ili kao jelenče na gorama mirisnim“ (8:14). Čitalac se od početka do kraja susreće sa ženskom perspektivom više od bilo koje druge.
Hrišćanstvo je u nekim delovima stilizovano kao marginalizacija žena, posebno kada je u pitanju seksualnost. Značajna je činjenica da je veći deo Pesme pisan sa ženskog stanovišta. Božanska mudrost jasno pokazuje da će zdrava romantična veza biti ona u kojoj se ženski glas neguje, čuje i u potpunosti razmatra, a to je upravo ono što devojka kroz Pesmu govori.
Verenik (mladić) – takođe zaljubljen u svoju devojku, verenicu. Snažan i lepog izgleda, lepih zubi i čvrstog tela u kog mnoge devojke gledaju, ali on takođe ostaje veran svojoj verenici do samog kraja govoreći da za njega nema drugih vinograda pored jednog – njegove devojke. Teško može da odoli čežnji, ali je ipak strpljiv i čega da ona bude spremna.
Kralj Solomon – kralj koji želi devojku za sebe, ali je njena ljubav prema vereniku jača. Obraća joj se pažljivo i udvara komplimentima, na nežan način pokušavajući da ju slomi i da ga zavoli. Kralj Solomon je kralj svih Jevreja i iako devojku želi za sebe, ne brani joj ljubav prema mladiću.
Ostavite odgovor