Mali konjanik

Jovan Jovanović Zmaj se uz Njegoša i Radičevića smatra jednom od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma, a pored Đure Jakšića, smatra se drugim najvećim liričarem srpskog romantizma. Romantičarske ideje koje je u srpskoj književnosti započeo Branko Radičević, u pesništvu je nastavio Jovan Jovanović Zmaj, stvarajući jedne od najlepših i najmoćnijih pesama romantizma.

Prva pesma koju je Zmaj objavio bila je „Proletnje jutro“, izdata 1849. godine u Letopisu Matice Srpske. Već ta prva pesma odisala je toplinom koja će biti karakteristična i za njegovo ostalo pesništvo. Čak i kada je pevao o narodnim, patriotskim temama, njegove pesme nikada nisu bile hladne ili suviše oštre. Njegove patriotske pesme su snažne i značajne, nisu samo prazno pozivanje na ustanak ili tupo veličanje domovine i naroda.

Jednake takve su i njegove ljubavne pesme. Ljubav kao motiv za Zmaja bio je idealan, i upravo ga takvim prikazuje u svojim pesmama. Zmajeve ljubavne pesme smatraju se njegovim najboljima. Te pesme objedinjene su u ciklus pesama „Đulići“. „Đulići“ su pesme koje govore o ljubavnoj sreći. Nastale su najlepšim godinama Zmajeva života, nakon što se verio za svoju ljubav i s njom počeo da stvara porodicu.

Ali ta sreća vrlo brzo bila je ugašena. Četvero od petero Zmajeve dece umrlo je dok su još bili deca, a od žalosti je na kraju umrla i njegova žena. Nakon ovih tragedija, Zmaj je počeo da piše drugi ciklus pesma, pod naslovom „Đulići uveoci“. Za razliku od prvog ciklusa, ove pesme su elegije, veoma tužnih tematika i sjetne atmosfere. One su izražavale svu pesnikovu bol nakon gubitka porodice.

Nakon smrti supruge, Zmaj je ostao sam sa svojom najmlađom ćerkom. Tada je posvojio još dve devojčice i o njima se starao. Zmaj je nastavio da piše pesme, pa tako i poeziju za decu. Jedna od tih dečjih pesmica je i „Mali konjanik“. To je pesma koju gotovo svi znamo iz detinjstva, jer je jedan od prvih koju su nam roditelj ili bake i dedovi recitovali nunajući nas na kolenima. Ova pesma postala je deo nacionalne kulture i prenosi se na decu i dalje, čak i kod ljudi koji joj ne znaju izvor. Upravo u ovome vidi se važnost i uticaj dečje poezije Jovana Jovanovića Zmaja ili, kako ga deca diljem Srbije popularno zovu – Čika Jova Zmaj.

Mali konjanik – analiza pesme

Mali konjanik pesma je koju većina dece zna još iz najranijeg detinjstva. Vrlo je jednostavna i ritmična i zato se često uči i kao dečja brojalica. Ima samo tri strofe, svaka od četiri stiha. Stihovi su jednake duljine, naizmjence osmerci i šesterci i to povezani rimom. Rima u pesmi je isprekidana, tako da se uvek rimuju samo drugi i četvrti stih. Ipak, unatoč tome, pesma je vrlo ritmična. Stihovi su kratki, pa je i pesma ubrzana. Osim strukturno, na brzinu pesme veliki uticaj ima i njen sadržaj. Govori o konju i konjaniku – koji je sam lirski subjekat ili čak čitalac – te koji juri, odlazeći na dalek put.

Pjesma započinje zvučnim motivom „Điha điha“, što čitatelja već u početku asocira na konja. Konj jest centralni motiv pesme, ali se on ni jednom izričito ne spominje. Ono po čemu znamo da se ovde radi o toj životinji je po opisu koji sledi u prvoj i drugoj strofi. U prvoj strofi spominju se konjske noge:

Điha, điha, četir noge,
sve četiri krute!

U drugoj strofi nemamo više opis konja, koliko opreme koja nam služi za jahanje. To je dokaz da je drugi glavni motiv pesme konjanik – koji se također ni jednom u pesmi ne spominje izrekom.

Sedlo mi je od marame,
uzda od kanapa,
a bič mi je od očina
prebijena štapa.

U trećoj strofi lirski subjekat konja naziva ragom. Raga je reč koja označava starog, izmučenog konja koji više nema svoju prejašnju snagu i više nije ni brz ni koristan kao nekad. Ako je neki konj neposlušan ili lenj, onda se može nazvati ragom kao pogrdnim nazivom, iako nužno ne mora da bude star. Upravo je to slučaj i ovde, što vidimo u trećoj strofi. Pesnik konja naziva starom, lenjom ragom jer ne želi da ga se jaše. Ali lirskog subjekta to ne smeta – on najavljuje da može jahati i sam, bez konja:

Rago jedna, baš si lenja,
zar te nije sram?
Al kad nećeš ti da skačeš,
ja ću cupkat sam.

