Jablan obrađena lektira Petra Kočića. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Jablan >>
Analiza dela
Pripovetka „Jablan“ prvi put je objavljena u časopisu „Bosanska vila“ 1902. godine. Pripoveda se o dečaku Luji, njegovom biku Jablanu, najjačem biku u čitavoj okolini i njihovoj borbi za opstanak.
Pojava Petra Kočića na srpskoj sceni više je najavljivala da će svojim patriotizmom pokrenuti ljude u Bosanskoj Krajini na ustanak, nego da će napraviti značajne promene u srpskoj noveli. U svojoj prozi otkrio nam je jednu novu srpsku zemlju, nezadovoljnu, ogorčenu, osvetničku, vezanu za kosovski ideal i obilićevsku pravdu. Sa svojih nekoliko pripovedaka Kočić je uspeo da nam da novu priču o selu kakva do tada nije postojala.
Do pojave Kočića pripovetka se nije razvila na viši nivo od anegdote. Duševni i duhovni život seljaka bio je vezan za narodne običaje. Kočić nam donosi individualnog seljaka, vezanog za sebe sama, aktivnog seljaka koji je zatočenik ili gospodar svojih strasti. Njegov seljak je protagonist, predstavnik rase. Ranije se više pričalo šta se događa u samom selu, dok nam Kočić donosi priču o tome šta se događa u duši srpskog seljaka.
Petar Kočić je bio građanin i svakako je morao posedovati neizostavan talenat, intuiciju za primitivno i idilično, neku naročitu moć uživljavanja u nešto što je u jednom građaninu atrofirano. Čovek seljak je plod posebnih navika, posebnih uslova života i životnih prilika. Kočić je imao taj talenat da nam predstavi srpskog seljaka toga vremena u punom sjaju. Seljak je čovek različit od svog savremenika građanina kao čovek srednjeg veka nasuprot čoveku današnjeg doba. On je kulturno drugačiji, istorijski drugačiji, mentalno različit. Pripovedač mora seljaka proučiti u izvornoj čistoti i nikako mu ne sme davati strasti, osobine i reči koje on ne izgovara.
U ovom periodu razvoja srpske države selo se stavilo u ravan sa državom i gradom. Selo je iznedrilo gradu parlamentarne besednike, partijske prvake, čak i narodne književnike. Književnici su se fotografisali u šubarama, narodni poslanici odlazili u Parlament u opancima sa tojagom u ruci. Srbija iz poslednjih godina Obrenovića zaista je bila čudna. Zemlja puna bogatstava, a čovek pomalo ubog. Svako je buntovnik, a opet isto tako i nečiji čovek.
Seljak je na svoj način složen čovek. Njegov život na selu je intenzivan i pun komplikacija, sa svim iznenađenjima koja mogu snaći jednog čoveka. Seljak se bori sa svim pojavama u prirodi, sa vetrovima, nerodnom godinom, bolestima, nemaštinom, sa žandarima i poreznicima, prijateljima i neprijateljima, svojim nasleđem i strastima. Ovaj seljak se bori protiv režima koji mu je nametnut. Kočić nam donosi takvog čoveka, ogorčenog, zatvorenog protivnika režima, izlomljenog borbom i mučeništvom. Seljak se buni protiv austrijskog režima koji mu uzima sve ono što svojim radom stvori. Nezadovoljan je na sopstvenom tlu, gde nema svoje zemlje, sve mu uzmu poreznici. Sve to ovaj seljak nosi u sebi, pomešano sa starim legendama o carevima koji su nekada vladali Balkanom, pomešano sa starim junaštvom koje zamagljuje vidik srpskom čoveku i omađijava ga.
Evropski seljak je nasuprot srpskom palio kuće svojim baronima, dok ih je srpski posećivao i svoje velmože opevao kao heroje. U Bosni se izrodio narod svih vera i pokušavao je da se razmetne u razne narodnosti. Bosna je tako postala zemlja koja pripada svakom i nikom, a najmanje onima koji su je zalili krvlju junačkom i znojem. Tako je bosanski seljak znao da svo njegovo zlo dolazi od stranca, da svako može imati pravo nad njim i davati mu ime koje nije njegovo. Za jednu klasnu ravoluciju ipak je znao bosanski seljak, a to je slavni ustanak na dahije. Kočić je, kao i Šantić, govorio o svemu tome sa više bola nego sa gnevom.
Književni elementi
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetka
Mesto radnje: Bosna
Vreme radnje: vreme Austro-ugarske okupacije Bosne i Hercegovine
Tema: čovekova ljubav, nesalomivost, jačina borbe i otpora prema vlasti.
