Legenda o Potopu dio je Prve knjige Mojsijeve ili Knjige Postanja. Taj dio Biblije govorio o stvaranju sveta, o Bogu kao stvoritelju ljudi, o općim pitanjima oko čovečnosti, ljudskom poreklu i sudbini, te čovekovom odnosu naspram Dobra i Zla. U drugom delu Postanja, govori se o Božjim praocima, prvim patrijarhatima, te izabranom narodu, Izraelcima, kao prvim ljudima koje je Bog spasao, a s kojim počinje spasavanje čitavog sveta.
Ovaj deo Biblije kazuje i priču o Noji, jedinom poštenom čoveku u svetu koji je zaglibio u greh, nakon što su se ljudi dovoljno razmnožili na zemlji. Gospod nije mogao da gleda svoje kreacije kako se međusobno uništavaju, pa je odlučio da na njih pošalje potop kako bi ih sve zatro, zajedno sa svim živim bićima na zemlji. Ipak, smilovao se nad poštenim Nojem, pa mu dao zadatak za sagradi kovčeg u kojem će da spasa sebe i svoju porodicu, ali i poveze po par svih životinja, koje će kasnije moći da se množe i da ponovo napuče zemlju.
Ovaj dio Biblije govori o Božjem razočarenju u čoveka. Bilo je toliko da je najprije želeo da uništi sve na zemlji. Ipak, govori i o Božjoj milsoti, koja se javila iz poštovanja prema čoveku koji je uspeo da u tom nevaljalom svetu ostane pošten. Dovoljan je bio samo on jedan, da spasi celo čovečanstvo. Kasnije su njegovi sinovi nastavili da se množe i da ljudi ponovo osvoje Zemlju, sa svim živim bićima u svojoj vlasti. Božji bes bio je jednokratan, jer je nakon tolikog uništenja dao zakletvu čoveku da više nikada neće da pošalje vodu na njega. S čovekom je sklopio savez čiji je znak bila duga na nebu koja izvire iz kišnih oblaka. Duga je i danas simbol čovekove povezanosti s Bogom i mira između zemlje i nebesa.
Kratak sadržaj prepričano
Nevaljalstvo ljudi. Noje. Objavljenje potopa. Građenje kovčega.
Ljudi su se počeli da se množe na zemlji, a kada su sinovi božji videli lepe kćerke čovječje počeli su da ih uzimaju kako su hteli. U to vreme su na zemlji živeli i divovi, a kćerke čovječje rađale su sinove, silne i dugovečne ljude, koji su bili više telesni, nego što je u njima stanovao Duh Božji. Kada je Bog vidio kako su ljudi postali nevaljali i grešni, pokajao se što ih je stvorio. Želio je sve da ih istrebi, zajedno sa svim životinjama, sve do najmanjeg živog stvora.
Ali među svim tim pokvarenim ljudima živeo je i jedan pravedan čovek, Noje. Imao je tri sina: Šima, Jafeta i Hama. Bog je pogledao zemlju bez zakona i poručio Noji kako će takvu zemlju da zatre. Poruči mu da sebi načini kovčeg od drva gofera, napravi pregrade u njemu i sve unutra i vani zalije smolom. Dade mu i točne mere po kojima mora da kovčeg napravi. Bog kaže kako će pustiti potop na zemlju koji će da zatre svako telo koje ima dušu, ali će s njim, Nojem, da napravi zavet. Noje će ući u kovčeg sa svojom ženom, sinovima i sinovljevim ženama. Od svakog životinjskog tela uzati će sa sobom u kovčeg po dvoje, jedno muško jedno žensko, kako bi se očuvali na životu. Kaže mu takođe da sa sobom uzme sve što se jede, da bude hrane i za njega i za životinje. Noje to i učini.
Nastaje potop
Gospod naredi Noju da uđe u kovčeg sa svima svojima jer je on jedini pravedni među ljudima. Naredi mu da uzme životinje, od čistih po sedam, sve mužjake i jednu ženku, a od nečistih po dvoje – mužjaka i ženku. Ptice takođe neka uzme po sedam. Za sedam dana Bog će da pusti kišu, a za četrdeset dana i četrdeset noći Gospod će da pusti dažd koji će da potopi celu zemlju. Noje učini sve što mu beše zapovedano. Tada je imao šest stotina godina.
Ušao je u kovčeg zajedno s ženom, sinovima i njihovim ženama. Sve životinje ukrcale su se u kovčeg kako je bilo i naređeno, pa Gospod za sedam dana pusti kišu. Nakon četrdeset dana, voda je podigla kovčeg sa zemlje. Voda navali svuda po zemlji i pokrije sva brda, čak i ona najviša pod nebom. Voda se s vremenom digla petnaest lakata iznad najvišeg brda. Tada je izginulo svako tijelo koje je živelo na zemlji, samo je ostao živ Noje sa svojima, jer su bili u kovčegu. Voda je nad zemljom stajala sto i pedeset dana.
Kraj potopa. Nojeve zahvalne žrtve. Obricanje Gospoda.
Bog je poslao vetar da odnese vodu sa zemlje. Zatvore se svi izvori na zemlji i nebesima, pa je voda opadala sto i peset dana. Sedamnaestog dana sedmog meseca, zaustavi se kovčeg na planini Araratu. Prvog dana desetog mjeseca pokazali su se naviši vrhovi brda, a nakon četrdeset dana, Noje je otvorio vrata na kovčegu. Pustio je gavrane da provere da li se negde voda sasušila, ali su se oni stalno vraćali. Onda je pustio golubicu, ali se i ona vratila jer nije imala gde da se spusti. Nakon sedam dana, Noje je opet pustio golubicu i ona mu se više nije vratila. Prvi dan, prvog meseca, prve godine Nojeve, usaknu voda na zemlji. Noje je otvorio vrata kovčega i video suhu zemlju. Bog mu tada kaže da može da napusti kovčeg sa svojom porodicom, te da takođe može da pusti i sve životinje.
Noje izađe sa svima i najpre Gospodu napravi žrtvenik. Prinese žrtvu od svake čiste životinje. Bog omirisa ugodni miris i kaže kako više neće da proklinje zemlju niti će da ubija sve što živi, kao što je to sad bio učinio. Kaže da novom svetu neće da nedostaje ni setve ni žetve, ni dana ni noći, ni ljeta ni studeni.
Zakoni za novi svet. Zavjet i duga. Nojevo prokletstvo i blagoslov svoje dece.
Bog je blagoslovio Noja i njegove sinove te im naredio da se množe i napune zemlju. Kaže da u njihove ruke predaje sve životinje: ptice, zveri, ribe… sve da bude pod njihovom vlašću. Daje im životinje da se njima hrane, ali ne smiju da jedu ništa s dušom, tj. s krvi. U suprotnom će on tražiti i njihovu krv. Tada je Bog postavio znak zavjeta koje je sklopio s ljudima i svim životinjama, a to je bila duga.
Od trojice Nojevih sinova naselila se cela zemlja. Noje je počeo da obrađuje zemlju. Napio se svoga vina i otkrio nasred svog šatora. Njegovu golotinju video je njegov sin Han, pa je to rekao svojoj braći na polju. Sim i Jafet otišli su i ogrnuli oca haljama, pazeći da ga ne gledaju golog. Kad se Noje probudio, saznao je što mu je učinio najmlađi sin. Prokleo je Hana i rekao da će on da bude sluga svojoj braći. Jafet je živio u Simovljevim šatorima, a Han im je bio sluga.
Nakon potopa Noje je preživio tristo i pedeset godina. Umro je nakon devet stotina i pedeset godina.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor