Kapetan Džon Piplfoks

„Kapetan Džon Piplfoks“ je radiodrama koju je napisao Dušan Radović 1953. godine. Radiodrama je vrsta drame koja se izvodi pred odsutnom publikom. Radnja je zgusnuta i brzo se sve odigrava, jer je izvođenje ovakve vrste dela vremenski ograničeno. „Kapetan Džon Piplfoks“ napisan je na 20-ak strana.

Penzionisani kapetan na poziv vlasti okuplja svoju gusarsku posadu. Razlog je pojava sedmoglavog čudovišta u Kineskom moru koje niko ne može da uništi sem kapetana Džona. Tokom plovidbe pronalaze načine kako da se izbore sa čudovištem. Vodi se razgovor među posadom. Povremeno zavladaju strah i strepnja. Brzogovoreći čovek sa drugog broda ih upućuje na Pećinu čarobnog eha u kojoj kapetan dobija savet kako da se reši čudovišta.

Nakon toga, na brodu improvizuju scenu u kojoj jedan gusar glumi čudovište, ne bi li predvideli tok događaja. Ubrzo čudovište isplivava iz mora i započinje razgovor u vidu nadmudrivanja sa kapetanom. Pravilo je bilo da kapetan postavi pitanje i da čudovište da tačan odgovor. Onaj ko pogreši ostaće bez glave, mada kapetan ima jednu glavu, a čudovište sedam. Pobedio je kapetan. Odsekao je sve glave čudovištu i vratio se u svoju zemlju. Bio je odlikovan. Nakon toga, nastavlja život na moru sa svojim gusarima.

Radnja se odigrava u Kineskom moru. Vreme odigravanja nije poznato.

Postoji simbolika broja 7. Čudovište ima 7 glava na 7 ramena. Kapetan Ima 70 gusara i 72 rane. U obe ruke nosi po 7 malih ajkula. Bio je 27. dan plovidbe kada je do posade došla flaša sa porukom. Brzogovoreći čovek kaže da je njegov brod 17. po redu koje je čudovište potopilo. Kao zbir tri i tri smokve navodi se 7 kao rešenje. Čudovište kaže da u njegovim glavama ima 7 puta više pameti nego u kapetanovoj, a kapetan je morao da smisli 7 pitanja da bi posekao svih 7 glava čudovištu, ali čuli smo samo prva tri pitanja.

Vrsta dela: radiodrama

Mesto radnje: u Kineskom moru

Vreme radnje: nepoznato

Tema dela: Život penzionisanih gusara i njihova borba s različitim nemanima u surovom moru

Ideja dela: Ponekad je umesto korištenja sile i oružja bolje biti domišljat i neustrašiv

Kratak sadržaj prepričano

Kapetan Džon Piplfoks, zvani Zvono, je gusarski kapetan. Ima svojih 70 gusara i 72 rane koje su posledica gusarskih bitaka. Nakon tuče u liverpulskoj luci oduzete zastave i oružje kapetana Džona su u muzeju, a raspala gusarska družina je poslata na izučavanje kojekakvih zanata. Kapetan je penzionisan. Zaplet počinje pojavom sedmoglavog čudovišta u Kineskom moru. Niko osim kapetana Džona nema hrabrosti da ubije čudovište. Kapetan traži od vlasti da mu vrate jedrenjak, 70 gusara, zastave i oružje, i obećava da će doneti svih sedam glava tog opasnog čudovišta. Vlada (vlast) nema izbora i pristaje na pogodbu. Gusarska posada kreće putem Kineskog mora.