Ideja: trebamo se boriti protiv režima koji nam je nametnut, a sa kojim smo nezadovoljni
Prepričano delo
Pripovetka je kratka i jednostavne je forme. Događaji se izlažu hronološkim redosledom, onako kako su se događali. Likovi su sa tim događajima uzročno-posledično povezani. Kroz parabolu borbe, koja je slična alegoriji i treba je shvatiti u širem, prenesenom značenju, daje nam se borba dva bika, odnosno borba seljaka i vlasti. Ovaj događaj odlikuje uzvišeni i ozbiljni stil sa bogatom upotrebom stilskih figura. Cilj parabole je da se na kraju nje može izvući moralna pouka.
Prva slika nam donosi Luju koji leži na livadi sve do sumraka i napasa svog bika Jablana. Idilična slika čoveka, seljaka koji leži u travi i napasa stoku. Jablan se nalazi na samo nekoliko koraka od Luje i time nam pisac želi pokazati koliko Lujo vodi računa o svom biku, ne ispušta ga iz vida. Lujo pazi Jablana kao oči u glavi, čak i užinu sa njim deli i ponosi se njime. Sve ostale govedare i bikove Lujo prezire jer niko nije bolji od njegovog Jablana. Lujo se pored Jablana oseća zaštićeno. Jablanova jačina uliva mu sigurnost i smeo bi se naći i na groblju ako je Jabo sa njim. Vidimo i da mu tepa, pazi ga kao dete.
Zatim se uvodi monolog i Lujo bodri Jablana da se dobro najede, a oči mu sevaju od uzbuđenja kada se seti šta ih to čeka za jedan dan. Time nam pisac najavljuje budući događaj koji je od velikog značaja za Luju i Jablana. Sem Jablana, Lujo nema nikog bližeg svog i naziva ga svojim rođenim. Lujo sve vreme razgovara sa Jablanom kao da je on čovek, preklinje ga da bude jak i da izdrži dan koji je pred njima. Kao i svaka životinja i Jablan vrti repom i kada dokači Luju po obrazu Lujo to shvata lično, pravi se da plače. A zatim odmah okreće situaciju i govori da se šali i da se Jablan ne ljuti na njega zbog te šale. Ljubi Jablana u znak pomirenja.
Zatim otkrivamo o kakvom budućem događaju je reč, zbog čega je Lujo tako uzbuđen. Sutra će se Jablan i Rudonja, carski bik, sastati na megdanu. Knez je konačno dopustio da se taj megdan održi. To je događaj o kojem Lujo i budan sanja. Kočić nam pored iznošenja događaja daje i izvanredne deskripcije, opise prirode i atmosfere koja vlada oko Luje i Jablana. Prenosi nam atmosferu sela u leto. Duboka je tišina, duva samo mlak vetar, selo spava mirno. Kao da imamo nekakvo zatišje pred buru, pred događaj koji će se sutra odigrati.
Sledeća slika je jutro, ponovo imamo idiličnu sliku sela, sunce i jutarnji sumrak. Lujo se budi i vidi Jablana koji se već bio dobro napasao. Lujo je bio zadovoljan kako mu je trbuh nabrekao. Nakon toga sledi dinamizacija teksta i pominju se vrane koje padaju u kukuruze da jedu, strašila na njivama, vika i dovikivanje na sve strane, najava da se sudbonosni događaj približio. Lujo korača zaokupljen svojim mislilma i ne čuje ništa oko sebe. Tepa Jablanu i govori mu da će nabosti carskog bika, iako je on carski Jablan je jači.
Ispred kneževe kuće okupilo se dosta sveta. Lujo kada ugleda Rudonju uplaši se. Rudonja mu je izgledo jači i veći od Jablana, došao mu nekako strašan. Jedan čiča ga sokoli, kaže da je Jablan stari megdandžija i da će pobediti, dok ga drugi obeshrabruje. Lujo ne želi pokazati strah iako ga poljar plaši.
Nakon toga sledi glavni događaj i borba bikova je prikazana kao parabola. Borba je zapravo borba seljaka sa vlastima. Lujo drhti i strepi, sve je u njemu napeto zbog borbe i njenog ishoda. Ali Jablan je stari lukavi megdandžija i iskusno je ubo Rudonju ispod vrata iz kog je šiknula krv. Lujo na to zadoliga, veseli se, dok Jablan stoji ponosno na megdanu. Od njegove rike planinski vrhovi odjekuju i simbolišu čovekovu pobedu. Naglašena je simbolika borbe i drama dečaka Luje. Lujo i Jablan su predstavnici hrabre omladine i čoveka seljaka koji se bori protiv vlasti koja ga ugnjetava.
