Mučnina

„Mučnina“ (franc. La Nausée) je roman francuskog filozofa Žan-Pol Sartra, koji je ujedno njegovo najpoznatije delo. Objavljeno je 1938. godine, a danas je jedan od najpoznatijih egzistencijalističkih romana. Roman opisuje nekoliko nedelja u ispraznom životu Antoana Rokantana kog progoni osećaj mučnine, straha od postojanja. Vreme i mesto radnje je gradić Buvil. Glavni likovi su Antoan Rokantan i Samouk (pravo ime Ogije P.) i Eni.

Delo „Mučnina“ napisano je u obliku dnevnika glavnog lika Antoana Rokantana. Njegova svest glavni je aspekt koji čini radnju ovog dela koje je ispunjeno filozofskim i esejističkim fragmentima. Mučnina gotovo i nema prave radnje, već se bavi pitanjima egzistencije, smisla života, slobode i volje te ravnodušnosti sveta prema pojedincu.

Roman započinje napomenom nakladnika kako su podaci pronađeni u zapisima Rokatana te da se objavljuju bez preinaka. Uporabom dnevničkog diskursa Sartr čitaocima pruža subjektivan i detaljan uvid u otuđeni svet glavnog lika koji pokušava da pronađe smisao života.

Rokatan živi poprilično izolirano i ima ciničan pogled na svet. Dane provodi pišući knjigu ili lutajući ulicama Buvila. Tokom svojih lutanja pokušava da razume ljude i zadovoljstvo koje osećaju prilikom obavljanja banalnih svakodevnih stvari. No sve mu se to gadi i postaje svestan kako nikako ne može da utiče na stvari kojima je okružen.

Jednog dana oseti dolazak mučnine koja ga zatim prati sve do kraja priče. Rokatan u međuvremenu odustaje od pisanja knjige jer dolazi do spoznaje da kako ne može da zadrži i oživi ni sopstvenu prošlost, stoga nema smisla da pokušava da održi tuđu. Odluči se otići u Pariz i tamo pokušati napisati knjigu i pronaći bilo kakvo zadovoljstvo u životu.

Vrsta dela: roman

Mesto radnje: Buvil

Vreme radnje: neodređeno

Tema dela: Rokatanov pokušaj traženja smisla postojanja

Ideja dela: naše postojanje samo po sebi nema svoju svrhu nego je stvaramo svojim bivanjem tako da slažemo vlastite vrednosne koncpete koji su zapravo projekcije subjektivne svesti.

Kratak sadržaj prepričano

Antoan Rokantan, vodi dnevnik i putuje po Aziji, Africi i Evropi. Takođe, učestvovao je u raznim arheološkim ekspedicijama u Indokini i Indiji. Tada se upustio i u ljubavnu vezu sa Eni, glumicom koju nije video par godina.

Više nije imao ni volje ni želje za putovanjima pa je odlučio da se zadrži malo duže u gradiću Buvil. Tamo je odlučio da u te tri godine završi istorijsku studiju o markizu de Rolebonu, čoveku koji je živeo u 18. veku i koji je bio veliki avanturista. Tada je bio i u seksualnoj vezi sa Fransoaz, vlasnicom kafane.

No, 1932. godine u zimskim mesecima, obuzeo ga je čudan osećaj neodređenosti, ispraznosti i besmislenosti. Spoj tih osećanja nazvao je mučninom. U početku osećaj je dolazio samo povremeno i isto tako bi prošao pa je Antoan pomislio da će poludeti. Ispočetka, mučninu je povezivao sa ponekim predmetima pa mu se tako dogodilo da nije mogao da podigne list papira ili kamen.

Mučninu je mogao suzbiti jedino slušajući džez muziku jer mu je ona svojom jednostavnošću vraćala povezanost sa spoljnjim svetom. Uskoro on počinje da analizira to svoje čudno stanje koje ga je sve češće prožimalo kada bi došao u susret sa nekim predmetima. Takav svet koji je on iskusio izgubio je razloge postojanja. Shvatio je da stvari nisu povezane sa božanskom silom i da sve može postojati van reda i zakona. Isto tako, svaka pojedina stvar može bilo kada da postane nešto drugo.

Rokantan je živeo usamljenim životom, a retki koji su bili sa njim u kontaktu imali su uvek potpuno i drugačije poglede na svet od njegovih. On nikako nije mogao da se poveže sa ostalima, pa se uvek osećao kao da je odvojen od svih koji svoja načela temelje na osećajima dužnosti i dobrote.

Kritikovao je višu klasu malog gradića tako što je posmatrao slike i statue bitnih građanskih zvaničnika. Prezire njihovo postojanje. No, postoji i kako on misli njegova karikatura koja mu se suprotstavlja. Reč je o Samouku. On je opštinski službenik koji vreme provodi u čitanju knjiga i to abecednim redom. On smatra da će tako njegovo znanje biti apsolutno. On želi ovladati celom kulturom. No, nakon sedam godina stigao je samo do slova L, a za to vreme je zapostavio svoj život. On tako živi samo od citata i misli koji su izrekli drugi i ne može da postigne ništa svoje.

Rokantana jedino može optimistički podići i oduševiti njegova ljubavnica Eni. On isto tako misli da bi njegova mučnina prestala kada bi ona ponovo ušla u njegov život. U tom razmišljanju stiže i njeno pismo. Ona mu predlaže da se za nekoliko dana sretnu u Parizu.

