Marko Kraljević i vila obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu dela, književne elemente i prepričani sadržaj, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Marko Kraljević i vila >>
Analiza dela
Ciklus pesama o kraljeviću Marku narodne su pesme koje govore o jednom od najslavnijih junaka u srpskoj usmenoj književnosti. Ovaj ciklus nastavlja se na Kosovski ciklus narodnih pesama, a posle njega sledi Postkosovski ciklus. Kraljević Marko omiljeni je lik srpske narodne poezije, opisan kao najveći junak. Zbog toga je pesmama opevan njegov celi život, od rođenja, pa sve do smrti. Opisan je sa svim vrlinama koje jedan čovek i junak mogu imati: on je plemenit, pošten, nežan prema svojoj majci, a pravedan prema narodu. Krasi ga ljubav prema svima, a pogotovo siromašnima i nezaštićenima. Ipak, u pesamama se spominju u njegove mane: nekada je previše samovoljan, surov, čak i pohlepan.
Zbog kompleksnosti i slojevitosti njegova karaktera, prikazan je kao kompletna, zaokružena ličnost te je time jedan od najrealnije opisanih likova narodnih pesama. Njegove mane koriste mu kao vrline, jer potrebna je jaka, strastvena, hrabra osoba da vodi narod u pobede, pa takva često ima i svoje negativne strane. Osobnost i delovanje Kraljevića Marka predstavlja celi srpski narod, te su kroz njegov lik prikazane njihove težnje, nade i želje. Čak ni njegova smrt nije konačna, već se naglašava da će se Kraljević Marko ponovo uzdignuti i vratiti ako ustreba ljudima.
Ove pesme pripadaju epskoj poeziji i ispevano je više od 300 pesama o Kraljeviću Marku. Tematski one pripadaju pretkosovskom, kosovskom i pokosovskom ciklusu, ali se ipak svrstavaju u poseban ciklus, baš zbog toga što ih toliko ima. Ipak, lik Marka opevan je i u drugim ciklusima, gde se najčešće javlja kao sporedna ličnost. I u tim je pesamama on opisan prema težnjama naroda – kao jaki, snažni i lukavi borac koji se nikome ne pokorava, nikoga ne plaši, ali koji je i pravičan, pa narod prema njemu nema straha, već strahopoštovanja.
Pri tome su zanemarene neke historijske činjenice. Kraljević Marko je vladao kraljevinom svoga oca nakon izgubljene Maričke bitke 1371. godine, ali ne kao slobodan kralj, već kao turski vazal, koji je odgovarao samom sultanu. Kao takav, morao je da sudjeluje u bitkama koje su vodili Turci, ratujući na njihovoj strani. Istovremeno, na sultanov zahtev, progonio je i ubijao turske velikaše koji su se odmetnuli od sultana i zlostavljali narod.
Oslobođeni narod u tome je vidio veliku hrabrost i svog ličnog osloboditelja, uzdižući Markove pothvate kao pothvate za narod, a ne nešto što mu je ionako bio posao koji je obavljao za sultana. Tako je Marko postao osvetnik i osloboditelj naroda, pa iako u historiji kao vladar nije ostavio veliki trag, u poeziji je opevan kao najveći srpski junak. Upravo zbog toga, i ovaj ciklus pesama, kao i Kosovski, nije historijski relevantan, nego samo književno umetnički.
Književni elementi
Vrsta dela: epska pesma
Vreme radnje: 14. vek
Mesto radnje: Kosovo
Tema dela: Markova osveta vili
Ideja dela: hrabrost će osvetiti tuđa dela napravljena iz objesti
Prepričano delo
Dva pobratima s kopljima juriše preko Miroča planine, jedan beše Kraljević Marko, a drugi vojvoda Miloš. Odjednom, Marku se prispavalo, pa kaže Milošu da mu peva nešto ili razgovara, kako ga ne bi san obuzeo. Miloš mu odgovori da bi mu rado pevao, ali je sinoć popio puno vina s vilom Ravijojlom, gore u planini, pa mu je zapretila da će ga ustreliti u grlo i u srce ako ga čuje kako peva. Ali Marko mu kaže neka peva i nek se ne boji vile, jer dokle god je njega, njegova Šarca i zlatna šestopera, ništa mu se neće desiti.
Miloš na to počne da peva. Pevao je krasnu pesmu, najbolju i najstariju i Marku se jako omilila. Naslonio se na oblučje sedla i zaspao. Miloš je tako pevao, a vila mu otpevala. Miloš je imao lepši glas od vile Ravijojle, pa se ova rasrdila, došla do Miroč planine, zapela u luk dve strele i jednom pogodila Miloša u grlo, a drugu u srce.
Miloš zajauče i zazove Marka. Ovaj se trgne iz sna i skoči na šarenog konja, pa mu naredi da dostigne vilu Ravijojlu. Ako uspije, čistim srebrom će ga potkovati i čistom zlatom ukrasiti mu grivu te sve izmešati sa sitnim biserjem. Ako pak ne dostigne vilu, zapreti da će da mu izvaditi oba oka i polomiti sve četiri noge.
Šarac potrči po Miroč planini, a vila sleti na njen vrh. Nigde nije mogla da se vidi, ali Šarac je uoči, pa sustigne vilu. Kada je ova videla da je u nevolju, odleti nebu pod oblake, ali Marko izvadi buzdovan, pa je jednim udarcem obori na zemlju. Kada je pala, počeo je da je bije zlatnim šestoperom. Vila ga stane preklinjati da je pusti živu u planinu, tamo će nabrati bilja, pa zaliječiti rane njegovom Milošu. Marko je bio milostiv i žalostiv, pa je pustio vilu u planinu. Ona nabere bilja i izliječila rane junaku.
Kada je Miloš ozdravio, glas mu je bio još u ljepši, a zdravlje još i bolje. Vila ode u planinu, a Marko sa svojim pobratimom Milošem odjaše u porečku krajnu. Kada je vila došla među svoje drugarice, kaže im neka ne strijeljaju junake po gori dokle god je glasa od Kraljevića Marka i njegova Šarca. Ispriča im šta je sve pretrpila od njega, jedva je ostala živa!
V.B.
Ostavite odgovor