Nora (Lutkina kuća)

Nora (Lutkina kuća) delo je Henrika Johana Ibsena, norveškog književnika i dramatičara koji je tokom pedeset godina stvaralaštva imao velik uticaj na pojam i izvedbu moderne drame. Ibsen je svoje stvaralaštvo započeo dramom Catalina, a završio 1899. godine delom Kad se mi mrtvi probudimo. Vrhunskim modernim dramskim elementima svoja je dela svrstao na vrh evropske književnosti čime je norveška dramska književnost postala poznatija.

Njegova se dela izvode u pozorištima na svim kontinentima. U njima je često analizovao probleme u društvu i porodici, a velik je uticaj imao i na englesku, nemačku i francusku književnost. Teme kojima se bavio bile su svakodnevne i prikazivale su na prvi pogled jednostavnost svakodnevice koja je zapravo bila prožeta društvenim problemima. Posebnu je pozornost davao ženskim likovima u svojim delima, pa su žene uvek bogato karakterizovane i opiru se društvenim normama. Ibsenove su drame često bile tumačene na različite načine, a on je sam rekao da u svojem stvaralaštvu postavlja mnoga pitanja, no ne daje odgovore.

Neka od njegovih poznatijih dela su Brand, Peer Gynt, drama Lutkina kuća (1879.), Komedija ljubavi, Savez mladih, Divlja Parka, Hedda Gabler i dr.

Moderna građanska drama Nora (Lutkina kuća) svojom je pojavom 1879. godine privukla veliku pozornost radi nesvakidašnje teme za to vreme. Ibsen je verno prikazao ženu čija je uloga u porodici bila toliko jednostavna i podređena da je Nora sva svoja razmišljanja i postupke morala da kroji onako kako je odgovaralo njezinom mužu.

Zapleti i raspleti ove drame odvijaju se tokom nekoliko dana u blagdanskom razdoblju, a svi veliki problemi jedne porodice stali su u jednostavnost malog stana u norveškom gradu. U ovome se delu isprepliću osobna Norina, porodična, ali i društvena drama te mnoga socijalna pitanja. Višeslojan problem lažne idile građanskog života i srećne porodice skriven je iza vrata mirnog doma punog dece.

Drama je pisana u tri čina. Ibsen je koristio retrospektivnu tehniku pa kako radnja napreduje, tako saznajemo sve više detalja i tajni iz prošlosti. Dela učinjena u prošlosti imaju znatan uticaj na razvoj radnje te oblikuju sadašnje ponašanje likova. Elementi moderne drame prepoznatljivi su u zameni vanjskih sukoba unutarnjim, uvođenju modernih tema i motiva potrage za individualnošću te nemogućnosti kvalitetne komunikacije.

Delo Nora komorna je drama s reduciranim brojem likova, prostora i vremena. Pozornost je prebačena na detaljnu psihološku motivaciju likova. Kostimirani ples simbol je maske koju supružnici nose dok se pretvaraju da im je brak srećan i skladan, a kuća lutaka naziv je za dom porodice Helmer u kojem je Nora samo lutka kojom drugi upravljaju i manipulišu.

Henrik Ibsen ovo je delo iskoristio za kritiku društva, neravnopravnog položaja žene u braku, moralnih načela i narušenih porodičnih odnosa punih laži. Norin odlazak iz kuće u kojoj je nesrećna, neostvarena i iskorištavana uzrokovao je mnogo kritika i prosveda jer je za tadašnje vreme bilo neshvatljivo da žena može da napusti muža i decu. Brižna majka i poslušna supruga doživela je potpuni preokret u shvaćanju života i društva pa je odlučila, pre svega, pobrinuti se za samu sebe. Svesna da ne može da odgaja decu ako nije uspela da izgradi vlastitu osobnost, Nora je zauvek otišla iz okruženja koje je za nju bilo toksično.

Šokirana vlastitim nepoznavanjem zakona i opšte funkcije društva, Nora je shvatila da mora poduzeti nešto oko svog života, premda ju je to stajalo gubitka dece i stigme društvene sramote. Ibsenova drama prikazuje proces koji protagonistica prolazi, a u njemu se osvešćuje o sopstvenoj vrednosti i postaje svesna da je ceo život provela kao nečija lutka. Prvo je njen otac upravljao njezinim životom, a kasnije je sve svoje postupke oblikovala tako da odgovaraju egoističnom i prividno moćnom mužu Torvaldu.

Norin i Torvaldov brak na početku drame čini se skladan i srećan. Torvald joj tepa i obasipa je komplimentima, a Nora se čini dovoljno površna da bi joj to odgovaralo. Tek kad otkrije da njen muž ne bi žrtvovao svoj ugled kako bi je spasio, u Nori se bude novi osećaji želje za individualnosti i do tada neotkrivena snaga suprotstavljanja osobi koja joj je do tada bila nadređena. Tokom samo nekoliko dana prešla je iz detinjaste, nezrele i plitke mlade žene u snažnu i emancipovanu osobu koja je preuzela nadzor nad vlastitim životom.

Nora je, uz Anu Karenjinu, postala jedno od mnogih lica koja su bila inspiracija političkim pokretima za ravnopravnost žena i podređenim, maltretiranim ženama koje zaslužuju veću ulogu u društvu.

