Gospođa Delovej

Gospođa Delovej roman je slavne engleske spisateljice Virdžinije Volf. Smatra se najboljim književnim delom ove autorice, ali i najboljim engleskim romanom od vremena kada je objavljen pa sve do danas. Roman spada u književno razdoblje moderne. Virdžinija Volf je na njemu usavršila pisanje stilom „toka svesti“, zato roman nema posebno konkretnu radnju, već sledi tok misli glavnog lika. On se sastoji od mnogih promišljanja, sećanja, nadanja i planiranja.

Najznačajniji delovi romana su oni u kojima glavni lik – gđa Delovej – razmišlja o svom životu, propituje njegovu važnost i bit. Pomalo sumnja u svoju ispunjenost i sreću, pa razmišljajući o prošlosti, pita se da li je tokom života donela neke krive odluke i koliki su utecaj one imale na kvalitetu njenog sadašnjeg života. Kao i svi ljudi, pita se da li je mogla da bude sretnija, pametnija ili više ispunjena. Da li je njen život mogao da bude važniji i utecajniji nego što jest?

Ipak, na kraju shvata da je odabrala najbolje što je mogla. Shvata da je sretna u svom bezbednom i predvidljivom životu, iako bi mogla da ga smatra monotonim i dosadnim. Bezbednost joj je bila i ostala važnija od uzbuđenja ili nekog višeg smisla i zato nije pogrešila udavši se za čoveka koji joj je to mogao da priušti, koliko god taj čovek bio nezanimljiv.

U ovom romanu Virdžinija Volf se, osim temama o životu, bavi i pitanjima smrti. Kao opreku pozitivnoj, društvenoj i zaštićenoj gospođi Delovej, smešta lik duševnog bolesnika Septimusa Varena Smita. On je mračan i pun strahova, otuđen od celoga sveta, pa tako i od sopstvene supruge, Septimus je opsednut smrću, ali se čini da je smrt opsednuta i njime. Naime, on pati od halucinacija i priviđenja duha svog preminulog prijatelja Evansa. I dok gospođa Delovej na kraju svog promišljanja izabire pomirenost sa svojim životom, pronalazeći u njemu razloge za sreću, pritom osećajući mir, Septimus u svom nemiru, strahu i begu pred zatvaranjem u ludnicu, izabire smrt, skočivši kroz prozor.

Ovaj monološko-asocijativni roman odvija se u tek jednom danu. Započevši odlaskom gospođe Delovej u nabavu potrepština za večerašnju zabavu, a završivši nakon te zabave. Većina radnje romana odvija se upravo opisom unutrašnjih monologa gospođe Delovej, pa je sva radnja zapravo smeštena u svest glavnog lika. Na spoljašnom svetu ne događa se ništa preterano važno ni zanimljivo.

Ipak, putem subjektivnog promatranja okruženja kojim se Gđa Delovej kreće, dobivamo jasnu i potpunu sliku mesta koji je okružuje. Glavni lik nam time detaljno opisuje Londonske ulice, posebice one bogate i lepo uređene, jer se upravo takvima ona šeće u nabavki cveća. Susreće ljude, neznance, mnoštvo lice koje ne prepoznaje, ali koja ostavljaju dovoljno utisaka na gđu Delovej da bi bili vredni i promatranja i komentisanja. Spisateljica na ovaj način spaja spoljašnja događanja s tokom svojih misli, dajući nama čitateljima potpunu sliku jedne osobe i kao članice društva i kao individue.

Vrsta dela: roman

Vreme radnje: 1923.godina

Mesto radnje: London

Kratak sadržaj prepričano

Gospođa Delovej planira večerašnju zabavu. Zato pre podneva odlazi u kupovinu cveća. Izlazi na Bond Strit i hodajući lepim ulicama Vest Enda, promatra ljude. Gleda u njihova zanimljiva, ali nepoznata lica, bogate haljine i odela. Na ulici sreće uglavnom pripadnike visokog staleža, ugledne i bogate ljude, kao što je i ona sama.

Ona je vredna i poštovana članica visokog staleža. Muž joj je bogati parlamentarni zastupnik. Udala se za njega iako je bio pomalo dosadan i predvidljiv čovek, izabravši time jednak život i za sebe. Unatoč monotoniji, odabrala je život koji je bezbedan i kojeg nikakva uzbuđenja i rizici ne mogu da poremete.

Kao mlada devojka imala je priliku da se uda za mnogo više uzbudljivog Pitera Wolša. Prema njemu je osećala veliku ljubav i strast, baš kao i on prema njoj, ali se upravo tako velike i vatrene ljubavi jako preplašila. Bila su joj nepoznata takva osećanja, a život kakav nosi takva ljubav beše za nju previše neizvesan. Zato je napustila Pitera i upustila se u nešto mnogo poznatije i jednoličnije.

Kada je došla kući iz nabavke, videla je da je tamo čeka upravo Piter Velš. On je u njoj potaknuo razmišljanja o prošlosti, o nekim drugim vremenima koja su se zbila, ali i ona koja su mogla da se dese da je odlučila drugačije. Piter se nakon pet godina boravka u Indiji vratio u Englesku. Tamo namerava da oženi Dejsi, ženu već udatu u Indiji. Zato se Piter i vratio u Englesku – da sredi razvod buduće zaručnice.

Nakon posete kod gospođe Delovej, Piter odlazi u park. Tamo razmišlja o ljubavi prema gospođi Delovej i teškom životnom razdoblju koji je usledilo nakon što je ona odbila njegovu ljubav.

U parku susreće i gospodina Septimusa Vorena Smita sa suprugom. Septimus je bio duševni bolesnik. Često ima vizije i halucinacije svog mrtvog prijatelja Evana. On je bio vojnik u Prvom svetskom ratu i iz njega vuče teške traume. Nakon rata, iz Italije je doveo svoju sadašnju suprugu Lukreciju, zvanu Rezija. Nakon što je počela da ga obuzima bolest, od nje se posve otuđio. Zato ona često čezne za domom i obitelji u dalekoj Italiji. Septimus je opsjednut smrću. Često razmišlja i govori o samoubojstvu jer ne može da nastavi živeti u takvom duševnom crnilu i strahu.

Na zabavu kod obitelji Delovej pozvana je londonska krema društva. Svi visokopozicionisani, vredni članovi najvišeg staleža društva. Među njima je i doktor Bredšou, psihijatar, koji im ispriča kako se njegov pacijent, Septimus Voren Smit, danas bacio kroz prozor i ubio, kako bi sprečio sopstveni odlazak u bolnicu.

Gospođa Delovej na tu vest doživi snažno suosećanje prema unesrećeniku, iako ga nikada nije upoznala. Razmišlja o svojoj prošlosti i trenutku kada ona sama nije imala hrabrosti da izvrši sličan čin. Ona počinje preispitivati svoj život i njegove vrednosti, odećajući poštovanje prema čoveku koji je imao hrabrosti da izvrši čin samoubojstva kako bi održao svoju sreću, ne dopuštajući da mu život postane još gori.

Promišljanjem o vrednosti svog života i života opće, o odlukama koje je donela i time možda sprečila neki bolji, uspešniji ili zanimljiviji život, gospođa Delovej na kraju dolazi do zaključka kako je zadovoljna sa svojim životom onakvim kakav jest. On možda nije uzbudljiv, ali je bar bezbedan i njoj je to dovoljno. Zabavom je dokazala koliko je vredna članica društva, poštivana i voljena. Ona je volela tu svoju ulogu i svo monotono zadovoljstvo koje ono donosi.

Likovi: Klarisa Delovej, Ričard Delovej, Elizabet Delovej, Piter Volš, Septimus Varen Smit, dr.Bredšou, Lukrecija Recija Smit…

Analiza likova

Gospođa Delovej pedesetijednogodišnja je članica visokog londonskog društva. Udana je za parlamentarnog zastupnika s kojim ima jednu ćerku – Elizabet. Vodi miran i jednoličan život pripadnika bogatog staleža.