Rokantan, naravno, pristaje na sastanak koji ne može da dočeka od znatiželje. Još kada su bili u vezi, Eni je imala teatralno izražavanje njihovog odnosa. Ona je smatrala da se sve u životu događa putem malih predznaka koji postepeno oblikuju povlašćenu situaciju. Na ljudima je da od tih situacija naprave idealne trenutke. Eni nikada nije tačno precizirala šta znače ti povlašćeni trenuci, a Rokantan nije pitao.

No, Eni je sada žena u srednjim godinama, više ne veruje u povlašćene trenutke. Te njene promene nalik su na mučninu, ali ni Eni ni Rokantan ne vide promene jedno u drugom već samo u sebi.

Njihov zajednički susret nije prošao najbolje. Nije se desilo ništa što je Rokantan mogao da očekuje. Eni se vratila muškarcu sa kojim je do tada živela iako joj on nije značio ništa. U svoj toj besmislenosti života koji joj preostaje nalazi se nada i ona je pronađena u džez melodiji. Ta melodija se ponavlja više puta na kraju.

Rokantan je nakon toga odlučio da prestane da se bavi istraživanjima u biblioteci, te odluči da je došlo vreme da napusti Buvil. Tada se zadnji put uputio u kafanu. Kada je hteo da se oprosti sa Samoukom, zatekao ga je kako pokušava da zavede dečaka u biblioteci. Time je izazvao bes svih i isključenje iz društva.

Čekajući voz za Pariz slušao je i poslednji put omiljenu pesmu. On kompoziciju doživljava kao spasenje i čistoću umetnosti, pa se pita može li se tako nešto dogoditi njemu. Može li ga umetnost spasiti.

„Mučnina“ je kompletno filozofski roman. U njemu se sva uverenja, metode i stajališta događaju u glavi i mislima glavnog lika. Avanturista i istoričar Antoan Rokantan nakon burno provedenog života, smiri se i piše svoju monografiju. Zapisuje svoje misli i svoja zapažanja, a ona postanu sa vremenom toliko jaka da ih oseća kroz fizički simptom – mučninu.

Roman ne obiluje radnjama već se mnogo toga svodi na opise, razgovore i puno zapažanja. Kroz sve to, Rokantanova napetost sve više raste da bi on na kraju shvatio kako je ljudsko postojanje sasvim slučajno i ono nema nikakve posebne svrhe. Čovek ima tu slobodu da učini šta god želi od svog života. Na kraju kada je sve to shvatio, Rokantan koji je do tada vodio svoj život prema ustaljenim običajima, sada odlučuje da ga promeni.

Likovi: Antoan Rokantan, Samouk i Eni

Analiza likova

Antoan Rokatan – usamljeni intelektualac koji je tri godine stanovao u Buvilu jer je pokušavao da napiše knjigu o makrizu de Rolebonu. Gade mu se banalne svakidašnje stvari kojima se drugi ljudi bave i koje im pružaju zadovoljstvo. Rokatan ne voli društvo drugih ljudi pa vreme uglavnom provodi sam, no voli da promatra i analizira druge ljude.

Jedina osoba pored koje želi da bude je Eni, ali nju nije video već godinama. Nakon što se napokon ponovo susretnu, Eni mu govori kako ne mogu da se vrate na prijašnji odnos.

Rokatan ponekad razgovara sa Samoukim, muškarcem kojeg sreće u knjižnici, ali takve susrete uglavnom izbegava. Većinu vremena provodi u knjižnici i lutajući ulicama Buvila. Oseća se usamljeno, a s druge strane, prema ljudima oseća gađenje. Na kraju odustaje od pisanja knjige i odluči kako će da se preseli u Pariz. Pre nego ode za Pariz, odlazi u posetu gostioničarki s kojom se povremeno nalazio.

Beleška o piscu

Žan-Pol Sartr rođen je 21. juna 1905. u Parizu. Kada je imao samo 15 meseci umro mu je otac pa ga otad odgaja deda po majci, Šarl Švajcer. On ga je upoznao sa klasičnom književnošću dok je bio vrlo mlad.

Sartr je studirao na ishodištu svih francuskih mislilaca i intelektualaca tog doba, na École Normale Supérieure u Parizu. Zanimao se za filozofiju i upijao ideje filozofa poput Immanuela Kanta, Fridriha Hegela i dr.

Godine 1929. upoznaje intelektualku Simone de Bovoar sa kojom ostvaruje blisku prijateljsku i otvorenu ljubavnu vezu. Sartr piše o večnom sukobu duhovno uništavajućeg konformizma i autentičnog bivstva.

Sartr je 1938. napisao svoj najpoznatiji roman „Mučnina“ koji je poslužio kao manifest egzistencijalizma. Smatrao je da su naše ideje rezultat iskustva iz stvarnog života, a da romani i drame koji opisuju takva iskustva vrede isto kao i filozofski diskurzivni eseji koji služe za elaboraciju filozofskih teorija. Umro je 15. aprila 1980. u Parizu.

Njegova najpoznatija dela su: „Bivstvo i ništavilo“, „Premišljanja o jevrejskom pitanju“, „Situacije I“, „Situacije II“, „Situacije III“, „Situacije IV, V i VI“, „Razumno doba“, „Putevi slobode“, „Muhe“, „Prljave ruke“, Đavo i dobri Bog“, „Obzirna bludnica“.