Vrsta dela: drama (moderna tragedija)

Kompozicija: drama u tri čina
• Bračne rasprave između Nore i Torvalda oko finansija
• Norina borba za očuvanje Krogstadova radnog mesta, uzrokovana njegovim pretnjama
• Raspad braka i Norina realizacija disfunkcionalne okoline u kojoj je živela poslednjih desetak godina

Vreme radnje: 19. vek (tri dana – Badnje veče, Božić, dan posle Božića)

Mesto radnje: Norveška; stan Torvalda Helmera

Tema dela: konačna spoznaja mlade žene Nore o pravim vrednostima i njena želja za izgradnjom vlastitog karaktera

Ideja dela: neuspeh površnih brakova i emancipacija žene koja od svog života želi više

Kratak sadržaj prepričano

Stan obitelji Helmer namešten je ugodno i ukusno, no nije raskošan. Iz predsoblja se začulo zvono, pa je Nora, dobre volje i pevušeći, ušla u sobu noseći u rukama mnogo paketa. Na sebi je imala zimski ogrtač, a kad je videla nosača koji je doneo božićno drvce odložila je pakete. Platila je jednu krunu nosaču, a Heleni je rekla da mora dobro da sakrije božićno drvce kako ga deca ne bi videla pre nego što ga okite.

Izvadila je iz džepa ušećerene bademe i oprezno prišla Torvaldovim vratima. Pevušeći je zaključila da je njen muž kod kuće. Pozvala je Torvalda da dođe da vidi šta je sve kupila, a kad je on ugledao hrpu stvari upozorio je Noru da ne smeju da rasipaju novac.

„Je li to moja mala rasipnica opet bila vani i tratila novac?“

Nora je odvratila kako je ovo prvi Božić kada ne moraju da štede jer će Torvald dobiti veliku platu i biće bogati. No, zanemarila je činjenicu da će plata stizati tek od Nove godine, a onda će proći još tri meseca do plate. Helmer ju je u šali uhvatio za uvo i rekao da ne smeju unapred trošiti zarađen novac jer se njemu može nešto desiti, a ona će završiti u dugovima. Na takvo njegovo razmišljanje, Nora je uzvratila da bi joj bilo svejedno bi li imala dugove ili ne kad bi se desila takva tragedija. Nakon malo humora, Torvald je ipak potpuno ozbiljan rekao Nori da ne želi nikakve dugove, zajmove i slično.

„Ne želim dugova! Ne želim zajmova! Nekako mi se čini sputanom i ružnom kuća koja se temelji na zajmovima i dugovima.“

Kad je primetio da mu se žena rastužila, Torvald je Nori dao nekoliko novčanica. Srećno je izbrojala četrdeset kruna i zahvalila mu, te obećala da će joj novac potrajati. Pozvala je muža da dođe videti šta je sve već kupila pa mu je pokazala odelo, konjića i trubu, lutkicu i slične darove koje je nabavila za njihovu decu Emi, Boba i Ivara. Torvald je iskoristio priliku te je od Nore pokušao da sazna šta bi ona htela da dobije na dar. Nakon dugo lažnog preomišljanja, Nora je rekla da bi volela da dobije novac kako bi mogla da sebi kupi što god poželi. Torvald ju je nazvao svojom ptičicom i rasipnicom, a Nora je insistirala na tome da joj da novac. Rekla je da će ga obesiti na božićno drvce u blistavom zlatnom papiru.

„Moja je rasipnica tako slatka, ali joj treba hrpa novca. Neverojatno kako su drage takve ptičice i kako su skupe čoveku koji ih drži.“

Nora se uvredila i rekla da se zaista trudi štediti, no Helmer je brzo zaključio da ona uopšte nema tu sposobnost. Usporedio je Noru s njenim ocem, koji je takođe odmah trošio sav novac koji je dobio u ruke, no zaključio je da mu ne preostaje ništa sem da je prihvati takvu kakva jest. Helmeru je Nora bila sumnjiva pa je od nje zatražio da ga pogleda u oči, blago joj preteći prstom. Pitao je je li danas jela kakve slatkiše. Dala mu je svoju reč da nije pojela niti jedan ušećereni badem te upitala je li pozvao lekara Ranka. Nije ga pozvao jer se podrazumevalo da će večerati zajedno.

Supružnici su izrazili veselje i nestrpljenje povodom današnje zajedničke večere. Helmer se prisetio prošlog Božića tokom kojeg se Nora tri tjedna zaključavala i izrađivala ukrase za božićno drvce. Norino planiranje preuređenja stana prekinulo je zvono koje se začulo iz hodnika.

Helena je na vratima zatekla nepoznatu gospođu, a Nora je rekla neka je pusti u njihov stan. Došao je i lekar Rank. Gospođa Linde bila je posetiteljka, a na sebi je imala putni kostim. Pozdravila je Noru i primetila da je ne prepoznaje. Nora se prisetila i pozdravila je imenom Kristina. Zaključile su da se gospođa promenila tokom dugih desetak godina. Nora se pohvalila da je proteklih osam godina za nju bilo veoma srećno razdoblje.

Gospođa Linde tog je jutra stigla brodom. Nora je uzela njen kaput i zaključila da je lepo što je došla k njima za Božić te da će se sigurno krasno provesti zajedno. Primetila je da je gospođa bleđa i mršavija nego pre, a zatim se prisetila da je Kristinin muž umro pre tri godine.

