Najveća je žalost za bratom obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu pesme, analizu dela i književne elemente, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Najveća je žalost za bratom >>
Analiza dela
Kosovski ciklus srpske narodne poezije zbirka je epskih pesama čija je tema Kosovski boj i događaji vezani za njega. Boj na Kosovskom polju bio je sukob između srpske i turske vojske, a desio se na Vidovdan 1389. godine. Iako se nazivaju narodnima, većina ovih pesama izvorno je nastala u crkvi, kao deo propovedi, pa su se kasnije one pevale u narodu i time malo menjale. Na kraju su pesme dovele do stvaranja tzv. kosovskog mita, odnosno pojednostavljenih i netočnih verovanja o boju na Kosovu. Uz to, imale su velikog uticaja na srpsku umetnost uopšte, jer i same imaju veliku umetničku vrednost, usprkos tome što su historijski nepouzdane.
Iako se ne zna kada su pesme ovog ciklusa točno nastale (veruje se da sežu od 15. do kasnog 16. veka) većinu je zabeležio Vuk Karadžić u 19. veku. Posebno su se aktivno pevale u drugoj polovini 18. veka, do početka 19. Srpske junačke pesme pevale su se najviše u južnim krajevima Srbije, u Crnoj Gori i delovima Bosne i Hercegovine, dok su na severu zemlje bile zaboravljene. Dok ih je zabeležavao, Karadžić je zapisivao i imena svojih izvora. Kasnije je primećeno da su neke pesme ispevane od istih autora te da sadrže određene umetničke odrednice svojstvene tom autoru. Zaključeno je da su pojedinci tog vremena imali ključnu ulogu u stvaranju poslednje, zapisane verzije nekog junačkog epa, što je kasnije imalo uticaja i na pisanu književnost.
Ove pesme govore o vremenu kada je srpska država bila pod Turcima, pa kako narod nije mogao da se odupre tiraniji, za to su bili potrebni junaci. Junaka ima puno, ali najznačajniji je ipak Kraljević Marko koji, iako historijska ličnost, s vremenom postaje mit, odnosno priče o njemu više nisu historijski relevantne, već pretvorene u junačke priče koje gotovo da graniče sa fantastikom, odnosno bajkama.
Unatoč tome što nisu historijski relevantne, ove pesme najuspelija su dela srpske narodne epike. Imaju složeniju strukturu, dramatičnog sadržaja i tematski su vezane za bitku, bilo da govore o vremenu neposredno pred boj, za vreme ili neposredno nakon boja. U svim pesmama možemo da primetimo dva osnovna motiva – izdaju i herojsku pogiblju. Narodni pevači likove su u pesmama delili u dve skupine: one koji su poginuli i time zaradili herojsku smrti i one koji su preživeli, šta znači da su izdajnici naroda. Čak je i krivica za poraz u bitki spala na Vuka Brankovića koji je optužen za izdaju samo zato što je preživeo, dok je njegov suborac Miloš Obilić heroj zbog svog žrtvovanja.
Analiza pesme, citati
„Najveća je žalost za bratom“ je pesma koja pripada porodičnim narodnim lirskim pesamama. Tema im je uzajamna ljubav među braćom i sestrama, koja je posebna i nežna i zapravo nezamenjiva. Ljubav sestre prema bratu je najčešća tema ovakvih pesama i one su najemotivniji i najtoplije. Jedna od najpoznatijih pesama ove vrste upravo je ova, a naslovio ju je Vuk Stefanović Karadžić kad ju je zapisao i štampao 1815. godine. Upravo naslovom je određena i njena glavna tema.
Pesma govori o snažnoj žalosti sestre koja je izgubila brata u bitci. Prikazana je slika mlade žene Đurđevice te se ona izgrađuje gradacijom. Najpre je prikazana najblaža slika tuge i ona se penje do one najjače. Slike su povezne sa ritualnim radnjama koje govore puno o historiji, odnosno tradiciji vremena o kojem se u pesmi govori. O historiji i tradiciji govori i herojska pozadina pesme, odnosno uzrok stradanja ovih junaka.
U pesmi je prikazana tuga za svim stradalim muškarcima u porodici, ali tuga prema bratu iskazana je kao najveća. Pozadina ovoga je patrijahalno okruženje u kojem je pesma nastala. Muško dete u porodici posle oca je najvažnije, pa je njegova pogiblja težak pogodak za porodicu iz više razloga, ne samo emotivnog. Tako se gubi naslednik, buduća glava kuće i njegovo potomstvo. Upravo zato ova vrsta pesama ima više onih koji govore o sestrinskoj ljubavi prema bratu, nego obrnuto.
Pesma započinje prikazom okruženja. Slika koja je opisana je sumrak na Neven-gori, odmah nakon bitke, kada se poginuli i ranjeni odvoze sa bojišta:
Sunce zađe za Neven za goru,
Junaci se iz mora izvoze
U sledećem stihu uvodi se glavni lik pesme – mlada Đurđevica koja broji pale junake. Brojala ih je sve dok nije pronašla tri junaka koja pripadaju njenoj porodici. To su njen muž, dever i brat. Zatim sledi deo pesme u kojoj se gradacijom prikazuje stupanj njenog žalovanja, a sve kroz neke tradicijske postupke. Đurđevica prvo žali za svojim gospodarom, pa za njime reže kosu. Rezanje kose često je u folkloru znak duboke žalosti.
Nakon toga devojka žali za deverom. Ovde je žalost jača, pa je ona „lice izgrdila“, odnosno unakazila se. A onda dolazi treća i najveća žalost – ona za rođenim bratom. U znak tugovanja ona si je oči izvadila. U poslednjim stihovim sledi objašnjenje kako je poslednja žalost i najveća:
Kosu reže, kosa opet raste;
Lice grdi, a lice izrasta;
Ali oči ne mogu izrasti
Ovo je metafora kako sve boli mogu da se prebole, osim one za rođenim bratom. Poruka pesme nalazi se u poslednja dva stiha:
Ali oči ne mogu izrasti,
Niti srce za bratom rođenim.
Motiv očiju poređen je sa motivom srca. Ni jedno ni drugo ne može da se zaleči kada je tuga prevelika. Upravo ovo je poruka pesme – ljubav prema bratu je tolika da se bol zbog njegove smrti nikada ne može da se zaleči.
V.B.
Ostavite odgovor