Upravo taj poslednji stih potvrđuje da se ovde celo vreme radi o igri, ne o stvarnom jahanju, konju i konjaniku. Lirski subjekat je dete koji zamišlja da jaše pravoga konja, dok je zapravo na ljuljački u obliku konja. To potvrđuje i opis krutih nogu, jer su drvene, te opreme koju je mali „konjanik“ imao, a koja se spominje u drugoj strofi. A dete ispada iz mašte jednom kada „konj“ odbije poslušnost zaista se pomaknuti sa mesta. Ipak, dete to ne sprečava da se igra i dalje.

Ova pesma odlična je brojalica za decu, pogotovo jer može poslužiti i dok se dete igra konjanika. Zmaj je dobro poznavao dečju maštu i pretvorio igru u pesmu, koja kasnije ponovo može da posluži u igri neke druge dece.

Beleške o autoru

Jovan Jovanović Zmaj jedan je od najvećih pesnika srpske književnosti. Poznati je kao jedan od najvećih lirskih romantičara, a mnogi ga znaju i kao jednog od najboljih pesnika dečje poezije. Zmaj se rodio 1833. godine u Novome Sadu. Tamo je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije. Više razrede pohađao je u Halašu i Požunu. Nakon mature, Zmaj je u Pešti upisao studij prava, kojeg je nastavio da studira u Pragu, a diplomirao je u Beču.

Nakon studija Zmaj se vratio u Novi Sad. Tamo je dobio posao gradskog podbeležnika. Već tada počeo je da piše pesme i tako je oko sebe okupio verne čitaoce. U kasnim dvadesetim godinama Zmaj je dao ostavku na radnom mestu, kako bi pokrenuo vlastiti časopis Javor.

S 28 godina upoznao je tada sedamnaestogodišnju Ružu Ličanin. Među njima buknula je obostrana ljubav, pa su se njih dvoje vrlo brzo oženili i dobili svoje prvo dete, sina Mirka. U to vreme Zmaj je počeo da piše ljubavne pesme koje će kasnije objediniti u ciklus „Đulići“, njegovu najpoznatiju i najlepšu zbirku (ljubavnih) pesama. Inspiracija za te pesme bila mu je skladna porodična sreća i ljubav prema supruzi i deci.

1863. godine porodica se preselila u Peštu, gdje je Zmaj radio kao nadzornik Tekelijanuma. Tada je upisao medicinski fakultet. Dok je studirao, Zmaj je pokrenuo humoristički list Zmaj po kome je ovaj pesnik dobio nadimak po kojem ga i danas najbolje znaju. Zmaj je inače satirično pročitan datum 3. maj – datum održavanja majske Skupšine, za vreme koje su Srbi u Sremskim Karlovcima dobili autonomiju, ali njome nisu bili zadovoljni.

Nakon što je postao doktor medicine, Zmaj se s porodicom vratio u Novi Sad i tamo otvorio lekarsku praksu. U Pančevu je pokrenuo još jedan list, Žižu. Za sve to vreme, Zmaj i Ruža dobili su još troje dece, ali ni jedno od njih nije preživelo detinjstvo. U početku sedamdesetih godina 19. veka Zmaju je umrlo troje dece, među kojima je bio i najstariji sin. Uskoro mu je umrla i supruga Ruža, ostavivši Zmaja samog s najmlađom ćerkom. Zmaj je tada posvojio još dve devojčice.

Tada je počeo da piše svoj tužan, elegični ciklus pesama „Đulići uveoci“, u kojima je iskazao svu bol zbig gubitka žene i dece. Ali nesreća se nastavila – s vremenom je umrla i njegova najmlađa kći, a par godine pre Zmajeve smrti, umrle su i dve ćerke koje je posvojio. Sve to vreme Zmaj se nikada nije ponovo oženio, niti dobio još dece. U žalosti zbog svih tih gubitaka pisao je pesme i dečje pesme, koje se danas smatraju najlepšima u srpskoj književnosti.

1882. godine izdana je njegova velika zbirka pesama „Pevanije“, a zatim i „Druga Pevanija“. 1890. godine Zmaj je živeo u Beogradu i tamo radio kao dramaturg u Narodnom pozorištu. Na tom je poslu bio do 1898. godine.

Jovan Jovanović Zmaj umro je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.

Autor: V.B.