Emil i detektivi

Dečji roman Emil i detektivi delo je nemačkog pisca za decu Eriha Kestnera. Roman je objavljen 1929. godine i od tada je jedno od najomiljenijih štiva dece širom sveta. Počinje potpoglavljem u kom je opisano zašto se radnja romana događa u gradu i bavi se životom gradske dece, umesto da se bavi neobičnim likovima i dalekim putovanjima što je bilo karakteristično za dečje romane iz vremena kada ovaj objavljen. Zbog toga mnogi smatraju da je Kestner ovim delom skrenuo pravac u kom je dečja književnost do tada išla.

Iako je roman Emil i detektivi pre svega napisan kako bi zabavio decu, on nosi i pouku koja govori o dobru i zlu, o plemenitosti, poštenju i marljivosti. Delo je postalo jako popularno baš zbog toga što čitaoci mogu lako da se poistovete s likovima i radnjom. Iako je namenjeno deci, nosi pouku i za odrasle, a to je da decu ne treba smatrati nesposobnima te da su dovoljno pametna da mogu da izvuku istinu na videlo.

U romanu Emil i detektivi predstavljeni su svi likovi, a sve je popraćeno zgodnim crtežima i dodatnim opisima. Glavni lik je desetogodišnji dečak Emil. On je jako bistar, snalažljiv, pažljiv i dobar. Jako puno pomaže majci koja mora da radi kako bi imali dovoljno za život. Iako je Emil odličan đak u školi, on ponekad zna da radi nepodopštine. Svestan je kada pogreši pa se zna i ispričati za svoje greške. Pravi je primer uzornog dečaka koji je dobar, ali i jako ambiciozan.

Ostali likovi su deca koja poseduju različite osobine pa tako među njima ima onih hrabrih, domišljatih, jako pametnih i snažnih. Oni su pomogli Emilu da nađe i ulovi lopova koji mu je ukrao novac u vlaku. Sem Emilove majke, jedini ženski lik je devojčica koja je mila i slatka, ali i pametna, hrabra i sposobna.

Jedna od ideja ovog dela je da svakog sustigne pravda, uglavnom onda kada to najmanje očekuje i na način na koji najmanje očekuje. Takođe, roman govori o snazi prijateljstva i o tome kako možemo mnogo više postići uz pomoć drugih.

Književni elementi

Vrsta dela: realistični roman

Vreme radnje: leto, devedesetih godina prošlog veka

Mesto radnje: gradovi Neustadt i Berlin

Tema dela: pronalazak lopova koji je Emilu ukrao novac

Ideja dela: uz pomoć dobronamernih prijatelja sve može da se reši

Prepričano delo

Emil je marljiv i radan učenik, najbolji u razredu. Živi u malenom gradiću u Nemačkoj pod imenom Nojštat. Rano je ostao bez oca, u dobi od samo 5 godina pa je odrastao sam sa majkom. Nisu bili bogati, ali su živeli dobro i pošteno. Majka mu je bila frizerka i radila i kod kuće. Često joj je uskakao u pomoć i sam Emil koji je prao glave. Pomagao je majci gde je stigao, osim u radnji, pomagao je i kod kuće kada je bila bolesna i nije mogla kuvati, prati i čistiti.

Ipak, iako je Emil bio dobar, marljiv i odličan učenik, kao i svako dete voleo je avanture. Jednom prilikom uputio se sa svojim prijateljima do gradskog spomenika vojvode Karla gde su mu svi zajedno stavili šešir na glavu. Emila su podigli i on je vojvodi nacrtao brkove i obojio nos. I dok je bio još sav u poslu šaranja, naišao je stražar Ješke i u zadnji čas sva se deca razbežaše. No, kod Emila je ostala sumnja da li ga je gradski stražar video.

Škola se završila i počeli su školski praznici. Majka šalje Emila u Berlin u posetu kod svoje sestre koja tamo živi sa suprugom i kćerkicom čiji je nadimak Poni. Sa njima živi i Ponina i Emilova baka. Majka šalje novac za baku kao pomoć, nešto malo što je uštedela i daje Emilu još dvadeset maraka za džeparac.

