Okovani Prometej

Klasično razdoblje grčke književnosti obeležila je tragedija, dramska vrsta pisana u stihovima, koja se razvila iz ditiramba. Tragedija u svoje središte smešta likove većinom iz grčke mitologije. Bogovi su iznimni, idealni junaci koji se svojim osobinama uzdižu iznad pojedinaca. Stil kojim oni to rade je uzvišen, koriste pomno odabrane reči i govore. U izdizanju su često presudne magične sile.

Eshila mnogi teoretičari književnosti smatraju ocem klasične grčke tragedije. U svoje tragedije on uvodi drugog glumca čime radnja postaje bogatija i javlja se dinamično scensko zbivanje u dijalozima. Tragedije od tada više nisu statične i prepune monologa. Dijalozi su i pokretači dramskih sukoba u kojima snage odmeravaju protagonist i antagonist (njegov protivnik). Grčke tragedije prate simboliku božanskog broja tri pa tako tri tematski povezane tragedije čije jednu celinu.

U svojim tragedijama Eshil kroz likove grčke mitologije progovara i o povesnim i društvenima aktualnostima toga perioda. Likovi dočaravaju ljudske sudbine. Njegovi likovi često trpe nepravde te iz toga izvlače pouke o moralnosti. Neki od problema koje Eshil opisuje su osobni osećaji, patnje, krivnja, kazna, osveta bogova, ljudska volja. Eshil veruje da su svi ljudski postupci uvetovani božjom željom i Eshilov bog ima neograničenu moć. Bogovi se mogu uplitati u sve sfere ljudskog života i kažnjavati ljude za prestupe.

„Okovani Prometej“ prva je i jedina sačuvana tragedija Eshilove celine o Prometeju. Ostale dve – „Oslobođeni Prometej“ i „Prometej vatronoša“ – nisu sačuvane. Pretpostavlja se da je Eshil u njima obradio celoviti grčki mit o titanu Prometeju koji je ukrao vatru s neba i darovao je ljudima. To je naljutilo vrhovnog grčkog boga Zeusa pa mu se Prometej suprotstavlja.

Prema grčkoj mitologiji, Prometej je iz roda Titana koji su bogovima, odnosno Zeusu pomogli da dođe na vlast. Zauzvrat mu je Zeus, kada je postao vrhovni bog, pridao nagradu da stvori život na zemlji. Prometej čije se ime sa starogrčkog može da prevede kao „Onaj koji misli unapred“ odlučio je da stvori ljude iz gline. Njegovi ljudi bili su nalik Zeusu i Heri, božanskom vrhovnom paru.

U početku su sami bogovi takva bića iskorištavali, ali Prometeju ih je bilo žao pa ih je naučio da grade kuće, brodove, uzgajaju i love životinje, pripremaju hranu te održavaju razne religijske obrede. Bića su to uskoro iskoristila i htjela da podignu pobunu protiv bogova. Ovde je Prometej imao važnu ulogu, zbog čega je i stradao od Zeusove kazne.

Zeus je proterao ljude, a Prometej nije mogao da dopusti da oni gladuju i smrzavaju se pa im je jedne večeri u stabljici trske dao žeravicu s večne vatre na Olimpu. Zeus je tada svoj bes usmerio na njega, osudio ga i kaznio da bude okovan o stijenu. Prometej ne želi da se pokori Zeusu i stoički trpi kaznu.

Ovde započinje radnja tragedije Okovanog prometeja. Možemo da kažemo kako počinje počinje „In medias res“, odma u središte, bez pričanja događaja koji su priči prethodili. Tragedija je pisana uzvišenim stilom, puna je metafora koje često mogu da se tumače dvosmisleno.

Okovanog Prometeja svrstavamo u rod epike, iako je pisan u stihu. Taj stih odgovara daktilskom heksametru koji je karakterističan za sve grčke tragedije. Zbog tema epskih dela u kojima se on koristio, često se još naziva i herojski stih.