Kapetan se obraća svojim gusarima. Pita ih da li su do sada videli sedmoglavo čudovište, da li bi hteli da ga vide, kako bi trebalo da se bore sa takvim čudovištem, imaju li snage. Gusari odgovaraju očekivanim odgovorima: nisu videli takvo čudovište, žele da ga vide, boriće se snažno protiv njega. Uzvikuju da su im potrebni vetar i puške. Arčibald tiho dodaje da im treba pameti. Nastaje tišina, zbunjeni su, jer, kakva sad pamet? Kapetan ih pita imaju li pameti. Niko ne zna imaju li pameti. Kapetan je dva dana razmišljao kako da likvidiraju čudovište s malo pameti, jer kaže: „Sinovi! Ako nemamo pameti, kao što je po svoj prilici i nemamo, to ne znači, tako mi sunca, da je nećemo steći!“ Da bi postali pametni, kapetan naređuje svima da počnu da rešavaju ukrštene reči! Svi su pristali. Nastavljaju put ka čudovištu.

Pijani gusar donosi flašu sa porukom kapetanu. Bio je to 27. dan plovidbe. U poruci je pisalo: „Proklet neka je bio onaj čas kad sam napustio svoj mirni gusarski poziv i pošao protiv sedmoglavog čudovišta. Zašto moram da umrem u najlepšim godinama? Čudovište je progutalo do sada dve stotine mornara. Potopio nam je brod. Svi moji drugovi su već na onom svetu. Sada sam ja na redu. Zbogom, mila moja majčice.“ Nekolicina gusara prisluškuje čitanje poruke. Gusari, tj. „galebići“ kako ih je u ovoj situaciji nazvao kapetan, su uplašeni, a kapetan Zvono nije uplašen. Počela su gusarska nagađanja, tj. tumačenja pisma iz flaše. Jedan misli da je to gusar iz utrobe čudovišta poslao, drugi misli da je to Džek iz Zedelenda jer je on pio iz takve flaše. Sledeći gusar kaže da će i njih čudovište pojesti „kao biftek“. Nekoliko njih govori da se boje, a jedan čak „Oh, mila moja majčice… Što me više nisi tukla da ne odem na more…“

Spiker u drami opisuje situaciju u pozadini, ono što ne saznajemo iz dijaloga kapetana i njegovih gusara, pa navodi kako je jedna grupica gusara razmišljala o tome da se vrate u Englesku i odustanu od opasne potrage. Pošto kapetan oseća strah kod gusara, obraća im se sa „kukavice“ i „bednici“. Obećava im da će sve biti dobro. Kune se: „Tako mi oluje, da vidite ko je Džon Piplfoks!“ Da bi kapetan gusarima vratio snagu i veru u pobedu, skočio je u more. Nije ga bilo 12 minuta, ali niko nije smeo da skoči za njim. Kapetan je isplivao ali sa ajkulom u zubima i sa još po 7 malih ajkula u obema rukama. Posada je zadivljena, a spiker komentariše tu dirljivu zadivljenost – nekima su krenuli potoci suza, pali su na kolena.

U Rudolfovom moreuzu zatekli su čamac. Posada sa tog čamca primljena je na broda kapetana Zvona. Bili su to brzogovoreći ljudi. Sekira se sporazumeva sa njima i prenosi sve kapetanu, jer on ih ne razume. Brzogovoreći kaže da je čudovište potopilo 16 brodova (njegov brod je 17. po redu). Preporučuje im da odu u Pećinu čarobnog eha. To je pećina u kojoj se mogu postavljati pitanja na koja se dobija više odgovora. Kapetan, Arčibald i Konoval su ušli u pećinu. Vodi se razgovor između kapetana i Pećine. Savet koji je dala Pećina glasi: „Postavi mu nekoliko pitanja i kladi se sa njim da neće umeti da odgovori.“ Dodaje: „Ako ono pogodi, ti mu za opkladu daješ glavu. Ako ne pogodi, ti njemu iseci za svaku pogrešku po jednu glavu.“

Spiker komentariše situaciju na malo ironičan način. „Ostaviti ljude sa pola objašnjenja, to zaista mogu samo pećine kamena srca.“ Svaka pećina je kamena. Gusarska posada bacila se u razmišljanje koja pitanja postaviti čudovištu a da budu teška i da ne ume da odgovori. Dva dana gusari su nabrajali glupa pitanja. Rešili su da improvizuju. Sekira predlaže da neko glumi čudovište dok mu neko drugi postavlja pitanja. izabrali su Kornjaču da glumi čudovište. Kreće vika na „čudovište“, kapetana je to iznerviralo i zalupio je šamar gusaru. Situacija se smirila i okrenula na šalu, pa su počeli iz početka.

Sekira prvi postavlja pitanje: „Koliko je to… na jednom mestu tri smokve i na drugom mestu tri smokve?“ Kornjača se buni jer mora da se sabira, ali kaže da je to ukupno 7 smokvi. Gusari se smeju. Zatim, opet Sekira postavlja pitanje: „Gde je galebu desno krilo?“ Zatim: „Ko je najlepši gusar na svetu?“ Kornjača daje očekivane odgovore. Najlepši kapetan je, kaže, Džon Piplfoks, a galebu je desno krilo sa desne strane.

Nastupa kapetan i pita se glasno gde li se sada nalazi čudovište. Spiker komentariše atmosferu pomalo bajkovitim prizvukom: „Sedam glava ljuto je siktalo sa sedam vratova, plazeći se halapljivo… Gusari, neka vam je sada vaš veliki kapetan na pomoći!!!“ Čudovište se kapetanu obraća sa „pacove“, a kapetan čudovištu sa „gušteru pijani“ Pala je opklada između kapetana i čudovišta. Klade se u to čije glave imaju više pameti. Čudovište kaže da u njegovim glavama ima 7 puta više nego u kapetanovoj.

Prvo pitanje koje je kapetan postavio čudovištu bilo je da li zna šta je najlepše na svetu. Čudovište se prenemaže, a gusari dobacuju i rugaju se uzvikujući da ne zna odgovor. Kapetan mu sabljom odsekao jednu glavu i rekao kako je najlepša na svetu gusarska zastava.

Drugo pitanje je glasilo šta je najjače na svetu. Čudovište reče da je najjači slon. Zamalo da kapetan ostane bez glave, ali kapetan kaže da su dva slona jača od jednog slona. Kapetan mu odsekao i drugu glavu.

Treće pitanje je glasilo šta je najslađe na svetu. Odgovor čudovišta je da je to bundevino seme.

Spiker komentariše kako je tolika količina gluposti iznervirala kapetana i posekao mu sve glave.

Kapetan se vratio kući nakon ove velike pobede. Načelnik mu je „ponudio“ svoju ćerku za ženu, jahtu i orden. Kapetan je primio orden koji se retko daje, ali je odbio ženu jer je svestan svog „niskog porekla“. Sa svojom posadom i jahtom je otišao na put. Pecali su ribe, a kada je padala kiša rešavali su ukrštene reči.

Kao na početku drame, tako i na njenom kraju, gusari pevaju pesmu „Lepojke iz Havane“:

Lepojke iz Havane
sve stoje sa strane, sa strane,
pitaju: kapetane,
kako se zove vas brod?

A kapetan im rukom mane,
tim lepojkama iz Havane,
sto stoje tako sa strane, sa strane:
– Osveta, to je moj brod!

Likovi: Glavni junak je Džon Piplfoks. Sporedni likovi su njegovi gusari, Brzogovoreći, Pećina i čudovište.

Analiza likova

Džon Piplfoks – prikazan je kao hrabar gusar, odnosno kapetan gusarske posade. On se ničega ne plaši, pa ni čudovišta sa 7 glava koje je potopilo 17 brodova i pobilo 200 gusara. Ima 72 rane. Njegova snaga se preuveličava: u zubima nosi ajkulu, a u rukama male ajkule. Svojim komentarima pokazuje se kao najpametniji čovek na jedrenjaku. Lako se iznervira i brzo reaguje, npr. ružno se obratio Pećini (sa veštice, glupačo) jer ga nije zadovoljila odgovorima, a i ošamario je jednog gusara. Kao nešto najlepše na svetu opisuje gusarsku zastavu. Za njega je svaka opasnost izazov. Hrabri svoje gusare rečima. Umesto porodičnog života i braka sa načelnikovom ćerkom, kapetan bira more i život na moru sa svojim gusarima.

Gusari –  predstavljeni su kao masa glupih ljudi. U drami se navode kao „Gusar I, Gusar II, Gusar III, Gusar IV, Gusar V“. Nekoliko gusara ima imena u delu: Arčibald, Kornjača, Sekira, Konoval, ali time njihova uloga nije dobila na većem značaju. Gusari imaju funkciju da vode dijalog sa kapetanom ka daljem razvijanju radnje. Okarakterisani su kao glupi i strašljivi. Uplašili su se kada su pročitali poruku iz flaše. Nisu bili u stanju da smisle teška pitanja za čudovište. Neki su hteli da odustanu od potrage za čudovištem. Kapetan im lako vratio veru u pobedu (scena sa ajkulama). Slušaju sve što im kapetan naredi. Uspeh za uspešno obavljen zadatak pripada kapetanu.

Brzogovoreći – pojavljuje se kao jedan lik iz brzogovoreće grupe ljudi koji su primljeni na kapetanov brod. On samo upućuje kapetana na Pećinu čarobnog eha. Pre toga mu prenosi svoje iskustvo sa čudovištem.

Pećina – pojavljuje se samo u sceni kada daje instrukcije kapetanu kako da nadmudri čudovište. Savet je koristan, ali kapetan je zamerio što mu nije sve rekla. Morao je i on da razmisli (smisli pitanja za čudovište).

Čudovište sa 7 glava – izgleda strašno i opasno. Sedam glava raspoređeno je na 7 vratova. Iako strašnog izgleda, ni ono nije mnogo pametno. Na kapetanova pitanja daje bizarne odgovore. Lako je savladano i ostalo bez svih glava. Pojavljuje se samo pred kraj drame kada vodi dijalog sa kapetanom.

Beleške o piscu

Dušan Radović bio je poznati srpski pjesnik, pisac i novinar, te TV-urednik. Rođen je u Nišu 1922. godine. Zbog prirode očevog posla preselio se s porodicom u Suboticu. Tamo je 1931. godine napisao svoju prvu pesmu. 1934. godine počeo je da objavljuje svoje prve pesme za decu u listu „Železnički venac“ te u dnevnom listu „Vreme“.

1936. godine porodicu je pogodila tragedija, njegova sestra Desanka se udavila. 1938. porodica Radović preselila se u Beograd. 1946. Dušan Radović je odustao od fakulteta i zaposlio se. Već sledeće godine postao je glavni urednik lista „Pionirske novine“ i tada počinje profesionalno da piše literaturu za decu.

1960. postao je urednik Programa za decu Televizije Beograd. Vodio je emisije „Na slovo, na slovo“, „Laku noć, deco“ i „Smešne reči“. 1970. godine njegova poema „Če, tragedija koja traje“ izlazi u Njujorku, a za tekst istoimene predstave dobija nagradu Sterijinog pozorja. 1973. godine Radović je pokrenuo časopis „Poletarac“.

Njegova dela prevođena su na mnoge poznate svetske jezike. Poznate nagrade koje je Radović dobio za svoj književni rad su nagrada Neven, nagrada Mlado pokolenje, nagrada Zmajeve dečje igre i mnoge druge. Dobio je diplomu Međunarodne organizacije za dječju književnost Hans Christian Andersen.

Najpoznatija dela ovog autora su zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Pričam ti priču“, „Vukova azbukaŽ“, „Zoološki vrt“ i mnoge druge. Uz njih Radović je objavio i knjige aforizama „Beograde dobro jutro 1, 2 i 3“.

Posthumno su objavljene knjige: „Vestern“, „Ženski razgovori“, „O plakanju“, „Na ostrvu pisaćeg stola“ i „Kratke priče“, „Na slovo, na slovo“.

Radović je umro 1984. godine u Beogradu.

Autor: J.I.