„Gle, sad ti je lice opet kao nekoć. Bilo je to samo u prvi tren… Ono jest, malko si bleda, Kristina… i nešto mršavija.“

Nora je o smrti njenog muža čitala u novinama. Rekla je Kristini da je često mislila na nju i htela joj poslati pismo, no uvek se desilo nešto šta bi je sprečilo. Žalila je gospođu jer joj muž nije ostavio ništa od čega bi mogla da živi, a nisu imali ni potomstvo. Nora je s velikom radošću podelila novost, Torvald je postao direktor Dioničke banke. Pre su imali manjak novca, a Torvald kao advokat nije hteo nikakve poslove koji nisu bili časni i pošteni. Novo radno mesto omogućiće im više novca i drugačiji život.

Gospođa Linde je zaključila da je vrlo lepo što će konačno imati novca za sve šta im treba, no Nora ju je ispravila. Sad će imati mnogo novca i mlada će žena moći živeti otmjeno i rasipno. Kristina je shvatila da se Nora nije uopšte promenila te da je ista rasipnica kao i tokom đačkih dana.

„Nora, Nora, zar se još nisi opametila? Za đačkih dana bila si velika rasipnica.“

Kad su imali manjak novca, i Nora i Torvald morali su da rade. Nora je plela, vezla i radila druge lakše poslove. Torvald je dao ostavku kad su se venčali jer nije mogao da napreduje, a trebalo im je više novca. Radio je od jutra do kasne večeri, a na posletku se i razbolio. Čitavu su jednu godinu proveli u Italiji na lečenju koje ih je mnogo stajalo. Platili su četiri hiljade i osamsto kruna, a novac su dobili od Norinog oca. Njen otac je tad i preminuo, a Nori je izrazito teško palo što ga pre smrti nije posetila. Očekivala je rođenje sina Ivara, a morala je i da brine o bolesnom mužu.

Gospođa Linde pitala je zašto je sada kod njih u kući i lekar, ako je Torvald u Italiji potpuno ozdravio. Nora je pojasnila kako je doktor Rank njihov najbolji drug koji ne dolazi jer je neko bolestan, već radi druženja. Gospođa Linde za svoga se muža udala jer joj je majka bila bolesna, pa je morala brinuti o dva mlađa brata. U tom braku nije bilo ljubavi, no bila joj je potrebna muževa imućnost. Kad joj je muž preminuo, Kristina je držala malu prodavnicu, a zatim i školu. Sada joj je majka preminula, a braća imaju svoje poslove. Život joj je pust i dosadan pa je došla k njima u nadi da će Torvald da joj omogućiti kakav posao.

„I učiniće, Kristina, samo ti to prepusti meni. Lepo ću ja to urediti, smisliću nešto zgodno te ga smotati. Oh, baš će mi biti drago da mogu štogod učiniti za tebe.“

Kad je gospođa Linde prokomentarisala da Nora još uvek ne zna za nevolje i za to kako život može da bude težak, Nora se uvredila i shvatila kako svi smatraju da ona nije ozbiljna. Poverila je Kristini tajnu koju niko do tad nije znao. Novac kojime je platila lečenje u Italiji nije došao od njenoga oca, već ga je Nora sama nabavila. Kristina je pokušavala da otkrije kako je Nora došla do tolike svote novca bez da je Torvald nešto o tome znao.

Nora je smatrala da bi odnosu između nje i Torvalda jako naštetilo kad bi on saznao da joj na neki način duguje novac kojim ga je ona spasila. Tu tajnu Nora je odlučila da drži skrivenom, a iskoristiće je ako ikada dosadi Torvaldu te on poželi rastavu. Odvajala je dio novca koji joj je Torvald davao i tako je polako skupljala, a ponekad je i do dugo u noć radila na prepisivanju.

„Ah, bila sam koji put tako umorna, tako umorna. Ali mi je unatoč svemu bilo vrlo ugodno tako raditi i zasluživati novac. Bilo mi je kao da sam muškarac.“

Nečija zvonjava prekinula je razgovor između Nore i Kristine. Na vratima se pojavio čovek koji je hteo da razgovara s Torvaldom. Nora se uznemirila i pitala beležnika Krogstada zašto traži njezina muža, no on je rekao da se radi samo o dosadnim poslovima. Nora ga je uputila u sobu svoga muža pa se vratila razgovoru s gospođom Linde.

Nora je upoznala lekara Ranka s gospođom Linde, a on se prisetio da ju je već video na stubištu kad je došao k njima. Gospođa Linde se požalila na umor radi kojeg teško hoda, no svejedno je došla u grad kako bi našla posao, a ne odmarala. Rank je beležnika Krogstada nazvao moralnim bolesnikom i čovekom pokvarenim do srži. Nora je počela da se smeje i zabavlja činjenicom da je Torvald sada nadređen svima u banci. Ponudila je lekara ušećerenim bademima te se brzo opravdala i rekla da ih je Kristina donela.

Torvald Helmer zaključio je da je Kristina Norina drugarica iz mladosti. Nora je vešto predstavila gospođu Linde i objasnila je mužu kako joj je potreban posao.

„Znaš, Kristina je vrlo vešta u kancelarijskim poslovima, a htela bi raditi pod vodstvom iskusna čoveka kako bi se usavršila.“

Ana Marija vratila se s decom, a Nora je skočila prema njima i počela da se igra. Tepala je deci, ispitivala ih je šta su radili, plesala s malenom Emom i skinula im kaputiće. Igrali su se skrivača, a Nora se sakrila ispod stola. Deca je isprva nisu našla, no čuli su njen prigušeni smeh i onda je pronašli. Bezbrižnu igru prekinulo je Krogstadovo kucanje na vrata. Nora se uznemirila, a beležnik je hteo razgovarati s njom. Krogstada je zanimalo hoće li gospođa Linde dobiti radno mesto u banci. Nora mu je objasnila da je ona svojim uticajem na muža omogućila drugarici radno mesto, a Krogstad je tražio da se potrudi da i on zadrži svoje radno mesto.

