Gradacija

Gradacija je stilska figura kojom se želi postići jače isticanje, jača osećanja. To se postiže na taj način što se postepeno od manjeg ide ka većem, od slabijeg ka jačem, od običnog ka neobičnijem.

Primer: „Krenulo nas je stotinu, a stiglo hiljadu.“

Gradacija može biti i obrnuta. Tada se od većeg ide ka manjem, od jačeg ka slabijem, od neobičnijeg ka običnom.

Primer: „Leti, trči, ide.“

Gradacijom se izazivaju jaki umetnički utisci. Ona ostavlja snažan utisak na čitaoca. Takva gradacija se sreće u narodnoj poeziji.

Primer:

„Za Đurađem je kosu odrezala,
za đeverom lice izgrdila,
a za bratom oči izvadila.
Kosu reže, kosa opet raste,
lice grdi, a lice izrasta,
ali oči ne mogu izrasti,
niti srce za bratom rođenim.“

Gradacija je ređanje misli, osećanja ili osobina nečega, postepeno, po jačini. Gradacija nastaje takvim izborom reči, slika i misli kojima se izaziva postepeno pojačavanje (klimaks) ili slabljenje (antiklimaks).

Primer:

Miroslav Krleža „Jesenja samoća“

„Sve više sam, sve luđe sam,
sve tuđe i sve tužnije,
sve tamnije, sve sramnije,
sve biva ružnije.

Sve hladnije, sve gladnije,
sve ledenije,
samoća prazna, jesenja,
a biva sve jesenije…“

Gradacija dolazi od latinske reči gradatio koja u retorici označava vrhunac, stepenovanje.