Marko Kraljević ukida svadbarinu obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu dela, književne elemente i prepričani sadržaj, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Marko Kraljević ukida svadbarinu >>
Analiza dela
Ciklus pesama o kraljeviću Marku narodne su pesme koje govore o jednom od najslavnijih junaka u srpskoj usmenoj književnosti. Ovaj ciklus nastavlja se na Kosovski ciklus narodnih pesama, a posle njega sledi Postkosovski ciklus. Kraljević Marko omiljeni je lik srpske narodne poezije, opisan kao najveći junak. Zbog toga je pesmama opevan njegov celi život, od rođenja, pa sve do smrti. Opisan je sa svim vrlinama koje jedan čovek i junak mogu imati: on je plemenit, pošten, nežan prema svojoj majci, a pravedan prema narodu. Krasi ga ljubav prema svima, a pogotovo siromašnima i nezaštićenima. Ipak, u pesamama se spominju u njegove mane: nekada je previše samovoljan, surov, čak i pohlepan.
Zbog kompleksnosti i slojevitosti njegova karaktera, prikazan je kao kompletna, zaokružena ličnost te je time jedan od najrealnije opisanih likova narodnih pesama. Njegove mane koriste mu kao vrline, jer potrebna je jaka, strastvena, hrabra osoba da vodi narod u pobede, pa takva često ima i svoje negativne strane. Osobnost i delovanje Kraljevića Marka predstavlja celi srpski narod, te su kroz njegov lik prikazane njihove težnje, nade i želje. Čak ni njegova smrt nije konačna, već se naglašava da će se Kraljević Marko ponovo uzdignuti i vratiti ako ustreba ljudima.
Ove pesme pripadaju epskoj poeziji i ispevano je više od 300 pesama o Kraljeviću Marku. Tematski one pripadaju pretkosovskom, kosovskom i pokosovskom ciklusu, ali se ipak svrstavaju u poseban ciklus, baš zbog toga što ih toliko ima. Ipak, lik Marka opevan je i u drugim ciklusima, gde se najčešće javlja kao sporedna ličnost. I u tim je pesamama on opisan prema težnjama naroda – kao jaki, snažni i lukavi borac koji se nikome ne pokorava, nikoga ne plaši, ali koji je i pravičan, pa narod prema njemu nema straha, već strahopoštovanja.
Pri tome su zanemarene neke historijske činjenice. Kraljević Marko je vladao kraljevinom svoga oca nakon izgubljene Maričke bitke 1371. godine, ali ne kao slobodan kralj, već kao turski vazal, koji je odgovarao samom sultanu. Kao takav, morao je da sudjeluje u bitkama koje su vodili Turci, ratujući na njihovoj strani. Istovremeno, na sultanov zahtev, progonio je i ubijao turske velikaše koji su se odmetnuli od sultana i zlostavljali narod.
Oslobođeni narod u tome je vidio veliku hrabrost i svog ličnog osloboditelja, uzdižući Markove pothvate kao pothvate za narod, a ne nešto što mu je ionako bio posao koji je obavljao za sultana. Tako je Marko postao osvetnik i osloboditelj naroda, pa iako u historiji kao vladar nije ostavio veliki trag, u poeziji je opevan kao najveći srpski junak. Upravo zbog toga, i ovaj ciklus pesama, kao i Kosovski, nije historijski relevantan, nego samo književno umetnički.
Književni elementi
Vrsta dela: epska pesma
Vreme radnje: 14. vek
Mesto radnje: Kosovo
Tema dela: Sukob Kraljevića Marka sa Arapinom
Ideja dela: Hrabrost će uvek da pobedi pred nepravdom
Prepričano delo
Poranio je Kraljević Marko na Kosovo i susreo Kosovsku devojku. Ona ga pozdravi kao „deliju neznanu“ i pokloni mu se, a on joj kaže da je draga mu i lepa sestra, krasna je i uzrasta, rumena i gospodska pogleda, ali vidi da joj je kosa posedila pa je pita kako je tako mlada postala nesretna. Da li je to zbog nje same, zbog njene majke ili stara roditelja? Kosovska devojka se rasplača, pa mu kaže da nije problem ni u njoj, njenoj majci ni roditeljima, nego ima već devet godina otkako je Arap zakupio Kosovo, pa nametnuo najpre prvi zulum – da ga Kosovo hrani i poji; i zatim drugi zulum – kada se netko udaje, mora da dade trideset dukata, a ako se ženi, trideset i četiri. Ako netko ima toliko blaga, može da se oženi, a devojka uda, ali njena su braća siromašna i nemaju toliko da dadu Arapinu. Zbog toga je ona mlada neudata i zato je postala tako nesretna.
