Fedra je tragedija dramatičara Žana Rasina. Zasniva se na antičkim izvorima kao što su Senekina Fedra i Euripidov Hipolit. Poznato delo govori o ljubavi sa glavnim likom ženom. Fedra je podeljena na 5 činova.
Postoji nekoliko razloga zašto je Fedrina sudbina bila tragična. Prvo je žudnja žene u godinama prema mladiću koji ne oseća isto prema njoj i koji je zaljubljen u drugu ženu. Mešanje nade i osećanja u glavnoj junakinji budi snažne i negativne osećaje, zbog čega često ima izlive besa, očaja, ljubomore, osvetoljubivosti i mržnje.
Fedra je kći Pasifaje i Minosa, koji predstavlja strogi moral. Za razliku od Minosa koji znači svetlost, Pasifaja je drugo ime za grešnicu. Radi se o sudbini žene koja je bila nezadovoljna u braku. Na kraju se spojila sa bikom i rodila Minotaura. Minos da bi sakrio sramotu proterao je Minotaura u Lavirint gde je zahtevao prinošenje žrtava.
Naslov dela: Fedra
Vrsta dela: tragedija u 5 činova
Mesto radnje: Atina
Kratak sadržaj prepričano
Prošlo je već šest meseci kako je Tezej vladar Trezene i Atine napustio Trezenu, a da se o njemu ne zna ništa već neko vreme. U razgovoru koji su vodili Teramena i Hipolit, čitalac otkriva kako se Hipolitova maćeha prema njemu ponaša neprijateljski, a čim se udala za Tezeja pobrinula se da Hipolit bude proteran iz Trezene.
Hipolit je priznao kako iz grada ne odlazi zbog mržnje maćehe Fedre, nego zato što je zaljubljen u devojku Ariciju. Nažalost Hipolitov otac joj je zabranio venčanje, jer su njeni preci pokušali da spreče sina Egeja, nezakonitog sina Tezeja da dođe na presto Atine.
Kako razgovor ide dalje tako se saznaje tačan razlog lošeg Fedrinog ponašanja prema posinku. Brzo nakon udaje za Tezeja Fedra se zaljubila u Hipolita i počela da glumi da ga mrzi, a otišla je toliko daleko da je uredila da ga oteraju iz rodnog grada.
Tokom razgovora između dvorske dame Enone i Fedre dolazi vest da je Tezej mrtav jer se navodno utopio tokom Helenine otmice. Aricijina prisna prijateljica Ismena govori joj kako je primetila da je Hipolit u nju zaljubljen. Tada dolazi i Hipolit kako bi joj izjavio ljubav. Objašnjava joj da uprkos tome što je već postao kralj Trezene, mora da krene prema Atini jer će tamo birati novog vladara između nje, sina Fedre i Tezeja i Hipolita.
Fedra dolazi kako bi se oprostila od Hipolita i zamolila ga da bude saveznik njenom sinu. On joj govori kako nema loše namere sa njenim detetom. Čuvši vest da joj je muž mrtav Fedra napokon skupi hrabrost i otkrije Hipolitu da je zaljubljena u njega i da nikada nije tako osećala prema njegovom ocu.
Hipolit nije mogao sakriti šokiranost tvrdeći kako još uvek nije potvrđeno da mu je otac poginuo. Fedra tada uzima mač i moli ga da joj okonča muke. Dolazi Enona koja sprečava Fedru da sebi oduzme život i odvodi je od Hipolita. Stiže vest kako je Fedrin i Tezejev sin proglašen za kralja Atine i kako je Tezej ipak živ.
Enona i Fedra nastavlju razgovarati i iako Enona pokušava Hipolita pokazati u što gorem svetlu kako bi se Fedra ohladila, ona odbija Enonine savete i grdi je što je sprečila da se ubije. Odluči da prepusti presto svog sina Hipolitu i proglasi ga za njegovog staratelja, a sve kako bi mu se umilila. Ide toliko daleko da traži pomoć boginje Venere kako bi se Hipolit zaljubio u nju.
Dolazi Enona i nosi vest kako je Tezej ipak živ. Fedra je u strahu da će je Hipolit odati, a Enona je nagovara da celu krivicu prebaci na Hipolita kako bi sebe spasila. U početku je odbijala takvu ideju, ali je na kraju popustila. Tezej napokon dolazi, a Fedra na kraju ipak optuži sebe. Tezej još uvek ništa ne shvata, a Hipolit ne odavši svoju maćehu traži od oca da ga pusti na put i kako bi se na kraju udaljio od zamršene ljubavne situacije u kojoj je maćeha zaljubljena u njega, a on u Ariciju.
Tezej je razočaran mlakim dočekom od strane supruge i sina te željom sina da ode, a tek što se vratio. Sve je više počeo da sumnja u svoju ženu i sina, a Hipolit u međuvremenu razmišlja o tome kako da usreći svog oca jer želi da se venča Aricijom. Tada Enona optuži Hipolita da je hteo da siluje maćehu, što je otac odmah poverovao. Dolazi do velikog nesporazuma između oca i sina jer ne znajući za šta je optužen, Hipolit govori svo vreme o ljubavi prema jednoj ženi, misleći na Ariciju.
Kada shvati šta se dogodilo Hipolit je uveren kako je ovu laž izrekla Fedra. Odluči se da ćuti i plemenito ponašanje, ali uprkos tome otac odlučuje da ja otera iz grada. Hipolit napokon prizna da je Aricija žena koju voli i odlazi bez da je odao Fedru. Sledi suočavanje između Tezeja i Fedre koji joj govori kako je njegov sin zapravo zaljubljen u Ariciju. Šokirana i ogorčena odlazi kod Enone kako bi joj rekla šta je saznala i optužuje ga da je ona kriva za sve jer je lažno optužila Hipolita.
Hipolit nastoji da objasni Ariciji zašto nije ništa rekao i traži da ode sa njim, što ona odbija jer još nisu venčani. Obećava mu da će ga čekati, a nakon toga u razgovoru sa Tezejom nastoji da očisti Hipolitovo ime. Iako joj u početku nije verovao traži da mu dovedu Enonu kako bi napokon saznao pravu istinu.
Ona se baci sa litice jer ju Fedra oterala. Kralj je zatražio da mu dovedu Hipolita, ali tada saznaje strašnu vest kako je njegov sin mrtav. Hipolit je na samrti zatražio od oca da se lepo ponaša prema Ariciji i da joj prepusti vladavinu, a u međuvremenu Fedra nastavlja sebe okrivljavati i na kraju popivši otrov umire.
Likovi: Fedra, Tezej, Hipolit
Analiza likova
Tezej – sin Ergeja, kralja Atene. On kao lik predstavlja snagu koja se dobiva iz ljubavi. Takva ljubav uspeva da uništi junaka i odvede ga u samu propast. On je ponosan i glavna njegova odlika je da će braniti svoju čast, nikad ne dopustivši da se ponizi koliko god da je situacija u kojoj se našao loša. On je okrutan, a zbog časti će da žrtvuje i najmilije, iako time vređa i sam sebe. A sve to radi samo zbog pravde. Ipak, njegova velikodušnost dolazi do izražaja na kraju, kada prihvata Ariciju kao da mu je kćerka. Tada u prvi plan dolazi njegova nježna strana.
Fedra – Tezejeva žena. On je Minosina i Pasifajina kći, a oni su vladari Krete. Fedra osjeća ljubav i strast prema Hipolitu, svome posinku, što je zapravo neprirodna ljubav. Ipak, ne možemo da je posve krivimo, kao što ne možemo ni da je opravdamo. Njezina sudbina u rukuama je bogova čiji bijes počinje da upravlja njome. Ova strast glavni je Fedrin pokretač, ali iz nje crpi svu energiju. Ona je u stalnoj borbi između ljubavi i naslijeđa, a mir pronalazi tek nakon što se ubije otrovom.
Hipolit – on je sin Tezeja i Antilope, kraljice Amazone. Iako je dobronameran i ceni svoga oca, jako je i tvrdoglav, pa na kraju umire upravo od očeve ruke. Hipolit prezire žene, jedina koju voli i ceni je Aricija, koju želi i da oženi. Ipak, on postaje žrtva svoje ljubavi i na kraju stradava od ruke svoje maćehe i njenih laži. Njegova veličina vidi se kad prihvaća očeve optužbe, ne braneći se, znajući da će tako stradati od očeve srdžbe. Ovde se jasno očituje njegova ljubav i predanost ocu.
Aricija – Hipolitova ljubav. Ona je princeza kralja i kraljice Atene. Njena ljubav bila je neostvariva i ona je postala njena žrtva. Poput Fedre je zarobljena u svojoj ljubavi koja nije mogla da se ostvari. Ipak, jako je različita od Fedrina lika. Veoma je plastičan, bezbojan lik, koji samo čeka da se njena ljubav ostvari tj. da Hipolit dođe po nju, za razliku od Fedre koja aktivno pokušava da zadobije ljubav, otvoreno se nabacujući svoje posinku.
Beleška o autoru
Žan Rasin rođen je 22. oktobra 1639. godine u Francuskoj u porodici državnih službenika. Bio je francuski dramatičar, a pisao je uglavnom tragedije, a na kraju života napisao je i jednu komediju. Njegovi savremenici bili su Molije i Kornije.
Rodio se u La Ferté-Milon, a dve godine nakon rođenja sestre Mari, umiru mu majka i otac. Brigu oko vaspitanja i školovanja preuzimaju očevi roditelji, a brigu za sestru su preuzeli majčini roditelji.
Nakon dedine smrti Žan odlazi sa bakom u opatiju Port Rojal de Šamp gde se Žan školovao. Tamo je stekao klasično vaspitanje zahvaljujući kojem se mogao služiti latinskim i grčkim tekstovima.
Njegove prve dve tragedije, Tebaid i Aleksandr, imale su klasične teme, ali su već bile kontroverzne. Bio je optužen da zagađuje umove svoje publike. Nastavio je sa tragedijom Andromaha u kojoj piše o Andromahi, Hektorovoj udovici, i njenoj sudbini nakon Trojanskog rata.
Do tada je stekao mnogo neprijatelja, uključujući Pjera Kornijea i njegovog brata Tomasa. Dramatičari su se često naticali pišući različite verzije iste teme: Mišel le Klerk je napisao Iphigénieiste iste godine kad i Rasin; Žak Prado je napisao Fedru kad i Rasin. Uspeh Pradoovog dela je uzrokovao prekid Rasinovog dramskog rada. Fedru je napisao 1677. godine.
Žan se smatra najslavnijim predstavnikom francuske klasicističke tragedije. Umro je 21. aprila, 1699. godine, u Parizu, gde je i sahranjen.
Ostavite odgovor