„Ne treba da se preda mnom pravite kao da ne znate što je posredi. Shvaćam kako vašoj drugarici nije ugodno sresti se sa mnom, a znam i komu imam zahvaliti ako me izbace.“

Pre nekoliko godina Krogstad je učinio nešto nepromišljeno, a taj postupak onemogućio mu je mnoge poslovne prilike. Mora nekako da hrani svoje sinove, a sad kad mu je posao u banci u opasnosti, odlučio je da zapreti Nori. Ona se kod njega zadužila kako bi mogla da plati put u Italiju. Nora je bila tužna i šokirana njegovom ucenom jer nije htela da Torvald tako sazna za njen dug. Krogstad joj je ukazao na pogrešku koja se dogodila u ugovoru. Norin je otac preminuo 29. septembra, a njegov potpis bio je datuma 2. oktobra.

Krivotvorila je očev potpis jer mu nije htela poslati zadužnicu. Ležao je smrtno bolestan, a ona je znala da ne sme saznati kako je i njen muž u velikoj opasnosti. Krogstad ju je ponovno ucenio te je zahtevao da se ona pobrine za njegovo radno mesto.

„Činite kako vam drago, ali vam jedno velim – ako me i drugi put izbace, vi ćete mi praviti društvo.“

Nora je naredila Heleni da donese bor, postavila ga je na sredinu sobe i Nora je mogla da počne s ukrašavanjem. Dok je stavljala ukrase na bor razmišljala je o groznoj situaciji u koju ju je Krogstad doveo. Helmer se vratio izvana i upitao Noru je li ko bio u kući dok ga nije bilo. Njen odgovor ga je iznenadio jer je video Krogstada da izlazi iz kuće. Torvald je odmah zaključio zašto je beležnik došao pa je ukorio Noru što mu je lagala. Brzo je promenila temu i pitala muža želi li da joj pomogne odabrati kostim za ples kod Stenborgovih. Helmer joj je rekao da je Krogstadova krivnja velika jer je krivotvorio potpis te se zbog toga potpuno moralno spustio u njegovim očima.

„A ipak je taj Krogstad godine i godine trovao svoju decu pretvaranjem i lažima, i zato ga i smatram propalicom. I zato moja mala draga Nora mora obećati da se neće zauzimati za njega.“

Nora je ostala sama u prostoriji, nemirno je šetala i osluškivala. Činilo joj se kako čuje nekoga da dolazi, no sve su to bile samo njene paranoične misli koje su se javljale radi Krogstadovih pretnji. Proverila je i sanduče za pisma, no bilo je prazno.

Ana Marija je upozoravala Noru na to koliko malo vremena provodi s decom u zadnje vreme te joj se činilo da ih izbegava. Nora je rekla da će to od sada da bude tako. Pitala je služavku kako se ona odrekla svoje dece, no radilo se o potrebi za poslom usred siromaštva. Ana Marijino dete nju nije zaboravilo, devojka joj je tokom života poslala dva pisma. Nora nije ni imala drugu majku osim Ana Marije.

Nora i gospođa Linde pregledavale su kostim koji je Nora trebala nositi na ples. Malo se poderao na rubu, pa je Kristina ponudila Nori da ga zašije. Torvald je hteo da Nora bude napuljska ribarica i da pleše napuljski pučki ples tarantelu. Gospođa Linde je šivala kostim i ispitivala Noru o lekaru Ranku koji joj se činio potištenim. Nora joj je otkrila da je teško bolestan. Kristina je počela da sumnja kako je Nora posudila novac za lečenje od Ranka, jer je on bio bogati stariji čovek o kakvom je Nora sanjala, koji će joj otplatiti dugove tako što će joj ostaviti sve u oporuci.

„Nemoj se pretvarati, Nora: misliš da nisam pogodila od koga si uzajmila dvanaest stotina talira?“

Nora joj je rekla da novac nije posudila od lekara, a uporna gospođa Linde insistirala je da joj se mlada žena poveri i kaže joj svu istinu, zato što je primetila da se od jučerašnjeg dana promenila i da je nešto muči.

Torvald se vratio kući, a Nora ga je na sve načine molila da Krogstad ostane zaposlen u njegovoj banci. Njegovo je mesto direktor namenio gospođi Linde, no Nora je i dalje iszistirala da beležnik ostane zaposlen. Torvald je već svima u banci rekao da će otpustiti Krogstada i nije mogao dopustiti da se počne pričati kako novi direktor radi sve kako mu žena kaže. Nora je Torvaldu rekla da bi trebao zanemariti sve te sitnice, a muž joj se na to posebno uvredio i shvatio je to kao da ga ona naziva sitničavim. Dozvao je Helenu i dao joj pismo koje je trebala da preda činovniku na navedenu adresu. Nora je znatiželjno zapitala kakvo je to pismo, a kad je čula da se radi o Krogstadovu otkazu, šokirala se.

