Farsa

Farsa je vrsta komedije. To je delo koje u sebi ima vulgarnu komiku, lakrdiju, burlesku. Farsa je sirova i puna je grubih šala i lakrdijskih efekata. Reč farsa potiče od francuske reči farce, i javlja se još u 15. veku, ova vrsta komedije i nastala je u Francuskoj.

Farsa je najčešće jednočinka, zasnovana na grubom humoru. U njoj nam se prikazuju prosti i grubi karakteri, a njihov iskrivljen pogled dočarava nam se upotrebom groteske, hiperbole, karikature. Dublje psihološke podloge u farsi nema, ali je posebno krasi vedrina i iskrenost narodnog duha. U farsi se koriste smešni gestovi i gegovi, ali i naročite lascivne šale.

Farsa je duboko prožeta veselošću i smislom za oštroumno. U njoj se naglašavaju karakterne crte junaka, ali isto tako se pomoću hiperbolizacije prikazuje i sama komična situacija. Od toga i potiče to da u farsama nalazimo stereotipne likove i situacije.

Farsa je nastala iz intermeca, što je komična predstava koja se umetala u srednjovekovne misterije i mirakule, koje su imale za cilj da oraspolože i razvesele publiku. U njoj srećemo elemente podrugljivog i do karikature iskrivljeno viđenje sveta i ljudskih odnosa. Farsu odlikuje živa radnja, puna brzih i neočekivanih izmena situacije.

U francuskoj farsa predstavlja dinamičan žanr sa mngo preokreta. Njena komika počiva na nakaznim karakterima i spoljašnjim efektima. Teme koje obrađuje uglavnom se tiču svakodnevnog života. Među glavnim temama spadaju one koje se tiču trgovačkih intriga, sudskih nepoštenja ili bračnog neverstva.

Vodeći francuski komediograf Molijer svoje stvaralaštvo započinje pisanjem farsi „Uobraženi bolesnik“. Veoma brzo farsa se proširila i na ostatak Evrope, pa je nalazimo i u engleskoj književnosti, u delima Džona Hejvuda, Šekspira „Komedija zabune“, „Ukroćena goropadnica“, zatim Ben Džonson „Bartolomejski vašar“. U 19. veku u francuskoj je nalazimo kod Ežena Labiša i Žorža Fejdoa „Buba u uhu“, dok u 20. veku farse pišu Somerset Mom, Tom Stopard, Dario Fo. U poslednjim decenijama farsa prodire i u druge medije, poput filma i televizije.

U srpskoj književnosti farsu srećemo u ranim pozorišnim preradama kod Joakima Vujića, dok su najuspelija ostvarenja u stvaralaštvu Jovana Sterije Popovića, Branislava Nušića i Dušana Kovačevića.