Eufemizam predstavlja stilsku figuru reči koju koristimo kada umesto neke grube, neprijatne reči upotebimo reč koja je blaža i prijatnija. On je uslovno podvrsta metonimije jer se zasniva se na zameni reči. Umesto ružne reči u upotrebi je neka blaža, prijatnija njena varijanta. Ovu zamenu često upotrebljavamo kada je neka reč vulgarna i ne želimo je izgovoriti, pa umesto nje koristimo reč koja predstavlja njenu blažu varijantu.
Reč eufemizam potiče od grčke reči euphemismos što znači ublažavanje. Eufemizam je zapravo retorička figura kojom se izraz ublažava. Umesto pravog, neposrednog izraza za neugodne, zastrašujuće ili nepristojne pojmove i pojave koristimo ulepšane i prijatnije reči.
Na primer:
“zaobilaziti istinu”, “obilaziti istinu” umesto da kažemo “lagati”
“otišao”, “sklopio oči” umesto da kažemo “umro, preminuo”
Poreklo eufemizma može se povezati sa različitim tabuima i sujeverjem. Postoji određeni strah kada se izgovaraju neprijatne reči, strah da se time priziva nešto loše, te se iz tog razloga govori drugim rečima ono što se želi iskazati.
Danas upotrebu eufemizma vezujemo za kulturno ponašanje i izražavanje, to jest, za poštovanje društvenih konvencija koje podrazumevaju izbegavanje neprijatnih reči, odnosno upotrebu reči koje su pristojne, za razliku od nepristojnih izraza. Na primer, u označavanju fizioloških potreba, iako predstavljaju svakodnevnu potrebu živog bića ipak ih ne izričemo na javnim mestima.
Ostavite odgovor