„Vrati ga, Torvalde! Još ima vremena. Vrati ga, Torvalde! Učini to radi mene. Radi sebe. Radi naše dece. Poslušaj me, Torvalde, vrati pismo.“

Lekar Rank je ponovo došao u kuću Helmerovih. Nora i on upustili su se u razgovor jer je Torvald imao posla. Žalio joj se na svoje zdravstveno stanje, koje je izrazito narušeno, i rekao kako bi unutar iduće četiri sedmice mogao umreti. Lekarr nije hteo da Torvald bude u njegovoj bolesničkoj sobi jer je bio izrazito gadljiv. Nora je počela iz kutije vaditi razne stvari i rekvizite kojima je blago zavodničkim pokretima flertovala s lekarom.

„U boji kože. Zar nisu krasne? Da, sad je ovdje tako mračno. Ali sutra… Ne, ne, možete videti samo stopalo. Pa možete i malko više.“

Lekar im je izrazio veliku zahvalnostjer nije znao kako bi završio da nije postao njihov drug. Nora je okolišala, no na kraju je ipak tražila veliki dokaz njegove vernosti i drugarstva. Otkrila mu je da je on njezin najbolji i najverniji druge te da niko ne uživa toliko njeno povjerenje. Rank joj je priznao da je voli, no Nora mu je zamerila što joj je to rekao jer je smatrala da mu se sad više ne može poveriti oko svojih problema.

Razgovor je prekinula Helena, koja je Nori potajno rekla da je došao Krogstad. Nora je lekara zamolila da ode u sobu njenoga muža i zadrži ga tamo kako bi ona mogla da preuzme svoj novi kostim o kojem je zapravo lagala.

Krogstad je hteo objašnjenje zašto je ipak dobio otkaz, a kad ga je Nora molila da misli na njenu decu pre nego što išta učini, beležnik je rekao da Torvald nije mislio na njegovu decu kad mu je dao otkaz. Tražio je od Nore da mu isplati novac odmah ili barem uskoro, no rekao je kako joj svejedno neće vratiti zadužnicu.

„Zadržati je… da je imam u rukama. Niko za nju neće doznati. Ako se možda spremate na kakav očajnički korak…“

Otpušteni beležnik zapravo uopšte nije od Nore tražio novac, već je hteo da ponovo bude uzdignut u poslovnom svetu. U tome mu je mogao pomoći jedino Torvald pa je od Nore tražio da nagovori Torvalda da ga stavi na viši položaj u banci. Planirao je unutar godinu dana napredovati do direktorove desne ruke, a onda i preuzeti vodstvo čitave banke. Nora je primetila da je ubacio pismo u sanduče.

Gospođa Linde došla je s popravljenim kostimom kako bi ga Nora probala. Kristina je shvatila da je novac posudila od Krogstada, a Nora joj je rekla potpunu istinu o krivotvorenom potpisu. Tražila je od gospođe Linde da bude njen svedok kad sve izađe na videlo.

„Ti ćeš onda posvedočiti da to nije istina, Kristina. Znam šta govorim, pri potpunoj sam svesti. I velim ti: niko nije znao za to. Sama sam sve uradila. Ne zaboravi to!“

Nora je dala gospođi Linde posetnicu na kojoj je bila Krogstadova adresa. Bilo je doba večeri kad je Torvald inače čitao pisma, no Kristina i Nora pokušaće to sprečiti. Kristina je otišla posetiti Krogstada, a Nora je od muža tražila pomoć oko plesa koji sutra treba izvesti.

„Da, pomozi mi, Torvalde? Obećavaš? Tako se bojim. Ono veliko društvo… Večeras se moraš samo meni posvetiti, je li tako? Nikakvih spisa, je li? Obećavaš li mi, dragi Torvalde?“

Torvald je obećao da se večeras neće baviti nikakvim poslovima, no ipak je pre vežbanja hteo da proveri je li stiglo kakvo pismo. Nora je sela za glasovir i privukla njegovu pozornost. Nije otišao do sandučića, već se vratio da vežba s njom. Helmer je svirao, Nora je plesala, a lekar je stajao pored klavira i promatrao ih. Nora je rekla Torvaldu da dok ples ne prođe ne sme otvoriti nijedno pismo, a kasnije neka radi što želi. Gospođa Linde se vratila, no Krogstad nije bio kod kuće. Otputovao je do sutra naveče. Nora je izbrojala da ima još trideset i jedan sat života dok Torvald ne pročita pismo.

Gospođa Linde nervozno je čitala knjigu i iščekivala povratak beležnika. Kad se konačno pojavio, upustili su se u razgovor. Krogstad je smatrao da je ona bezdušna i da je kriva za njegov otkaz. Kristina je nakon njihova prekida htela da ugasi sve osećaje koje je on imao za nju. Kraj te ljubavi potpuno je slomio Krogstada.

„Kad sam vas izgubio, bilo mi je kao da sam izgubio čvrsto tlo pod nogama.“

Gospođa Linde predložila je da se udruže i zajedno pokušaju rešiti problem koji je nastao. Ona je ostala potpuno sama, nema decu i ne vidi više smisao rada i truda. Krogstad je samohrani otac kojem bi dobro došla pomoć.

„Meni treba neko za koga bih se brinula kao majka, a i vašoj deci treba majka. Mi smo potrebni jedno drugome.“

Krogstad je ipak odlučio tražiti nazad pismo koje je ubacio u Helmerovo sanduče, a reći će da se tiče otkaza koji je dobio te ga Torvald ne treba pročitati. Kristina je insistirala da ne vadi pismo iz sandučeta, već da pusti Torvalda da ga pročita. Htela je da između supružnika nema tajni i da Helmer sazna potpunu istinu. Torvald i Nora vratili su se kući s plesa, a Nora je na ulasku u kuću molila da se vrate gore i još malo zabavljaju. Torvald to nije dozvolio i uveo je Noru u sobu. Ostali su začuđeni kad su videli da je gospođa Linde i dalje u njihovom stanu, no rekla je da je htela da vidi Norin kostim. Torvald je pričao Kristini kako je jedva dovukao Noru kući s plesa.

