U zbirci „Grad zidala bela vila“ pronalazimo mitološke lirske narodne pesme koje su nastale u vremenu dok pisana reč još uvijek nije vladala na ovim prostorima i gotovo sve priče prenosile su se usmenim putem, s kolena na koleno. One se smatraju najstarijim primercima usmene lirike. Ove priče deo su narodne kulture svih država našeg regiona, i u svakom regionu malo su promenenje s obzirom na motive. Ipak, glavna radnja i pouka, uglavnom ostaju isti.
Pesmama se objašnjavaju neke pojave u prirodi koje neuk čovek tada nije mogao da objasni naukom i logikom, pa se objašnjavala maštom i duhovnošću. Pa tako neke priče govore o nastanku Sunca, Meseca i ostalih nebeskih tela te su im, kako bi se ljudi mogli poistivetiti s njima, dane ljudske osobine. Kako bi bile zanimljive i poučne, dodani su im i motivi natprirodnih bića kao šti su zmajevi, aždaje, veštice, vile is lično. Zbog toga su ove pesme vrlo slične bajkama.
Glavni motivi u ovim pesamama su vile. One su i inače vrlo čest motiv južnoslavenskih mitoloških priča. One su uvek zamišljane vrlo slično – kao lepa i dobra bića ženskog roda čija je zadaća da pomažu ljudima. Uvek su opisivane kao vrlo lepe devojke, često zlaćane kose, u dugim haljinama i sa krilima. Neretko su i naoružane lukom i strelama. Vile u usmenoj predaju uvek žive u šumama, planinama, pored voda ili u oblacima. Dakle, uvek negde u prirodi, daleko od ljudi. Postojalo je ubeđenje da se one rađaju ili iz rose i kiše, iz cveća ili duge, a posebno značajne dvorce rade u oblacima, pa su oni izuzetno lepi i raskošni.
Pesme koje ćemo ovde predstaviti imaju sve važne motive iz slavenske mitologije. Glavni motivi biti će vile, Sunce i zvezde te priče govore nešto o verovanjima o njihovom nastanku. Ove pesme imaju i svoj religiozni sloj. Sve ove pesme tek su s vremenom poprimile oblik u kojem ih sada čitamo. Jednom zabeležene, više se nisu toliko menjale, ali do tada, one su se menjale ne samo s obzirom na mitološku analogiju, nego i s obzirom na jezično-umetničke elemente. Mnoge od njih možemo da pronađemo i u zbirkama priča Vuka Karadžića, koji je bio jedan od najzabačenijih sakupljača srpske i slavenske narodne priče.
Kratak sadržaj prepričano
Vila zida grad – analiza pesme
Ova pesma govori o tome kako vila zida grad na oblaku. Taj grad nalikuje na srednjovekovne gradove, koji su imali i dvorce, zamkove, velike zidine i kapije. Proces gradnje opisan je jednostavno, ali sa posebnim naglaskom na raskoš onoga što vila gradi. Tako se ističe njeno bogatstvo, sve što poseduje, a što običnim ljudima nikada neće biti dostupne. Upravo je i ovo jedna od odlika ovakvih mitoloških pesama – govore o stvarima o kojima ljudi sanjaju i koje bi rado sami imali. Tako im se uleva nada da će jednog dana i oni moći da ostvare svoje snove, ako budu dovoljno marljivi.
Pesma započinje stihom koji govori da je vila gradila grad ni na nebu ni na zemlji. Ovaj deo ima i metaforičko značenje, kojima se potvrđuje da vile žive na granici između zbilje i sna. One nosi posve ni zemaljska ni duhova bića i upravo su zbog toga toliko mistična. Niti su dohvatljiva niti su posve nedohvatljiva, jer je građen na „grani od oblaka“.
Taj grad je napravljen od zlata i bisera, a posebno se pažljivo naglašava od čega su napravljena vrata toga grada:
Jedna vrata sva od zlata,
Druga vrata od bisera,
Treća vrata od škrleta.
Nakon toga pesma govori kako vila na zlatnim vratima ženi sina, na bisernima udaje kćer, a na onima od škerleta, sama sedi. Primećujemo kako za svoju decu ona ima najraskošnija vrata, a sebi ostavlja ona udobna, ali manje vredna. Zlatna se vezuju uz muško dete, a biserna uz žensko, jer biseri se ionako uvek vezuju za devojke i njihovu nevinost.
U nastavku pesme vidimo da se vila igra s munjama i gromovima. Ovime se pokušavalo objasniti odakle dolaze ovi prirodni fenomeni, pa je bilo vrlo lako reći da su delo nekih nezemaljskih bića – kao što su vile. Vidimo kako su ove priče svojevremeno imale i tu neku vrstu edukativnog karaktera, vezanog za kulturu i religiju.