Vrsta dela: tragedija

Mesto radnje: planina Skitija u Grčkoj

Vreme radnje: antika, vreme sukoba grčkih bogova

Tema: Prometejev sukob s vrhovnim bogom Zeusom

Ideja: Eshil u ovoj tragediji želi da pokaže kakav je bio svet u vreme kada su njime vladali bogovi grčke mitologije. Poučava nas i tome da je uvek važno slediti svoje ideje i ne pokoravati se tiranima.

Kratak sadržaj prepričano

Tragedija je podeljena u šest činova. U prvom činu pratimo kako Hefest okiva Prometeja. U drugom činu dolaze Okeanide. Treći čin prati dolazak Okeana koji govori da bi bilo pametno da Prometej popusti i posluša Zeusa. U četvrtom činu dolazi Ija, a u petom Hermo koji nagoveštava kako će se situacija rasplesti. U završnom šestom činu vidimo kakva je konačna Prometejeva sudbina.

Tragedija počinje dolaskom Sile, Vlasti i Hefesta koji ispunjavaju želju vrhovnog boga Zeusa da kazni Prometeja. Snaga i Sila vuku Prometeja, a Hefest, bog kovačkog zanata nosi okove i svoj čekić.

VLAST:

U ponajdalji kraj, u bezljudan i pust,

u skitski evo zemlju doveo nas je put,

pa, Hefeste, sad valja nalog svršit strog

što naredi ti otac: na taj kamen sur

prikovaćeš u čvrst i neraskidljiv vez

zločinca tog, u okov okrutan i tvrd.

Jer ognja tvoga plamen, klicu znanja svih,

on ukrade i dade ljudima ko dar.

Pa sada mora ovaj okajati greh

da nauči se štovat Zeusa boga vlast

i ljubavi se kani za zemaljski svet.

Prometeja odvode u napušteni krajolik Skitije i po Zeusovu nalogu okuju ga o stenu. Hefest koji mora da ispuni naredbu svog gospodara Prometeja žali. Naime, Hefest je drug s Prometejem i koleba se. U njemu raste dvojba da li da sluša naredbu svojeg oca, koji mu je ovaj zadatak poverio upravo jer je kovač po zanatu ili da se smiluje svom drugu.

HEFEST:

O Vlasti, i ti Silo, Zeusovu ste reč

izvršile i sad ne mori vas već skrb,

dok se ja žacam na taj greben ljut i strm

prikivati tog boga, krvi svoje krv.

No moram, silom nagnan, svršit težak čin

i poslušati nalog višnjeg oca svog.

Hefest odugovlači s poslom, a Sila i Vlast ga požuruju da ne bi i njega Zeus kaznio kada sazna da je zadatak obavljao toliko dugo. Hefest na posletku uzima okove i stavlja Prometejeve ruke u njih. Snaga mu govori da Prometeju kroz prsa zabije željezni klin i na bokove pojas. Traži da mu noge o tlo pribije čavlima. Hefest obavi posao i odlazi.

Naime, Prometej je kažnjen jer je ukrao vatru s neba i darovao je ljudima na zemlji.

HEFEST:

Ovakvu ćeš podnositi večno strašnu kob,

jer ne rodi se još tko rešit će te tog.

To kazna je što ljudski ljubio si rod.

Iako sam si bog, ti božji prezre gnjev,

nezasluženu davši smrtnicima čast.

I stog ćeš na toj steni da ko stražar bdiš

u uspravnosti stalnoj, ne znajuć za san,

i zaludan će biti vapaj tvoj i plač,

jer neumolna srca silni ti je Zeus,

i nesmiljen i strog ko vladar nov.

Titan Prometej celo vreme u njihovoj prisutnosti šuti i ne odgovara. Kada Sila, Vlast i Hefest odu, on počinje svoju priču. Svaka reč njegova monologa govara o boli s kojom se suočava. Jada se okolini koja ga okružuje, rekama, moru, zemlji, suncu.