Kad je Torvald na kratko izašao iz prostorije, Kristina je rekla Nori da mora priznati celu istinu mužu. Ako ona ne progovori, sve će videti u pismu. Ispratili su je van iz njihova doma, a Torvald je prokomentarisao da je ona strašno naporna. Činilo mu se kako je lekar Rank danas na plesu bio posebno dobro raspoložen. Helmer je otkrio Nori da je insistirao da malo ranije dođu kući jer je posebno čeznuo za njom celu večer, bila mu je izrazito privlačna i zavodljiva dok je plesala. Romantiku je prekinulo kucanje na vrata i dolazak lekara Ranka. Lekar je i dalje bio dobro raspoložen, a Nora je pretpostavila da se radi o dobrim nalazima na poslu.

„Zacelo ste danas imali uspešan nalaz u svome poslu, lekaru Rank.

Ne može biti bolji. I za lekara, i za bolesnika. Potpuna izvesnost.“

Rank je ipak samo došao po jednu od Helmerovih tamnih cigara, a Nora mu ju je zapalila. Lekar je otišao, a Helmer je ispraznio sanduče za pisma. Primetio je da je neko ukosnicom dirao bravicu, a Nora je brzo okrivila decu. Pokazao je ženi koliko se pošte nakupilo, a pozornost su im privukle Rankove posetnice obeležene crnim krstom preko njegova imena. Nora je zbunjenom Torvaldu objasnila da je to bio njegov način opraštanja te da je spreman umreti. Supružnici su se razdvojili i otišli svako u svoju sobu. Torvald je počeo s čitanjem pisama, a Noru je hvatala sve veća panika.

„Nikada više da ne vidim decu! Ni njih! Nikad! O, hladna, crna vodo! O, bezdane! Samo da sve prođe! Sad mu je pismo u ruci. Čita ga.“

Helmer je naglo otvorio vrata i uzviknuo Norino ime. Pitao ju je zna li šta piše u pismu, a ona je počela s isprikama. Pokušala je otići zauvek iz njihova doma, no Torvald je zaključao vrata i tražio od nje da objasni svoje postupke. Šokirani Torvald shvatio je da je svih osam godina živeo u laži i nazvao je Noru zločinkom. Počeo je vređati njenoga oca i okrivio je njega što ona tako lakoumno shvaća sve u životu. Bio je izrazito ljut jer je sada njegova poslovna budućnost u rukama čoveka koji ga može ucenjivati.

„I tako sam nisko pao zbog lakoumne žene.“

Uzrujani Torvald odlučio je da će između njih ostati sve po starom, no samo pred drugim ljudima. Nora će ostati u kući, no on joj neće dati blizu dece jer smatra da takva osoba ne može da ih odgaja. Helena je prekinula svađu donoseći pismo za Noru. Helmer ga je otvorio i potpuno promenio svoje raspoloženje. U pismu je stigla zadužnica i izraženo Krogstadovo kajanje te srećni obrat. Zaključio je da su oboje spašeni i govorio je Nori da joj oprašta te da je svestan šta je sve radila iz ljubavi prema njemu.

Tražio je od nje da se drugi put kad dođe do problema obrati njemu, a on će je voditi i savetovati. Tvrdio je da pravome muškarcu posebno mnogo znači kad nešto oprosti svojoj ženi, jer je ona tada na neki način i njegovo dete. Nora se vratila u svojoj svakidašnjoj haljini i tražila je da razgovaraju. Primetila je da u osam godina braka nikad nisu razgovarali o bilo čemu ozbiljnome.

„E, sad smo došli na ono. Ti me nikada nisi razumeo. Mnogo mi je nepravde naneseno, Torvalde. Najpre od oca, a onda od tebe.“ 

Torvald je nastavio s uveravanjima da je voli najviše na svetu, no za Noru je to bila samo zabavna zaljubljenost s njegove strane. Celog se života osećala kao lutka kojom su se drugi igrali. Prvo njen otac, a zatim i Torvald. Morala je da krije svoja mišljenja i oblikuje ih onako kako je drugima odgovaralo. Helmer ju je nazivao nezahvalnom i nerazumnom, no Nora nije odustajala u svojem naumu da mu dočara koliko je zapravo bila nesrećna u toj kući.

Torvald je rekao da je sada vreme za odgoj dece i Nore. Nora se obranila i rekla da je on ne može naučiti da bude prava žena. Pre nego što se okuša u odgoju dece, Nora mora da odgoji samu sebe. Saopštila je mužu da ga ostavlja i da ide noć provesti kod Kristine. Pokušao je da joj zabrani odlazak, no nije odustajala od svog nauma. Torvaldu nije bilo jasno kako može da ostavi kuću, muža i decu te joj je rekao da će svet svašta pričati o njoj. Nora je odlučila posvetiti se dužnostima koje ima prema samoj sebi, a ne samo onima prema mužu i deci.