Ali to nije i najgora stvar koja joj se desila. To šta se nije udala za mladog junaka, ne bi ni žalila, nego je Arap nametnuo i treći zulum – traži mlade devojke za sebe, a mlade neveste za svoje sluge. Kosovo mu je zato davalo sve redom mlade devojke i sad je i na nju došao red da mu noćas bude ljuba. Ona jadna razmišlja što će i kako će – hoće li u vodu skočiti ili se obesiti, jer više bi volela da izgubi glavu, nego da na svojoj zemlju ljubi dušmanina.
Kraljević Marko to posluša, pa joj kaže da niti ne skače u vodi, niti nek se ne obesi, mesto toga neka mu pokaže gde su Arapinovi dvori jer mora sa njime nešto da porazgovara. Devojka ga pita šta će da ide na dvor – je li našao devojku pa mi nosi svadbarinu ili je jedinac od majke pa ide tamo da pogine? Marko iz džepa izvadi 30 dukata, pa ih dade devojci. Kaže joj nek ih nosi svome dvoru i nek je hrane dok joj se sreća ne osmehne. A kada se bude udavala, on će da joj plati svadbarinu.
Devojka mu onda pokaže Arapinov šator i kaže mu da ga čuva 40 slugu. Marko okrene Šarca i krene niz Kosovo. Od besa su mu došle suze, jer nakon čestitoga kneza, sada Kosovom sudi Arapin. Danas će on ili da pogine ili da Kosovu čestitost vrati!
Došao je tako ravno pred šatore i sluge Arapinove. Ovi odoše pa kažu svome gospodaru da dolazi junak na konju šarenome. Arapin im odgovori da je to sigurno neko našao devojku, pa im nosi svadbarinu, zato neka junaka lepo dočekaju, nek mu se poklone i prihvate mu konja, a onda nek ga dovedu njemu u šator. Ovaj put mu neće uzeti blago, već glavu i konja.
Sluge to i učiniše, pa kad je Marko ušao u Arapinov šator, vidje da ovaj pije hladno vino koje mu je poslužila mlada devojka. Arapin ga pozove da piju zajedno, ali Marko kaže da nije došao da pije, nego da vidi šta je to sa svadbarinom. Arapin kaže da on dobro zna šta je to – svatko tko se ženi mora da mu dade 34 dukata, a tko se udaje 30. Marko izvadi tri dukata i kaže mu da više nema, ali neka mu dopusti da uzme devojku, pa će sve darove od svadbe njemu dati, a sebi ostaviti mladu.
Na to se Arapin naljuti i kaže da kod njega nema veresije, ne samo da mu nedaje dukate, nego se s njime i podsmehuje. Zato izvadi buzdovan i udari Marka nekoliko puta, ali ovaj se samo nasmije i izazove Arapina na sukob pred šatorom. Udario je Marko Arapina svojim buzdovanom i iskinuo mu glavu s ramena, a onda pobio i njegove sluge, sve osim četvorice. Pokupio je sve blago koje je Arapin skupio pa ih dao četvorici preživelih neka ga nose po zemlji i daju mladim devojkama i mladićima da se udaju i žene dok im nije kasno; Marko je svima platio svadbarinu! Nakon toga, svako malo netko bi u zemlji poviknuo:
Bog da živi Kraljevića Marka,
koji zemlju od zla izbavio,
koji satre zemlji zulumćara;
prosta m’ bila i duša i telo!
V.B.
Ostavite odgovor