Smatra da nije zaslužio ovakvu kaznu. Prometej je kao pripadnik naroda Titana od svoje majke nasledio dar proricanja budućnosti. Zna da njegova patnja neće dugo da traje jer će Zeus biti kažnjen i time će završiti njegova tiranska vladavina nad svim podanicima.

PROMETEJ:

O čujete me nebesa, vetre hitri čuj,i vrela sviju rijeka, čujte vapaj moj,

i uspljuskani vali morskih voda svih,

i nasmešena zemljo, majko svetu svem,

nek svevidni me čuje sjajnog sunca krug,

nek vidi kako trpim, iako sam bog.

….

No što to zborim sad! Budućnost dobro znam

unapred svu, i neće nikakva me bol

zateći iznenada. Kobi svoje rok

podnosim moram mirno, kad mi nije dan

ijedan ustuk jak da svladam sudbe moć.

Prometeju koji je okovan na steni i osamljen stižu krilata kola koja nose Okeanide (kćeri boga Okeana). Njih su privukli udarci Hefestova čekića kojima je prikovao Prometeja o kamenu stenu. U dijalogu s Prometejem izražavaju svoju zabrinutost i saosećaju sa njegovom okrutnom sudbinom te napominju da su one njegove drugarice.

Prometeju otkrivaju kako se Zeus ponaša na vlasti, da ruši sva stara pravila i da neće prestati dok sve ne bude po njegovom ili dok ga netko ne svrgne. Govore Prometeju da Zeusu najviše smetaju Titani, deca Urana Neba i Zemlje. Prometej im ponovo pojašnjava što je skrivio.

U priči se vraća i u prošlost i vremena kada se Zeus, vrhovni grčki bog sukobio s Titanima. Prometej se tada nalazio na njegovoj strani i zajedno su pobedili u sukobu. Do razilaženja dolazi kada Zeus svoj bes usmerava na ljudski rod. Prometej im pomaže. Zeus se tada okomio i na njega.

Prometeju je prorečena budućnost da Snaga i Sila nikada neće slaviti pobedu nego će pobediti oni koji će biti lukavi.

Na planinu tada dolazi i Okean na krilatom konju. Savetuje Prometeja da promeni vlastito ponašanje i ne izaziva Zeusa. Okean poziva Prometeja da postane njegov učenik kako bi dobio milost od boga Zeusa. Prometej odbija Okeanovu pomoć i ostaje pri svojim uverenjima. Navodi i primer svog brata Atlasa koji je na sebi nosio celo nebo i zemlju te Tifona koji je bio stoglav.

Svi ti primeri samo su dokazi Zeusove okrutnosti i tiranije. Okean pita Prometeja da li želi da on ode do Zeusa tražiti milost, što Prometej odbije. Okean videvši da ne može pomoći odlazi. Okeanide tada kreću s tužaljkom zbog Prometeja. Pjvaju kako je Zeus okrutan i u tužaljki spominju mnoge tadašnje toponime iz kojih vidimo Eshilova stajališta gde su se sve odvijale priče grčke mitologije.

Nakon toga Prometej izlaže na koje je sve načine zadužio ljudski rod svojim pomaganjem. Prometej je ljude naučio graditeljstvu, obavljanju poslova sukladno godišnjim dobima, računanju, pisanju, gradnji brodova, plovidbi, pronalasku ruda. Ljudima je dao lekove za opake bolesti, naučio ih da proriču budućnost, ali im je oduzeo moć da znaju kada će umreti. U ljudsku dušu Prometej je usadio nadu koja im pruža utehu u teškim danima.

PROMETEJ:

Veštine i umeća mnogih stvorih još

i čudit ćeš se, znam, kad sve ti ispričam:

boletica kad kakva srušila bi kog,

lekovitu tad nitko nije znao mast,

ni jelo kakvo krepko, ni napitka kap,

već nelečene ljude nosila je smrt.

a tad ih ja naučih kako će i čim

i kakvim će sredstvima dobro smešanim

poslužit da im leči povredu i bol.

Otkriva nam i da je tužan zbog toga što se njegova postignuća ne cene. Tužan jer je ne nalazi izlaz iz svoje nevolje. Zbor Okeanida uverava ga da će osloboditi svoje okove i postati poput Zeusa. Prometej to ne želi i u dijalog uvodi priču o tri Suđenice. One su odgovorne za Zeusovu sudbinu. Zborovođu zanima hoće li Zeus vladati večno, a Prometej, iako je vidovit i zna odgovor – šuti. Menjaju temu i zborovođa krene da peva o Prometejevoj hrabrosti.

Nakon Prometejava monologa u sledećem činu dolazi Ija, kći Inaha. Iju je Zeusova žena Hera pretvorila u kravu i na nju naterala obada da je stalno ujeda. Obad Iju prati celim svetom tako da ona nikada nema mira i panično luta okolo. Cela je zbunjena i nije sigurna gde se nalazi.

Ija moli Prometeja da joj prorekne kada će njezinim mukama doći kraj. Prometej joj priča šta je sve još čeka, ali odaje i tajnu da će Zeus da bude svrgnut s vlasti ako ga ne oslobodi. Prometeja će osloboditi Ijin rođak. Na kraju joj otkriva da će mir pronaći u Egiptu i da će joj Zeus vratiti njezin prijašnji oblik. Proriče joj da će roditi sina moćnijeg od oca te da će upravo on spasiti Prometeja. To će biti Heraklo. Ija ne može da vjeruje i u panici odlazi.

Hor nakon toga moli Prometeja da svojim pričama ne ljuti Zeusa još više kako ga ne bi snašla i teža sudbina. Prometej otkriva da ga ničega nije strah jer ionako zna da neće umreti. Nakon toga na planinu dolazi Hermo, Zeusov glasnik koji traži da mu Prometej otkrije šta će to njegova oca svrgnuti s vlasti. Prometej ne želi da popusti i da oda tajnu. Govori da nema toga sredstva i te torture usled koje će on da progovori.

Hermo mu govori da će se Zeus razljuti i otkinuti stenu na kojoj je on okovan. Na te reči i hor nagovara Prometeja da otkrije tajnu Zeusova pada. Prometej ponovo ne posustaje i govori da će radije trpiti. Usred Hermova odlaska, na planini započne velika oluja i stena s Prometejom se otrgne i padne u Tartar. S njime padaju i Okeanove kćeri i hor. Tu tragedija završava.

Likovi: Prometej, Zeus, Hefest, Hermo, Ija, Vlast, Okean, Okeanide

Analiza likova

Prometej – protagonist koji se suprotstavlja vrhovnom bogu. U grčkoj mitologiji Prometej je sin titana Japeta i boginje Temide. Prometej je voleo ljude i nesebično im je pomagao. Pomogao je i Zeusu da dođe na vlast.

Prometej o pomaganju Zeusu:

Pomagat Zeusu rado – njemu na radost.

Po mome svetu crni bezdan Tartarov

Starodrevnoga Krona onog proguta

I drugove mu s njime. Kralju bogova

Onako ja koristih, a on meni sad

Ovakvom platom grdnom evo naplati!

U mitologiji je za pomaganje ljudima okrivljen tako da je okovan na stenu i jedan orao mu je doletao svakog dana i kljuvao mu jetru koja bi preko noći ponovo narasla. Nakon dugo vremena oslobodio ga je Heraklo, Zeusov sin i Prometej se miri sa svojim protivnikom.

Eshilov Prometej je tragični junak. Junak je kojeg stalno muči dilema da li se pokoriti vrhovnom bogu ili se držati svojih moralnih načela. Prometej se ni u jednom momentu ne pokorava, ostaje dosledan samome sebi. Ne prihvaća mudre savete svih koji ga posećuju na planini i koji žele da se pokori. On je hrabar i prkosan, pun inata protiv tiranije. Prometej je takođe od svoje majke nasledio dar vidovitosti.