„Nikad mi nije bilo sve tako jasno kao večeras, i nikad nisam bila tako sigurna kao sada.“

Iz njenoga odlaska Torvald je zaključio da je jasno da ga Nora više ne voli, a ona mu je to i potvrdila. Tražio je objašnjenje toga kako je izgubio njene osećaje, a njoj su dešavanja koja su se zbila te večeri potpuno otvorila oči. Očekivala je da će stati na njenu stranu i preuzeti krivnju, no dočekale su je uvrede radi kršenja zakona.

Torvald je rekao Nori da bi za nju trpeo bedu i nevolje, ali nikad ne bi žrtvovao svoju čast. Helmer nije mogao da zamisli život bez Nore i pokušao je da je nagovori da ode tek ujutro. Ona to nije htela, a odlučila je i da se neće opraštati s decom. Vratila mu je prsten i potpuno ga oslobodila svih obveza koje su imali jedno za drugo. Predala je i ključeve, a idućega dana doći će Kristina po njene stvari.

Zamolila je Torvalda da joj ne piše i ne šalje ništa jer će ionako morati često misliti na njega i decu. Prošla je kroz predsoblje i jednom zauvek pozdravila muža koji je klonuo na stolcu i dozivao je dok se čuo zvuk zatvaranja vrata.

Likovi: Nora, Helena, Torvald Helmer, lekar Rank, gospođa Linde, beležnik Krogstad, služavka Helena, nosač, odgojiteljica Ana Marija, Helmerovo troje dece (Ivar, Bob, Ema)

Analiza likova

Nora – supruga Torvalda Helmera s kojim ima troje dece. Ova mlada žena odrasla je bez majke čiju je ulogu preuzela Ana Marija, sluškinja koja odgaja i Norinu decu. U istom periodu teško su joj se razboleli otac i muž, pa je Nora lažirala potpis i prekršila zakon kako bi nabavila novac za Torvaldovo lečenje. Taj ju je postupak sustigao nakon mnogo godina te joj izazvao nemir i probleme.

Osam godina braka provela je nesvesna činjenice da muž potpuno upravlja njenim životom i kontroliše svaki njen postupak. Svoja mišljenja je morala da oblikuje onako kako je odgovaralo njemu i društvu. Iako joj je muž tepao, nazivao je raznim lepim imenima i često joj davao komplimente, njihov je brak bio izrazito površan. Nora nije znala s novcem, previše je trošila i kupovala nepotrebno, a najveće veselje stvaralo joj je Torvaldovo promaknuće koje će mu doneti veću zaradu.

„Moja je rasipnica tako slatka, ali joj treba hrpa novaca. Neverojatno kako su drage takve ptičice i kako su skupe čoveku koji ih drži.“

Nakon što je istina oko lažnog potpisa izašla na videlo, Nora je shvatila da prvi put ikad razgovara s mužem o malo ozbiljnijim problemima. Odlučila je poduzeti nešto po tom pitanju i napustiti porodičnu kuću koja je gušila njene mogućnosti bilo kakvog psihičkog rasta. Smatrala je da nije sposobna odgajati decu jer prvo mora samu sebe odgojiti i spoznati vlastitu vrednost. Njome su celi život upravljali drugi ljudi, prvo otac, a zatim i muž. Nora je tome stala na kraj i zauvek otišla u potragu za izgradnjom sebe same.

„Ali se ja više ne mogu zadovoljiti onim što većina govori i što piše u knjigama. Moram samostalno razmišljati o stvarima i nastojati da ih razumem.“

„Torvalde, u tom momentu puklo mi je pred očima da sam čitavih osam godina ovde živela s jednim stranim čovekom i da sam s njime rodila troje dece… Ta mi je misao nepodnošljiva!“

Torvald Helmer – glava peteročlane porodice Helmer. Nakon teške bolesti od koje se oporavio u Italiji napredovao je do pozicije direktora banke. Beležnika Krogstada smatra nemoralnom osobom i teretom društva jer je lažirao potpis, a nesvestan je činjenice da je godinama u braku sa ženom koja je učinila isto da ga spasi. Njegova moć i upravljanje porodicom prisutni su tek u onolikoj meri koliko je Nora slaba, nemoćna i podređena žena i majka.

„Moja ševa ne sme to nikad više. Ptica pevica mora imati čist glas, nikakvih pogrešnih tonova! Nije li tako?“

Kad je saznao da je Nora posudila veću svotu novca i zadužila ih, Torvald je rečima koje joj je uputio probudio u svojoj ženi osećaje i razmišljanja kojih do tada uopšte nije bila svesna. Njena emancipacija i želja za boljim, želja za spoznajom same sebe i konačnog oslobođenja muževe i društvene vlasti doveli su do Torvaldove propasti. Ostao je sam s decom i tužno je dozivao Noru, moleći je da pokušaju rešiti probleme.

„Da se odvojim od tebe, da se rastanem s tobom – ne, Nora, ja to ne mogu pojmiti.
Nora, Nora, ne sada! Čekaj do jutra!“

Gospođa Kristina Linde – Norina drugarica iz mladosti koja se nakon mnogo godina ponovno pojavila u njenom životu. Muž joj je preminuo, a kako nisu imali decu, Kristina je ostala potpuno sama. Došla je u poset porodici Helmer s nadom da će joj omogućiti kakav posao. Njen prošli brak bio je bez ljubavi, a udala se iz finansijskih potreba, kako bi mogla brinuti o bolesnoj majci.