U pesmi se spominje i rivalstvo između žene i muškarca u kojem, pomalo neobično, sudbina staje na stranu žene. Ona nadigrava muškarca, iako su muškarci u prošlim vremenima bili u boljem društvenom položaju od žena. Ipak, usmenom predajom više su se bavile žene – one su te koje su deci pričale priče – pa su i one te koje su te priče mogle da menjaju u korist svoga pola, što je vrlo zanimljiva stavka u razvitku fabula ovih priča.
Kako je postala zvezda Danica – analiza pesme
Ova pesma sadrži mitološku priču o nastanku zvezde Danice, najsjajnije zvezde na našem nebu, pa time sigurno i vrlo zanimljive našim precima. Priča kaže da je jednom jedna devojka rekla Suncu da je lepša od njega. Ako ne veruje, neka iziđe na nebo, a ona će izađi na vodu. Kada je došlo jutro, Sunce je izašlo na nebo, a devojka na vodu, pa kad su se ugledali, oni su se i zaljubili. Sunce je odmah odvuklo lepu devojku. Onu su se zaručili i ona je tako postala zvezda Danica.
U narodnoj predaji ima mnogo priča u kojima se Sunce ili Mesec zaljube u devojku (ili vilu) pa od njih ili njihovih potomaka nastaju nebeska tela ili neki prirodni fenomeni. Ovo je još jedna takva priča. Moguće je da su ljudi pričali slične priče i kada bi u njihovom kraju neke devojke smrtno stradale, pa su sudbinu ublažavali govoreći da nije umrla nego ju je Sunce uzelo i pretvorilo u zvezdu. Ovakvo tumačenje puno govori i o tome da su ljudi oduvek nastojali da proniknu u tajne smrti i pronađu utehu u njoj, odnosno u nekoj vrsti zagrobnog života.
Da su vile otkup uzimale – analiza pesme
Ova pesma govori o tome kako su vile ugrabile Maru i tražile otkup za nju od njenog oca. Pesma započinje malo izmenjenom slavenskom antitezom. Slavenska antiteza inače označava stilsku figuru koja u stihovima sadrži pitanje, negaciju netočnog odgovora na pitanje i onda tek potvrdan, ispravan odgovor. Ovdje slavenska antiteza već u pitanju sadrži tačan odgovor, što inače nije slučaj u njenoj formi. Osim toga, sadrži sve ostale elemente ove antiteze.
Što se ono na istoku sjaše?
Ja l’ je sunce, ja l’ je jasan mjesec;
Ja l’ Danica među zvjezdicama,
Ja l’ su vile Maru ugrabile?
Nit’ je sunce, nit’ jasan mjesec,
Nit’ Danica među zvjezdicama,
Već su vile Maru ugrabile.
Nakon što su vile ugrabile Maru, otišle su kod njenog babe, odnosno oca, da dogovore otkup. Nakon toga ponovo srećemo negaciju, jer sledeći stihovi kažu da su one uzele otkup, sve bi gore bile pozlaćene, a konji potkovani srebrom. To nam govori da bi babo za svoju Maru dao sve blago sveta samo da mu se vrati. Pouka ove pesme je da su ocu njegova deca, odnosno kćerke, najvrednije na svetu i čak ih ni vilama ne bi dao.
Sunce će sve ogrejati – analiza pesme
Ova pesma u sebi ima i mnogo verskih, odnosno religijskih elemenata jer uvodi motiv Boga. Glavni motiv i glavni lik pesme je Sunce, koje je u ovom slučaju personifisirano. Prikazan je kao čovek koji treba nekoga da se o njemu brine, baš kao što se on brine za sve ljude na svetu. Pesma je većinom napisana upravnim govorom, čime se junaci priče približavaju čitaocima, a oni mogu s njima se poistovete.
Pesma započinje slikom odlaska Sunca na put, kada je njegova mati zabrinuto pitala gdje će njen sin da na tom putu ide na konak, tko će mu dati večeru, a tko rano probuditi:
Žarko Sunce, kud ćeš na konake,
Ko će tebi večericu dati,
Ko će tebi ložnicu sterati,
Ko će tebe rano probuditi
Da ogriješ zemlju i gradove,
A i onu malu sirotinju,
Golu, bosu i neopasanu.
Na to joj je Sunce odgovorilo da će mu Božja mati dati večeru i sterati ložnicu, a i rano ga probudti kako bi mogao da ogreje gradove i sirotinju. Pouka ove pesme je da će se Bog i vera pobrinuti za sve nas kako bi mogli da idemo svetom i izvršavamo zadatke zbog kojih smo i poslani na ovaj svet. Pouka je prenesena snažno, ponavljajući ime Božje mati, što se izvršava stilskom figurom anaforom.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor