Epifanija

Epifanija je pojam koji potiče još iz hrišćanske religiozne terminologije i prvobitno je označavao silazak Svetog Duha i pojavu nebeskog glasa tokom Isusovog krštenja u reci Jordan.

Pojam epifanija vezujemo za pisaca Džejmsa Džojsa koji je ovaj termin koristio kako bi označio trenutak prosvetljenja svojih junaka. Epifanija se često tumačila na mističan i nedovoljno jasan način, ali njeno najšire značenje bi se moglo definisati kao dihovno otkrovenje ili (samo)predstavljanje junaka, prikazivanje njegovih pravih karakteristika i svojstava. Stiven Dedalus glavni junak dela „Portret umetnika u mladosti“ daje se definicija epifanije po kome ona označava „iznenadno duhovno pokazivanje kroz vulgarni govor i pokret ili kroz misaonu fazu u kojoj se čovek nalazi“. Takođe se objašnjava da su epifanije veoma delikatne i da im se mora prilaziti sa mnogo pažnje i strpljenja jer one su najprolaznije od svih momenata koji se mogu zabeležiti. Ovakvo stanovište se može proširiti na čitav opus Džejmsa Džojsa „Dablinci“, „Uliks“, „Fineganovo bdenje“. Kroz njegovu književnost epifanija se u različitim delima ispoljava na veoma različite načine i uvek nam donosi posebnu novinu.

Epifanija predstavlja određeno duhovno stanje. Forme epifanije se kreću od nagoveštaja milosti, oproštaja i pokajanja, pa sve do osećanja večnosti i beskonačnosti življenja.

Reč epifanija potiče od grčke reči epiphany što znači prikazivanje, otkrivanje.

U starom veku epifanija je označavala objavu božanstva ili dolazak imperatora u provinciju. U religiji epifanija označava dolazak Spasitelja među ljude. U pravoslavnoj crkvi predstavlja suštinu praznika Bogojavljenje, a u katoličkoj crkvi proslavlja se dolazak trojice kraljeva novorođenom Isusu. Svaki susret sa Svetim na našim životima ostavlja tragove i prema definiciji jeste zapravo sama epifanija. Mistična literatura nam donosi iskustva koja se nazivaju sveti zanosi ili epifanije.

Figurativno, pojam epifanija označava iznenadno otkriće, prosvetljenje.