Na putu do železničkog perona, majka Emilu daje savete kako da se ponaša za vreme puta i u poseti kod njene sestre. Posebno ga upozorava da pripazi na novac koji nosi. Putem sretnu i gradskog stražara Ješkea što kod Emila izazove strahovitu dozu straha jer se bojao neće li reći nešto o spomeniku. No, sve je dobro prošlo po Emila.

Emil se ukrcao na voz i avantura je započela! Nakon par zaustavljanja vozom, Emil ostane sam sa gospodinom koji se predstavio imenom Grundajs. Emil je primetio da gospodin ima kruti šešir sa kojim je delovao još strože i tajnovitije. Emilu je izvesni gospodin odmah bio čudan te odlazi do kupatila sa namerom da dobro sakrije novac. Pronađe iglu u kragni i njome probode kaputić. Unutar njega ušije novac u unutrašnji džep.

Nakon što se vratio do odeljka primeti kako gospodin Grundajs već spava. Sedne i trudi se da ne zaspi. No, oči mu se samo sklapaju…

Emil utone u san i sanja kako je otkriven u šaranju spomenika te se od njega zahteva da otkrije sve učesnike. Emil odbija da izda prijatelje i beži. Svi ga love, za petama su mu i Emila takva noćna mora trgne iz sna i probudi se u znoju.

Kada se probudio čoveka sa šeširom više nije bilo. No, nije bilo ni Emilovog novca. Emila uhvati panika i razmišlja šta će sada. Majka se trudila da uštedi to malo novca i sada je on nestao.

Emil začuje kako se voz zaustavlja jer dolazi na jednu od stanica. Proviri glavom kroz prozor u nadi da će u mnoštvu ljudi ugledati baš čoveka sa krutim šeširom. I, ugleda ga. Žustro izlazi iz voza i počinje ga pratiti. Baka i Poni u međuvremenu čekaju Emila na dogovorenom mestu, no njega nema. Odlaze kući i dolaze ponovo kada je trebao da dođe sledeći voz, ali od Emila ni traga ni glasa. Telefona tada još nije bilo pa nisu mogle proveriti sa njegovom majkom je li on uopšte i krenuo.

Kako prati svog sumnjivca, Emil sreće dečaka po imenu Gustav. Gustav je specifičan po tome što ima trubu u džepu i kao lik predstavljan je u potpoglavlju romana. Emil mu ispriča svoju priču i on odluči da mu pomogne. Dovodi grupu dece i svi zajedno kreću u potragu za gospodinom Grundajsom koji je ukrao Emilov novac.

Svi zajedno razrađuju ceo plan detektivskog posla i svako ima svoje radne zadatke. Moraju vratiti Emilov novac i orobiti pljačkaša. No, muči ih pitanje je li i to krađa?

Posao detektivskog društva se nastavlja. Prate svoju metu do hotela i saznaju gde će odsesti. Emil je u međuvremenu javio baki da se ne brine kako će stići kasnije. Poruku dobija njegova sestra od tetke Poni te se kratko pridružuje društvo, a nakon toga odlazi nazad kući govoreći kako ovakav posao nije primeren za devojčicu.

Isto veče oko 10 sati primećuju nekog liftboja. Kada su mu se malo približili shvatili su da je Gustav sa trubom. On se sprijateljio sa pravim liftbojem i ispričao mu šta rade pa mu je ovaj pozajmio svoju uniformu. Gustav se tako prerušio u njega i pratio gospodina sa krutim šeširom. Saznao je da je naručio buđenje sutradan u 8 ujutro.

Ekipa razrađuje plan i dogovara sastanak ujutro u 8. Sutradan sve teče prema planu. Nalaze se svi zajedno i čak 100 dece opkoli čitavu okolinu hotela ne bi li bili spremni kada kradljivac izađe. U ovoj akciji pridružuje se i Poni, Emilova sestra od tetke.

Ekipa prati tako opkoljenog sumnjivca čitavim gradom, a on se u jednom trenutku počeo ponašati nerazborito. Ulazi u banku i vadi Emilove ukradene novčanice, a svi primećuju kako su one probodene iglom jer ih je Emil tako sakrio u jaknu.

Dolazi policija i Emil im u stanici ispriča celu priču te zašto nije hteo odmah da ih pozove. Naime, priznaje da se bojao da ga ne uhapse zbog šaranja spomenika. Policija mu to oprosti.

Emil završi na naslovnici gradskih novina, a kasnije se sazna da je uhapšeni lopov velika lopovčina i da je već učestvovao u brojnim pljačkama. Emil dobija nagradu od hiljadu maraka i odlučuje da majci kupi topao zimski kaput i fen za kosu.

Majka dolazi u Berlin i svi zajedno prisustvuju proslavi priređenoj u čast srećnog završetka.

Analiza likova

Likovi: Emil, dečaci, Emilova majka, Gustav, Grundajs – čovek u krutom šeširu, Poni, baka

Emil – glavni lik romana. Ima malo više od deset godina što možemo da zaključimo na osnovu toga što se spominje da pohađa realku. S pet godina je ostao bez oca i od tada s majkom živi u mestu Neustadt. Nisu imali puno novca pa je majka morala puno raditi. Emil je osećajan, pažljiv, pravedan i pun razumevanja. Osim što mnogo pomaže majci i marljiv je kod kuće, on je odličan i u školi.

Uz sve to, Emil je takođe i hrabar, a jedino po čemu možemo da vidimo da ipak nije svetac jeste to što sudjeluje u raznim nepodoštinama svojih drugova. No on tada oseća toliku grižnju savesti da mora da javno prizna šta je napravio. Po dolasku u Berlin bio je očaran gradom, ali nije mogao da zamisli svoj život tamo. Do kraja romana, Emil je ostao pozitivan lik i dete kakvo bi svaki roditelj poželeo.

Emilova majka – marljiva, brižna i požrtvovna osoba. Razumnim i nenametljivim ponašanjem izvela je sina na pravi put i postigla da postane dobar čovek.

Grundajs – Emilob suputnik iz vlaka koji je stalno pričao razne besmislice i šale. Emil nije mogao da zna je li on dobar ili loš, a kada je zaspao, Grundajs je iskoristio šansu i opljačkao ga. Posle se ispostavilo da je pre toga opljačkao i banku pa se na kraju da zaključiti da je lopov i da je zao.

Gustav – dečak s trubom, predsednik berlinske družine koja traži lopova. Gustav je dobrodušan i pravi pustolov. Tokom detektivske potrage obavljao je nekoliko važnih zadataka. On je voleo živeti u velikom gradu i nije mogao da zamisli kakav je život u malom mestu.

Mali Dinstag – dečak koji je tokom detektivske potrage imao zadatak dežurati kraj telefona jer je bio jedan od retkih koji su u to vreme imali telefon. On nije bio oduševljen tim zadatkom jer je hteo da poput ostalih juri gradom, ali ipak je proveo dva puna dana uz telefon.

Poni – Emilova mlađa rođaka. Gde god da se pojavi donosi dobro raspoloženje. Živi u Berlinu i ima mali bicikl na kom se stalno vozi. Imala je nekoliko odličnih ideja i bila je veoma korisna tokom detektivske potrage.

Beleške o piscu

Erih Kestner rođen je 23. februara 1899. godine u Drezdenu u Nemačkoj. Imao je titulu jednog od najboljih nemačkih pisaca za decu. Pohađao je nemačke fakultete u Berlinu i Lajpcigu gde je studirao germanistiku i romanske jezike, a takođe je i doktorirao iz filozofije.

Velika želja mu je bila da postane učitelj, no bavio se književnošću i novinarstvom. Bio je romanopisac, filmski scenarista, pozorišni dramaturg i pesnik liričar.

Proslavio se širom sveta tek kada je počeo da piše knjige za decu. Knjiga „Emil i detektivi“ bila je njegova prva napisana knjiga i to u vreme kada je imao samo 29 godina. Prevedena je i čitana na mnogim jezicima, a po njoj su snimljeni i filmovi.

Od drugih romana poznati su još „Leteći razred“, „Tonček i Točkica“, „Emil i tri blizanca“ i „Bliznakinje“. Dobitnik je velikih međunarodnih književnih nagrada. Umro je 29. jula 1974. godine.