Premišlja se da li je takav način života dovoljno dobar, ali zaključuje da je bezbednost koju ima važnija od uzbuđenja. Ona je u mladosti bila zaljubljena u Pitera Volša, ali je odbila njegovu ljubav prestrašivši se njezine nepredvidljivosti. Nije želela da se upušta u život kojem dominiraju osećanja i njihova neizvesnost.

Gospođa Delovej, iako je temperamenta žena koja se čini jaka i samopouzdana, ipak podliježe strahu od naslućene dubine ljubavi i strasti koja je bila pred njom. Zato beži od sebe i odlazi u bezbednost. Pomirila se s nedostatkom uzbuđenja i shvatila da je to cena koju mora da plati za izvesnost. Zadovoljna je sa svojim odlukama i načinom na koji joj je život ispao.

Septimus Varen Smit je oprečni karakter liku gospođe Delovej. Dok ona razmišlja o svom životu, njegovim putanjama i vrednostima, Septimus razmišlja o smrti. Gospođa Delovej razmišlja o poboljšanju kvaliteta života, a on razmišlja kako da ga okonča.

Ipak, sam čin samoubojstva ovog lika poveznica je između njega i gospođe Delovej. Ovaj čin potakao je gđu Delovej da krene da analizovati svoj život. Ona se divi činu samoubojstva kao sačuvanju određenog kvaliteta života koji je nedvojbeno krenuo da opada.

Septimus je veteran iz Prvog svetskog rata i pati od neke vrste post-traumatskog stresnog poremećaja. Priviđa mu se njegov mrtvi prijatelj i to ga dovodi do ludila. Za sebe smatra da ne može da ima ikakavih osećanja, ali zapravo mu je život ispunjen strahom.

On se oseća posve otuđenim od sveta, pa čak i od sopstvene supruge. Ovo je još jedan primer različitosti između njega i gospođe Delovej, koja je svoj smisao pronašla upravo unutar društva, kao njen visokovredni član.

Beleške o autoru

Virdžinija Volf rođena je 1882. godine u Londonu. Bila je engleska spisateljica i aktivistica za ženska prava.

Nakon što je kao devojka ostala bez roditelja, na sestrin nagovor prestala je da se školuje, ali je to nadoknadila čitajući razne knjige iz svih domena znanosti i umetnosti.

Kao dete bila je zlostavljana od svoje polubraće, što je imalo utecaj na njeno psihičko stanje kasnije u životu, baš kao i česte smrti bliskih članova obitelji.

Živeći u Londonu, često se družila sa slavnim i značajnim umetnicima i piscima, pronalazivši među njima istomišljenike. Nakon udaje za Lenarda Volfa, seli se na mužev nagovor na ladanje, daleko od gužve grada. Pošto su već tada počeli da je more duševni problemi, njen muž je mislio da će je na taj način najbolje da zaštiti. Ipak, život van Londona na Virdžiniju je imao loš utecaj, zato se s mužem vratila u grad.

Počela je da piše i objavljuje knjige. Nakon prvog izdanog romana „Putovanje“, s mužem otvara izdavačku kuću. U toj kući izdala je svoj najpoznatiji roman „Gospođa Delovej“.

Ostali značajni romani su joj: „Noć i dan“, „Đejkobova soba“, „Ka svetioniku“, „Talasi“, „Orlando“, „Godine“ i „Između činova“.

Osim romana, pisala je i eseje. S godinama se počela da se osvrće na probleme položaja žena i zalagati se za njihovu ravnopravnost u društvu.

Virdžinija Volf patila je od duševnih problema, s kojim se nosila isključivo pisanjem. Nakon što ju je bolest napala toliko da nije više mogla ni da piše ni da čitati, Virdžinija je odlučila da si oduzme život. Napisala je oproštajna pisma i utopila se u reki.

Umrla je  1941. godine.

Autor: V.B.