Kočić je razumeo mračnu ljubav i vezanost čoveka za zemlju za koju se bori. Tiranin koji se nameri na ovu zemlju osetiće otpor od čoveka koji je ponikao u takvoj ugroženoj sredini. Kočićeve priče su vezane za jedan režim, ali režimi su prolazni. Ono što ostaje jeste bandidstvo u krvi čovekovoj koje je stalno. To je ono što je večno i što uzbuđuje u jednom književnom delu.
Analiza likova
Likovi: Lujo, Jablan (narodski bik), Rudonja (carski bik)
Lujo – dečak sa krupnim očima, pegavog lica i žućkastom kosom rasutom po čelu. Većina likova iz Kočićevih pripovedaka je stvarna pa tako i Lujo Kočić. Prkosan dečak, vlasnik bika Jablana prkosio je svima u selu. Njegova upornost je dovela do toga da se održi borba između Jablana i carskog bika Rudonje. Time je ispunio svoju najveću želju da se obračuna sa carskim vlastima i što je bitnije iz te borbe da izađe kao pobednik. Lujina pobeda je ustvari pobeda naroda. Njegova ljubav prema Jablanu je iskazana u njegovoj strepnju u toku borbe, zbog čega je drhtao i jedva izdržao borbu.
Jablan – najjači bik u selu i okolini. Zajedno sa Lujom predstavnik je narodne mase iz vremena okupacije. Lujo je zaprvo poznat postao zahvaljujući Jablanu, nadaleko se čulo za njegovu snagu i borbenost. Jablan je narodski bik, snažan, jak, sa velikim rogovima. Ponosit je, ni jedan bik mu nije ravan. Pobedio je carskog bika Rudonju i time pokazao da mu niko ne može stajati na putu. Njegova hrabrost i jačina su jače od svega.
Rudonja – carski bik, predstavnik Austro-ugarske vlasti kojeg je Jablan savladao.
Beleške o piscu
Petar Kočić je poznati srpski pesnik, pisac i političar. Rođen je 1877. godine kod Banja Luke u tadašnjoj Republici Srpskoj, a danas Bosni i Hercegovini.
Kočić je osnovnu školi polazio u manastiru Gomionica, gde mu je bio otac, koji se zakaluđerio nakon smrti supruge. Gimnaziju je Kočić polazio u Sarajevu, ali je isteran iz nje zbog srbovanja, pa je gimnaziju završio u Beogradu. Kasnije je u Beču učio filozofiju.
1904. vratio se u Srbiju, a onda radio kao nastavnik u Skopju. Nakon dve godine vratio se u Sarajevo i radio u Prosveti kao činovnik. Sudelovao je u radničkom štrajku, pa su ga otpustili iz Prosvete i proterali u Banja Luku. Kočić je u Banja Luci pokrenuo list Otadžbina, oko kojeg se stvarila politička grupa koja se borila protiv Austrije i feudalnog ropstva.
Upravo zbog svoje narodne borbe, Kočić je bio omiljeni u narodnim masama. Zato ga je napredna omladina izprana za poslanika Bosanskog sabora u Sarajevu. Ipak, zbog njegove borbe, vlasti su ga učestalo hapsile i gonile. Pred prvi svetski rat kod Kočića se počelo primećivati duševno rastrojstvo, zbog čega je završio u duševnoj bolnici.
Književna dela Petra Kočića su zbirke pripovedaka „S planine i ispod planine“ i „Jauci sa Zmijanja“, političko-socijalne dramske satire „Jazavac pred sudom“ i „Sudanija“.
Kočić se kroz svoje stvaralaštvo istaknuo kao pesnik krajiških pejzaža i njihova načina živoa. Opisivao je jednostavan narodni život, ponoseći se njime, baš kao i ljudima koji su ih predstavljali. Za svoje političko delovanje i nacionalnu borbu, Petar Kočić je zaslužio mesto na novčanicama dinara Republike Srpske, te na novčanicama konvertabilnih maraka Bosne i Hercegovine. U Beogradu i Banjaluci se dodjeljuju nagrade Kočićevo pero i Kočićeva knjiga, a u Srbiji se svake godine održava manifestacija Kočićev zbor.
Petar Kočić umro je 1916. godine u duševnoj bolnici u Beogradu.
Autor. J.I.
Ostavite odgovor