„Majka mi je još bila živa, bolesna i bespomoćna. A morala sam se brinuti i za svoja dva mlađa brata. I zato nisam mogla da ga odbijem.“

Kristina je lik moderne žene u ovoj drami jer se mora boriti sama za sebe i živeti od novca koji sama treba da zaradi. Smatra da je besmisleno živeti ako se nema o kome brinuti pa se upušta u vezu s beležnikom Krogstadom, koji je takođe udovac, no ima sinove kojima u životu treba majčinska figura. Blago je uticala na Krogstada koji se smilovao Nori i prekinuo ucenu, no sprečila ga je u povlačenju pisma koje je sadržavalo svu istinu jer je snažno verovala da ne sme biti velikih tajni između Nore i Torvalda. Iako je to pismo razorilo brak, Kristina je ipak uzrokovala Norino buđenje i svest o monotonosti koju je živela do tada.

„Helmer mora sve doznati, ta nesrećna tajna mora izići na videlo. Među njima dvoma mora doći do potpunog objašnjenja. Dalje ne može da ostane ovako.“

Nils Krogstad – beležnik je koji se pokušava izboriti za spas svog radnog mesta. Gospođa Linde poznavala ga je pre mnogo godina kad je kod njih radio kao advokatski pripravnik. Bio je vrlo nesrećno oženjen, a sada je udovac koji sam pokušava da prehrani i odgoji decu. Zbog toga se bavi raznim poslovima, a kad mu je radno mesto u banci došlo u opasnost, pretio je Nori da će otkriti njenu tajnu o novcu koji je posudila od njega. Davno je učinio pogrešku koja mu je zatvorila mnoge poslovne prilike i izgubio je poštovanje koje sada pokušava steći kako bi nastavio s odgojem sinova.

„Očito znate, kao i drugi, da sam pre nekoliko godina učinio jednu nepromišljenost.

Moji sinovi rastu. Radi njih moram ponovno steći toliko poštovanja u građanstvu koliko je moguće. Ta mi je služba u banci bila prva stuba.“

Krogstad je pokretač radnje jer ucenjivanjem Nore donosi dinamiku u dosadnu svakodnevicu porodice Helmer. Bio je zaljubljen u Kristinu Linde, no ona se udala za drugog čoveka. Oboje su ostali bez bračnih partnera pa shvaćaju da bi mogli ponovno iskušati staru ljubav. Njegovim sinovima dobro bi došla majka, a gospođa Linde nema potomstvo. Nakon što je pronašao ljubav i osetio milost, Krogstad je postao blaži prema Nori i poslao joj je zadužnicu kojom je prekinuo ucenu.

Lekar Rank – blizak porodični drug Helmerovih, svaki dan ih posećuje i provodi vreme s njima. Ciničan je i šali se s vlastitim nevoljama. Nema preveliku ulogu u delu, no Nora s njim vodi razgovore u kojima se vidi da nije tako površna i maloumna kao što se čini kad je sa svojim mužem.

„Nije došao bolesniku: to je naš najbolji drug i navrati se k nama svaki dan.
Teško je bolestan, a misli se da mu je ostalo otprilike četiri sedmice života.“

Zamolio je Noru da pazi da Torvald, koji je izuzetno gadljiv, nikako ne bude u njegovoj bolesničkoj sobi kad se počne telesno raspadati. Bolesna mu je kralježnica, a on veruje da ga je strašna bolest pogodila jer je njegov otac živeo raskalašenim načinom života, jeo je skupu hranu i pio šampanjce. Lekar je neoženjen, usamljen i nesrećan. Nora je zavođenjem pokušala od lekara dobiti savet za svoj problem i finansijsku pomoć, no on joj je izjavio ljubav i pokvario joj plan.

„Što sam vas tako iskreno voleo kao niko drugi? Zar je to bilo ružno?“

Beleške o piscu

Henrik Ibsen, norveški dramaturg, rodio se 1828. godine u Norveškoj, u građanskoj porodici. Bio je sin propalog trgovca, a kad je imao sedam godina otac ih je napustio. Sram koji je proživljavao radi očeva postupka odrazio se u njegovim delima. Vrlo je rano morao da počne brinuti za sebe. Radio je kao lekarnički pomoćnik, no ubrzo je to radno mesto napustio kako bi se posvetio književnosti. 1851. godine zaposlio se kao dramaturg u nacionalnom pozorištu u Bergenu.

Bio je jedan od najvažnijih dramaturga druge polovine 19. veka. Stvarao je pedeset godina te je u tom vremenu osigurao norveškoj drami bitno mesto u književnosti Evrope. Pre nego što je postao poznat po svojim dramskim delima, pisao je pesme. Napisao je poznatu pesmu Terje Vigen, koja govori o mornaru koji je otplovio u Dansku kako bi spasio život svoje supruge i kćerke.

U prvom delu svog stvaranja njegove drame su nastale u duhu romantike, ali iz narodne sage i istorije. Savremenu dramu napisao je 1862. godine pod nazivom Komedija ljubavi. Pošto nije bio zadovoljan uspehom svog dela odlazi u Italiju, a nakon toga u Nemačku. U inostranstvu će stvoriti većinu svojih dela i to u razdoblju od 1864. do 1891. godine.

Prve pesničke drame su mu bile Brand 1866. godine i Peer Gynt 1867. godine. Njegove drame se bave kritikovanjem društva i lažnog morala i u isto vreme u prvi plan stavljaju čoveka koji ne živi po društvenim pravilima. Njegova najpoznatija dela su Lutkina kuća, poznata kao Nora, Sablasti, Neprijatelj naroda, Divlja patka i Žena sa mora.

Autor: M.S.