Epitet

Epitet je reč ili grupa reči koja se dodaje glavnoj reči da bi se nešto konkretnije označilo.

To je najčešće pridev koji se dodaje imenici ili prilog koji se dodaje glagolu. To može biti i imenica, ali ređe ili grupa reči koje se dodaju imenici. Za razliku od običnog atributa, koji bliže određuje imenicu, epitet je stilska figura i pripada fenomenima pesničkog jezika.

Reč epitet dolazi od grčke reči epitheton što znači nametnuti.

Postoje takozvani stalni epiteti, to su iste reči koje se javljaju uz pojedine imenice u narodnim pesmama na primer. čarne oči, rujno vino, ruse kose, britka sablja, zelena dolama i drugi.

Epiteti doprinose živosti, slikovitosti i snazi izraza. Na primer, ako se kaže olovno zrno – zrno od olova (atribut), ili ako se kaže pesnički olovni snovi – teški košmarni snovi (epitet), osećamo razliku i poetičnost epiteta.suština epiteta se sastoji u koncentraciji osobina.

Najjači su oni epiteti koji imaju preneseno značenje, kao na primer:

“Dva cvijeta u bostanu rasla:
plavi zumbul i zelena kada.”

Epiteti plavi i zelena objašnjavaju bliže glavne reči zumbul i kada.

Epiteti se najčešće koriste u poeziji, ali koriste se i u prozi.