Prometej kada proriče Zeusovu sudbinu:

Najgrdnije i najbrže će pasti on.

Pa čini l’ ti se, da ja strepim i dršćem

Od novih bogova? Ne, – ama ni zere!

Požur’ se natrag putem, kojim dojuri!

Ta doznat nećeš ništa, što me pitaš ti.

Eshilov Prometej prema mnogim književnim teoretičarima postaje simbol pobune čoveka i otpora. Njegov Prometej je i simbol onih koji večno tragaju za znanjem.

Zeus – u tragediji ga upoznajemo kao vrhovnog boga tiranina. Nakon pobede nad Titanima u kojoj mu pomaže Prometej, Zeus traži da mu se svi pokoravaju. Želi da uništi ljudski rod kako bi mogao da stvori ljude po svojoj zamisli. U toj ideji ne preže ni pred kime i kažnjava svakoga.

Kako Prometej vidi Zeusa:

Čim sedne jednom on na presto očinski,

Tad odmah uzme dare delit bozima –

Čast ovu ovom, onom onu; sredi vlast,

A ništa baš se na bednika čoveka

On ne obazre, već rod celi

Istrebit htede, drugi novi stvoriti.

Hefest – Zeusov sin koji se sažaljeva nad Prometejem prije nego li ga okuje. Osećajan je i ne slaže se s postupcima svojeg oca Zeusa koji želi da istrebi ljude. Ipak, svog oca se boji i oseća strahopoštovanje prema njemu te bezuvetno ispunjava njegove naredbe.

Hermo – Zeusov sin koji je i njegov glasnik. On je uz oca bezuvetno, ne kao Hefest. Nema osećaja ni sažaljenja, nije ga briga za ljude i Prometejevu sudbinu. Sluša naredbe svog oca kako bi ostao u njegovoj milosti.

Ija – predstavljena je kao zbunjena i neuredna. Na glavi ima dva kravlja roga, takođe pokazuje kako prođu oni koji se ne pokore naredbi Zeusa. Začetnica je roda koji će da spasi Prometeja.

Prometej kada opisuje Ijin odnos sa Zeusom:

Za tobom Zeus plamom čežnje plamti i u ljubavi

Sjedinit on se želi. Dete, zagrljaj

Ne odbij Zeusov, k Lerni – bujnoj livadi

Izađi, k oca svoga stadu, oboru,

Čeznuće da se Zeusa oku smiri već!

Vlast – Zeusova sluga koja mu služi bezuvetno. Pokorava se svim njegovim zamislima i naredbama.

Okean – bog mora koji podržava Prometeja. Takođe misli da Zeusova vlast ne bi morala biti apsolutna. Ipak nije dovoljno čvrsta mišljenja i boji se Zeusa.

Okeanide – kćeri Okeana, mlade devojke koje pokazuju svoju naivnost savetujući Prometaja da se pokori Zeusu.

Beleška o piscu

Eshil (525. – 456. g. pr. Kr.)

Jedan od najznačajnijih antičkih pisaca rođen je u Eleuzini u Atici. Bio je vojnik u obrambenim ratovima Grka protiv Perzijanaca. Pisao je satirske drame i tragedije. Kao pisac se prijavljivao na kazališna natecanja i u jednom takvom u Ateni 472. g. pr. Kr. odnio je pobedu svojom tragedijom Perzijanci.

Mnogi povjesničari i književni kritičari slažu se da je napisao oko 80-tak tragedija od kojih je danas sačuvano tek njih sedam – Agamemnon, Žrtva na grobu, Eumenide (ove tri tragedija čine trilogiju Orestiju). Sačuvane su još tragedije Perzijanci, Okovani Prometej, Sedmorica pred Tebom i Pribjegarke.

Autor: S. Škoda